Književne novine
| Balkan
[h. | INTERESANTNA STATISTIKA
„posuti koju objavljuje francuski list - (Art6) pokazuje da je u Francuskoj
za poslednjih kesetak godina znatno opalo interesovanje za film, a poraslo za pozorišta i koncerte. Dok je 1938 bioskope poSeo miliona gledalaca, u 1950 bilo
e - 45 \ mamo 367 miliona. U istim godimama i aca pozorišta i koncerata se 1 :. u.,1998 bilo ih je 55 miliona, a i 106 milMoma,
SEDINO DRŽAVNO POZORIŠTE U ENGLESKOJ
\U toku Britanskog festivala« postavljen je ove godine u Londonu kamen temeljac budućeg Nacionalnog pozorišta, je: državnog pozorišta koje tek treba · da se izgradi. Ideja o stvaranju takvog pozorišta diskutovana je još u devetnacstom „veku, a 1907 Viliam Arčer, pozmati pozorišni radnik, koji je i Bernara Šoa nagovorio da piše pozorišne komade, napisao je o tom problemu i knjigu. Otada, pa na ovamo, skupljian je novac, tražena je pomoć parlamenta i Londonske tine, arhitekti su diskutovali o planovima i časopis »Britanija danas«, koji je tom pitanju posvetio uvodnik pita se: »Zašto su bile potrebne četrđeset i tri gođine pa ·'da ideja dozre samo 'do kamema temeljca«, i zaključuje da zbog toga ne treba toliko kriviti Komitet za izgradnju naclonalnog pozorišta koliko opštu atmosferu u zemlji, neinteresovanje države i, naro_ Čito, vrlo nepovoljni uticaj komercionalnih pozorišta, koji lakim komadima standardizovanih pisaca i popularnim glumačkim »zvezdama« postižu profite. b
VLAMINCK O DANAŠNJOJ UMETNOSTI
List »Ar+ objavio je interesantan razgovor svoga saradnika M. Sauvage-a sa 75godišnjim slikarem Vlaminck-om, jednim
tvoraža fovizma. Poznati slikar, čiju aliku poseduje i Umetnički muzej u Beograđu, izrazio je svoj duboko protivan stav apstraktnoj umetnosti, koja danas u Pa-
ı kao i ostalom zapadnom svetu, ima položaj savremene umetnosti, Citiramo Bleđeće rečenice, koje su za pariske prilike utoliko interesantnije, što se fakvo mišljenje đanas sve ređe susreće,
»Apstraktna umetnost, taj novi pompjerizam, koja je ustvari rebus i, štaviše što je pomalo i ograničeno — bez ikakvog rešenja, kida svaki spoj umetnika sa čovekom. Oma je učinila slikarstvo nemnim. Kome đakle apstraktno, koje je potpuno proizvoljno, kazuje danas nešto? Ovaj intelektualni proizvod pseudo-intelektualaca, "podržavam Književnošću merazumljivom i crnom, užasno crnom, trudi se da digne Bebi cenu mrakom jedne teorije i umetmosti koje se osnivaju na sumnji i ma poverenju, ili, ako hoćete, na poverenju li summji«,
s" » :
IZLOŽBA DELAUNAY-OVIH DELA
Francuski slikar Robert Delaunay, koji je umro relativno mlad, smatra se kao Paaa od prvih i najtalentovanijih ap'B tnih slikara, me samo u Framcuskoj, nego uopšte. Njegove apstraktne slike, (jer ima i drugih u njegovom stvaranju) koje se mahom odlikuju kolorizmom komnponovanim u krugovima (»Simultami krugovi«) dosta su retke, Otuda je njegova retro&BpPktivma izložba, koja je priređena OVO leta u Bernu i obuhvatala rađove od 1905 đo 1938, imala naročiti interea za ljubiteMHe apstraktne umetnosti.
* * * IZLOZBA UNESKO-A NA TURNEJI OKO SVETA
Prve izložbe Unesko-a posvećene savrememoj umetnosti obišle su Australiju, Novi Zeland i Severnu Afriku, Brazitiju, Pakistan, Gvatemalu, Peru, iran, Kolumbiju, Argentinu, Francusku i Nemačku, Druga izložba koja će također poći na turmeju po svetu pretstavljaće umetnost od pre 1860 godine.
50 reprodukcija mođemih slika koje sačinjavaju prvu izložbu, vrlo retke Su lepote. One su izabrane od jednog medđimavodnog komiteta stručnjaka, najpogzmn:ti) u celom svetu. Osim toga, Unesko, je izdao ı dva kataloga reprodukcija u kvalitednoj opremi, jedam za savremenu ume drugi za umetnost pre 1860 godime.
Ove jzložbe požnjele su veliki uspeh,
* * * NOVA MUZICKA AKADEMIJA U INDIJI
Cuvena muzička BkadEmiIJa TCSTORIOME ila je statut po kome ona MP ićoorinom ustanovom. Njeni ciljevi biće otsada Ha brani muzičku kulturu i igre Karnataka, da potstiče komparativne stu-
različitih muzičkih sistema i da održi prestiž tradicionalne folklorne muzike i
igara. 8 % UMETNIČKI RONGRES U AMERICI Wu 1952. GODINI
24 zemlje skupiće se u SjeOGI JSKIVA Državama, MP om "reć oa8išnjeg programa međunarT, urteinosti, koji organizuje mstitut međunarod: obrazovanja u Njujorku. TB gres koji će trajati tri meseca omogućiće, po rečima organizatora, borbu ei i n gEhvatdnja u sledećim područjima: O e: a turi, slikarstvu, vajarstvu, literaturi, mu
zici, baletu, pozorištu, 24 nacije su Dpo-,
beru pretstavnike Za ovaj konra, četnici a uživati besplatan DpreVOZ a organizatori će snositi troškove za ave vreme njihovog boravka u SAD.
* * *
RAPFIJE O BELGSKIM MONO yLE'TNTCIMA | | rstvo prosvete izdaje u JO anke osa monografije starijih i savremenih be}giskih umetnika. Ta izdamja velikog formata sa kratkim tekstom od Geeetaje strana i repzodukcijama u tekstu i van teksta u boji. “U poslednje vreme izdate su monografije Ipolita Bulanžea, Žan Zak Gajara, Viktor RUsoa, Gistav de Smete, Konstantena Menijea, a ranije su izBaulusi i Žarspersu.! * * *
SNIMANJE »HOJA LERO« PRED ž AVRŠETROM
cij koja snima »Hoja Lero« fenialjU po scenariju 1 režiji VjeRoslava Afrića, završava ovih dana. snimlanje eksterijera u Baškim Vođama blizu Splita. Kako su interijeri već snimljeni || com leta u ateljeima »Košutnjaka« može se očekivati da ćemo ovaj film gledati ma platnu još u toku ove sezone.
y') nara *
/
PRVI MAKEDONSKI UMETNIČKI FILM } Vojislav Nanović koji je nap'sao BES aa maša umetnička filma (»Besmrina mladost« i »Čarobni mač«) sklopig UgOVOr 8a preduzećem »Varđar film« u coplju da rešira umetnički film »Povest o' jmji 1 simu« (radni naslov), po scemariju „makeđonskog književnika Vlađe
Kr Be ealihBbja će biti završena polovinom oktobra. Snimanje će se vršiti u ateljelma »Varđar filma« i na Obalama Ohridskog Jezera.
“ * *
GOSTOVANJE DRAGICE MARTINIS
U MINHENU
Dragica Martinis, koja ove sezone nastupa za Bečku državnu operu, dobila je poziv da kao gost peva naslovnu ulogu u Aidi« u Bavarskoj državnoj operi u Minenu. Pre kraćeg vremena Dragica Martiis Je postigla izvanredan uspeh i na sveano] pretfstavi u Salcburgu.
Odgovorni urednik: Milan Bogdanović, Beograd, Kardeljeva 31 — Stampari jna »Borba« Beograd, Kardeljeva 3
IVTERVACIONALVI FESTIVAL U ED)
IBURGU
— MUZIKA — BALET — DRAMA — PCNa
Tako su festivali muzike i drame u Edinburgu mnogo mlađeg datuma od sličnih festivala u drugim gradovima” i nemaju tradiciju ni iskuštvo umetničkih priredbi u Salczburgu, Bajrojtu ili Firenci, festival u Edimburgu, po svom umefifničkom kvalitetu, Organizaciji i raznovrsnosti, a naročito po izrazito internacionalnom karakteru, preistavlja bez sumnje, jedno od najznačajnijih festivalskih mesta u svetu. Ređovno svake godine, počev od 1947, u toku od iri nedelje, meseca avgušta — septembra smenjuju se na edinburgškim estradama i u pozorištima najrenomiraniji orkestri, kamema muzička tela, baletske grupe, dramska pozorišta, pevački horovi i veliki broj umetnika=solista, pevača i instrumentalista, gotovo iz čitavog sveta, a nastupa i, u Velikoj Britaniji naročito omiljena, »The Glyndebourne opera« (Glajnbum) sa raznim istaknutim pevačima — gostima. Što edinburški festi-· val izđiže iznad ostalih sličnih u svetu i što mu daje naročito obeležje jeste njegov intermacionalni karakter; ovde nije sakupljena samo publika iz raznih zemalja i na festivalu ne nastupaju samo inostrani pojedinci-umetnici, već u izvođenju programa učestvuju i veliki Rolektivi, ansambli, grupe i pozorišta iz raznih država. Na taj način omogućava se publici da viđi, prati,i ocenjuje domet ne samo pojedinih umetnika već i muzičkih ansambla' i umetničkih grupa iz raznih država.
Za priređivanje ovakvoga festivala Edinburg kao grad ima sve uslove. Sa svojih oko 400.000 stanovnika Edinburg spada među najlepše gradove Velike Britanije. U njemu je mnogo parkova, zelenila i cveća, starih spomenika i istorijskih znameniftosti. Pažnju intermmacionalne publike privlači naročito dvorac Stjuarta i stari grad — Castle sa terasom. Za simfonijske koncerte Edinburg ima veliku i lepu koncerinu dvoranu »Usher hall« (Ašerhol), u koju može da stane oko 3.000 ljudi, malu koncertnu dvoranu za koncerte solista i za manja kamema muzička tela »Freemasons hall«, (Frimašonhol), veliki broj pozorišta, »Kings theatre« »Empire«, »Royal liceum +theater«, »The Assembly hall (Amfiteatralna dvorana u biskupiji) i improvizovanu salu u gradskoj školi, Interesantno je da pored postojanja ovolikoga broja pozorišnih zgrada Bdinburg nema svoje stalne opere niti prbfesionalnog pozorišta.
Već sam.broj i renome umetničkih -
grupa i pojeđinih umeflnika govore jasno o velikom kvalitetu umetničkog izvođenja, I zaista, ono čime se odlikuju umeflničke priredbe na edinburškom festivalu je u prvom redu kvaHtet i nivo izvođenja. Izgleđa da orgenizatonima festivala nije stalo da vode welmi opganizovanu programsku poliku, jer u Edinburgu retko nailazimo. na nove premijere i muzičke atrakcije kao što je, recimo ove godine bilo u Veneciji prvo izvođemje opere »Rejke progres« Igora Stravinskog, ili prošle godine izvođe. nje opere »Benjamina Brittena »Lukrecija« u Salcburgu. U sastavljanju programa ima vrlo malo smelosti, te izgleda da je bor prepuštem isključivo izvođačima, čiji renome je do-
Izložba beo
Na izložbi beogradskih pejzaža, koju je priredio Muzej grada Beograda, više puta sećali smo se nekih impresija koje je već poodavno, povodom jedne izložbe beogradskih umetnika pre rata, napisala Isidora Sekulić. Ona je tada rekla da Beograd nije lirski grad i podvukla je sve ie-
· škoće da se Beograd. umetnički sav-
lada spolja i iznutra, istakla neđostajanje sinteze u odnosu između grada i umelnika. Prošlo je otada više od deset godina. Izložba koju je sada priredio Muzej grada Beograđa u osnovi je refrospektiyna, ali s druge strane donosi i savremena stvaranja. Retrospektivni pogled na likovno prikazivanje Beograđa. priređivači su, malo neočekivamo, pomerili daleko unatrag, upravo od jednog od prvih likovnih dokumenata o Beograđu — drvoreza »Turci osvajaju Beograd 1521 g.«, koji je oko 1522 g. u Nirnbergu rezao anonimni nemački majstor. Na taj način ovo delo, koje je rađeno najjednostavnijim, limeamim grafičkim sredstvima, pretstavlja uvod u čitavu jednu malu galeriju slika, uglavnom bakroreza i rađirunga, a đocnije, ođ početka XIX veka, i litografija, koje sve imaju jedan sadržaj: slikanje! Beograđa i borbi koje su oko njega vođene. Međutim, ovi bakrorezi u prvom redu su ilustracija najrazličitijeg politič· kog interesovanja za Beograd. Ovo daleko više nego samostalan umetnički doživljaj, uhvaćen u mneposrednom dodiru. Zanatlijska ruka tih gra vera reže Beograd po tuđim podacima, otuda i ona česta nemoć koja
· prati njihovo stvaranje. Od sređine
XVIIT veka sve su češćj umetnici koji su Beograd videli, a po neki i doživeli. Za likovno prikazivanje Be-· koji su Beograd videli, a po neki i kovne izvidnice nosile krutu uniformu austrijskih inžinjerskih trupa. Vojno-inžinjerska ruka verno je“ prenosila viđeno, ističući skoro sa ponosom »Nach der Natur gezeichnet«.
„Jeđan od prvih umetnika, u pravom smislu. te reči, koji je posetio Beograđ: bio je Jakov Alt. Po naređenju bečkog dvora on je, obilazio i slikao gradove.na Dunavu. Iz 1821 g. potiče njegov akvarel· Beograda, miran i precizan u crtežu, na kome se još uvek oseća neumoljivo traženje tačnosti. Zanimljivo je da naši ljudi
voljna garantija rukovodiocima festivala. Na taj način teško je naići na jedan zaišta nov muzički program. Uglavnom se izvođe standardna muzička dela, koja se i inače u toku muzičke sezone čuju vrlo često na simfonijskim koncertima po svim većim gradovima Hvrope. .
Simfonijski koncert, zbog toga, treba isključivo ocenjivati 'po kvalitetu izvođenja, po dometu reproduktivnih moći ansambla i pojedinih umelnika., /
Po onome što se na ROKI a čulo, u prvom ređu treba istaći visoku reproduktivnu snagu Filharmonijskop simfonijskog orkestra iz Njujorka koji je pod dirigovanjem Bruna Valter-a ostvario u perfektnoi interpretaciji veći broj klasičnih dela Mocarta, Bethovena, Bramsa i Šuberta, a pod dirigovanjem | Dimitrija Mitropulosa naročito snažno ftumačeći modernija dela Prokofjeva, Vogsan Vilijams-a, Swanšon=a (Kratka simfonija), klavirskog koncerta Frančeska Malipiera _ (solista . Mitropulos). Orkestar Njujorške fiharmonije, koji je sad prvi put bio u Evropi, ostavio je najsnažniji umetnički utisak. Možda bi se moglo za. izvođenje Mocarta ili Bethovema (Četvrta simfonija), Hajdna (G-dur simfonija) ili Šuberta (C-dur simfonija) da primeti izvesna tvrdoća u gudačkom Rkorpušu u poređenju s Bečkom filharmonijom, ali duvački korpus u celini je bez svake sumnje najbolji. i najfiniji od svih slavnih svetskih orkestara, Onakva dinamička nijansiranja drvenih duvača, naročičto u od nošu pianisima i' piana i u ravnomernom pojačavanju ili stišavanju zvuka kao i u preciznom fiksiranju odnosa mecoforte, forte i! fortisimo, nismo imali prilike do sada ni od
jednog orkestra da čuiemo. Naravno
svi koncerti nisu bili uvek n istom reproduktivnom nivou. Pod Mitropulosom, koji diriguje bez palice i pokretom ruku ne tahtira već tumači frazu, najbolje su zvučala moderna dela. Džon Barbiroli sa. »Hale orkestrom« davao je šarene programe, dirigujući uvertiru ' »Kneza Igora«, »Poemu o ljubavi i moru« Šošona, g-mol simfoniju Mocarta i »Harold u Ttalijie Hektora Berlioza i Rosinijevu »Italijanku u Alžiru«, Hajdnovu simfoniju, Serenadđdu engleskog kompozitora Moeram-a i FElgarovu Prvu simfoniju. Ovi se koncerti ni po sastavu programa ni po izvođenju nisu istakli. Od kamemih koncerata treba u prvom ređu spomemuti izvođenje Bethovenmovih sonata za violinu i klavir (Es-đdur, c-mol, A-đur) u interpretaciji Frančeškati — Kasadesi, kao i Italijanski kvartet koji je izvodio Hajdna, Verdija i Debisija na jednom, i Mocarta, Šuberta i Šumama na drugom iKonceriu. Značajni su bili nastupi Mocartovog kamernog orkestra iz Londona pod dirigovanjem Hari Bleha. Oni su u toku od četiri prepodneva izvodili dela Hajdna i Mocarta. Naročito je iznemadio novoformirami „simfomiski orlestar Omladine Velike Britanije, čiji · su članovi mlađići do 20 godina, Oni su pod dirigovanjem Valtera Siskinda na poslepodnevnom „koncertu u Ašerholu vanredno izveli Drugu simfoniju Kabalevskog i koncert za klarinet od Mocarta. Mlađi klarinetista
uto vreme još uvek likovno ćute o Beogradu. Portret je tađa osvajao društvo Srbije, a putujući »moleri«, tačnije njihova umetnost, s mukom je probijala svakojake smetnje koje je postavljala likovno neobrazovama sredina. Tek romantičar Amastas Jovanović stiže da dš oduška , svojim iskrenim umetničkim inspiracijama. Verovatno iz šezdesetih godina XIX veka potiče njegov izvamredni akvarel Beograda sa onim tamnim i dramatičnim nebom, možda najlepštim
beogradskim nebom koje je do danas '
naslikano u srpskoj umethosti.
Anastašs Jovanović čini na ovoj izložbi prelaz ka mođemom srpskom slkarstvu, „Zanimljivo je da i dalje čitava slikarska pokolenja Srba slikara likovno ćute pred „Beogradom, Gotovo tužno deluje na ovoj izložbi velika panorama Beograđa koju je radio stranac baron Šolten, slikar oskudnih likovnih sposobnosti, dok istovremeno savremena srpska umetnost nema ni takvog ·diletanta koji
la, Hindenji{si
Kolid Bratburi, učenik Frederika Terstona, koji je gostovao i u Jugoslaviji, dao je jednu umetnički zrelu i po tehnici odličnu interpretaciju. Na probi tog orkestra Bruno Valter „dao je novinarima vrlo laskavu izjavu O kvalitetima mladog simfonijskog kolektiva. Pevački horovi, Edinburški univerzitetski, Bečki akademski i Holandski kamerni, izvodili su uglavnom dela starih „majstora, madrigale, mofate i kantate, ali isto tako i neka, dela Stravinskog. RaveĐKodalijja. ; Glajnburn — dpera, sa Fricorn Bušom kao umetničkim direktorom i glav nim dirigentom, ove godine je dala bolja izvođenja nego u prošlim sezonama. Pretstave su pevane na italijanskom jeziku i u muzičkom i MežijBEkom pogledu pretstavliale izvesno otstupanje od tradicionalnog operskog stila. Smela scenska realizacija, stilizovani dekor i nešablonska
. režijska koncepcija doprineli su da u
izvanrednoj muzičkoj interpretaciji
· Frica' Buša pretstave dobiju, i pored
uloga.
pojedinih slabijih naročitu
veliki umetnički ” draž. : Dramske pretstave domaćih pozorišnih grupa, po svom izvođenju ne prefstavliaju ·:veći značaj, iako su bile umetniččki solidno spremljene. Tu ' se ističe jedino izvođenje stare školfske satire »Tri Esteits« o vrlinama i 'manama' ]juđi, u dvorani biskupškog dvorca, u specijalnoj obradi, režiji i montaži bez zavesa i prave pozornice. Cela se stvar izvodi u centru amfiteatra na podđijumu sa naznačenim · elementima dekora, sa pojedinim odličnim glumačkim ostvarenjima fe ostavlja, i zbog ' ambijenta i zbog duhovite satire i načina izvođenja, daleko veći utisak od drugih domaćih dramskih izvođenja. _ Nastup francuskog pozorišta »Tealtr dđ ! Atelijee bio je naročito pri-
pevačkih nivo i
| mećen i kritike su vrlo Žžučno pole-
misale o načinu i stilu izvođenja, a“li su isticale visoki kvalitet framcuske dramske umetnosti. i Sejdlers vels balet, koji je dao Kovent Garden opere u Londonu i koji danas ima kao baletska grupa možda „najveći umelnički renome, gostovao je u Empajer teatru, pozorištu koje ni po veličini scene, ni po tehničkim mogućnostima nimalo nije priklađan za velike i reprezentativne baletske pretstave. Izvodio je niz manjih modernijih baleta i »Labudovo jezero« u celini. »Labuđovo jezero« ostvareno je u potpunošti po starim ruskim klasičnim primcipima. Elemenat pantomine vrlo je naglašen, i on đamaš sa sceme deluje izveštačeno i pomalo groteskno. Veliki broj umetnutih baletskih igara u prvoj i tećoj slici, koje se smemjuju u obliku divertismana sa uobičajenim početnim i završnim pozama, ne dozvoljava da se sadržaj baleta i glavna lica sbvate. Mojira Širer, jedna od najomiljenijih. solistkinja Sejdlers Vels, baleta, poznata i iz filma »Crvene cipelice«, ostvarujući Odiliju i Odetu jšpoljava, pored. ogromne virtuoznosti i tehnike, suptilna nijansiranja u izrazu i raspoloženjima, ali nažalost fa unutrašnja i zaista doživljena treperemja ne prenose se na partnere i baletski kolektiv, koji u danom momenftu igrački dejstvuje i sarađuje.
rads
_ Anastas Jovanović: Beograu (akvarel) '
bi sa toliko hraijzosti razap»o platno pred' Beogradom, kako to čimi. ovaj, odnekudđa „u Zemun zalutali austrijski »Ššengajste Tužno je da na ovoj izložbi ne susrećemo ni Đorđa KrstiNća, koji je inače među prvima u,našem slikarstvu osvojio istinski pej-
žBž. . Tek je Uroš Predić u svojim »Pogledima iz ateljea« pokušao da fiksira Beograd. kakav je izgledao
pre Prvog svetskog rata. Nađežđa Pefrović slikala je 1905 g. »Motiv iz Beograđa“«, koji je izložen, ali to je tek isečak, detalj Beograda, detalj periferijski, i sve pre nego određena umetnička koncepcija „Beograda. Uostalom, velika Nadežda na ovoj slici i nije u traganju za nekom svojom unutamjom vizijom Beograda, koliko na njoj rešava svoje kolorističke sumnje, fa isključiva uznemirenja njenog slikarstva, koje tada znači novinu. \
Milan Milovanović na ovoj izložbi nije dobro prošao. Izložena su dva »Motiva iz Beograđa« koja, najbla-
x
Baletski hor, kao i manje baletske skupine, pokazuju samo fehničku zre lost u savlađivanju pokreta i figura Rlasičnog baleta, ali se vrlo često dešava da nedostaje. potpuno precizna ujednačenosi. Na taj način pretstava »Labudovog jezera« ne može da ostavi snažniji i jači utisak, već i zbog ograničenih mogućnosti scene Empajer teatra.
Široko popularni »Reiks Progres« je baletsko ostvarenje Roreografa Ninet de Valoa prema čuvenim radovima istog naslova engleskog sliara Viljema Hogarta, a na muziku Gavin Gordona. U nizu slika mi prafimo sudbinu Reika, koga život nosi i baca sve dublje u društveni talog, da napokon dospe i do duševne bolnice, gde umire. Njega sa tog puta pokušava da izvuče mlada i siromaŠna devojka, koju nm ne može da shvati. Koreografija Ninet de Valoa (delo, je stvoreno oko 1922 godine) oslanja se u mnogome na postavke mođernog baleta, koje je razvio Kurt Jos. Ima fu mnogo groteske, preteranosti i maturalističkih ispada, tako da i pored vanrednih igračkih ostvarenja (Mlvin, Soames i ostali soli&ti), najdramatičnija scena, scena u duševnoj bolnici, ne deluje snagom umetničkog oblikovanja i izraza, već izaziva izveštan otpor, čak i odvratnost, a jedan deo publike nateruje i na smeh. *
Balet Imperijal rađen je na muziku klavirskog koncerta G-dur broj 2 Petra Ilića Čajkovskog. Koreograf Balanšin, koji se smatra kao jedan od najmuzikalnijih baletskih koreografa u svetu, Voli da ostvaruje baJete na velika dostignuća simfonijske muzike, Baletska „koreografija Balanšina zašniva se isključivo na nizanM i smenjivanju svih „mogućih baletskih pokreta i figura klasičnog baleta. On pokreće soliste i pojedine manje ili Veće skupine prema muzičkom fkivu, muzičkim temama, i prema tome kako se u muzici razvija arhitekt}onika dela, on gradi pokrete na sceni. Igrači izvode pokrete i figure bez konkretne emocije, bez konkretnog umetničkog izraza. Ostvarujući na ovaj način pokrete na sceni jasno je da Balamšin osporava muzici, muzičkoj temi, njen sadržaj.
Perfektno izvođenje i tehnika koja je ponekad prevazišla virtuoznosšt i zašla u domen akrobatije (»I“a pntiner« na muziku Vebera) ne može ovakvo tretiranje baletske umetnosti da spase praznime, i pored sve'šarolikosti i neobičnosti kostima i dehkora ova' baletska ostvarenja oštavljaju nag hladnim. i
»JOB« u koreografiji Ninet đe Valoa na muziku Vogana Vilijamsa nosi u sebi mnogo elemenata mistike i nerazumljivosti, ali u korišćenju scemskih i svetlosnih efekata pretstavlja najveći đomet. Za »Šah mat«, »Don Kihota·i »Žizelu« govori se da su najbolja. ostvarenja Sejđlers Vels baleta. Edinburgška publika je frenetičnim „aplauzom · „nagrađivala soliste — virtouze. .
O našem baletu na gedimburškom festivalu govoriću posebno u sleđećem broju »Književnih mnovins«.
Oskar DANON
že rečeno, ne· zastupaju „najsrećnije OvVOg čestitog srpškog slikara. Od ovih slika matno se razlikuju 3 blistava mala pejzaža, od kojih »Pogled na Kalemegdan« deluje skoro kao eteričan pastel. Strogo uzevši »Kraj Save u Beograđu«, iako možda najlepša njegova slika na ovoj izložbi, ne ulazi u okvir ovako postavljene izložbene teme. Ona samo potvrđuje činjenicu da'i Milovanović, koliko pokazuje izložba, nije »našao« određeniji likovni izraz za Beograd.
| Kako u reftrospektivi izgleda slikanje Beograda između dva svetska rata? Čimi nam se da je glavno obeležje ove tematske izložbe izvesna mima. ujednačenost, tako da smo lišeni iznemađujućih suđara „koji. .potresaju, iako pamtimo kristalno čisto plamo Ljubice Sokić »Kosančićev venac«, ili Tabakovićev »Motiv sa Semjaka« u kome slikar proširuje oplemenjeni registar. hladnih tonova. Nesumnjivo da i paštuozno slikano Lubardino »Dvorište na Dorćolu«, rađ iz 1937 godine, pretštavlja sjajnu fazu Ovoga slikara. Jovan Bijelić nesrećno je izabram. »Zidine Beogradske tvrđave« Ivana” Radđovića u gustom, zasićenom. Mohlorimu, „mestimično sirove u boji, ne sugerišu dramatiku beogradskog neba i vekovnu patinu stare tvrđave. Pesnik ravnica Ivan Radović nije osvojio »Beograd« i »Beogradsku tvrđavu«, barem ne na ovoj slici. Gotovo sablasna vizija Kalemegđana Nikole Graovca, sa Zgrčenom figurom čoveka, pokazuje snano osećanje kolorita ovog darovitog slikara. U novijoi fazi svoga slikarskog stvaranja Graovac je svoju nekađa jako svetlu i čistu paletu na nekim slikama nešto zatamnio, iako su za njiega još. uvek koloristički efekti. Nažalost, to zatamnjenje donelo je mestimično mu-
čno nošemje sa čisfim i jasnim izra-
zom,
Gordđana Jovanović i Slobodan Gavrilović pokazuju izvesnu srodnošt u mekoj modelaciji površina, iako je Gavrilović nešto zamagljen. Daroviti na kojoj je &likar poštigao uspešnB dočarava štimung Beograđa prošiog veka, naročito u slici starih Terazija, -»Pogled na Beograd« Ljubinke Jovanović 'zapaža lepo nađene valerske vredno u odnosima noba i.vode.
, Rađivoje Knežević otmen u crtežu
1, Broj čekovnog računa 102.9032020 Pošt, fah redakcije 617, Poštanski fah administraclje 620, Rukopisi se ne vraći
isključivo važni”
: BROJ 41
RNB: | e LL M | -___UU
'Bialiparalija
„OL a.
Izdanje »Zore«, Zagreb, 1951, latinicom, strana 197, cena 12 din. ·
Milivoje” Ristić: Proza. Izđanje »Prosvete«, Beograd, 1051, ćirilicom, „wtrama 313, cena ? '
Ljubiša Manojlović: Na času istorije. Izda=
William Shakespeare: „Soneti.
nje »Prosvete« Beograd, 1951, ćirilicom, strana 132, cena ?
Milivoje Perović: Kroz vas je progovorila Karađorđeva Srbija. „Izdanje »Prosvete«, Beograd, 1951, ćirilicom, strama 128, cema ?
R. Stefanović: Zapisi iz naših planina, Tzdanje »Novog pokolenja«, Beograd, 1951, ćirilicom, strana 262, cena 175 din. ,
Narodne lirske pjesme. Uređio Dr Branko Magarašević. Izdanje »Prosvjete«, Zagreb, 1951, ćirilicom, strana 320, cena 208 din.
K. Petković i M. Pašić: Životinjski i biljni svet prošlih vremena. Izđanie »Prosvete«, Beograd, 1950, ćirilicom, strana 214, cema 120 din.
Aleksandar Ranković: Izabrani govori i članci 1941—1951. Izdanje »Kulture«, Beograd, 1951, ćirilicom, strana 418, cena 120 d.
G. V. Plehanov: Socijalizam 1 politička borba. Naša razmimoilaženja, „Izđanje »Kulture«, Beograd, 1951, ćirilicom, strema 366, cena 1%0 din.
Francesco Petrarca: Iz kanconijera. W=danje »Zore«, Zagreb, 1951, latinicom, strana 103, cema 85 din.
Giovanni Boccaccio: Život Danteov. Izdanje »Zore«, Zagreb, 1951, latinicom, strana 82, cena 45 :
Mark Tven: Kraljević i prosjak. Izdamje »NovVOg pokolenja« Beograd, 1951, ćirilicom, strana 360, cena 115 dim.
Anna Seghers: Pobuna ribara u sv. Barbari. Izdanje »Zore«, Zagreb, 1951, latini-
'com, strana 95, cena 50 din.
Žorž Policer: Osnovni principi filozofije.
Izđanje „»Prosvete« Beograd, 151, ćirilcom, strama 182, cena 110 din.
NOVI FILMOVI KOJE, SPREMA PREDUZEĆE „AVALA“ U BEOGRADU
Umetnički savet preduzeća »Avala« mio je dva nova scemarija po kojima, se još u toku ove sezome pristupiti srmHmanju filmova.
Prvi je »Opštinsko dete« po istoimenom delu Branislava Nušića, a u prerađi Puriše Đorđevića i M, Đurđevića.
Drugi je »Bura« filmska adaptacija Momčila Ilića, po Vojnovićevoj drami »Ekvi-
nocjjo«. Posle komedija »Svi na more« od ·
Subotičkog, Pavlovića i Ćirića, čije je snimanje započeto pre nekoliko neđelja na dalmatinskoj obali, »Opštinsko dete« će biti druga komeđija u ovogođišnjem planu snimanja beogradskog preduzeća. Ovo je drugi pokušaj realizažije Nušićevih dela na platnu kod nas, Prvi je bio kratkometražni film »Muva«.
kih pejzaža
sa ukusom raspoređuje vertikale na slici »Topčidđerska crkva«., :
Konačno, nameću se izvesni zak= ljučci, Bila je nepravda prema Beogradskim umetnicima njihovo pref=stavljanje na ovoj izložbi u ovakvom ad hoc izboru. Isuviše nam? izgleđa da ova tematska izložba, u ideji dobro zamišljena, nažalost nije pokazala lik Beograda. Teško možemo đa verujemo da je ovakav izbor slika, od kojih smo u ovom napisu pomenuli samo ncke, bio najsrećniji. Nerazumljivo je, primera rađi, izoštavljanje onih slika koje su već na beogradđdskim prolečnim i jesenjim jzložbama zapažene i dobro ogcemjeme., Ovo se u prvom ređu odnosi ma odlično plaimo Marka Čelebonovića. »Iz= gradnja Wtanbenih zgrada u Cvijićevoj ulici«, ilj đoživljen isečak starog Beograda — »Kosančićev venac« Kkoji je rađio suptimi Dušam Ristić. Tiza Križanić dala je uspelije panora= me Beograđa od ove kojom je zaatupljena na izložbi. I Mića Popović je na ovoj izložbi zaboravljen. Treba da se setimo njegove” slike »Beograd«, na kojoj je slikar postigao u,
” tonska rešenja. Pa i Peđa Milosav-
ljević baš je u poslednje vreme đaoc nekolika izvanredna likovna ošbvare nja starog Beograđa. Nažalost, n neverovatno da i peneke RaTEOTa skrivaju uspelije slike Beograda onih koje smo videli na ovoj izld. Bilo bi korisno kađa bi Muzej # Beograđa pređuzeo da pobeleži slike Beograda i da na aj nači njihov puni pregled. Ovakva ka upućuje da Beograd čeka slikare. IT onda još nešto. M nepravda prema Beogradu u mu liriku, nepravđa utoliko sva umetnička izražavanja i alno emotivni doživljaji. I grčevi, razaranja i ponovna nja ovog grada nisu isterala kla njegovu liriku. Možda ko Koliko je dramatičan B i grad lirike.* Beograd sam ma likovmo trajno fiksipn|., stalom ni lirski ni dramske |
* To je stvar doživljaja.
Skender Kulenov,