Književne novine
Бпохе.
људи
НА РАЈУ
Ко би рекао да између ових двеју фотографија има неке везе...
На. великој слици стоји малишан Влада на почетку свога живота; пажљиво, радознало и ведро, помало несташно и обешењачки загледао се он пред собом у нешто њему дотад непознато, свакако у фотографа, али и у тајне живота. Он стоји случајно у средини: тамо га је ваљда наместио фотограф, с муком га умирио и једва зауставио осмејак да се не креће с његова лица. Али та случајност да он стоји баш у средишту чини нам се као симбол: ова се слика данас објављује због тога што је на њој Владислав Петковић Дис, насликан у раном тренутку свога детињства. Остала лица само сведоче из какве је породице, из којега милијеа изишао велики песник,
Има у том неке неправде, јер су на слици добар отац и још боља мати, Зашто да они остану нелознати, без нашег. помена и захвалностир Попут њихове деце и они се смеше а сушта добротл и чиста савест огледају се на њиховим лицима. Доиста, тај отац, сељак из кумановскога краја који се од турскога зулума склонио у Србију — слободију, та мати. родом од рудничких Вукомановића, сродница кнегиње Љубице. и прија Вука Караџића, мора-" ли су бити ванредни људи кад су у сиромаштву подигли осморо деце, Погледајте их: најстарија кћи, у српском традиционалном руху, с руком на очевом раменудок друга · одрасла сестра држи руку на материном. Ту су и остала деца, још. две кћери и четири сина: сви се држе-за руке, или их спуштају један другом на рамена,. сви су испреплетани тим дотицајима руку, као да су те руке спроводници једне мисли и љубави, И Дис стеже ручицу · свога малога брата. И види се још како старија браћа држе своје школске сведоџбе које су добили тог Вн. довдана...
То је породица у ко: јој се огледа ова земља негде после ратова 1875 и 1885, у плодоносном раздобљу мира од четврт столећа, Од ове де-
ЖИВОТА
ДИС У КАФАНИ
усмистанаечиужи“ љ окттетимт“
це један ће постати храбар и учен пуковник, 60рац у ратовима за ујетињење, други вредан #
велики песник, а девојке брижне матере добрих _ грађана. На том спокојном тлу цвета скромна породица Петковића и на њој почива ова земља, ради ње сија сунце, теку реке, певају птице. Заиста, ти, оче, и ти, мајко, и ви, њихова децо, која стојите поред свога брата ве-
бити спокојни: ваша мирна и чиста лица достејна су да стану на најлетше _ стране — историје нашег маленот, али великог света који никад није живео само за своје ситне рачуне.
На другој слици Дис изгледа сам. Али није сам: с њим је весело друштво другова, који су се већином тек вратили с војних дужности, као и Дис. Нажалост, фотограф је захватио само Диса. Као да су прошле све туге, разочарања, све мисли о нирвани, о свирепости и трагич> ности живота, све о чему је песник
дотле највише певао, Песник је сада.
радостан, Ово је доба кад су код Куманова, светог огњишта одакле он вуче крв, извојеване победе над многовековним угњетачем, Скопље је ослобођено, песник је написао своје најлепше песме и штампарски радници већ су много пута слагали ње. гове бесмртне стихове:
Моје срећне очи народу се диве што оствари снове, дуге пет столећа Кроз моју душу, преко страха, рана, прође победа, вера, нови зраци, осмех и лице зоре доброг дана и просто име: сељаци, сељаци... Ово Дис диже чашу за будућност, за напредак рода, Све је у некој ат-
__НЈА ПОЧЕТКУ
(аровит инжењер, трећи.
=ликог “ песника, · можете
је сте му титл услинннивнинистив и лИИНИНИИИВНИНИИВИИ сШИЊА ну се игле ли. — ~ чаишиаивис 7 ара а -багоорни „уредник.- Раск [ошовић, Ен рад Француска - 7 -Ф -Издаје - Удружење · књижевника“ Србије Ф. Штанса „Политика“, Цетињска 1, .
То је онај живот, где сам пао т ја С невиних даљина, са очима звезда И са сузом мојом, што несвесно сија
И жали, «о тица оборена гнезда. То је онај живот, „где сам пао ти ја.
Са нимало знања и без моје воље, Непознат говору ц невољи ружној. И ја плажас тада. Не беше ми боље. И остадох тако у колевци тужној Са нимало знања и без моје воље.
И не знадох да ми крв струји и тече, И да носим облик што се мирно мења; И да носим обљик, сат лепоте, вече И тишиту благу к'о даг откровења. И не знадохг да ми крв струји и тече,
И да беже звезде из мојих очију, Да. се ствара небо ч свод овај сада И тростор, трајање за ред ствари свију, И да моја глава рађа сав свет јада, И да беже звезде из мојих очију.
Ал" бегају звезде; остављају боје Места пч даљине ч визију јаве; И сад тако живе као биће моје, Невино везане за сањ моје главе. Ал бегају звезде, остављају боје.
При бегању звезда земља је остала За ход мојих ногу ч за живот речи: И тако је снага у мени постала, Снага која боли, снага која лечи. Прфц бегању звезда земља је остала.
И ту земљу данас познао сам т ја
Са невиним срцем, ал без мојих звезда, И са сузом мојом, што ми ч сад сија
И жали, %ж'о тица оборена гнезда.
И ту земљу данас тознао _ сам т ја.
Као стара тајна ја почех да живим,
Заковањ за земљу што животу служти,
Да окрећем очи даљинама сивим.
Док ми венац снова моју главу кружи. Као стара тајна ја почех да живим.
Да осећам себе у погледу трава
И ноћи, ч вода; ч да слушам биће
И дух мој у свему како моћно става
К'о једина песма, једино откриће; « Да осећам себе у погледу трава.
И очију, што их види моја снага, Очију, што зову као глас тишина, Као говор шума, као дивна драга Изгубљених снова, заспалих висина, И очију, што их види моја снага.
ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ- ДИС
је ПЕТКОВИЋ-ДИС СА РОДИТЕЉИМА, БРАЋОМ И СЕСТРАМА
(МАЛИШАН КОЈИ СТОЈИ У СРЕДИНИ)
ожедар Ковачевић
: Дис на почетку и на крају живота
мосфери _ неизрециве среће у којој људи трепере од радости и заноса. Таква је деветстотина дванаеста, па је и Дис као сви остали људи; хоће да се радује, хоће да ужива у непомућеном надању и очекивању савр. шене среће, слободе. «
Али ја сам љут на аматера који није насликао цело његово друштво, љут сам утолико више што, по свему судећи, Дис то гледа у свог друга Пандуровића који седи с друге стране стола, Каква би то дивна успомена била: два велика песника дижу чашу у славу слободе, а око њих дружина ·раздраганих пријатеља, Срдим се и на Пандуровића што није једном, док је седео с њим, загрлио Диса и нагнао фотографа да их заједно сними...
Дис је на слици пун здравља и живота. То је позна, али дивна београдска јесен у години 1912, двоструки триумф: миољског лета и победе. Све је још лепо и чисто, ' без братоубилачког рата,' без тифуса, без _ умирања по Проклетијама, без јада окупације, Пет година доцније Дис ће почивати на дну мора, али сад два велика песника, млади и срећни, пуни стихова који у њима зру, испијају до дна пехаре,
А оозанни или Велико археолошко откриће у Египту
Тридесетчетворогодишњи каирски египтолог Камал ел Малак открио је две загробне соларне барке које је фараон Кеопс затворио у подземне камене одаје пре пет хиљада година. Ове барке су биле одређене да повезу фараонов загробни лик (или „ка“ и његову душу (или „ба“) заједно с фФлотом бесмртника који прате бога Ра на његовом ноћном пролазу кроз подземље.
Приликом отварања одаја са барка-= ма могао се још увек осетити мирис кедра и тамњана који су морали бити запаљени непосредно пре него што су одаје биле запечаћене каменим бло-
ковима од по неколико тона, У баркама су пронађени предмети за које се може сматрати да су једина сачувана покретна имовина великог, зли Врло мало познатог египатског фарао-
Један од најинтересантнијих налаза свакако је урна од црвене иловаче У којој је била смештена утроба неког Египћанина.,. Други значајнији налаз била је једна посуда са уљем и миомирисима. Трагајући за Улазом у подземне одаје, ел Малак је наишао и на једну ретку „мастабу“, дугуљасту гробницу са стрмим странама. '
Египатски научник, који је преконоћ постао славан, већ је затрпан захтевима великог броја редакција, издавачких кућа и филмских предузећа да им омогући увид у ово велико откриће.
КЊИЖЕВНЕ НОВИНЕ
УРЕЂУЈЕ РЕДАКЦИСКИ КОЛЕГИЈУМ А
Ото Бихаљи Мерин, Александар Вучо, Слободан Галогажа, Велибор Глигорић, Радомир Константиновић, душан Матић, Танасије Младеновић, Ђуза Ра| довић и Ристо Топловић (одговорни уредник) х
УРЕДНИШТВО срранцуска 7, тел. 21-000
АДМИНИСТРАЦИЈА Француска 7, п. фах 133
х
Претплата 3за годину
1954 Дин. 900, поједини
примерак Дин. 20. Број чековног рачуна
102—Т—208 | % Лист излази сваког
РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ
У КАРИН
| четвртка ~