Književne novine

Jnielektualna atmosfera Miša"

bjavljen je. u 3—4 bro-

ju »Književnih novi« dopis koji, ako se posmatra ozbiljne strane, pretstavlja teu Ooptužbu za #intelektualce ša, posebno za prosvetne radre. Rekosmo: ako se uzme Ss biljne strane, zato što u tom pisu ima takvih uopštavanja i ključaka na koje se ne bi trelo ni osvrtati, jer su očigleo mneistiniti, meodgovomi, pa ozbiljni. Ali mas obziri prema obaveštenim čitaocima na to gone. Kako je do ovoga napisa do» i iz kojih pobuda? Na prvi pogled izgleda kao đa 'pisac ovoga dopisa objektivan smatrač i dobronameran iri'ar Moji s »mutnom« intelektuaom almosferom Niša nema niikve veze sem što želi da je azbistri«. Međutim, nije tako. autor članka Miodrag Petrović sa sličnim pamfletom bio povio i pre godinu dana u niškom sopisu Gledišta, čijb še redakoni ođbor bio ograđio od tog mfleta, a docnijje su i sami anovi redakcije Writikolavi i Ođivali misli i zaključke u članı. I omlađinski list Glas omlane u dva maha se osvrnuo na o Sočinjenije, okarak.erisao ga io plod degradirane imnteiekuustine, a makedonski . časopis vremenost broj 1—2 za 1954 (dinu oštro je zamoerio Glediima što su omogućili objavljinje jednog »neozbiljnog ı bOpismenog rada, sa proizvoljnirm wiljuccima ı Sudovima O 1lasoy wleratnoj Mnjizevnosii«. Ali mc mo Šlo je pomenuti pamileL azvao reakciju kod naše šŠ.am: nego je om stvorio revolt i »d većeg dela naše ınteligenci· zato Što je celokupno književ» stvaramje naše od 195 do 48 godine sveo ma nulu i dokavao da mi u tom periođu nismo ali ni svoje glave ni svoje knji'vnosti, da le sve u oblasti ajiževnosti stvarano po duka u komandi: »Reklo se: »Idite u brike« i išlo se. A. zatim se fa'ikovala poezija o svemu i svamu. Reklo se: »Idite u seljaze radne zadruge« i išlo se. beıiici &u pobožno ljubili meka ına. zadružnih ovaca i pevucali o cvrkutavoj sreći seljaka. eklo se: »Ne čitajte zapadnu 1liraturu jer je otrov«. I račno se ostupalo po recepuu«. (M. Peović, Gledišta, 1953, 117 8U.). Da bi svoju tezu o ništavnosti aše posleratne knjizeVno>».i uOazao, Petrović je karutrao, VUuIarizirao, OCinički Se polsuicevao »Jopuknoj posleratnoyj poeziji i vari izvrtao do te mere da je a jednom sastanmku Društva #ža :pski jezik i Kknjizevnosv jedan d prisutnih \uzvuknuo: »Gadai mi · kad pročitam ma šut iz VvlIeena pre čeupdesetosme!« U falfikovanju i natezanju se išlo liko daleko da su se od svega ıioga Što su wsuvarale desetine aših pesnika i književnika trali samo oni stihovi, koji izdvomi iz celine misu ipretstavljali e'sku vrednost, a iz pojedinih stova ,i casopisa su pabirčeni 'kstovi i članci koji misu pretavljali ono što je bitno i od ednosti u #mnašoj posleratnoj ajiževnosti. Pa ipak se betroju jednoga dana moralo dokaiti — a "o je bilo na jednom i poslednjih sastanaka Društva pskohrvatskog jezika i književsti — da su njegovi »pogsledi« ı našu poslerantu poeziju ne:avilni i nepravedni, da om toj )eziji nije prišao ni sa ljubavlju . sa poznavanjem, da on taj veo kao ostala omlađina naše

pw ovim naslovom o-

| |

zemlje pa zato nije ni mogao osetiti lepotu poezije koja je odražavala taj peniod. Kada mu se dokazalo da period od 1945 do 1948 godine nije tamna mrlja u našoj istoriji pa wi vreme »ruske okupacije« na kulturnom i "umetničkom «polju, kao što je Petrović — a možda i još ko hteo da dokaže, Postojalo je kod nas toliko snage i đuhovne i ma-– terijalne prirodel) da smo se mogli odupreti svakoj dominaciji, od NWcoje ovakvi »istoričari« hoće da naprave bauka za nas. Kada period naše istorije nije ni doje isteran na čistinu, Petrović je

1) Vidi E, Kardelj: Socijalis'istička demokratija u jugoslovenskoj praksi, str. 1.

i edi

LABJMO)|

a II

Šta je bilo s Marijom

Bila je teški plućni bolesnik. 28 godina. Nekoliko godina u braku, 1 kćerku... Onda, sanatorijum jedan, pa drugi, treći. A. volela je život, šarene letnje haljine, crvene sandale, Kalemegdan, Savu, Bile smo prijateljice, nerazdvojne, i sto sa me boli ono što se desilo s njom, a bolelo bi me, sigurna sam, ı da .se to nekome drugom de-

i Bilo, i dešava se, sigurno se i dru-

Bima dešava. aa Je aošla kriza, Mariji su da

11 MISCOLHM Ona Je murmo lezara i disala, kad se boca isprazni, za-

ViSIce Se ı njen Život! Ali necu da Bovorim o ıome šta je bilo kada Je boca već bila gotovo prazna. Ni o tome kako je njen muž nasao u Beogradu drugu. Kriza je prosla, i Ja sam se divila, gleaajući Je, kako se Marija, — partizanka, komunista od svoje četnaeste godi ne, — istrajno bori sa smrću. Bila je vedra, smejala se, tražila da JOJ pričam o Beogradu. Njen glas Je smalaksao tek kada je nastupila druga kriza. A. tada je bila sa. ma. Samo boca s kiseonikom i zagrižena jabuka na stoliću kraj kre veta: trag od zuba, bio Je poljubac njene Kkceri. Posle je videla kako su dve »časne sestre« ušle u njenu sobu. Stale su kraj njene postelje, prekrštenih ruku. Cula je. jedna je rekla: — »Da ti dovedenio Sveštemika. 'Preba da se ispovediš«. Marija se osmehnula, nije verovala. Onda se druga nadnela nad nju: — »Umrećeš u najvećim mukama. Kao svi koji su iznevexili boga. Niko ti neće pomoći. Pokaj se. Ispovedi svoju grešnu dušu. Ako to ne učiniš, u paklu ćeš se još gore muićčiti.... Marija je kriknula i pružila ruku prema licu što se nadnelo nad njom. Pala je s kreveta, u grudima joj je postalo toplo, krv se zapenušila na usnama. »Časne« su odlepršale hodnikom, a Marija je tri sata ležala na podu, bez pomoći. Imala je još snage da dopuže do kreveta: Brćevito je pritiskala prstima zvonce, Negde je zvonilo i zvonilo. Ali u njenu sobu niko nije Uulazio... I to je, eto, kraj priče. Šta da još kažem? Sutradan je došao Marijin muž. Ona je već bila izgubljena. Mogla je još samo da mu ispriča šta joj se desilo. Posle dva dana je umrla. A pod njenim jastukom našli su drveni krstić koji

su joj »časne« podmetnule. Eto, šta se desilo s Marijom! Beognad B. S.

u Cad ei CVR

MEN

NIA A a aka "jar AML (a; huei PS

priznao da je bio u zabludi i da je išao za tezom koju je unapred iskomstruisao. Ali je to priznanje, izgleda, bilo prividno jer je našao drugu temu i po'ražio drugu tribinu da bi se »obračunao« 8 nekim.

Eto kako se isti Petrović, istim metođama napadanja, pojavio sada na stupcima Književnih novina, pa kao što je ramije srozao Sve naše pesnike i 'Kinjiževnike iz jednog periođa, sada srozava ceo jedan grad, svu njegovu inteligenciju, služeći se svojim oprobanim sredstvima: uopštavanjem, iarikiranjem „stavova pojeđinih intelektualaca, izvrćući ili deformišući sliku o pravom stanju stvari. Ko je god pročitao njegov drugi pamf{flet »Intelektualne almosfere Niša« mora se

OVU pišu

Malograđanski moral

Ona je iz klerikalno — malogra– danske porodice. Verski fanatizam i malograđanski moral, kome su njeni roditelji podređivali sve, doneo joj je nesreću. Volela je čoveka, koji, sticajem prilika, nije bio katolik. Bio je komunista, partizan, borac protiv šovinizma i verske i nacionalne netrpeljivosti. Imala je i brata koji je poginuo za Le ideje. A postala je zrtva nazadnjaštva i još neiskorenjenog sovinizma. Roditelji su se svim silama oduprli njenoj udaji. Da se uda Za Muslimana (za nJih iJe DIIO Mu ui lo važno da on već odavno zııje unao IiHKaKViu FCIBIOZIMHI Dreulasuda) — bilo im je neshvatljivo. Cak ı DOSIC IOLIRO Mila} ıbmu– senja, cak ı posle toliko prolivene MrVILI u DiratoubDliackomi ralu. Prvo su odlucili aa Je udaju. Za koga: Za coveka, loJalnog watolika, alu koga ona uopšte nıJe nı poznavala. Razumijivo, ona se oaupiia. Imala je toliko snage. Mogla je pobeci ou Kuce. MLOBla Je, alı nije imaia Za ıuv snage. Volela je ıoOdltelje. Miuslila Je na njin, ma DU. WoOJL bi njima nanela. A lada je vec peti mesec nosila u SVOJOJ Uurobi dete od'Čoveka koga Je VOlela. Pisala mu je: »Zeleia bin da Je devojcica... I došlo je vreme kada su roditelji primetiii. Nisu DD. li grubi prema njoj. Cak, kako joj se činilo, bili su isuviše nežni. Onda joj je otac jednog dana rekao da bi trebalo da ode u Žagreb, kod zeta; on je lekar, a dobro je biti u blizini lekara, naročito ako je u srodstvu, kada se žena nalazi u takvom stanju. Otišla je, dir nuta tom pažnjom svojih rodiielja. Posle je, međutim, prozrela tu njihovu pažnju. Dva dana nakon što je stigla u Zagreb, zet lekar dao joj je pilule. Rekao je: »Uzmi ovo... To će ti smanjiti bolove«. Ona je poverovala. A pilule su izazvale suprotno dejstvo. Nisu bile za smanjenje bolova, već za njihovo nasilno izazivanje. T'a-

ko je došlo do abortusa koji ona!

nije želela. Očajna, pisala je: »Za mene na svetu više ništa nema. Izgubila sam tebe, izgubila sam roditelje, izgubila sam dete... Bila je devojčica, ono što sam želela, za nju bih živela...«

Da li posle ovoga treba još nešto da kažem? Sve ostalo bi bilo suvišno,

Banja Luka Z. Z.

Zam

pobuniti protiv onoga što je "amo napisano naročito kad je sve stan da su zaključci iskomstruisani na osnovu iskaza »viđenijih« prosvetnih radnika, »uglednih« književnih radnika i intelektua-– laca u suprotnosti sa stvarnošću jednoga grada od aedamdese'. hiljada stanovnika, sa razvijenim kulturnim i'umetničkim životom koji pokreću i nose hiijade intelektualaca. Evo kakav »opšti« pogled baca na Niš autor dopisa: »Niš nije uspeo da u svom naglom i bujnom wrazvoju posle rata istisne iz sebe u potpunosti negdašnji palanački Niš, Niš sitnih spletki i krupnih ogovaranja, Doduše, fasada toga Niša, niegov spoljni izgled, definitivno su iščezli u tminama prošlih decenija, ali »duša« toga grada, njegova mnervatura, i danas se pokazuje brutalno jasna«. Pošto je ovako dao opštu karakteristiku Niša, staroga i novoga, Petrović daje niškoj inteligenciji „ovakvo naravoučenije: »Bolji deo ambicija niške in'eligencije trebalo bi da se sastoji u brisanju tih recidiva prošlosti.. Pre nego je dao ovako »merodavnu« ocenu i ovako dra'Bocenu pouku autor članka je nabrojio neke pojave i neke primere koje je pokupio iz razgovora pojeđinačno vođenih sa Ovim i sa onim, pa je sve to uopštio i formulisao kao 'upsolutnu istinu. Društvo za srpski jezik i književnost i diskusije koje se tamo vođe, a koje su privukle ne samo sve članove toga drušiva nego i drugih društava pretstavio je kao arenu na kojoj se bore dva ikrvmo zavađena tabora »do istrage njine ili naše«. Lolaknu štampu pretstavio je kao busiju odalle se vrebaju, napadaju i urnišu prosvetni radnici. One koji se, braneći svoja gledišta pozivaju na stručnu literaturu, jer su svesni da nije sve u i. mmnjihovoj glavi, nazvao ije »aminašima, ljudima koji rade samo po direktivi (slučaj sa člankom Puniše Perovića »O nekim problemima naše svaremene iknjiževnosti«. Naša stvarnost, april 1954, kao i sa člancima u časopisu Književnost i jezik u školi od M. Stanića i dr.). Najgore je od svega, po tvrđenju pisca pamšfleta, to što se na svakom koraku ljudima krše vratovi, što se intelektualci diskredituju i politički optužuju. Stanje je dakle više nego s*rašno. Evo šta on o tome govori: »Pre nekoliko dana neko je jednog člana Saveta za prosvetu i kul turu nazvao »reakcionarom« a ovaj je smesta izjavio da će dati ostaviku«, pa dalje: »U Nišu, reikao nam je jeđan viđeniji prosvetni radnik, nema tog intelek'ualca na čiji se račun ma sa koje strane nije bar nekoliko puta politički insinuiralo«. Bilo bi vrlo smešno i pokušavati da se gornje tvrdnje pobijaju, ijer niko neće poverovati da je dve hiljade intelekitualaca stavljeno pod znak »politische ferđechitig« — i to po nekoliko puta! (Ali se moramo Čudđiti ređakociji »Književnih novina« kako ije ovakve stvari objavila a da se od njih ne ogradi, bez obzira što ije pam{flet polpisan i što je našao mesto u rubrici »tribina«).

Veliku opasnost pretstavlja za prosvetne radnike, kao što smo videli, lokalna štampa Niša. Ta opasnost je, po Petroviću, u tome što ta štampa uvek po nekoga od prosvetnih radnika »zakkači« Pisac ije i ovđe dosledan samom sebi pa mopštava stvari onako kao i Ono o političkim podmetanjima. On, iako to zna vrlo dobro, prećutkuje činjenicu da mesna štampaj, ima među prosvetmim. radnicima dosta saradnika, da ona permanentno beleži

sve uspehe koje postižu prosvetni radnici i u školi i van nje, da se preko te štampe stalno popularišu iskustva iz mnastave, da se piše o radu školskih odbora itd. AJi je Petroviću za njegovu tezu — da je sve mu*no u atlmosferi Niša — bilo ·potrebnije da uđari ekcenat na to što mesna štampa kritikuje i negativne pojave i postupke mpojeđinih prosvetnih radnika ikoji su zaista i za kritikovanje. A da je 'akvih postupaka bilo i da ih je +rebalo, u ovoj ili u onoj formi, osuditi to niko ne može Oosporitj pa ni oni Mojih se to tiče. Rđavu bi im mslugu učinio Petrović \kad bi zahtevao đa se ovo javno i dokazuje. I ovo on dobio zna, ali je mjemu bio potreban plasman kod izvesnih prosvetnih radnika, naročito onih »zakačenih«. Ostavljajući da se diskusija o rađu Podružnice nastavnika srpskohrvatskog jezika i Kknjiževnosti, stav pojedinih članova po Dpitanju modernizma i članka M. Petnovića o poslenatnoj Kknjiževnosti masvetMi drugom prilikom. ili na drugom mestu, maprimer u stručnom časopisu Knijiževnos9 i jezik u školi, završavamo ovaj napis jednom napomenom: intelektualna atmofsera Niša je prilično bistra. Nije Niš džunmgla u kojoj žive, s jedne strane, denuncijanti a s druge strane denuncirani, diskređitovani i insuinirani prosvetni radnici i intelektualci. No, ako Niš i krije u sebi koji ođ recidiva pmrošlosti protiv Mojih se nećemo uspešno boriti ma način kako je to SsVOjim dopisom učinio M. Petnović, kojemu se čini, suđeći po onome što je napisao, da je list ođ gore veći.

Đ. Rašović

(praska alias or noirmuerine iii)

Premijera flima „Vera Gružz“

23 decembra prošle godine održana je u Los „Anđelesu svečana premijera velikog američkog filma »Vera Gruz« koji je, prema pisanju tamošnje štampe, najambicioznije delo snimljeno poslednjih godina. Film je romantizovana istorija dvojice američkih pustolova koji dolaze u Meksiko u doba evolucije i svaki na svoj način i iz svojih pobuda doživljava revoluciju. Glavne uloge igraju dva danas najpopularnija američka grumca Gari Kuper i Bart Lankester (koji ie producent filma). Svi eksterijeri snimljeni su u Meksiku i u masovnim scenama učestvovalo je na hiljade pripadnika „meksikanskih oružanih snaga i veliki broj meksikanskih seljaka.

Ovo delo režisera Roberta Odriča ima i taj značai što će biti prvi umetnički film snimljen po novom sistemu plastičĆnog „filma, nazvanom »Superscope« (Superskop). Ra, di izbegavanja povećanih troškova ovaj sistem može u potpunosti da se koristi i sa standardnim uređajima za već postojeći »Sinemaskop«, Da bi omogućila prikazivanje filmove i u manjim bioskopima, kompanija Junajted Artist odlučila je da ovaj svoj veliki falm u tehnikolomu pusti u promet i u normalnom izdanju za standardne uređaje. 77

lere za poboljšanje prosvetne delatnosti na selu

Borba protiv nepismenoi, uređenje Knjižnica i taonica, obavezno obrazonje lica od 15 đo 30 goOna, nabavka novih Knjiu uvođenje bioskopa i Imova u sela, redovno upovanje novina, otvaraje škola za proizvođače i . domaćice, obezbeđenje edstava za učila i drugi 'oblemi prosvećivanja li su predmet svestrane plodne diskusije na neđav Dm savetovanju oko 650 rosvetnih rađnika, koje je iržano u #đAranđelovcu. aglašeno je da, ove proleme treba ozbiljno rešaati, jer ođ. „postignutog speha zavisi velikim dem i napredak sela, kao socijalističko vaspitanje i brazovanje seljaka i omlaine, Zanimljivo je đa su Vom prilikom iznesena i odrobno obrazložena i noA shvatanja u školskoj astavi, Da nabrojimo saIO dva-tri. U težnji za sklađenjem nastave s noim društvenim odnosima prilikama kođ nas, u Dpo'dinim školama su SiVO'ni uzorni kabineti i labo\torije, uspostavljena prila saradnja s Društvom A telesno vaspitanje »Parzane raznim društvenim TBanizacijama, a program Oslednjeg razređa prilaOđden je potrebama priTede, Na taj način, ove <Ole su uspele da postiU bolje rezultate u učeju nego ranije.

U „pojeđinim „školama, opet, uveđeni su seminari, đa bi se poboljšala pismenost učenika. Negde su, pak, utvrđeni đani za prikazivanje nastavnih filmova, ili projektovanje umetničkih slika, zatim fotografija geografskih mesta, važnijih industriskih objekata, zađruga, savremene obrađe zemljišta i drugo.

Privlači pažnju još jeđan pođatak. U pitanju je osetan' napređak u vaspitanju i obrazovanju đece, omladine i odraslih u pojeđi-

deđan od takvih je i Timočki. U njemu na 28 učenika dolazi jeđan učitelj i 90 otsto svršenih đaka osnovnih škola

nim srezovima.

nastavlja da stiče nova znanja u višim školama.

U zaključcima prihvaćenim na ovom savetovanju, pored ostalog, ističe se đa sađa, u ovim zimskim đanima, postoje svi uslovi za znalačko i temeljito rešavanje ovih i drugih problema. Samo, đa bi uspeh bio potpun, nužno je takođe je naglašeno — da u tome, sem nmnastavnika, učestvuju i narodni odbori, organizacije Socijalističkog saveza, zatim društvene i druge organizacije.

Uspeh i problem radničkih večernjih škola

Radničke večernje škole u rangu gimnazije osnovane su odmah posle rata. Njihov je cilj, u prvo vreme, uglavnom bio da dopune obrazovanje udđarnika, novatora, racionalizatora i rukovodilaca u, industriji i privređi „uopšte. Danas su one, kao naročita vrsta gimnazije, značajan činilac u podizanju opšteg „obrazovanja „radnih ljudi.

Ovih škola ima u svim republikama. One su zabeležile krupne rezultate. Kroz njih su prošle hilja-

o o

de rađnika i službenika, Oni su u ovim školama stekli nova dragocema znanja, svoje obrazovanje pođigli na viši stepen, obogatili se iskustvom. Veliki broj polaznika, po završenoj večernjoj školi, nastavio je stuđije na fakultetima. Ipak, u đelatnosti ovih korisnih radničkih gimnazija uočeni su i izvesni problemi, čije rešenje ne bi trebalo odlagati.

Reč je, pre svega, o vremenu ođržavanja nastave. Predavanja se obično odr-

Teškoće u nastavi o društveno-moralnom vaspitanju savremenoj školi

Izvesni „problemi zapaženi su m društveno-moral mom. vaspitanju „učenika. Stručnjaci se slažu u tome đa je nastavmi predmet dru štveno-moralnog vaspitanja nužan i ilkoristan, ali đa u sprovođenju nastave ima medostatalkka. Gotovo svugde, ovaj predmet drže razredne starešine, To ne bi bilo loše da oni — umesto da pretresaju Kakvo ličmo pitanje mučenika razvijaju njihove lepe osobine, potstiču higijenske, kulturne i druge navike, objašnjavaju pojave sujeverja, misticizma itd., š'o, uostalom, pređviđa i uredba ne raspravljaju tada o ra-

·NUJIŽEMNE NOVINE

učenika u našoj

znim disciplinskim prestupima, izostancima s časova i tome Wlično.

Posebnom &anketom muo-

čen je još jedan problem. Učenici su, naime, kađ je reč,

izneli

đa oni, reci-

mo, o objašnjavanju izvesnih političko-društvenih pitanja, ikoje tretira i dne vna šMampa, osećaju priličnu jednoličnost, bivaju nezainteresovani, najviše zbog “oga Što se SkOro u-

U OVOJ RUBRICI NAŠA REDAKCIJA DONOSI INFORMACIJE I BELEŠKE O PROBLEMIMA I KULTURNO-PROSVETNOM RADU MASOVNIH ORGANI| ZACIJA I RADNIH KOLEKTIVA. UMOLJAVAJU SH ČITAOCI DA NAM SALJU SVOJE PRIMEDBH, SAVETE I PREDLOGE KAKO BI OVA RUBRIKA ODGOVORILA SVOJOJ NAMENI.

vek pojavljuje jedan isti pređavač. ,

Ističe se i to da pojedini nastavnici zbog svojih stručnih, kao i muoralnopolitičkih ikvalifikacija, ne bi trebalo da predaju ovaj predme'. I to se loše odmažava na učenike.

Problem je složen. Njegovo' rešavanje „zahteva mnogo napora. Utoliko pre Što mi među nastavnicima nema jedinstvenosti u ovomi pogleđu. Stoga se već pređuzimaju izvesne mere, istina ne još naročito Opsežne, da se ovo stanje poboljša. ,

žavaju uveče, od 18,30 do 21,30 časova. Pojedini struč-~' njaci smatraju da to nije vreme koje najviše odgova–ra. Po njihovom mišljenju, bilo bi Kkorisnije — ako ne za sve, a ono bar za jeđan, čini se pretežni deo učenika — Kkađ bi se predavanja održavala od 17 do 20 časova. Drugi, opet, stoje na stanovištu (a sa njima se slaže i izvestan broj psihologa) đa večernja nastava manje umara nego popodnevna. Samo, dođaju oni, u tom slučaju bi trebalo đa pređuzeća i ustanove svojim rađnicima i službenicima, koji su u-

pisani u večernje škole, olakšaju pohađanje nastave. :

Sem «toga, iznosi se i

gledište da bi za sve ove Škole trebalo izrađiti poseban nastavni program. Zasađ mnoge od njih, što je, recimo, slučaj u Hrvatskoj, rađe, uz izvesne izmene, prema planu i programu redovnih gimnazija. U pogledu „nastavnog građiva, mišljenja stručnjaka se isto tako ne pođuđaraju. Slično je i gleđište stručnjaka u pogledu metoda naslave za radnike i službenike, mađa se ističe đa to prilično zavisi i ođ sposobnosti i zalaganja nastavnika. Zbog toga se smatra da bi Kkorisnije bilo, baš rađi iznalaženja najboljih pedđagoških metođa za rad sa ođraslima, kađ bi se ubudđuće, umesto honorarnih, kao đosad u mnogim mestima, ubuđuće uzimali sve više stalni nastavnici.

ranije,“

NE IDITE NA

GODIŠNJI ODMOR

BEZ KREMA ZA NEGU KOŽE, KOJI OSVEŽAVA KOŽU I ČINI ELASTIČNOM I OTPORNOM OD JAKOG SUNCA.

ZA TO.„KUPA TE

U kozmefičkom odelenju velike robne kuće „NA MA“, Knez Mihajlova broj 5, prizemlje

Raspolažemo i drugim kremovima za dani noć koji su poznati po svom dobrom kvalitetu za negu kože: Neva-krem, Neda·krem, Jasmin-krem, Elida-krem, Solea-krem itd. kao i izvrsnim vaze linima i kolonjskom vodom za osvežavanje kože.

CBE

Pacnsnrajre ce 308 KyHOBMBy HaMemraja 32 TOTOBO MH Ha KDEJUIT

i V POBHOJ

HaMa

X HynhH

BEDIPA}M

HuHe3a MwxahHnoBa 5

TVDRNICA FILMDVA | FOTDPAPIRA

ZAGREB-MAHMSIMIR

SMR SNWIMRNJMA VRŠITE

sa EFKA FILMDOM

„FOTONEMINA" ZAGREB — MAHKNSIMIR

DRVA:DE BOLETEKA

Raspolaže raznim modelima muške i ženske. obuće za sve sezone,

po najjeftinijim cenama

3a ycnoBe KyHOBMHeE Ha KDeMNBT oOparTHTe ce KPEJIHIHOM OJI EJB E Yy — MebycupaT

FABRIKA CIPELA SUBDTICA

Wei fe

0 ~ E VAL O ST