Književne novine
U Ljubljani od} mijera OR die i veličavajuće siaklo“ Woju je ·
(U Banjoj Luci prvi pmt ; je jzvedena drama „Bura pred zoru“ od Draga Ma- ; Šaran Priština jc imala, pre- : mijern komada „,Izgubljeni : raje od „domaćeg pisca ; Murfeze Peze. U Novom Madu i Smederevu izvedena · je dramatizacija Davičove „Pesme“, n Zagrebu Senečićčeva homedija, „Ljubav i : logaritmi“. o Yi
Beograd je imao dve premijere: u dugoslovenskom dramskom pozorištu obnovljeni su Steijini „Bodoliapei“, · wW Beogradskom dramskom održana joe premijera Vilijamsove „Mačke nu limenom krovu", U Ssarujeyva: „Ribarshke svađe“, U Novom Bađu bila je premijera Salakruovog komada “Da se masmejem“, u Zadru su izvedewe Cankareve „Slure“, Rijeka je imala premijeru komada „Ubica“ po marndžbini“, engleskog „pisca M. Knota, u Jiragujevcu je izveđena: „Nina“ A. Rusena, u Puli „Laža i paralaža“, u „Bapeu „,Put oko sveta. ~
esegkeeeeoBgR.999 9989
IZLOŽBE
"U Beogradu su nm prvoj polovini marta otvorene izložbe sledećih umetnika: Bože Ilića, Dragutina Cigarčića, Olge Milanović, Živka dStojisavljevića, Živoradan Petrovića, Bože Pro danovića, Đure Hadonjića.
U Zagrebn su izlagali: Slavko Tomerlin, čelo Perlet, u Sarajevu Je otvorema izložba dJeževih Kkarikatura, zatim izložbe Marije Mihać, i Jadvige Četić. U Ljubljani je otvorena 8#avezna izložba 145-orice jugoslovenskih. wmetnika koja je poslužila kao izbor dela za jesenji Bijenale, U Veneci,i će nas zastupafi: Tregelj, Protić, Vujaklija, Bakić.
U Novom Sadu otvorio je izložbn slika Zoran Petrović. Skoplje je dobilo izložbu makedonske gra{ike. U Bubotici je izlagao vajar MBesarabić. y
vawe CEV 6900%9.9899E 59906 09Pp99B0994 Be o ee 99 Bea. eee eee eee .Be ee e BB 899“ e B Be RP Bee a6 eee e HB: seeevenedegebekedebeP8P BBB BBG. vavBe BBB Bee Bee. eee Be eee... eee... ee
KONCERTI
Beograđ je imao vrlo bogatih 15 Kkoncertnih dana. 1: Nastupili su: Melita Lorko: wić, duri Bukov Rostal, Sevicki, i dr. U Zagre: bu je gostovala Praška fil: harmonija. Zagrebačka fil1 harmonija izvela je MBetove i: novu „Misu Solemnis“, u Liubljani je gostovao dr Milan MHorvat, a, kineski pi : janista Fu Čum, svoiim na- : stupima na MHijeci, Mauibo- : ru i Ljubljani, otpočeo je svoje gostovanje u mašoj : zemlji.
OPERA I BALET
U Zagrebu je, u čast Mocarta, izvedena njegova „Čarobna frmula“, U Beogradu je bila premijera tri : Daletska komada: Stravim- : skog, de Falje i Tirijea, : Na RHijeci se privodi kraju : osnivanje „dadransko opere“ U Skoplju prvi put : izveđen Notkin balet „Đavo na selu“.
RAZNO:
UW Sarajevu su objavljeni rezultati · konkursa Bosmafilma za scenario. Dve ma- : grade 658 po 500.000 dinara : dobili su dara RHibnikar : i Zoran Gluščević, i Vladi- : mir Paskaljević, :
Skoplje je dobilo udruže- : nje filozoia. U Beogradu i : Zagrebu boravio je filmski : režiser Antoni Askvit, 7:
Ivan Meštrović je poklo- : nio Splitskoj galeriji svoju : biblioteku. :
Eli Finci i Bratko Kreft : otputovali su u Kinu.
OTIOIITITIOITIITE
keve.
lana |
DRAMA
„uapisao Jožo davoršek.
. stana,
o
Povodom 75-godišnjice smrti Dostojevskog. sovjetski ritičar MP, Hivmjim objavio je u čamopisu »Okftobara csej o romaninna ovog velikog pisca. Od interes: je onaj deo čseja u home se razmatra 085. autora »Braće KMa(e i »Zločinum i 'premx pitanjima sižea,
Mwnjin ističe da je Dostojevski pridavao veliki značaj sižem Kk je wu mjegovim Tomanima uvek zasnovan na »neobičnim dogadđajima« proistehlim iz veoma zaoStrenih i složemih kolizija, DĐostojevskom nije bilo svojstveno da slika, svakidašnje {iokove života. Svakodnevni lik stvarnosii i njena uobičajena ispoljavanja nisu zanimali Dostojevskog, Whao šlo ga nije interesovao ni pejsaž ili iscrpnije opisivanje jonakovi Dostojevski wopšte nije »slikao«ć, on Je nizao secepe Dpreobilne zbivanjima, dijalozima, i unutarnjim monolozima, munjevilo brzim, dinamičnim razvojem fabule, * i
Svaki roman Dostojevskog vrazvija. se ma više planova, kroz spletove oštrih Konflikaty i napregnutih situacija, kroz meprekidne borbe glavnih ličnosti. Za junake ovog pisca Kkarakteristično je da se svaki od njih bori protiv okoline, ali i sa sobom samim. Đok se u Turgenjevličvim i Gončarovljevim romanima mahom opisuju događaji vezani za postepen razvoj ovih ili onih dugih procesa, dok ti slavni pisci slikaju stvarnost hao spor i, na određenom prostoru posmairanj:t, manje-više ujednačen tok, Dostojevski kao da primorava život da ubrza svoj tempo. Tom težnjom velikog romansijera uslovljena su bitna obeležja njegovih fabula koje đeluju kao kaleoidoskop zbi vanja, vremenski kondenzovanih do najveće moguće mere. Kod Dostojevskog zbivanja su poređana naizgled haotično, ali između njih postoji unufarnja veza, Nagli preokreti, neočekivani prelazi iz jedne sifuacije u drugu, sadržajno i smisaono potpuno suprotnu, čine veoma važnu odliku umetnosti Dostojevskog.
Minjin navodi više primera fakvih naglih prelaza, a napose — primer iz »Zločina i kazne«: posle ubistva Raskoljnikov uspeva da napusti lihvarkin stan, a kasnije i kuću, samo zahvaljujući sticanju okolnosti u kome sva-
kazned,
Sovjetski ksitičar' o udelu sižea | u romanma Dostojevskog
ki novi momenat znači poništenje pre{hodnog, To noprekid 0 lebdenjo izmedu opasnosti i nadq dato je na način koji svedoči O madjstorstvu Dostojevskog u izgrađivanju sjčea oslonjenoga na Kontrastne siluacije. Sve slučajnosti koje Dpštojevski uvodi u svojo fa, . Tenlistički su muolivisane. Međufim, za životm Jostojevskog pojedini kritičavi ćusto su mu prebacivali da, je izne verio realizam, me Oviđnjući da su »nečobične'stvari« uvek veoma ubedljivo obrazložene n pjegoviu romanima — kako čisto spoljnom logikom zbivanja, fako i unutarnjom logikom strasti i određenih odnosa ovih ili onih piščevih junaka prema stvarnosti.
Svo,u koncepciju realizma Dostojevski „je nedvosmisleno f{ormulisao ı jednom pismu (Nikolaju Strahovu) koje KEvnjin citina: »Imam svoj vlastiti pogled na stvarnost (u umefnosfi), i za meme katkad samu suštinu umefnosti čini ono šio većina maziva skoro fanf{astičnim i izuzetnim, Uobičajenost pojava i olicijelni pogled na njih, po mom mikljemju, ipak nisu realizam, već nešto suprotno“.
A
O II
| Eksperiment
U Pozorištu „Marniji“ na Jeusejskim Poljima ćuveni francuski glumac Žan-Luj Baro ima, dve počornice od kojih je jedna,
veća, Za stalni rčperiOar Pozoriadlenm Reno-Žan-Luj Baro, aanja, koja je takoreći jedansarda, služi WEI YROm, za izyođenje eksperimentalnih dela i priređiyanje koncerata posvećeniD mmjmodđernijim delima savicWwlene muzičko literature. Na toj inaloj scemi Zamw-Luj Bao igra sada, jedno aaniml,jivo eksperimen inlno delo Roje nosi maslov »U Dorbi sa samin sobom« (»Ličnost — borac«) m koje je napisao mladi {ramcuski pisac Žam Votije. Glavna karakteristika dela je u tome da ima, ustvari, samo jedđmu ličnost, pored. još jedme susvim ecpizodne uloge koja je tu da bi samo po{stakla jedinog glumca u rozvoju monologa koi traje dva i po sata. U detu je rnč o jednom pisem koji je uspeo u živolu i već postao slavan a sada dolazi u hoteisku sobu gde je nekada, kao mlad čovek i pisacpočetnik, napisao prvo svoje knji ževno delo. On je majmio tu sobu da bi osvežio svoju inspiraciju sećanjima ny početak svoga književnog rada. U monologu sa samim sobom, koji je interesantan za sve one koji 86 bave proćesoiu
Koncentracioni logori za intelektualee u Cileu
Mnogi napredni listovi u
Evropi objavili su ovih dana vest da su u Čileu ponovo olvoremi koncentracioni Iogori, uglavnom za intelektualce koji svojem naprednom mišlju smetaju nazadnom režimu u zemlji. Prema. prvim vestima u ponovo otvoren»m Kkoncentracionom. logoru već*se nalaze: Volođa Tejtelbaum, pisac i pesnik, Čezare Gođoj Urwtija, profesor, i Ruben Azokar, književnik i profesor,
Isto fako stižu informacije da preti opasnost od hapšenja i najvećem južnoameričkom pesaiku Pablu Nerudi. Zanimljivo „je da su svi uhapšeni intelektualci pritvoreni zbog toga što su, navodno, učestvovali, u poslednje vreme, u akciji protiv. sadašnjeg režima. Ovo se, međutim, nikako
A
ne bi moglo odnositi na Pabla Nerudu koji je sve to vreme, neKoliko poslednjih meseci, proveo u Evropi, te prema tome niti je mogao direktno učestvovati u Dilo kakvoj političkoj altciji u svojoj zemlji, niti bi sadašnji ćileanski režim mogao imati kakvih autenličnih dokumenata o njegovoj »subverzivnoj« delatnosti, U koliko bi se potvrđila vest da je poveđena hajka i protiv Nerude, to bi samo bila potvrda da je wu Čileu svakoj maprednoj misli mesto u — koncentracionom logoru. Svestan stanja koje vlada u njegovoj zemlji, Pablo Neruda, na povratku s poslednjeg puta po inostranstvu, nije prešao granicu svoje domovine, već se zasad zadržao u jednoj od zemalja Jnžne
Amerike.
Antologija sastavljena od čitalaca
Pol Elijar
Pariski izdavač Rober La-
fon objavio je prošlog meseca antologiju francuske poezije pvd naslovom »Dve stotine najlepših pesama francuskog jezikac. Rinjiga obuhvata period od Srednjeg do kraja XIX veka i razlikuje se od svih dosadašnjih antologija po tome što je napravljena na osnovu ankete slušalaca radio Pariza. Naime, za anketa su Milip Supo i Žan Ruke bili predložili 500 pesama iz pomenu{og vremenskog perioda, a slušaoci su izabrali one koje su, po njihovom mišljenju. i osećanju, najbol,v. Blizu 5.000 slušalaca je posialo svoje odgoyore, što je ocenjeno kao veliki uspeh ankete i kao znak da se takozvana, »velika publika« još interesuje za poeziju.
Pišući o ovoj anketi u pariskom nedeljnom listu »Ar«, Žan MHene
Igenen postavlja problem interesovanja publike za poeziju u odnosu na sve dosadašnje manjeviše poznate antologije i dolazi do interesantnih zaključaka o priličnom njenom Yrazilaženju sa ukusom antologičara.
»Za koju se poeziju interesuje publika? — pita se pisac članka u »Aru«. — Među pesnicima koji su dobili najveći broj glasova da li se malaze omiljeni autori velikih antologičara za poslednjih dvadeset godina? Žid i njegov prezir prema retorima, njegov izbor najmuzikalnijih pesama. Tieri Molnije, čiji »Uvodđ u f{rancusku poeziju« više manifest nego antologija, u kojoj se on sa žarom oduševljava za 16. i 17. vek prezirući skoro potpuno 18. i romantičare 19. Kliar i njegova »Živa wntologija«, u kojoj daje narodne pesme, poslovice i manje poznate pesme nepoznatih au fora«ć, Najzad, Marsel Arlan koji je objavio jeđnu. antologiju namerno neutralnu«.
Prema ovoj poslednjoj »antologiji publike«, kako je naziva Igenen, Ronsar se smatra još uv»k za najvećeg francuskog pesnika 12.648 glasova). Izvesne pesme Ronsara, Di Belea, šarla Orleanskog, Vijona, Malerba odnelo su svaka veći broj glasova nego „Uspavani Boz“, „Smrt vuka“, »Majska noća (iako je wu opštoj klasifiknciji mesto Viktora Igoa,
VWinjija i Misem. ispred Malerbo-
vog i, Šarla, Orleanskog). Nerval i Rembo imaju u antologiji srenje mesto, dok se Kaforg, naprimer, nalazi tek na šezdeset sedmom mesfu. Ali je najfrapantnije po mišljenju Igenena, da Je Viktor Igo tek na četvrtom mestu (iza Verlena). U Francuskoj se, uopšte uzev, čvrsto veruje da Igo wu redovima najšire publike uživn ·nepodeljenua ljubav kao pesnik koji je uspeo da „po-
digne francusku poeziju đo njene najveće slavea.
Ukus »velike publike«, pokazan u ovoj anfologiji, člankopisac tumači pre svega utiscima iz detinjstva i iz vremena provedenog u Školi, utiscima koji u ljudima, hoćeš-nećeš, do kraja života traju. Vrlo je verovatno, pretpostavlja Igenen, da su učesnici ankete pre formulisanja svojih odgovora ponovo prelistali antologije, ali im »izvesna stidljivost i izvestan komformizam misu dozvolili da polpuno ne priznaju velike autore koji su već bili poluosuđeni od anfologijac,
TT,
A |
Žana Botijea
umetničkog stvaranja, pisac Dostavlja mnoga pi NR i traži 94. govore o umetfničkom stvaranju. o uspehu knjižeymika, o odijvku njegovog dela w javnosti i ) či-
favom nizu proble, resuju pisca-siyaraoca a vor
~ \yatmo i jedan dcćo publike. Ovaj vye:1ugln 'V
oma intelc) Me .Če vakako piivući u pozorištu veći : blikć, ali je interesanlan zn n o intelektualce. Pi Glavnu i jedinu ulogu u komau-
du tumači Žan-Lui Baro koji jo |
i rediteli dela. FE sam glumac-iuatelektualac, Baro joe veoma zainferesovan kaho za samo ovo delo tako i za svoju interpretaciju,
A
Slikar Bife opravdava svoje ogromne zarade
Povodom dveju majnovijih izložbi umetničkih dela mladog ıirancuskog slikara Bernara Bilfen
soje se sada održavaju u Parizu,
mnogi pariski listovi pišu o ogromanim zaradamn ?d-godišnjeg sijkara, čija se pojedina platna prodaju skuplje od milion f{ranaka, Pored Pikason koji je danas višestruki milijarder, mladi Hite, poreklom iz veoma siromašne porodice, danas joe svakako jedan od majbolje plaćenih umetnika.
List „Les lettreg frangaises" prebacio je Bernaru Bifeu toliicu zaradu, na šfa je u jednom od po slednjih brojeva ovog nedeljnog lista, slikar odgovorio pismom koje je uredništvo objavilo na uvodnom mestu, U tom pismu Mife pominje da je Gistav JNiurbe tražio pre jednog stoleća, 41850 godine, za jedno svoje delo, »Veliki lov«, sumu od 6.000 franak, što bi, po današnjem kursu, odgovaralo iznosu od milion franaka, što opet odgovara visini cene po kojoj Pikaso sada „prodaje svoja dela. On kaže da su, islima, posle Kurbea, mnogi slikari živeli u najvećoj bedi, kao Van Gog, Gogen, Tuluz-N,otrek ili od novijih Sufin, ali da je tu bedu slikara ukinuo Pikaso koji Je »slavan u celom svetu, i zauzima mesto jednog od milijardđera naša današnjice«. Po mišljenju Bermara Bifea tako i treba da bude: »I to je samo pravično«,
A
Umro je jedan od poslednjih Apolinerovih drugova
e U Parizu je ovih dana umro, u M4-toj godini života, jedan od poslednjih đrugova čuvenog francuskog pesnika Gijoma Apolinera, književnik Žan HRoajer. Kao pesnik Žan Roajer bio je učenik Stefana Malarmea a drugovao Je najviše s Gijomom Apolinerom. U jednom momentu svoje pesničke evolucije bio je i pokretač jednog novog pravca u književnosti koji se zvao ali koji nije imao većeg i frajni-
jeg odjeka m {francuskoj modđer-
noj literaturi.
Protiv hapšenia španskog reditelja Bardema
e Kao što je u celoj svetskoj štampi objavljeno, nedavno je u Španiji uhapšen najbolji španski jilmski reditelj Huan Anion;o Bardem. Ime reditelja Bardema postalo je poznaio u svetu posle dva veoma uspela njegova filma, jedina dva umetnička dela Koja su, iako rađena u' Frankovoj Španiji, pretstavljala za svetske filmske krugove dva interesanina umetnička dometa ovog dotad nepoznatog filmskog reditelja. I kroz film »Dobrodošli, Gospodine Marsšale«ć i kroz firagičnu atmosferu dela »Smrt jednog bicikliste«, reditelj Bardem uspeo je da u poičdinim momentima satirično prikaže ne mnogo zavidan položaj čoveka u današnjoj Španiji.
T)ok se u prvom filmu fa smafira javlja i sa izvesnim blagim hNwumorom na malog čoveka u Špa> niji koji očekuje dolazak američke finansiske pomoći kao &spasemje, dotle je u drugom delu, u »Smrti jednog bicikliste«, prikazana teška i nezdrava almosfera čitave jedne sredine u kojoj živc protagonisti ovog filma.
Veliki broji umetnika i intelek{ualaca u svetu podigao je svOJ glas u odbranu Bardema, a neki francuski glumei koji su radili u Bardemovom «najnovijem filmu »Velika ulica«, prekinutom zbog njegovog bapšenja, odbili su da nastave rad na delu s drugim rediteljem sve dok Bardem nc bude pušten.
ag iynnan=>
Mte- }
* RSA. i monolog nece
»muzicizama«.
Vojin Bakić: „Zmaj“ (Ne. strani 3 pesma koju je Oto šole napisao povcdom nesreće lu umetničkom ateljeu ULUH-a, u Zagrebu.) *
=== ii
Primljene knjige i časopisi
Karl Marks: Gospodin Fogt. »>Kultura«, Zagreb, 1955.
Herbert E. MBejts: Purpumza dolina, roman. »Minerva«e, Subotica, 1956. 4
Milivoje Perović: Golemakši, YO. man. »Minerva«, 1956.
Oskar Davičo: Mora, >Nolit«e, Beograd, 1956. · Ćamil Sijarić: Bihorci, roman. Ola ada, prosvjeta« Sarajevo,
JD. .
Mira Alečković: Srberma kosa. Tlustrovao Sava Nikolić. »Doečja knjiga«, Beograd, 1955. }
Aleksandar Vidaković: Marin Sorgo, roman. Pogovor napisao Dr. Slobođan Popović. »Rosmos«, Beograd, 1955.
Mladen Markov: pesme. 1955.
Stanko Škare: Pjesma Sedma ofanziva, Izdđanje pisca, Zagreb, 1955.
Stevan „mMRaičković: Balada » predvečerju, pesme »Nolit«, 1956.
Dušan Kostić: Mreže, pesme, »Rad«, Beograd, 1955.
Viljem Šekspir: Hamlet. Pr5sveli Sima Pandurović i Živojin Sao »Narodna knjiga«, Cetinje, 1955. 78)
Viljem Šekspir: Hamlet. Preveo Dr. Milan Bogdanović, »M"tica hrvatska«, Zagreb, 1955.
Letopis matice srpske, Januar, TPebruar 1956. Odgovorni urednik Žž. Milisavac.
Hinjiževnost. Broj 1, 2 i 3 “za 1956. g. Odgovorni urednik MH, Pinci, :
Pozorišni · život, Broj 93—8 a 1956 g. Odgovorni urednik T. 'Tanhofer,
pesme.
Nemir trava, Izdanje pisca, Pančevo,
Aco Bopov,
*
Savremenik broj 3 ·
ROZA &čamila šSijarića P »>Petrun Divina« iznosi ı jedan problem „koji je mnogo dublji nego Što se to mo-_ glo naslutiti iz Sijarićevog pripovedanja. Naime, Sijarić se uglavnom zadržao na deskriptiynim elementima, ne ulazeći i suviše duboko u psihologiju čoveka kome je ostalo, još nekoliko ča-
sova života, Ovim manirom on je sačuvao oblik priče i neku nonšalantnu mimoću, ali nije
mogao da izbegne utisak Opisnog i zaobilaznog prilaženja samoj stvari. Poezijom su zastuplieni Nikola Drenovac, Bre. ten Perović, Svetislav _ Mandić i Slobođan Marković. Dok sc u poeziji Nikole Drenovca, Svetislava Mandića i Sretena PerovićĆa osećaju izvesni sveži i novi trenuci, stihovi Slobodana Markovića su suviše lako pisani i nekako suviše rutinerski. Svojom studijom »O transponovanjuć« Ivan Lerik pokušava da dokaže da Davičo i Popa (eminentni pretstavnici, po Leriku, takozvnnog modernizma) svojim peenič-
kim manirom guše sami Sebe.
MKsej Dušana Puhala »Romansijer Oldos Haksli« nosi jedan zanimljiv i savesno skupljen materijal o Haksliju, u kome se glavni đeo opaski bazira na ličnoj nesreći Hakslijevoj i njegovoj prinudnoj hiperintelektualnosti. Pored toga ovaj časopis donosi teoretski esej Dragana M. Jeremića »Estetički agnosticizam i marksistička „estetika«, kao i prikaza Marjana Jurkovića, Vclibora Gligorića, Voja Čolanovića, Stanislava Bajića, Andreje Pregera i drugih,
* * »
Delo broj 1—2
PSA Dušana Matića »Zapisano oktobra ovog
u restoranu kraj Dečana« nosi svu onu smirenu i skladnu čar Matićeve poezije. Spora u svom proticanju kao Yreme, i kao ona tiha i neočekivana, oma «zaista zaslužuje (m bude na uvodnom mestu. Kaj Miodraga B. Protića »Peđa Milosavljeviće je jedno đuboko Dponiranje briljantnog stiliste i poznavaoca u suptilizirani svet Misavlievićevog slikarstva. Poezija makedonskih pesnika Mafteje Matevskog i Ganeta Todorovskog govori o uspešnom maporu sa vlađivanja modernog izraza, Poezijom su još zastupljeni đaroviti mladi pesnici Branko Mili.
ı ković i Dragan Kolundžija. U de
lu se Još nalaze tekst Dobrice Ćosića >»Nedoumica« — esej Janka Kosa »Problemi marksističke estetike« kao i eseji Svete Im. kića »Estetika?« koji bi {irebalo da bude u neku ruku odgovor na Kosove teze. Proza Momčila Milankova »Smrt Antuna Slepog« sva zgusnuta i puna nekog unutrašnjeg ritma. Prilozi koji u svakom slučaju doprinose ŽivDsti i interesantnosti ovoga broja su svakako još reportaža M. Bulatovića »Pečalbari« i članak Đ. Rađenkovića »Mao Ce Tung“. Rubrika »Zapisi« donosi lirske
tekstove Vaska Pope, koji su već.
na uobičajenom nivou ovoga pesnika. Od prikaza „treba istaći vanređno inteligentno pisan članak S. Marića »Buka i pomama Vilijama Foknera«. U ovom đvo„broju zastupljeni 8u prikazima ioš Petar Džadžić, . Milan · Vulos, Svetislav Nikolić i drugi. U ru-
brici letopis nalazi se neka vrata”
minijaturmog eseja Đorđa 'Trifu-
„novića »Plotska ljubav u sr9d=--
njem veku«,
* * *
Republika broj 1
VAJ zagrebački književni
časopis „ulazi u 12 go-
dinu svoga postojanja se veoma izmenjenom fizionomijom, Upravo dosađašnji obrazac čisto književnog časopisa · »Republikas zamenjuje nekom vrstom kulturnog ~— literarmog — zabavnom omnibusa. Kako se kaže.u uvođniku »Republikas će i dalje zžadržati ona osnovna načela koja su dominirala tokom 11 prethodnih gođina. Ovaj zanimljivi brnj donosi prozu Augustina Stipčevića »Glad na leđini« prozu stanđarđnog proseka sa prigušenim prizvucima naturalizma i folklora. Zatim sećanja u viđu dnev·nika Đura Klađarina o proboju obruča na Balinovcu. Poezija 'kojom su zastupljieni Boro Pavlović, Nada Iveljić, Drago Ivanišević teško može da oduševi. B5o-
ro Pavlović svojom manirskom ' slobodom i #depoetizacijom postiže ponekađ suprotan utisak on onoga što želi. Ne postoje poetske i nepoetske teme. Ali Boro Pavlović od svojih takozvanih »>nepoetskih« tema ne uspeva uvek da napravi poeziju. Drago Ivanišević i Nađa lveljić su na granicama proseka mada Uustihovima Draga Jvaniševića ima, lucidnih mesta. Pored ostalim. literarnih prilogs* kao što je odlomak romana \lirka Božića >Neisplakani«, prevcay Nerudinil pesama sa kratkim cwrtom ZVOnimira Globa, predguwora Her'narda šoa Svetoj Ivawi, ovaj broj »Republike« ostale svoJe Straniče, shodno nameri uredniŠtva, posvećuje raznim aktuelnim i zanimljiyim problemima iz sadašnjosti i prošlosti. Novim stavom diapažon ovog lista toliko se” proširio da 8e u njemu mogu naći kako članci o atomskoj fizici i fotografije elektromagne»nepoetskihć« tema ne uspeva ta za bombardovanje atoma, la= ko i slike filmskih glumaca, reportaža o filmu i pozorištu i scene sh sportskih lerena, Ovo je svakako nešto novo i zanimljivo u.našem Rhulturnom životu“i ovu pojavu treba pozdraviti. Pogotovu, ako se ima na umu njena osnovna namera: prošire-” nje kruga čitalaca. Koliko. će ovakav metod izlaženja >»ltepuhlikeć, „odgovoriti svom zadali najbolje će pokazati bliska biudućnost. List je bogato ilustrovan i tehnički vrlo dobro opremljem, Stvaranje broj 1
ARAKTIRISTIČNA za
ovai broj je proza KRu-
doslava Rotkoviće ~ i Sretena „Asanovića. „Prozom 'su zastupljeni još Veljko Martinović i Risto Trifković. Svoje stihove u ovom broju objavili su Nikola Drenovac, Vladimir Čerkez, Milo Kralj, Ivo Lađika, Branko Hanjević (koji ima neke latentne oporosti i čČvrstine) "Tađija Đorđević i Đuro Mašanović. Stvaranje još donosi stihove
savremenih kanadskih pesnika u prevodu Vladete Košutića. zatim esej Bervuda Andersena »O realizmu« koji je možđa malo i su-
više subjektivan i ne sa tako o.lređenim krajnjim zaključcima. Il veoma bogatom feljtonskom delu ovoga broja ističu se svojim kvalitetima članak Branka Prnjata »O sadržaju i psihološkoj osnovi jedne Knjige „Andrićevih pripovedaka« i recenzija Sretena Perovića na poeziju Nikole Drenovca, L.
*" '* *
Književnost broj 3
NO šta ovaj broj čini ( ) izuzetno zanimljivim sva kako je drama O, B. Merina »Nevid]jiva kapija“ To je jedna fina, ironična slika ljudi sakupljenih “sa svih strana, nošenih jednom jeđinom željorn:i da odu nekuda, gđe, ni njima nije jasno, đa prođu neku nevidđljivu kapiju da Di pobegli najverovatnije sami.od sebe. Tu je uhvaćen neki prižvuk nesigurnosti i neveriće tako logičan ovom veku. Prozom je zastupljena Svetlana Velmar-Janković. Odlomak iz romana koji je ovom prilikom objavila još jednom potvr“uje njen :očigledđan”!smisao Za” almosferu: i lirske swe n eye KEseJ Ero sa Sekvija. veoma „ia! Tserpam i animljiv. · Kroz njega „stiče se Veoma! jasna :i aibedljiva slika o stvaranju FPrančeska Jovine. „MPoezijom. su zastupljeni Vladan Desnica, Borislav Radović i Božiđar Timotijević, Someti Borislava Rađovića govore Đ naporu jednog pesnika da nađe put do najčistileg izraza, da svoje emocije i opservacije izrazi i stavi u jeđan kristalno jasan oblik. On je bez ikakve sumnje to uspeo da ostvari, Stihovi Božiđara Timotijevića kao i uvek pomalo setni i ironični.nose jedno tiho razračunavanje sa sa mim sobom i neku, sve{lost čOveka koji govori istinu, Pesma Vladana Desnice obojena nekim nejasnim „slutnjama i zanimljivija po svom tretmanu nego motivu. U rubrici »Književna sveđočanstva« Lav Zaharov piše o uticaju ruskih pesnika na poeziju Vojislava Ilića, U beleškama su zastupljeni M. I. Bandić, M.
V. IT,
Protić i đrugi,
TIZ.STARIH DANA
EDOR je bio zatvoren i bojažljiv dečko, Nije imao lepo ponašanje, ni novca, ni plemstva. Kada je došao u ško-
lu, njegovi drugovi su ga dočekali ismeva– njem. Dotada je u porodici važio kao živo i smelo dete i baš tu živost su mu često prcbacivali, On je vodio sve igre, razvijao svoju živu maštu i svoj vatreni temperamenat. Povukao se u sebe, u kontaktu sa, dotle nepoznatom sredinom. · (0
Njegov školski drug: Trutovski, koji je kasnije postao član Akademije i poznati slikar, seća se da je on oko 1838 godine bio mršav, da je nosio odelo koje je na njemu stajalo kao neki džak, da je bio veoma povučen, ali da se pod tom povučenošću nekad mogla Osetiti njegova dobrota. Bio je često smešan: smešan za te sinove plemića koji su sa 17 Bodina već u naručju kmetovških ćerki ili petrograđskih prostitutki naučio šta je ljubav! A Pedor je bio veštiji kada bi govorio o Puškinu (posle smrti pešnika zatražio je od oca dozvolu da nosi crninu), o Šileru, o velikim istoriskim ličnostima. Samo dva ili tri njegova intimna prijatelja su znala da se iza te prividne hladnoće krije strasna priroda.
Weć u to doba on se isticao. svojim odu-
ševljenim idealizmom i svojom bolećivom ,
prirodom. Nije znao kako da se drži i bio je ·
jako zbunjen u žemskom društvu, te je zbog
toga i bežao od sveta. Priča se da je prvih ~
meseci 1840 godine, za vreme jedne većere E qijelgorodskih, pao. u nesvest, kada su tavili tada čuvenoj lepotici gospodi : Možda je to bila posledica jedne % kriza (o kojima će još biti reči). 'sio zreo za život? Međutim, »žideo, jer je on u to doba saaa. | ju ženu, Fedoroy otsc, vukao se u penziju i
živeo na selu, da bi se približio nekoi Katarini Aleksandrovnoj, koja je kod njega radila u Moskvi. Na selu je pijančio, bičevao seljake zbog najmanje sitnice i dobijao napade histerične ljutine. A seljaci su ga mrzeli. I uleto 1839 godine nekoliko kmetova Dostojevskog—oca, koje: je ovaj ogavno uvredio, baciše se na njega i ubiše ga. Kada vlasti dođoše na lice mesta, seljaci ih, verovatno podmitiše, te u izveštaj uđe da je doktor Umro od srčanog napada. Čitava afera je na taj način bila ugušena, ali se istina nije ipak mogla sakriti od rođaka i suseda.
DEČAK DOSTOJEVSKL
leo smrt svoga oca zbog toga što je ovaj izneverio njegovu voljenu majku i da, pošto se ta želja ostvarila, on doživljava strah, i osećanje. greha i pokajanja. Tako frojdovska škola Edipovim kompleksom objašnjava ne samo masohizam Dostojevskog i njegovo prihvatanje painje, već i njegov revolt protiv' svih vrsta vlasti. Fedor ili njegovi junaci su se borili protiv boga oca i protiv maloga oca cara! Frojdovci objašnjavaju da se sve unutrašnje suprotnosti kod Dostojevskog, njegovo osciliranje između socijalizma i konzervativizma, između ateizma i vere u boga imaju
Iz intimnog. života
F. M. Dostojevskog
98 januara 1881 godine umro je Fedor Mihailović Dostojevski, JoŠ za njegova života, a naročito posle njegove smrti, veliki broj bio“
grafa izneo je različite sudove O
noj ličnosti. »K.njiževne novine« će u nastavcima objaviti
toj kenijalnoj i toliko kontraverznekoliko malo poznatih detalja iz intimnog života pisca »Kockara«, »Idio-
ta«, »Braće Karamazovih«...
| ever UEL SC araee ir eO ya a a O ay
Očeva smrt je:strašno pogodila Fedora. Okolnosti u kojima se odigrala ta drama, kojoj su kumovali razvrat, pijanstvo i silovanje, ostavili su težak ulisak na mladog Dostojevskog. Taj utisak se toliko urezao' u .;Jegovo sećanje, da ga je upotrebio 40. godina kasnije u svom delu '»Braća Karamazovl«. Pa i bez tih književnih dokaza, može se zamisliti kako je to sve uticalo 'na mladića od 18 godina. Frojd tvrdi.da je bolest Dostojevskoga, koja je dotada bila Mtezopasna, prešla u epilepsiju posle ubistva njegovog oca; BeČki naučnik misli da je.mladić nesvesno Že-
svog korena u tom psihološkom udaru. I tako Dostojevski — nesvestan oceubica — Dpostaje vremenom veran sin prestola i oltava: on se nesvesno trudi da pobedi svoje ličme naklonosti.
Zar u tom pogledu nije interesantno da se njegov najkompleksniji i najdublji roman »Braća Karamazovi« vrti oko te teme očeubistva? Zar nije interesantno da se čitavo delo Dostojevskog | posvećuje „problemima »Zločina i kazne, u najrazličitijim oblicima”? Ma kako ocenili ovu primenu teorija psihoanalitičara, ne bi trebalo objašnjavali samo
Edipovim kompleksom revolt i sve suprotno= sti Dostojevskog. Ideološko i psihološko bogatstvo ličnosti Dostojevskog ne može se iscrpsti frojdovskim šemama i pored intenesantnih primedbi Projda i njegovih. učenika. o unutrašnjim sukobima čoveka i pisca.
Frojd, dakle, smatra da je nemogućnost
da reši ili da se oslobodi Edipovog kompleksa .
imala za posledicu epilepsiju. Za vreme syojih epileptičnih kriza, Dostojevski je, po svojim sopstvenim zabeleškama, patio od osećanja krivice; zatim su dolazili trenuci ne!zrecive sreće i najzad je gubio pamćenje i padao u nesvest. Na te činjenice se oslanja Frojd da bi povezao epilepsiju kod Dostojevskog sa potajnim oceubilačkim željama. Jedan od najsigurhijih svedoka života velikog pisca, njegova. ćerka, piše da je »po pričanju u našoj porodici prva epileptična kriza došla kada je Dostojevski čuo za smrt svoga oca“, Međutim, ovo niukom slučaju ne potvrđuju prijatelji Dostojevskog, pa čak ni lekar kod koga je jedno vreme Dostojevski odlazio. Najveći broj svedočanstava iz toga doba govori o pojavi epileptičnih kriza tek u doba hapšenja i izgnanstva piščeva. Što
se, pak, tiče izvesnih izvora koji tvrde da su .
»seljaci raskomadali staroga Dostojevskog u prisustvu sopstvenog sina« oni su proizvod mašte. Fedor se u tom trenutku nalazio na stotine kilometara od mesta na kome se do'gađaj odigrao.
:PB.N IJ KNJIŽEVNI USPEH
) OŠTO se povukao iz vojske u,činu potporučnika, Dostojevski je počeo da se
bavi isključivo književnošću i da od nje živi, O njegovom povlačenju iz vojske kružila je sledeća pričica: — septembra 1844 godine, pošto se već godinu dana nalazio u odeljenju za izradu karata u vojsci, jedna od njegovih karata je dopala u Yuke cara Nikolaja I. Pr:čalo se da je ovaj napisao: »Koji li je idiot napravio ovu kartu?«. Po običaju careve reči su bile zakon. A Dostojevski je, uvređenm,
zatražio penziju. Njegova. molba bila je usli šena, ali i poted pomnog istraživanja nikad nije više nađena karta na kojoj je car napi-
sao svoju primedbu, Postoji verzija da je
<q PF. M. Dostojevski PODOROJ
| 7; Pov Oe
karta zajedno sa primedbom - ništena kada je Dostojevski postao slavan pisac.
. Težak je bio život profesionalnog književ- nika bez imena. Doštojevski je zimi patio od nazeba — u sobi nije ložio, jer nije 'imao dovoljno novca za drvo. Grejao se u krčmama, gde je sate provodio u društvu olpuštenih,. činovnika, pijanica, varalica i uopšte sumnjivih lica i Jednog i drugog pola. Dostojevski” nije pio, jer je loše podnosio alkohol. Uglav-
"nom se držao vina i piva j to u manjim ks-
ličinama. Izgleda da nije obraćao veliku pažnju na ishranu, mada je veoma voleo slatkiše. Međutim, u to doba isticao se mršavošću i bolesnim izgledom. Bio je sujeveran i poklanjao mno8o pažnje raznim znacima, „ / simbolima, svedočanstvima i proročanstvima. Posećivao je vračare i živeo u strahu da će
pasti u letargiju i biti živ zakopan. ij
D. N.
KNJIŽBVNE NOVINE