Književne novine
SVI
Coding VIL N
OVO Selija, br. |5
——————___ TT I———
POVODOM POSETE PRETSEDNIKA TITA PRIJATELJSKOJ FRANCUSKOJ
FRANC
pa nešto podalje FRANCUZI I MI, tema koju je saradniku predložilo Uredništvo. Nije ta tema ni nestvarna,ni bez težišta, ne. U našoj ze= mlji, Francuska revolucija, kulturna istorija, Kknjiževnost, jezik car-jezik, na domaćem su repertoaru. Francuska nevolja i jad, naša su briga i tuga. Kad tamo ne valja, ovde kultumi ljudi kamenje gufaju. No do trajnijih i konkretnijih dodira dolazilo je pre svega u vreme mnatova i izbeglištava, u krvavim časovima herojstva, i mučnom za obe strane izbegličkom bavljenju u Fran cuskoj naših sirotih prekobrojnih izgnanika — onda kad ljudi nose pravo svoje lice. Poznali smo se, dakle! Našli se sličnima naročito na rapavoj strani tftemperamenafta. Vezali se još nismo na nekom velikom, svetski čovečanskom poslu. Pranmcuski licej nismo nikada ostva nili, a petljamo nevešto sa reformom gimnazija od kada ih imamo. Francuski licej bi mas, paoijemčive za francuštinu, naučio da način života ima da postane stil života. Turci su imali i imaju francuski licej, bez qbzira ma političke šanse i malšanse. Posle ratova, Pran cuzi su se ovde proređivali
do žalosti. Najnežnije smo pominjali Jektore koji je odavde otišao u Prvi svet-
ski rat i mlađ poginuo. Lek ior za tim, geograf sa znainim naučnim radovima, Živeo je dosta teško i u nekakvoj wWenci. Danas, kad sterešina naše zemlje boravi zvanično u \MKirancuskoj, čim jskrsnoe tema »Vi i mi«, 301 »Mi i Vie. rat, stradanje, okupacije, smrt, to su argumenti i uspomene. Kyvavi cement, dokle će se uziđivati u sve odnose kao sve?
Vraški stari Grci, kada god su uzimali glavu u šake, nije bilo uzalud. Baš kao dobar Francuz, najautemtičniji potomak sjajnih Grka u mnogo čemu, i mnogome pogledu. Govorili su stari Grci: »U svemu ima od svih elemenata: i kad negde na-
stane susret — Grk kaže »mešanje« — lstih elemenata, ovladđa jedno, plodo-
ivori jedno, jedno je u opediama, zakonima, sudbinama. To je onda istovetna vibracija negde u vasioni, u svetu, u čovečamstvu«. Danas je velika vibracija u tehnici, koja se prsi i prkosi da je bezgranična, vasionska. Treba li na dno mora — napred! U oblake — na-– pred! Na zemlji, treba li kretanje u milijarđama brzinskih okreta — " i napred! Milijarda je početna cifra Milijardu godina je eto toj pokojnoj ribi. Nemački pesnik Klopštok pisao je »Sve je isti čovek od šest hiliada godina«, Sada: sedam m'lijardi, petnaest milijardi godina — male li razlike! star, je čovek. Milijarde dolara, pa i dinara, A konstanta, baš kao i kod drevnih Grka, cifra i smrt, sv3 isti krvavi cement. Sa vibracijama sveta, naravno, vibrira i čovek, kao pojedi-
Delakroa: Slobođa vodi narcd.(28 juli 1830)
nac i narodi. Čovek je zato drzak baš kao i svet i vasiona. Umire, pa onda dalje govori kroz arheologiju. Francuz je smeo, ponosit, strastan, zanesen kao grčki bog, samo nesravnjeno intelegeniniji. Od francuskog filozofa. sam naučila da su se Grci vrlo rano već rugali antropomorfnim bogovima popularnog verovanja u svom wmarodu. Pisali su: a bog je neizrecivi duh, koji olujnim korakom leti kroz ceo poredak sveta«. Eto jedna od formula za čoveka Francuza, pesnika ili geometra. Grk Arhimed, čim je je proučio zakone i čuda poluge, uzviknuo je: »Dajte mi negde u prostoru čvrstu
”..
podlogu, ja ću polugom diči „
celu zemljul• Izdižu danas ljudi milijarde tone vođe, čitava jezera i reke. Francuzi, čitamo, grade sada branu kakve još nema u Evropi. Francuz Vern planirao je đavno kako da putnik bude ispaljen iz topa sa određenom brzinom. Deomas čitamo da će putnici sedeti u topu udobno — udobnost već nagriza američku rešenost i valjanost — a top ć:)
<a i di»
VLADISLAV P
EHKROVIĆ-DI3:
Kad se budemo VIGTIJli
Kad se budemo vratili na svoja ognjišta,
ako naše majke, žene i sestre budu još žive, one će nas dočekali i zapitati: »Kako vam e bilo u Francuskoj?« Mi ćemo im odgovor:ti: »Dobro nam je tamo bilo,« Ako naša deca koja su prepatila najveće muke, još budu živa, i ona će nas dočekati, ali nam neće umeti uputiti to pitanje; ona će nas prosto zapitati: »A gde je fa Francuska?« Mesto odgovora, mi ćemo saviti ruku na srce i reći im: »Evo ovde je Francuska!« I naša deca će nas razumeti,
(Iz govora u Petites-Dalles, 1916)
znati sve koeficijente brzine i pravaca,
Francuzi su u svima vibracijama sveta učesnici po raivibrantniji. "To vijori i trepti kao topola; osluškuje na sto strana; očima grabi i krade; baca argumente kao žongler lopte; a oduševljen Francuz, to je brdski potok koji tera vođene munje. Čuveni francuski slikar Delakroa, sa ,svojim »Dnevnikom« čuven i kao pisac, zabeležio je: »... Ima u meni neki stari talog, neka crna dubina, koju treba zajaziti. Ako ne freptim i nisam usplahiren kao zmija u ruci gatare, nemam inspiraciju«,
Kasnije, u zrelosti, ljutio se romanfik Delakroa na Bodlera što se toliko ođuševljava Edgarom Poom. Francuske kovibracije. Zato su pro šli sve što su prošli; zato danas trpe što trpe; Traže Što traže. Vibriraju i nad glavom mnoge nevolje, pitanja, obračuni, ali je sigur no da im i u glavi /kovibrira adekvafno, iako je vrlo teško izvibrirati da jedno bude svoje i svačije, da se jedno rascepi u JA i ONO. Oseća se međutim već da je Francuze najviše „sramota što se Istok i Zapad igraju (Nastavak na osmoj strani)
Isidora Sekulić
PM 80606
„UBETUaMAX MAPFNUHNb"*
AJ 1956
Oj Parize, ti srce Franoije,
Oj Francijo, srce sveta cela, Tvoja slava svrh neba se vije... Ta srce si mlado mi ponela.
(1848)
Krvavi barjak zavitlan.
' Čujete P kako na bojištu
U divljem besu riče zver:
Podaviće vam sina, ćer;
Drugare vaše, braću ištu! Za mač, braćo, za mač!... U red, u bojni red!
Napred, napred,
Nek skotska krv zaliva svaki gred!
LJLJU E O O O O TS
A omladina mač nek paše,
Kad starij' naši poginu,
Iz njinog pria nek stope naše
Vrline njine podignu.
Preživeti ih zar nam vredi,
K'o deli s njima groba
Al ponos će nam biti jak,
Osvetiti ih, iP umreti.
Za mač, braćo, za mač!... U red, u bojni red!
Napred, napred,
Nek skotska krv zaliva svaki gred!
Milino sveta domovine, Osma~i osvetnički boj,
Sloboda, draga, uza nj stoj! Nek dođe nama pod zastavu | Pobeda na tvoj podvig drag:
Nek izdišući vidi vrag
I ponos tvoj i našu slavu! Za mač, braćo, za mač!... U red, u bojni red!
Napred, napred,
IIIa
U prepevu LAZE KOSTIĆA
Hajdemo, deco roda moga, Slave je naše svan'o dan, Na nas je cara robovskoga
Branko RADIČEVIĆ
mrak?
Nek skolska krv zaliva svaki gred!
Proleće u Parizu
Ceng 40 din.
JU? BOSTOVANJE HUDDŽESTVENIKA
Veličanstyena [Pa[janja
Posle knjige »Moj život u
ulliptnosiić Sianislavskon
VA JE SREĆA, za nas, što Konstantin Sergejević Stanislavski nije
bio veliki glumac. · Prosečnost talenta potstakla je njegovu genijalnu istraživačku i analitičku prirodu da prodre u složemosti i tajne stvuranja na gsceni, da dođe do zaključaka koji imaju oogroman značaj za usavršavanje glumačkog stvaralaštva. Da je Stamislavski posedovao dar jednog Salvinija, Kina, Moskvina, ili jedne Duze, Fedotove, Isidore Dunikan, on bi intuitivno, kroz stvaralaštvo, potsvesno spoznao fenomene koji dovode do »božanstvene glume« na sceni, ali ga ne bi večno grizao: »crv nemira« zbog vlastitih neuspeha i, još više, zbog uzroka tih neuspeha. Toliko je puta, posle razgovora sa najvećim glumcima. sveta, Stanislavski uzviknuo: »Pa oni ne um 'u ništa da kažu o metodu svoga rada, o procesu stvaralaštva!« Da, oni to nisu znali da objasne, jer su jedino umeli da stvaraju i i je za njih bilo dovoljno, isto kao šlo je Stamislavski znao da pohvata one nevidljive niti stvaranja na pozornici i da otkrije abecedu „glumačke umetnosti
(Nastavak na petoj strani)
Vladimir Petrić
ija. Jelisejska
polja
Ja vam ne mogu iskazati svu lepotu i novosti prv?g doba koje sam proveo u Parizu. Ja sam bio stranac, a činilo mi se da sam se povratio u otadžbinu..,
Ali, ja sam prvi dan premnogo video. Ovaj Pariz koji prolazi tako brzo, ovaj fantastični pregled toliki nepo-
B
dli0VI0· znaatih stanja, toliko čudnovatih stvari, ova zaslepljavajuća čudovišta pri prvom pogledu, sve je to za mene bilo veličanstveno pozorje, koje se gotovo nije moglo snositi. Ja nisam nikad mislio
da jedno ljudsko slvorenje
može najedamput podneti toliko
Ja sam bio skoro zaslepljen.
larmu i huku-buku!
Naposletku zatvorim oči i tak
sam ih onda otvorio kad sam
še iz Jelisejskih polja u fi-
jakeru vralio u goslionicu
kneževa.
Kamera narodnih deputacija
..Ako sadašnje društvo i ima svoju laku stranu, iman takođe i ozbiljnu. Ako je Pariz varoš za lepu umetnost i uveseljenja, ipak je varoš za
politiku. U Parizu ima bar
EDOHVATLJIVOST njihovih unutraš-
njih dimenzija i promena ne dozvo-
ljava puno prožimanje \jedne ličnosti drugog i čini ljude imtimno usamljenim, a to, zajedno sa ogromnošću dimenzija i promena sveta koji vide i svetova koje zamišljaju, čini ih beguncima od usamljenosti. Čovekovi odmosi sa svetom oko njega razvili su njegovu svest koja povratno utiče na te iste odnose. TalWho usamljen, čovek je
srećno osuđen da n. bude usamljen. On živi
u odnosima Sa sobom i sa drugim ljudima, sa vrapcima i sm jabukama, sa vidljivim ı sa nevidljivim svetom. Da bi svoje biće umirio i zadovoljio i da bi svoje odnose sa onim što je u njemu | oko njega učinio potpunijim i punijim, čovek je došao do mnogih, i nakaznih i lepih, aktivnosti. Da ostvarimo totalitet i integralnost odnosa s kojima i u kojima živimo, izmislili smo mnogo šta, pa i i nauku i ljubav i umetnost. Mi fežimo da se što snažnije i savršenije prožmemo i ljudimy i stvarima i da pojasnimo sve što je u nama i oko nas: tu je potreba, uzrok, oprav danje, uloga i zakon umetnosti. Nema umet nosti koja bi mogla da postane i ostane rađi umetnosti, jes ljudi nisu stvorili ništa što nije iz njih, zbog njih, za njih. Nema ničega što nema veze sa životom, ali sve nema istu
vrednost za život, a to važi i za umetnost kao i z život. U vezi sa tako osnovnozakonitim i životnim kretanjem, u umetimosti vidimo tri pojave: jedni razruše staro i sagrade novo, oni su uspešni eksperimentatori
(5 OVOB POEZIJE,
i stvaraoci, drugi razruše i ostave materijal, oni su korisni eksperimentatori i, obično, teoretičari, treći razruše i frguju ruševina= m... oni su migstifikatori, i, obično, bukači; za prvima su publika, umetnici i snobovi, za drugima su ur ıetnici i snobovi, za trećima su samo snobi vi. Tačno je da poeziju stvariju ličnosti, tačno je da ličnost mora
imati svoju poeziju ali svoju poeziju niko ne može stvorili bez dobrih pesama —— i zato. dobre pesme bez li-
čnosti i ličnosti bez dobrih pesama. podjednako ne ulaze u istoriju poezije, mada će publika primati i dobre pesme bez ličnosti kao što će umetnici primati i lično= sti bez dobrih pesama (iz ovih činjenica pro iza” ne baš redak paradoks da kritika može više govoriti o pesnicima. koje publika mamje čita ili da u poeziji ostaju pesnici o kojima je kritika n,anje pisala ili da mogu bi. trajne pojedin. pesme “pesnika o kojima se wkoro ništa ne zha). U poeziji se uvek može mnogo raditi, može se davati novi smisao starim rečima, mogu se stvarati nove reči sa novim pojmovima, neizbežno je da se stvaraju nove wasocijacije u mnovim odnosima neizbežno je da se stvaraju nove metafore sa novim #žđdasšojicijama, neizbežno ie, prema tome, da se stvara uvek novi eovoru uvek novom ži-
wvotu. Ali lišavati reči smisla i rečenice mi
šljc-ija, bez koga reči ne bi nikad postale, — znaci raditi promašeni posao, a rađiti to u ime nove poeziie znači biti u zabludi ili biti mistifikator., Muzička i likovna este-
tička argumenftacijs u suštini se ne mogu primeniti u Wnjiževnosti, jer, suprotno zvuku, obliku i boji, reć je po postanku i funk cionalno u mišljenju. Ja se smešim knijiževni » kojima je polirebnije da se dosete nego da osete i važnije Ca ih čuju nego da :h shvate. Tačno je da je poezija jedan ({p) sadržaju i formi istovremeno) viši liudski govor koji svi ljudi ne mogu shvaliti ili v leti, ali ona je gevor. A bilnost je govora da se njime nešto ksže, što pretpostavlja nužnost da neko nešto shvati, Ako niko ništa ne shvati, — da li je nešto rečemo?
"Moše se davati prednost onoj poeziji. koja
je »pisana za uski khrug« i pri tome naglašavati da jie poezije jedan Viši govor, može s., isto tako, davati prednost onoj preziji koja je »pristupačna širokom krugu« i pri tome naglašavati da je poezija, mađa jedan viši POVvor, k samo govor, ali jedino iz tih razloga isključivati jednu ili „drmusu poeziju — znači ili pogrešku ili zloupotrebu. A život, krji pravi razlike potvrđujuĆi vrednosti, ipak i dao najveću prednost ovoj poeziji koja i živa u odnosu na prošlost, što znači "mn i napredak i nova p"ema dotađašnjoj poeziji, ali je živa i u odnisu na sadašnjost što znači da je vcliki broj čitalaca prima. Sve što se govori nije p erija, ali prava poezija je na usnama ljudi: jedino tu ona dobija život. jedino tu on
nadživljuje pesni jedino tu je možemo naći. Jer pesnik, ustvari, razgovara sa svetom.
Slavko Vukosavljević
| PARI/N
toliko državnika koliko živopisaca i ljubitelja muzike i pevanja: Francuska kamera zaslužuje bar toliko „pažnje koliko i francuska opera... Posmotrite s čuvstvom poštovanja ovaj spomenik, ovu kameru; njen je osnov francuski ustav. U ovim zidovima... predlažu se, pretresaju se, i sastavljaju se svi.zaknni ove prostrane i silne zemlje, Francuske, Sve mudre i umne francuske glave imaju svoje mesto. Na ovim bla'gorodnim skamijama vladale
„Su dobre i zle strasti. Kakve
užasne i slavne borbe! Kakva sila napadanja! Kakva snažŽna odbrana! Sva politička načela na koža je svet podeljen ,ovde su „vladala. Sve blagorodne težnje, sva častoljublja ovde se otkrivala, Sve velike vlasti odavde su proizišle kao pobeditelji, pune slave i triumfa. Najnovije govorništvo razlilo je ovde sve svoje sile. Odavde su proizišle sasvim oružane Jarošti ovog oružanog naroda. Ovde se slivaju sve nade i sve stlrahovitosti Evrope. I zaista, ljudska „sloboda nije se mogla nadati boljem obilava?ištu... Ja sam često odlazio u Kamežu doeputiraca i svagda sam se kući vratio pun divljenja š' visokog poštovanja prema tolikim „govorničkim ljudima — velikoj časti ove kamere — koja tako visoko mesto na svetu zauzima. Parlamentarno govorništvo jedno je od tekovina 1789 godine. Ovo je kći, sadrug, čuvar političke slobođe u Francuskoj... (januara 1848)