Književne novine
|}i
DRAMA:
Članovi Mos BRBKIR Pi : Žestvenog ealra prikazali su u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu Čehovljeve »Iri sestre — i 'Polstojeve »Plodove prosvećenosti«, Beogradska komedija iz. vela je premijeru »Porodi ce Hlo« od Ljubinke Bobić.
Ansambl šiplarske drame Narodnog pozorišta u MPrištini dao je premijeru dranie Velimira Subotića »Ljudi“. Momediju »HHusari« od P. A. Breala u režiji P. Dinulovića prikazalo je Beogradsko dramsko pozorište.
U Kragujevcu se pripre= mA izvođenje Budakove »Mećaved,
U Narodnom pozorištu u Beogradu održana je svečana akademija u čast Jovana hMlerije Popovića. Uvodnu reč u Sterijinom delu dao je Milan Bogdanović,
Povodom Mferijine proslave održana je u Srpskoj akademiji nauka u Beogradu svečana akademija na kojo, Je o Sterijinom delu i živolu govorio Velibor Gligorić.
„Jugoslovensko dramsko pozorište u Beogradu dalo je jubilarnu, dvesta pedesetu preistavu Držićevog »Dunda Maroja«.
Put u NWormandiju« od mladog slovenačkom pisca Dominika smolea prikazan je u ljubljanskoj drami,
*
KONCERTI pijanistkinja Kioko 'Tanake priredila „je koncert w Ljubljani, Matiboru, Celju i Beogradu.
Francuski kompozitor Andre Žolive dirigovao je kamernim orkestrom Radio Zagreba.
U MNiolarčevoj dvorani u Beogradu gostovala je Yokalistkin,ja Nukrecija Vest. Ona je priredila koncert i u Skoplju.
Nilvije Bombardeli i Živojin Zdravković odlaze na Praški feslival »Praško proleće“, Na koneeriu KR.U.D. »iiranko Cvetković« iz Beograda, izvedena je opera »Didona i Mnej« od Persela.
Japanska
OPEMHWA I BALET
Ansambl Beogradske opere i baleta otputovao je w Pariz gde će učestvovati ma {rećem | međunarodnom Teslivalu. Posle Pariza beogradski umetnici odlaze na festival u Visbaden.
Beogradsko dečje pozorišle »Boško Buha« dalo „je premijeru baleta luliaka »Ropelija« po Delibu.
Desetogodišnjica poslojanja splitske opere obeležena je desetodnevnim operskim feslivalom,
IZLOŽBE
U Bukureštu se ofvara irložba savremenog Jugosloveuskog slikastva,
U Zagrebu je otvorena izložba savremene litografije SAD. :
Amajlija Đakonović, Jelena Jovanović, Vladimir PobpZahbarijev i Bosiljka Beložan ska izlažu ovih dana po beogradskim galerijama.
U Sarajevu Je ofvorena savezna izložba slika i skulplura povodom Četvrtog kongresa Saveza likovnih wme{nika Jugoslavije,
K_LUS je otvorio tradicionalnu NXNXI prolećnu iz-
P (a hi 0) R 50 M a
Nova dela o Lavu 'Tolstoju i Dostojevskom
090
Bvečana akademija u SSSR-u posvećena Dostojevskom
Pod naslovom »Lav Nikolajiević '"rolstoj, Materijali za biografiju od 1828 do 1855 godine« Akademija nauka SSSR-a izdala je, obimnu knjigu N. N. Gusjeva, pisca mnogobrojnih radova o Tolstoievom životu i slivaralaštvu. Na sedam stotina stranica Gusjev je obuhvatio svoja dugogodišnja proučavanja biografije velikog pisca do kraja Krimskog rata, u kome se '"olstoi, kao artileriski oficir — uče snik odbrane Sevastopolja, suočio s mnogim aspektima tadašnje ruske stvarnosti. Gusjev je obradio ogroman materijal, koristeći se i dokumentima iz Yaznih arhiva, a naročitu pažnju posvetio je prikazivanju atmosfere wu Kkojoi su nikla '"olstojeva mladićka dela — «DetinjStvo«, »Dečaštvo«, glave iz »Romana ruskog spahije«, sevastopoljski ciklus itd.
U Gusjevijevoi knjizi data je široka slika složene evolucije shvatanja i stavova mladog '"Tolstoja koji je u prvoi bolovini pedesetih godina prošlog stoleća duboko osetio svu težinu pritiska apsolutizma na Rusiju i
njene još neispoljene snage. Povezavši izlaganje o '"olstojevim prvim delima s iscrpnim
iznošenjem biografskih činjenica, Gusjev pokazuje da je mladi Tolstoj, mada još vezan Za SVOju klasu, već počinjao da uviđa parazitizam plemstva i suštinu feudalističkih odnosa. Jedna od neospornih vrednosti dela N. N. Gusjeva je ta što ono znalački osvetljava put Lava Tolstoja ka konačnom formiranju njegova pogleda na svet i društvene odnose.
Drugu knjigu o Lavu Tolstoju štampalo je moskovsko izdavačko preduzeće »Sovjetski pisac«. To je knjiga (»L. N. 'olstoje) čiji je autor S. N. Bičkov um?Yo 1953 godine, ne stigavši da SVOjoj monografiji da konačni oblik. Zato su pojedina mesta Bičkovljeve knjige nešto slabija, nedovoljno celovita, ali je uglav nom data ozbilina i pregledna ocena glavnih Tolstojevih dela. Odlučan u osudi »tolstojevštine« kao neodrživog učenja prisno povezanog s duhom patrijarhalnog seljaštva, Bičkov povlači granicu između toga učenja i neprolazne veličine Tolsto= jevog umetničkog stvaralaštva. Štaviše, pisac Knjige ističe a je 'Polstoj u mnogim svojim delima naprimer, u komadu »Plođovi prosvete« — izvanredno duboko dao likove seljaka, iako je seljaštvo polazna tačka zabluda Tolstoja — propovednika.
Sedamdesetpetogodišnjica smrti PF. M. Dostojevskog obeležena je u Sovjetskom Savezu, kao što je poznato, nizom prigodnih kul
edicije »Književno nasledstvo«. Zanimljivu, iako ne značajnu novost pretstavlja jedno novo beletrističko delo o Dostojev-
skom — obimna pripovetka Mi- ,
haila Nikitina »Ovde je živeo Dostojevski« (zdanje preduzeća »Sovjetski bisac« Moskva 1956). U opsegu manjeg romana, ali izrazito fragmentarnmo Nikitin slika Dostojevskog u Semipalatinsku, na krajnjoi perileriji ogromne monarhije, u godinama kada je pisac posle puštanja sa robiie, i dalje okajavao svoi »Zzlo čin«: bio je redov ı jednom inženjerskom ~ bataljonu i nije smeo ništa da objavljuje. Nikitin je mnogo bolje dao pojedine sporedne ličnosti pripovetke maprimer činovnika Vrangela i pijanicu Isajeva — nego središni lik. Svakidašnjica Semipalatinska, onakvog kakav je bio pre sto godina, prikazana ie kod Nikitina sočno i reljefno. ali unutamji svet Dostojevskog i Ppsi-
hološki Wkoreni njegove lJubavi prema Mariji Isajevoji ostali šu bez dubljeg umetničkog tumačenja. U tome je osnovni, SsVakako krupni nedostatak Nikitinovog dela, kome se inače ne može osporiti živo, upečatiljivo slikanje detalja.
Pre dve i po decenije u SSSR-u je izišao roman »Ruletenburg«, čiji je autor IL,eonid
Grosman, inače poznati proučavalac opusa i biografije DostojevVSkOoOEg, pokušao da osvetli drugi, kasniji period života i zamisli Ovog ruskog pisca. Grosman nije duboko zahvatio u izuzetno složenu problematiku ličnosti Fjodora Mihajloviča, ali je Grosmanovo delo ipak uspelije od Nikitinova. U »Ruletenburgu« je znatno bolje prikazana za između biografskih Činienica i stvaralačkih težnji Do stojevskog — a to je upravo ono što nedostaje Nikitinovom tekstu. A
Rukopis »Ljud:ke
sudbine« na
licitaciji U Parizu, na javnoj licitaciji,
biće prodat rukopis dela »Ljudska sudbina«, savremenog francuskog pisca Andre Malroa. Rukopis je pripadao biblioteci Rene Gafea, sakupljača raznih originala a na prvom mestu origi-
nala nadrealističkih rukopisa i slika nadrealističkih slikara.
Smatra se da će rukopis »Liud-
OCA ROOOM
Mato
a Andre
Program Trećeg pariskog dramskog festivala
Francuski festival dramske umetnosti koji se održava u Parizu ušao je u treću godinu. Prva godina bila je eksperimenat da bi se saznalo da li je uopšte mogućno prikazivati dela na stranim jezicima u francuskoj prestonici; druga godina značila je za Pesftival ozbiljan uspeh, a ova treća godina treba da pokaže stalnost T'estivala i da obezbedi sve uslove za osnivanje stalnog Pozorišta sveta koje bi radilo neprekidno. Sem nekoliko zemalja koje još nisu priiavilc s kojom ftrupom ili kojim delom
imaju namere da učestvuju na ovom fteMmičenju (Jugoslavija, Rumunija, Španiia), čitav pro-
gram "Trećeg Testivala- već je sastavljen. Ovoga pula Belgija će otvoriti Testivalske svečanosti: Belgisko narodno pozorište iz Btiisla prikazaće komad avangar– dističkog flamanskog pisca Mišela de Gelderoda „»Varnavu“. Švedska dolazi po drugi put sa Strindbergovim »Ocem« a sem to ga prikazaće i »Ujka Vanju« od Čehova. Holanđani sa »Arlekina-
dom« Terensa Retigana, »MKskurijalom« od Gelderroda i »Ses-
lom ili Školom za očeve« od Žana Anuja. I nova nezavisna država Maroko učestvuje u Dprogramu i donosi Molijerove »Ska penove podvale« i BomaršeovoB »&eviljskog berberina«. Čehoslo-
đer Jozefštat dale jedno delo Hofmanstala a italijanska trupa Moreli Stopa iz Rima daće Goldonijevu »Mirandolinu«. Norveška je ostala vera svome Ibzenu: Narodno pozorište iz Osla prikazaće »Divlju patku«, Jrci prikazuju »Kandidu« od Bernarda Šoa, a RR IKa kao i Zapad= na Nemačka, dolazi sa dve trupe i to sa loRagHsiim radničkim pozorištem iz bredgrađa Vorkšop koje će igrati Hašekovo »Đobrog vojhika Švejka« a Birmingamško pozorište »Cezara i Kleopatru« od Bernarda SŠoa. Festival će se završiti učešćem Izraela, čiji. će. Kamemi · teatr iz Tel-Aviva prikazati jedno delo Moše Šamira i Brehtovog »Do brog čoveka iz Sečuana«,
A Španski redi telj Bardem završio svoj majnoviji film
Po izlasku iz zatvora, u koji.
ga je zatvorio Frankov režim kao naprednog reditelja, a odak le je morao da bude pušten zahvaljujući javnoj intervemciji i protestu najistaknutijih javnih i filmskih radnika iz celoga sveta, Huan-Antonio Bardem #yzavršig je svoj najnoviji film »Velika ulica« koji će uskro biti prikazan u svim većim gradovima.
A Najnoviji roman Vaska Pratolinija
Nagrađa »Viaredžo«, jedna od najvećih književnih nagrada u Italiji, istog značaja kao nagrada »Ponkur« u Francuskoj, nije dodeljena kakvom mladom i malo poznatom romansijeru, kao što je to dosada bio slučaj, već poznatom italijanskom Kknjiževniku Pratoliniju, za njegov po= slednji roman »Metelo«. Ovaj roman je, ustvari, prvi deo trilogije »Italijanska istorija« koja Obuhvata razdoblje, kako iaže Pratolini, od 1875 do 1945 godine. I ovog puta Vasko Pratolini ostaie dosledan romansijeru koga zanima pre svega život radničke četvrti italijanskih gradova. Kao što je poznato, u roma-– nu »Cetvrt« Vasko Pratolini je slikao život radničke četvrti u Firenci Santa Kroče; u romanu »Hronika siromašnih ljubavnika« život se odvija u Via del Korno, a u »Devojkama iz Previjana« u četvrti San Previjano.
U poslednjem romanu Vasko Pratolini iznosi ustvari, kroz ličnost glavnog junaka zidara Metela Salania, socijalnu i političku jstoriju proletarijata Firence tokom poslednjih dvadeset godina XIX veka. Pokretačka snaga romana je borba klasa, borba zidara Firence za povišenje nadnica, njihovi štrajWovi i njihova stradanja.
Pratglini je uspeo, kako piše jedan poznati francuski časopis, da stvori nasuprot buržoaskom romanu tipičan proleterski roman u kome su ptrjsutni svi najviši romaneskni kvaliteti. »Teoriski marksizam Pratolinija manifestuje se kroz ličnu viziju ljudi i to je roman »Metelo« ostaje na velikoj umetničkoj visini«.
K. O.
A
ww • Džems Džojs · • dramski pisac Jedini pozorišni komad pisca »Ulisa«, irskog književnika Džem sa Džojsa, »Izgnanici« prikazuje se sada prvi put u Parizu. Napisan je pred Prvi svetski rat, u vreme Kada je Džojs već završio svog »Dedalusa« a pre no što je počeo da radi na »Ulisu«. Prvi put na pozorišnoj sceni delo je prikazano u Minhenu, godine 1920, a deceniju kasnije u Milanu
razlog zbog čega
Džems Džojs
je majstorski obradio odnose između dva čoveka, zatim između intelektualca sladokusca za Ppsihološke obrte i analize i žene neposrednih i jednostavnih reak cija. Ove glavne teme drame obrađene su sa MWrajnjom istinoljubivošću koja je svojstvena ovom piscu. Francuski književnik Valeri Larbo, Džojsov prijateli, nazivao je »Izgnanike« »značajnim spomenikom irsk'.” tea-
„tra« A Pozorišie-umeinička galerija
Tako Pariz ima oko 50 različitih pozorišnih scena, tamo se neprestano otvaraju novi teatri čije sale ne moraju da budu ni prostrane ni udobne a ni samo pozorište dugog veka pa da se u njemu ipak prikazuju i značaj ni i uspeli spektakli. Među tim pozorištima, koja se takoreći prekonoć rađaju, zanimljiv je pokušaj s Pozorištem 55 u Ulici Sene, koje je, ustvari, šest dana u nedelji galerija za izlaganje slikarskih i vajarskih radova a ponedeonikom se pretvara u po zorište. U toj galeriji — pozorištu prikazuie se sada, prvi put u Parizu, komedija »L,eons i Lena« od nemačkog pisca s početka prošlog veka Georga Bihnera, koji je za kratko vreme svoga života uspeo da napiše i dela takvog značaja kao što su »Dan=tonova smrt« i »Vojcek«.
| Primliene'
KNJIGE
Antologija srpske proze II, Sastavio Velibor Gligorić. »Nolit«, Beograd, 1955.
Cedo Prica: Anđeo vatre. Pesme. Društvo književnika Hrvat ske, Zagreb, 1956.
Ilja Erenburg: Južni vetar. Ro
»Delo« broj 4
AO uvodnik u ovom bro-
K u je doneta literarmo rafinovana EO agovoa Dedinca, ustvari to je pr OVO njegovoj Mmjizi »Od nemila do Koliko god je taj tekst
nedraga“. ubio Dedincu za neku vrstu samoosvetljenja vlastitih Stiho-
va, pod neodoljivosti sećanja Je Watastao u raspevanu i zanesenu odu pesnicima njegove mladosti i magičnoj čari poezije uopšte. Aleksandar Vučo štampa »Samoću«, odlomak dz hneobjavljenog „romana. Stihovima su zastupljeni Vesna Krmpotić, Got dana Todorović i Husein Tahmiščić. Zoran Mišić govoreći o jed nom veku srpske poezije objašnjava svoja shvatanja pravljenja autologije poezije i primenjuje ih na naše pesništvo. U rubrici »Suočavanja« Oskar Davičo piše »Odgovot drugu Ziherlu« povodom izvesnih tvrdnji Borisa Ziherla. Ovom prilikom Davičo, citirajući svoje vlastite tekstove da bi pobio Ziherlove navode o njemu kao »starom dekadđentu«, doslovno kaže: »On izgleda vidi neprijatelja u čoveku Ss kojim se ne slaže u stvarima iukusa«. Prebacujući Ziherlu zbor tih stavova- Davičo izvodi
· sledeći zaključak: »Ako,sporimo
o estetskim temema, ne činimo to zato da bi svaki diskutant imao po svaku cenu 100 pravo, nego da bi obojica eventualno doprinela razvitku naše nacionalne misli. Konkretno estetičke misli.« Mira Dimitrijević objavljuje članak »Komično u savremenoj drami«. Pavle Stefanović u rubrici} »Savremenici« daje svoja esejistički ostvarena sečanja na Josipa Slavenskog pod
naslovom „»Stanuje li misao u zvuku?« · U »Kalendaru« zgJurilh Gustin-
čić ima manji članak »Koliko je nova koegzistencija?« „Doneseni su Svete Lukića septembarski zapisi sa mora, koji se zovu »Na kraju izveštaja: lepo. vreme“. »Na ftekućoj traci« su prikazane knjige Isidore Sekulić »Govor i jezik kulturna smotra naroda“, Ace Šopova »Slej se so tišinata«, Ivana Dončevića »Mirotvorcie i drama Lebovića i Obrenovića« »Himmel]kommando«. Prikazivači su Nikša Stipčević, Dimita Solev, Karlo Ostojić i Petar Džadžić. Nastavljeno je objavliivanje romana Rastka Petrovića »Dan šesti ~„ BLACE
.
id
»Književnost« broj 4
A uvodnom mestu Božidar Kovačević raspravlja o »žalosnim pozorjima« Jova
na Sterije Popovića i daje iscrp nu analizu tih komađa, smatrajući đa se na lestvici književnih vrednosti ne nalaze toliko nisko prema Sterijinom komediografskom radu, a pogotovo što je u našoj književnosti mali broi dobrih pozorišnih dela, naročito tragedija i ozbilinih drama. Mio
drag Pavlović ima prozu »Došljak«. Pesme su od Desimira Blagojevića i Zlatka Goriana.
Zanimljivi su i duhoviti »Listovi uspomena« Laze Kostića, objavljeni pod naslovom »iščekiva no i dočekano«. Štampan je prvi čin pozorišnog komada Josipa Kalundžića »Firma se skida“.
U »Književnom pregledu“ Miloš I. Bandić prikazuje dva rOmana sa seoskom tematikom: Slavka Janevskog »Selo iza sedam jasenova« i Ivana Potrča »Strasti na selu«, Vladimir Petrić opširno razmatra u »Pozorišnom pregledue komad Tenesi
'. Vilijemsa »Mačka na vrelom li- menom krovu«, koji je izveden
u Beogradskom dramskom pozo rištu u režiji Minje Dedića, zaključujući da „pretstava nije sceenski izrazila vrednost teMsta. Prikazane su dve martovske izložbe, Cigarčića i Olge Bogdano vić. Bora Ćosić je dao svoj »Pilmski pregled« pod nazivom »Izbegavanja«. Rubrika »Ljudi -—
koja se nalazi u fra>
večera”. njevačkom samostanu na Hvaru. Od ove slike objavljena ie i reprodukcija jednog detalja. Ne koliko. članaka iz »Osvrta je pisano u prilično polemičkom tonu. Takav je i članak »Atomsko doba — atomska estetika, u kome Anđelwo Habazin raraspravlja o izvesnim estetskim shvatanjima Svete Lukića i bita se »nije li prerano iz inventara današnje fizike povlačiti neke »filozofske« zaključke« i s tim u vezi nije li »promašeno IZVOditi neke estetski relevantne zaključke«. Naročito oštro 5e OSVU
nuo Bruno Popović u članku »Izvještai Petra Džadžića o Ssuvremenoj jugoslovenskoi knji-
ževnosti na Džadžićčevo prikazivanje naše novije književnosti u italijanskom časopisu »II Ponte« Ante Cetineo prikazuje zbirku pesama Dušana Kostića »Mreže a Ivan Slamnig prozu Slobodana Novaka »Izgubljeni zavičaj«, do Slobodan Novak piše o romanu Novaka Simića »Brača i kumiris«. Grga Gamulin govori o jednoi nepoznatoj slici Đ. Đ. Savolda »Počinak na bijegu u Egipat«. Reprodukcija te slike priložena je u časopisu. Nenad Turkalj piše o baletu kompozitora Silvija Bom bardelija »Stranac«, Dat je i pri log biografiji Tina Ujevića,
x »Stvarnmost« broj 9
VAJ broj donosi prozu Bo
ža Bulatovića i Mina Cali-
ća i pesme Božidara Kneževića i Radivoja Marinkovića, U prevodu Zlatka Gorjana date su tri pesme Arfira Remboa. Za nimljiiv je članak Miodraga Popovića »Ustanička proza Vuka St. Karadžića«. Od M. M. Pešića štampan je napis »Sergei Jesenjin i revolucija« U okviru članka objavljen je i prevod Je senjinove pesme »Kapetan ZCmlje«, koja je bisana povodom. prve godišnjice Lenjinove smrti, U »Književnom pregledu« Radoslav Ratković prikazuje roman Mihaila Lalića »Raskide. Kao građa za čultumu i književnu istoriju doneseni su prilozi iz pbrepiske Vuka MKapadžića sa knjazom Danilom, vojvodom Mir kom, Đukom Sredanovićem i knjazom Nikolom. Dati su i podaci za biografiju Pera Palikruške »srpskog slikara miniatu vac. U »Prikazima i bilješkama“ zabeležene su pojave raznih iz-
danja. S. G.
obvveeeeyebeesee
BROJU:
O) Umro „je pesnik Branko : Đukić, U idućem broju : »Hnjiževne novine« donose
DOMDSE U SLEDEĆEM
1 članak Đure Gavele o njemu i: i njegovoj poeziji,
Stevo Ostojić
Razgovor sa
ložbu w Beogradu.
Đorđe Ilić izlaže u Sveio- turnih manifestacija i pojavom ske sudbine« dostići cenu od oko vačka će interpretirati »Razboj- gde „je izazvalo nezapamćeni zarevu, Milivoj Nikolajević · knjiga i članaka o ovom veli- tri miliona franaka. Rukopis Ssa- mika« od Karela Capeka i »Sun- skandal. »Izgnanici« su komad u ia PGE Zagrebu kom piscu, iz čega se može za- drži 442 strane formata školske ce još zalazi nad Atlantidom« tri čina koji svedoči o istinskom
ii kljiučiti da je napuštena dosko- sveske. Spolja je uvezan u cCrmli od pesn'xa Vićeslava Nezvala. autorovom divljenju prema IbRAZNO rašnja praksa, potiswivanja nje- boks a postavljen je crvenim Zapadna Nemačka dolazi sa dve zenu čiji se uticaj oseća na jedJF - gova stvaralaštva na sporedni boksom. Na svakoj stranici U- svoje frupe: Šilerovo pozorište nom ogromnom delu OVOg auto-
U našu zemlju dopufovao
je istaknufi poljski pisac i pored nedavno „objavljenih amblem, a na početku, u lakom Trolstoia u Piskatorovoj režiji, a sebi i neke autobiografske po- #Majnrih HMarer: Seđam godina Jan Prandovski. monografija B. Jermilova i D. i zlatnom reljefu, naslikani su Šaušpilshauz iz Bohuma daće datke, Glavni junak, pisac Ri- u Tibetu — moj život na dvoru ličić štampao Je svoju DO- ma« bro.i 11, u naslovu članU Skoplju je završem ple- Zaslavskog. u SSSR-u još nije srp i čekić. | usta« i »Davola i dobrog boga« čard Raun, stanuje sa žemom Dalaj-Lame. Matica srpska, No- dužu prozu »Staklenko#. Vesna ka Erosa Sekvija stoji: »Unum muzeisko-konzerva{or- izišlo mijedno zaista obuhvatno Inače, rukopis nije imao ni- dva komada i to Geteovog »Pa- Bertom i osmogodišnjim deča- vi Sad, 1956. Parun u epskom tonu piše stiho metnička preketnica Alberskih društava Jugoslavije. novo delo o Dostojevskom, kakvu neobičnu sudbinu. Tak- od Sartra. Ovoga puta iz istočne kom u okolini Dablina. Jedan od „Redakcija prima redovno sle- ve »Dječaku koji sanja da je ta Moravija. Povodom knjiDeni Mej boravio je m U Moskvi se priprema velika vog kakvog ga je pisac predao Nemačke ne dolazi Bert Breht njegovih prijatelja, Robert deće časopise: »Letopis Matice pjesnik«. Stihovima jc zasftu- ge »Trenutak savestić a | našoj zemlji. knjiga studija i neobiavljenih izdavaču Galimaru na štampa- neso Doičesteatr iz Berlina sa Hend, zaljubliuje se u Bertu srpske« »Republiku«, »Pregled«, pljen i Ante Šoljan. Kruno Pri- treba: »Trenutak savesti« materijala o autoru »Zločina + nje, ovaj ga je. kasnije, pro- »Spletkom i ljubavlju« od Ši- koja s muževljeve strane uživa »Polet« »Stvaranje« i »Kunjižev-~ jatelj objavljuje zanimljiv mna- umetnička prekretnica AlRkazne« koja će izići kao tom dao sakupljaču Rene Gafeu. lera. Bečko pozorište Teatr in punu slobodu odlučivanja. Džojs nost«, pis povodom slike »Posljednja berta Moravije, . *%) IZ STARIH” Ma _ na 1871, sa opširnim Zivotopisom od nekog
plan. Činjenica je, međutim, da
daren „je kineski komunistički
iz Berlina donosi »Rat i mir« od
ra.
Smatra se da drama nosi u
man. »Nolit«, Beograd, 1956. Pero Slijepčević: Sabrani ogledi I. »Prosveta«, Beograd, 1956. Virdžinija Vulf: Eseji. »Nolit«, Beograd, 1956. Štefan Cvajg: Nestrpljivo srce. Matica srprša, Novi Sad, 1956.
»Mogućnost« broj 9
OVOM broju splitskog knii _ ževnog časopisa Živko Je- |
događaji — knjige« ima svega e : jednu manju belešku o knjizi pretsednikom Saveza ma-: Mihaila Gazivode »Kovačev sin“. darskih pisača i G.S Mihajlo itažnjafović: Vr% Šeem — za NMflerijom S Dr. Zlatko. Mafetić: Četiri:
pretstave Bojana Stupice
ISPRAVKA
»MNnjiževnim | movina–
· Novi park na Tašmajdanu ı njegovi pesnici
EKADA su središte Beograda i glavna
čaršija njegovog sfanovništva bili wa
samoj tvrđavi, na onoj stazi gde je do pre ovoga rafa bila slara gradska kafana. Tada, pre nekoliko vekova, u okviru gradskih zidina živelo je oko pet hiljada građana raznih vera i jezika u svojim kućama i dućanima po bedemima i podno gradskih zidina. Docnije kad se stanovništvo umnožilo, jedan se deo njegov izmestio izvan tvrđave. Dubrovčani, Jevreji i Grci mnapravili su u Dubrovačkoj ulici i oko Saborne crkve čaršiju i središte građsko, a kad se Srbija oslohodila. i u Beograđu preovladali srpski 5eljaci, centar se vremenom premesfio sa Varoš-kapije na Terazije i Knez Mihailovu ulicu.
Beograd je posle ioga toliko napredovao da se danas njegove krajnje kuće i periferija već mešaju sa okolnim naseljima; njegovo sfanovništvo osvaja već sela do ispod Avale i oko Zemuna i za nekoliko decenija grad će ih progutati. Takvo širenje zahtevi mesto Terazija drugo središte, onu dugu beogradsku ulicu, Bulevar Revolucije, koji će, prema obećanju gradskih inženjera, biti ne samo najlepša i najšira nego i najuredenija ulica ovoga grada.
Radi toga su najpre uklonjeni i poslednji tragovi Starog groblja i Tašmajdana, da se na njihovom mestu načini svetli i prekrasni novi, takozvani Tašmajdanski park. I bilo je krajnje vreme, jer ih je dugo kvarila neopisana prijavština i smet sa svih sirana istovarivan, tako da je ovo nekada inače vrlo Žživopisno mesto zbog taš-majdanskih provalija, grobljanske tišine i grobova firavom „roraslih, bila prava žalost pledati, osobito pre 1918 godine. Isti je slu-
čaj bio i sa starim jevrejskim grobljem koie.
se nalazilo na mestu Gajretove zgrade prekm puta Kasarne u Paliluli, u blizini Botanićke Bašte, mada se tamo zbog veće Širine i kotntakta sa poljima i ciglanama, prljavština toliko nije osećala.
Već odavno, još godine 1876. neki AKk-
sentije Marković, prefisednik okružnog suda u penziji, tužio se u beogradskoj »Šumadiji« ovom Žalopojkom: »Kakvo je naše groblje? „Pogotovu nigde nije tako napušteno kao u našoj prestonici, bez obzira na mnoštvo podignutih skupocenih spomenika i saranjenih zaslužnih muževa, ono nije čestito ni zagrađeno nego je ostavljeno kao jalije bez nadzora, te se po njemu bitange i krajnje pokvarenog morala ljudi oba pola skitaju, krstove i ograde ruše, kandila, cveće, sveće, slike i druge ukrase, koje roditelji i srodnici na grob pokojnicima nose i
koje su stvari za njih najsvetije, pomenute
bitange ruše i odnose, nečistoćom skrnave i obeščašćavaju i druga nedela, Koja je ovdi stidno imenovati, provode.« .
Preisednik Aksentije, kad bi mogao đa se digne iz mrtvih, bio bi danas zadovoljan: Novo groblje je prilično uređeno, a na mestu Starog Groblja, zbog čijeg se izgleda on toStarog groblja, zbog čijeg se izgleda on ionajznačajnijih šetališta Beograda, Tašmajdanski park. Staro groblje prešlo je u zaboravljenu prošlost.
To »Staro groblje« međutim, nije bilo baš tako staro da bi se ovako brzo zaboravilo: naći će se možda još koji stogodišnjak. koji je slušao od svojih roditelja kako je u njemu zakopavan prvi mrivac, onaj Janićije Bik koji se ubio iz ljubavi i koga je taka majstorski opisao u svom »Hadži-Diži«, ro' manu iz starog beogradskog života, Dragulit Jlić. Ali kod mas se brzo živi, i osamdeset godina, koliko je otprilike postojalo Slaro groblje, behu vrlo burne i neverovaino različite, jer su Beograd i zemlja, čija je on prestonica, preživljavali nezapamćenu evoluciju.
Mi ovde ne mislimo pominjati ono što je već u više mahova podrobno i lepo izneseno. kho je sve bio sahranjen u ovom groblju, jer je u njemu sahranjivano do 1900 godine, pa
čak i docnije, sve što bi preminulo u Beo-·
građu. Mi hoćemo samo da se osvrnemo ma postojanje toga, nekad zvanog Staroga groblja i na grobove trojice mladih pesnika u
KNJIŽEVNE NOVINE
njemu, o kojima se sasvim malo zna. »Poštenorodni« makedonski trgovac Pančo, za koga se misli da je bio Cincarin, ali će, kako izgleda, pre biti makedonski Sloven sa vizantiskom kulturom „onoga vremena, ostavio je na samrii u »amanel« knezu Milošu da od njegove gaostavštine podigne crkvu. Knez, vele, učini to, ali ne sasvim korekimo, budući da veći deo novca zadrža za sebe, a lek s jednim mnogo manjim delom izvrši amanet. Takav postupak Kinez-Milošev,
tvrđe, nije neverovatan: ima mnogo ozbilj•
nijih slučajeva njegove korupcije nego što je ovaj sa imovinom Lazara Panče: zar nije tolika turska imanja Miloš prisvojio sebi: zar, nije on kao vladar, bio zakupac mono= pola soli, vrlo važnog artikla za jednu siočarsku i rafarsku zemlju kao što je Srbija? Naše uverenje je, međutim, da je Miloš u ova kvim prilikama bio ispravan jer se bojao đa pojede pare namenjene crkvi, mada njegovi protivnici tvrde da je crkva sazidana u sasvim skromnim razmerama, zato što je Miloš zadržao jedan deo movca, a inače bi mogla, biti bar kao Saborna. Tek, kako bilo da bilo, nekadašnji Palilulci su se obradovali svojoj crkvi i dugo su se nadali da će je ču vali i posle raskopavanja groblja tvrdeći da ta istoriska crkvica, u čijoj kosturnici leži poslednji Obrenović, neće smetati kad 'bude među palatama raznih ministarstava i bučnim ulicama, ali je nisu mogli sačuvati je je srušema da bi na njenom mesiu bio po: dignut onaj golemi hram koji je nasledio u svemu staru crkvu, pa se i on nazvao po apostolu i evangelisti Marku, a na mestu groblja i kamenoloma rasprostro se lepi park.
Tašmajdanski park još nije ušao u književnost i pesnici još o njemu ne pevaju, ali on je ipak: njihov, jer su sa tom slarom crkvicom uništeni grobovi trojice mladih, ne: naročito. značajnih pesnika, ali koji da-
nas, posle toliko godina, izgledaju roman–-
tično i interesanino. To su Damnjan Pavlović, Beluš Jakšić i Janićije Kostić. Iz njiho-
po mišljenju onih koji {o'
VOg praha, i praha još mnogih drugih zaboravljenih pesnika i sanjara sad se hrani zelenilo Novoga Parka.
AMNJA Pavlović je možda najznačaj-
niji. Rođen je u Novom Sadu godine 1838, kako izgleda u siromašnoj porodici, on se školovao u rodnom gradu, a zatim u Beogradu, Pragu i Beču. Svršivši politehniku, stupio je u državnu službu kao inženjer ministarstva građevina. Književnošću se Pavlović počeo baviti rano, još godine 1857, kad je objavio prve pesme u »Sedmici«, da posie nastavi književni rad, objavljajući po »Dxanici«, »Javoru«, »Letopisu« i Novakovićevoiš »Vili« razne prozne i poetske sastave. U zasebnim knjižicama izašle su godine 1861 dve njegove besede, od kojih je jednu držao na novosadskoj bakljadi o svetkovini Tekelijine stogodišnjice, a drugu na grobu Zarije Jovanovića-Čiče, poznatog oficira srpske ustaničke vojske za vreme Mađarske bune. Sem toga je godine 1864 objavio prevod Geteova »Torkvata Tasa« nagrađen od Kolarčeva književna fonda. Nažalost, sva fa njegova delatnost brzo je prekinuta, jer se on 19 februara 1866 ubio.
Pavlović je izvršio samoubistvo zbog Katarine Konstanftinovićeve, rođake i liubavnice Knez-Mibailove, docnije žene regenta Milivoja Blaznavca, a kad je ovaj umro, Mihaila Bogićevića, takođe rođaka Obrenovića. Pavlović je bio rjjen domaći učitelj i zavoleo je: kad ga je jednom prilikom ponizila, on se, ne kazujući zašto, ubio, ćutljiv i diskretan kao svi sentimentalni ljubavnici. Svoju tajnu je odneo u grob, kako se to kaže, ali su posvećeni odmah znali u čemu je stvar. Njegova smrti je pričinila senzaciju, o njoj se prilično govorilo, iako, zbog pojmljivih razloga, ne javno već uvijeno i u infimnim društvima.
IJE manje zanimljiv ni Janićije Kostić, takeđe danas sasvim zaborav“ ljen pesnik iako j+> imao dara. Od ovoga Kostića ima jedna zbirka pesama, objavlje-
nepoznatog prijatelja, iz koga se vidi da je Mostić rođen 29 juna 1834 u Svilajncu, m kući siromašnijeg trgovca, rodom „Malkedonca. izgubivši u devetoj godini svoju tuberkuloznu maler, pošto je ubrzo posle toga svršio osnovnu školu, otac ga odveđe u Beograd, gde je učio gimnaziju, poslužujući kod ćuvenoga savetnika Milisava Resavca. Kad bukne Mađarska buna godine 1848, gimnazisti i licejci počnu sastavljati ćete i prelaziti Vojvođanima u pomoć: među njima je bic i Kostić, ali skoro ni jedan od njih, zbog mladosti i različitih uzroka, nije učestvovao u borbama. Kad se povrate, Kostić se ne zadrža u Srbiju nego odđe u Crnu Goru, gde bude za neko vreme učiteli svome vršnjaku, na= sledniku prestola Danilu, a zatim valida prepo rukom Njegoševom, olputuje u Petrograd. Ali izgleda da mu tamo ne bi ispunjena Želja da uđe u kakvu vojnu akademiju, te om otidne u Beč, gde je neko vreme davao kondicije, dok tadanji srpski zastupnik u Beču, Milivoje Blaznavac, po preporuci Kničaninovoj, me udesi da Mostić opet ode u Rusiju kao štićenik i pitomac nekolicine sla= venofila, naročito bogatog ruskom kneza Anatola Demidova i kneza Gregora Volkon= skog, pomoću kojih je ušao u najbolja onda» šnja aristokratska i slavenofilska društva. Posfavši oficir pred Krimski rat on pođe u Srbiju, ali kako se tada Srbija držala neuiralno, nestrpljivi i bujni Kostić vrafi se u Rusiju, stupi u carsku akademiju, i ubrzo je kao praporščik učestvovao u bombardovanju engleske flote koja je bila ušla u Baltičko More, pri čemu je zbog svoje hrabrosti otdlikovan Orđenom Svete Ane. Kad se svrši ral, dobio jie otsustvo i otputovao u Francusku, a zatim u Hiajdelberg radi daljeg obrazovanja. Tu u Hajdelbergu njegovo nervno rastrojstvo koje se odavno pokazivalo, bDoče prelaziti u ludilo, koje om, ipak, usp& u prvi mah da spreči, i da štaviše napreduje neko «vreme u vojnoj i građanskoi službi. Ali godine 1860 konačno poludi pri povraliku u Srbiju, gde u Beogradu umre tek 13 manta 1870. Na spomeniku mu je urezati njegov stih: »Mrak nek bega«, a od njegove zaostavštine obrazovan je jedan mali fond koji je izdržavao po jednog đaka sve dol se novac zbog ratova nije istopio.
(Kraj u idućem broju) Božidar Kovačević
/