Književne novine
I
dana
- „Beogradska komedija, ja“ mala ije \
6IA 'mijere:
„Porodica BI", PIRRHUBiia T,jubinke Bohić i „Seđam godina prizeljkivamn,a*.
MMHAT wastavio svoje ROstovanje mw mašoj Posle Beogvadm, 'iftograd, Karajevo. Zagreb, Novi Sad, KMreka. Jugoslovensko dram sko pozorište & velikim wspehom gqalo wu Moskvi 6voje prve pretstave „Dnmda Maroja“ i „Jegora Buelićova“. Zagrebaćčko dramsko no vorište: premijera „Mačke uA Wsijanom khrovu", Niš: premijera Palonove : drame „Plači voljena zemljo". Premijerom „Olela“ ofvorepm nova zgrada pomorišta m 'itogradnm. Split: premi,jera WVilijamsove „lTetovirane rnže",
RONCERIUT
OU Novom Sadu održana „Bramsoyo veče" Ntokovski je w Zagreba održao vo, prvi komcert ma gostovanju u našoj zemlji. -
IZLOŽBE
U Beogradn otvorene !#/ložbe B. MBeložanmnske, V. Top Zabarijeva, Izložba Hr vaftske grafike, drugi deo TWLUS-ove izložbe, Gordane „novanović, S. Leokića, U Zagreba olkvoremum „izložba M. Sfanmiča, O MRijeei olwvoremm izložba dJakova Smolkvine i Kijepana Pufara. U MNjubljani olvoren, đve imložhe: wlkara WV. Lamoukfa, i izložba Irancaske dece.
OPERA
Posle ogromnog naspehs ua TParizn i Visbadenm, Beogradska opera pozvana m ponotno gosfovamie u Pariz. Opera Hrvatskog narod nor Kkazališta s velikim nspehom obnovila „lIivgenija Onjegina“. „Splitska opera izvela m Simjp „Ero s onoga svijeta“, Član Metropolilen opere Džordž J,ondom gostovaće w Heogradm i Zagrebu. N&A& Rijeci premijera opere „Samson i Dalila",
RAZNO
U mašoj zemlji bornvio bngaPski pisac. Đeley, Pole dnZeg bolovanxi Sava Severova, s uspehom se pojavila mw „Agoniji“, · Umro kompozitor dovan Bandn. Slovenački kompozitori odr Žali vaaredmn sLkapštinp ho, joj mnism prisustvovali ma,ipoznatiji slovenački hompovitori. U MNjnbijan} održano > vetovanje mladih „pisaca, Zaječar: održan vvodneyvumi mmlađinmski muzički fesfival na kome sn nastupili nče&niei „iz Niša, M.eskovea, Zaječkya. Walieva, Smedere\wa, Pirota i Bara. U Skoplju- održan plenum Saveza izđavača, - U Zagrebnm odužam sastapxk, filmskih Mvwi-
ni ćnprija — prevodi se n rusLi. i
Mfalijanski MKkriličar ro Dojfes održao nm Beogradu pređavanjo o savremenoj italijansko, likovnoj mme{mosti. Splitski MKnjiževnici priredili kmnjiževno veće u Mining. Na tribini mladih n N. Sadn govorio je Eli Wim ci o svojim uftiscim# iz Kine, Mzložba wmetftničke fo~
tografije posetilo „preko 16.000 „lijndi, „Beogradsko dramsko pozorište polazi
na turneju Split -— Mostar — VZenich +— 'Pnzla. Otpočela proslavm, Stevana Mokranje. wemlji,
tičara i pnbličista., Na Dri„“
Dela Majakovskog
Sovjetski Institut za wsvšteku
| književnost „A, M. Gorki" pti Akademiji nauka BSSBH-a pristuio je iddavanju eelokipnih de
la Vladimita Majakovškog, Opus Velikog pesnika — ievoluciona&ra biće štampan ub irinaest tomova,
'rad ne samo ha prvim publilkacijama pešnikovih tekstova |, pr-
izdanjimiž,
njegovih već i pm, rukopisima Moji se malaze u Hiblioteci -— muzeju Vla„ dimira Majakovskog.
vini knjiga,
Novo izđanje ćr obuhvatiti mnoge štampane tekstove i tukopise MNeji nisu ušli a prethoemo izdanje pesmikovih dela, Račanm se da će i broj varijanata biti matno veći nego u tom ranijem. izdanju koje je imalo dvamaesf, tomova. Ali glavna vre dnost novog izdamja, kako ističe. u moskovskom časopisu „Novij mir“ N. Refovmatska, šef nauč. nog wodeljenia Muzeja Vladimira Majakovskog, „biće u tome što Če ono pružiti čitaocu više pesnikovih dđela koja su u svoje vreme objavljena po listovima i časopisima, ali kasmije misum preštampavana. To su dva članka Majakovskog iz 1914 godine, Kamo I mekoliko pesama, skica i članaka. napisanih posle Oktobarske revolucije. Između ostalog, nađena su (dva ieksta — pesraa i prozna skica — u kojima je Majakovski iskazac utiske ste„ čenme za, vreme boravka u Berlinu. Isio lako, pojaviće se prvi pomata pesmsm Majakovskom „Pi smo Tatjani Jakovljevoj“, Pesme je femaftski vezana za boravak Mlađimira Vladimjrovića u PaTizu, u oktobru i movembru 1928 godine. Majakovski je uneo „,Pismo Tatjani Jakovljievoj“'u jeđnu od svojih beležnica, ali ga nije štampao, U „Pismu“ pesnik je smpojio liemu suđara između nove i tare stvarnosti Ss imtimnom, duboko ličnom temoni. Prožeta njzom snažnih metelnih vvučania i, u isti mah, lirska mam. osoben način svoistvem stvavralaštvu Majakovskog, ova pesma, upotpunjava Mijegov slavni pariski ciklus.
TReeformatska je. objavila ı ča. sapisu „Novij mir" tekst. „Pisma "Tatjani Jakovljevoj“ kodje će uči u deveti tom movog. izdanja Celokopnih dela Majakovskog.
A
w movom lIzđanju
Veliki uspeh drame »Unevnik Ane Frenk«
Drama „ODnevnik Ane BPrenk“ dobila je prošlog meseca u Niju• jorku dve značajne nagrađe (Crl tics Circle's nod i Antoinette Perry medđallion) kag najbolji Womad sezone. „Dnevnik Ane UTtrepk“ je dramatizacija origimalnog dnevnika mlađe jevrej» ske devojke, pisanog za Vreme II wvetskog rata, u okupiranoj
·od kojih je prvi Već izišao. U-, rednici izdanja, zasnovali su svoj,
put dosađ ne~,
Halendiji. · OBevni iprat P- GOGH ı A Đyve jevrejske porodice pre:
su ? Hi Ok FUMOR
NE da &pasavaju ivote pred ieLom besmišjane rasističke fikčije pronašle 8u utočište na ın +di jeđne hancelariske gradByi na i osudile &lU sebe ma izgnahBiMO iz spolinog vala, sa kojini jačini kontakt pretstavija buka \lice i ponćki skrivemi pogled Biteni na nju. situacije ah vama azlič ıć n8
indđiviđtalnosti om prostoru ko-
Slobode i koji ieže da mastave syoj ramiji život sa njegovim na vikama i 8kIonostima, 7 Drama je u osnovi đeskriptivna, a spiker je poslužio ma odrčavanje meophodmsm, ovezanosti između pojedinih scena. U Kkomadu nera, suviše uzbuđenja j dijaloga, m dramski veplet “ie slab. Karakteri sw ti Kkcji stvaraju humož, gorčinu i patos. Ovi karakferi moraju da imaju neko mmačenje za gledaoca, u supyrof. nom drama je bes smisla. Gleđalac mora dum oseti, viednost O vih osam sudbina, i mora ida se iđentifikuje sa njibovim greška»
_ U okvira takve & Se unutrašnja n
ji još lee PSE neku ilumwuju
ra i meushbBima 1 đa, &f fa) %a, njihove šiyeaš ; ha R 8980
to čine, Hikoevi draane BU raznoiki i zahtevaju da, ga ia Odo ivofnih pojedinosti eob\ikuju na. sceni dk, bi pofteseli Biblija, U režiji GarBsonm Kanin& wa Brod1, komad je pdstavlien na taj PRIM 4 Mretstava "Ja ddšivela ve-
} A „Najvažnije ličnost dviame je
via Ana Frenk čija ie Budbii bila Ga, 6e u nearćeniMi pri , između 194) i 1944 g.
rđobražava iz preosetljivog i nebpoverliivog đeleta Wu ·osabu punu tolerancije i mepokolebiji. ve. vere u čovek, . . đa
Komad ja bio predviđen reprezeniuie Ameriku na .požoOrišnom festivalu u Parizu ali mu je ı prusleđnjera tremutku uslkraćena ta počast, Ovo ie utoliko više za žaljenje, Bto Je fo dvama koja mas potseća, koliko 56 poyvršno i Dlitko ono Bto u sVAkoćnevnormi Životu gzovemo feš-' Rkoćama i brigam&a W poršđenju sa mukama ljuđi koji su Živeli pod zavitlanom: BsekirFGm fašimma, ili omims Moji su bili osuđeni na maekoji rat, u makoje vreme.
A ·. POSLE RONGRESA ČREMOSLOVAČRIH PISACA
»lipičnos smo počeli da gledamo kroz zvanične leze propagande...«
Nedavno je u Pragu održam kongres čehcWlovačkih pisaca, o lkomie je u našoj štampi već bilo govora, Glavni referat ma Ovom kongresu podneo je poznati knježevnik Jam Drđa, On je najpre konstatovao da je „potrebno sa velikom otvorenoBću shvatiti i reći da su se u našoj književnosti poslednjih SO dina pojavile neke crte koje jssnu sliku mijenog socijalističkog karaktera zamagljuju i gzasenčuiu , đa je jeđam od glavnih vadataka, Kongresa đa se Sa Ovim stvarima časno i otvoneno obračunanicu i da zajednički proWkrčimo put ka mjihovom pravilnom Yazvoju“, ;: ;
Pošto je, posebno maglašujući, izjavio đa će mnogo „od ovoga što želimo da ma našem komgresU Wažemo pra imati formu Ditanje mego konstatacije“, Drđa je, — Kao teze za diskusiju, poStavio sleđeća pitanja:
— Da li ie naša Književnost wu periođu od 1948 do 1956 izra Ššavala, pored svih stvaralačkih uspeha, koje je nesumnjivo ima> la, uvek pravu istinu života i đa li je tua istinu gurala napred, ili je to samo bio u ne malom broju slučajeva teoretski postulat ođ koga smDp u sfvaralačkoj praksi često ot> mftopali ili čak bili 1. — ugnjetavanmi? — Da li smo naslikali svoj savremeni život, đa li srmo slikali maš% Život, naše težnje za izgrađnju sucijalističkog društva uvek u pravim bojama, 58 celim bremenom teškoća, prepre ka ili grešaka?
Drđa je dalje, ııl svom Yref{eratu, pokušao i đa odgovori na neka svoja pitanja: odgovor ćemo naći, rekaa je om, samo ako pogledamo samu Ssredinu našeg društva, ako Be. guočimo sa centralnim problemima mašeg Šivota. „Niko više ne može da zaŠmuri bređ tim đa Dpoređ Ynalograđanskih mezađovoljstava i Kkle veta postoji u našem Šivotu fa kođe veoma Opravdamo mezađovoljsto radnog navrođa koje pro» (zilavl ia ogorčenia međ dugo i stereotipno ponavlianim greškama, msd nekim promašajima aparata, nad suvišnim pubjleima u Yprivređi, Zbog teškoća birokratizma, zbog otpora na razne i očeviđna nepravilnosti. zbog rđa vih metođa rađa i rukovođenja maše izgradnje, PWbOR pojava 5&movloje, bog drugih grešaka, Sve te sivari koje Izazivaju ne vađovolistvo kođ narođa jesu re» alna fakta mašeg bivota. To nijšta mije čudno 1 meverovatno. Čuđno i meverovatno je to da smo kod tih realnih fakata našeg života obilazili, 1 to kako propaganda tako i štampa i ras dio, pa svakako i književnost { to ma vavezamim očlma i PapuŠenim ušima, Ako treba da to okarakterišemo wkratho i sumaY> no može se reći da smo neposređanm 1 oštar pogled na život i njiegova Dpoisve zamenili turačenmjem i to dogmatskim tumeče-
njem Yazih pravilnih i nepravilnih pravila i pouka,.. Propali smo u ličnim: strahovanijima Rkako me bismo štetili partiji i izgradnji socijalizma, time što ćemo govoriti o realnim mneđostacima, usvajajući tako metod ypot_ puno mejspravan i mekomunistički, metod paušalnog mazdrayvi. čara. U našoj kMrnjiževnošti uvrešio se potpuno pogled đa neminovna i necčešljana istina života Koju gledamo oko sebe nije tipič na za našu stvarnost, a tipičnost smo počeli da gledamo tako što smo ilustrovali zvanične teze pro pagande, "Takvom stanju đoprine lo jel mepravilno tumačanje da tipičnost odgovora suštini date socijalističke pojave, da je: tipičnost glavna sfera izraza ar“ tijnesti u realističkoj umetnosti, Mi smo dakle šnoj pouci tražili tipično.u Onome što smo želeli da vidimo, ono Bto bi #pađeMo tu naše pretstave o socijalizmu, a ono realno u Mivotu nismo viđeli...“
„Neko može postaviti pitanje kako ta da istovremeno sa prionanjem takvih pogrešaka BKOVOrimo i O neospornim uspesima naše lImjiževmosti. Ja vnishim da imam pravo na takav se to w potpunosti poduđara sa istinom... Osnova 42 koje izlazimo zaista je đobra, to je neš život, to je naš narod koji se otresao eksploatatorskih masa i koji zaista vlađa i kojl je zaista
gospodar ove zemlje. T osnavna
fakta naše propagande i naravno mašoa Kkwjiževnosti o, tome da je socijalistički poređak bolji, pravednjji nego ma kakav drugi poređak -— jeste istine pravilma i životom potvrđena, Greška vw Mnjiževnosti počinje u mnašem verovanju da ćemo maro“ đu u isgrađnji socljalizma slušiti. time ako preko suprotnosti prelazimo ćutke. Istina je surotna ovome. Literatura će bo>je.i delotvomije služiti Partiji i svome narodu ukoliko istini. tije i strožije buđe izračavala sve te zakonite suprotnosti Mkoje se na mašem putu pokazuju,
sve te naše međostatke koji se |
na putu outvarivanja „gemeralne linije partije prave“.
A Moderan njujorški muzej
U poređenju sa velikim evrop” skim muzejima, njujorški Muzej mođemih umetnosti upravo je wu povoju: postoji tex 27 godina, ali to njegovoj]. upravi ne smeta da ga odlučno vođi VeOma smelim putem. U prošlost sE zakoračuje samo geđam po decenija — do Gogena, Sezana i Manea, otaca mođemog slikarstva — jer se pre svega gleda unapred.
no platno
rema ovoj pogre”
ovor, jer |
· Američki Muzej mođernih \metnosti osnovan je 192 godine, kada su tri žene, koje &u imale manje zbinke slika, iznšje mile pet odđaja i smjestile tu &VO ja platna da bi ih i drugi m6gli videti. 6 ı Danas Muze voju V;
velikti (AV) VI POO OGIR članova, 750,00 posetilaca godi šnjje i budžet ad milion i po doz
'lana. Od te sume samo 200.000
dolara stavlišju mu ma raspola»
anje »mBćene«,. Ostalo se ı0m mora zaraditi, Naravno i gsubvenoeija ima, ali ne od VaŠimgtona, već gradova i pojedinih saveznih država. (Iz glavnog građa subvencionišu se samo Na cionalni muzej i Nacionalna galetija u Vašingtonu.)
"Zato Muzej modđemil umetno sti majčešće kupuje slike mladih umetnika, rizikujući da oni ne
' postignu toliko da zasluže da
im plato bude izloženo, Jer, ako se čeka da slikar postane ču ven, dočeka se da mu slike budu suviše skupe. Naprimer. jedmeksičkog slikara 'Pamaja, koji se ugleda na. .Pikasa, moglo se pre triđeset godina Kupiti za petnaest dolara. Danas se za njegove slike plaća 120 do 150) dolara.
Pored slikarstva, Vajarstva, grafike i arhitekture, Muzeji je krenuo i dalje i pri svakom novom Koraku obično doživljavao oštru Kritiku,
Ww mameri da opravda naziv „mođernih „umetnosti«, Muzej
' je otvorio ođelienje umetničke
fotografije i — naišao ma oštru osudu. Isto se dogodilo i kad je uprava počela da otkupljuje ko pije najboljih filmova Moji su dosađa snimljeni, Bila je žustro napadnuta, ali je poseta, kad su ti filmovi prikazivani, bila odlična, Onda je: organizovana izložba »umeinost u mašinama na kojoj su prikazani novi oblici modemih mašina — cd Dpropelera do mnajkomplikovanijih. To je izazvalo najveći sSxandal. Poslednji korak je tek preduzet: osniva se odeljenje. tele„vizije, i č
BlaV.
rii
Jugoslovensio drarasko pozorište gostovalo je sa uspenom u · Na slici: Naši umetnici u poseti jednom moskovskom muzeju.
»Dvanaet stoliea«ć i »ZŽlatno tele«
u novom moskov-
skom izdanju
Novom. moskovskom izdanju slavnih vomana Ilje llifa i BvRapa PO „Dvanaest stolcoa“ ele“ pre
„čilatho ithođio je dug petiod u kome su ta dva, dela stalno izo iz plano-
va Revjetskih izdavačkih pređuweća, Godine 1945. štampane su u adiciji „Mala biblipteka crvenoarmejca“ dve knjižiće koja su sadržale odđiomke oba romana, ali je to bilo očigledne nedovo]j-e no s obzirom na veoma Živo interesovanje sovjetmkih čitalace va: satiričku epopeju o Osštapu Benderu. MHumorista V, Arđov, pišući 1946 godine o gajednič. kom opusu Iljia i Petrova, naglasio je da se njihovi romani uveliko traže po sovjčtskim bibliotekama, ali one ne raspolažu đovoljnim brojem primerala staizdamja, fe se mora dugo čekati na ed. Arđov je prepcručio da Sa Štampaju nova izdanja, „Dvanaest atolica“ i „Zlatnog teleta“. \
Od Arđovljeva članka prošlo je čitavih, deset godina, od kojih je prvih seđam proteklo u pinaku uslova koji su isključivali mogućnost objavljivanja „snažmih, sadđržajnih satiričkih dela 5 temama. i likovima kao, što su oni iz Ilifovog i Petrovlievop opusa, "Pek sada je moskovško Državno izdavačko pređugzeće za Mmjiževnost štampanalo u jednoj obimnoj Knjizi „Dvanaest stolice“ i „Zlatno tele“. Tiraž izdamja, za Kkcje je predgovor na. pisao Konstantin Simonov, 12nosi 150,000 primeraka,
A Razmena Rembrantovih dela između SSSR-a i Holandije
Prema sporazumu potpisanom u Moskvi, SSSR i Holandija izmenjaće Rembrantova dela koja će biti izložena u Amsterdamu i Roterđamu, kao i njinpgrađu.
Lo aaaznu ati)
Moskvi i Lje~
»Letopis Malice | srpske
| sveska 3 5 { otislav
Na uyodnom meštu s Mihajlović, dBjući OPŠIT o zanimljivu _ analizu SOS Će stvaranja VI Đetico
+ ž ie on bio »snaga Disa, kaže da | PRE da van trađiecija, bež DOBRO nog prethodnika otvori jednu novu žilu naše poezije“. OSL. OR zaključku o Disu, BOVOTE ie ii u njemu imamo pesnika » PO je onda kada je bio EO
oetskim vrhuncim, 7 znači Jednu od najtužnijih i najspiritualnijih orkestracija na še reči« Monstatovao je sledeće: »Opet je to bio 'još jeđan samouk i jedan nedouk koji je zaokrenuo buteve naše poezije.
Objavljene su pesme Jovana Hristića, Borislava Rađovića i Ljubiše Jocića. U prevodu Lava Zaharova dat je odlomak poeme Eduarda Bagrickog »Mebruar. Interesanbo je uobličena proza Miodraga Pavlovića »Povratak«. Živan Milisavac ObjaVljuje i> svoje Knjige o Steriji »Savest jedne epobe« veći napiB pod naslovom »Oproštai S mla– došću«. Zapaža se jscrpno ostva rena amaliza uznemirenog pripo vedanja Pederika Tocija, koju je izvršio Bros Sekvi.
U »Mnjiževnom pregledu« Zoran· Gavrilović, pišući o »Raskidu«, romanu Mihaila alića, definisao je svoj sud o toj knjizi ovim rečima: »Piscu manjeg for mata bi se mnogo štošta Oprostilo; Laliću se oštro zameraju i manje stvari nego što je opa danje u čitavom drugom delu Kknjige« i izvodi rezime da »Čovek pouzđanmo oseća da je u rukama imao Knjigu koja je mogla da bude izvanredno zna čajna, a zbog nekih. nebrižljivosti i padova ostala samo dobra i pouzđana« Oveći, veoma 1nformativan napis o stvaralaštvil Yuduarda Bagrickog dao je LaV Zaharov ukazujući na osobenost lirike ovoga značajnog sovjetskog pesnika. Rubrika »Pozorište« đonosi dva prikaza Dušana Popovića. U prvom se govori O Đurkovićevoji gramatizaciji Davičove »Pesme: i iznose pojedđimi neđostaci, ali se ističe đa je ovo scensko ostvarenjie vredno pažnje; u drugom prikazu Dpovođom komada Žan-Pola Sartra »Obzima bludnica« rečeno je da je to bila nmeujednačena pretstava po svojim osnovnim. Kkvalitetima. Boško Novaković u svom. pismu uređniku daje pregled nekoliko značajnijih manifestacija iz kulturnog života u Sayrajevu. M. Sever sč veoma oštro osvrnuo na rad godišnje skupštine Udruženja književnika Srbije, održane 15 januara ove godine. Bora Glišić je u »Feljto nu« dao duhovito pisanu raspra vu bođ naslovom »APpokrif: o Steriji i o našem jeziku# gde se pita da li »možda bonovo stojimo pred novim ratom između naše književnosti i maših jezikoslavaca«, Priazan su pored ostalog, knjige Zaima Top čića »U susret danu «i Ivane Br1I6-Mažuranić »Priče iz dđavnina«, a takođe se govori i o jednom prevodu srpskih marodnih pesama na novohebrejski. Data je veća rubrika »Listajući ča-
sopise«. . * »Savremenik« broj b
Voja Čolanović ima živo pisa» nu prozu »Valiža«. Niz zanimljivih slika, nazvanih »Reka i nje ne obale«' đao je Žika Lazić.
:Iskreno emocionalnu pesmu O”
stvario je B. L.. Lazarević, đok Milovan Danojlić unosi nemirne akcente u svoju »Podnmevnu ponoć, Objavljene su i dve pesme Aniuna Šoljana »Pogled do tornja« i »Iz Dantea«. O poeziji Vladimira Popovića raspravlja Novak Bimić, dajući obilato citate, i zaključuje da je to »ni modna, ni staromodna«, »jednostavno poezija čije značenje niie još. sagledano, a kvaliteti pra vilno prosuđeni«. Od interesa je rasmatranje kritičarskog postup Wa Ljubomira Nedića, koje je izvršio Zoran Gavrilović u SVOjoj] iscrpno i dokumentovano pisanoi studiji. Ispunjen pođacima o američkoj literaturi i ana= lizom Drajzerovog dela, oveći napis Borivoja Neđića privlači pažnju.
ı nom delu
Je l slVa\i Velibor Gli.„
gorić je dao opšti sud o Kknjižev
Ttubrika »Datumi« posvećena steriji.
slerijinom, ističući da je »io delo jedno od naj, lepših, _ najdragocenijih narodnih tradicija koje trajno i Đivotvorno deluju na ražVitak 4, prosperitet kulture, Živan Milisavac se pozabavio jednim mo, mentom iz Bterijinog života, nje govim odlaskom iz Srbije, kao i razlozima koji su na io ulica, l., U »Književnom „pregledu« Boško Novaković Btampao ja afivmativan prikaz poezije Desanke Maksimović. Zoran Gavrilović se Mritički OSVrnuo na »PFloru«, zbirku pesama Oskara Daviča, doz Miloš Bjelić' prikazuje roman Ivana Dončevića »Mirotvorci«.. Milivoje Jovanović e u opširnom osvrtu ukazao na dramu Leoniđa LeonoVva »Zlat, ne Kkočije“, naglasivši da »tematika drame upućuje na mnoga mišljenja O filozofskoi pretstavi sovjetskog sveta u _Leonovljeumetničkim doživljajima i
Yizijama
ama“.
YO okviru »Pilmskog pregleda Aleksandar Petrović BOVO!i o novom domaćem filmu »Potraa kao o uspešnoj filmskoj ealizaciji, Postoje još „rubrike »Čitajući Knjige 1 listove« i »Književna hronika«, gde je u
iku dužih ili manjih beleški Bb pregled pojedinih literarnih zbivanja kod nas i na strani,
|. »ŽivoLe broj 3
iu ovom broju je Borivoje Jev tić pod nazivom »Početak goz be«· objavio. drugu sliku prvog čina iz istoriske drame »Crveni hafiz«, O Sterijinom »Kir Janji« raspravlja #Živan Milisavac u svome članku »Srpski Molije«,
ustvari ođomku iz studđije »Sa- ”
vest jedne gepohe«. U mapisu »Meringovi estetičko-kritički putokazi « Branko Peić govori povodom objavljivanja dveju knji ga franca Meringa koje se zovu »Prilozi istoriji „Mnjiževnostić. Slavko Leovac se osvrće na književno delo Sk&endera Kulenovića, specijalno izavajajući i analizirajući nmjegove poeme »Stojanku „majku 'Knežopoljku« i »Ševu«, đa bi na kraju konsta tovao da su te poeme »ako ne izvanredne vrednosti ono svaka Wo interesamtne kao pokušaji izvesne celine i kao značajna ostvarenja ı „delovima jedne takve moguće ·celine«. Pesme su od Vere Obrenović-Delibašić, Petra Gudelja, Dare Sekulić, Radivoja Marinkovića i Mileta Biskupljanina. Zlatko Tomičić ima dve pesme u prozi, Vane Wiarlnović štampao je „prozu »Osmeh«, dok Jakša Kušan Oobiavljiuje zapisnike Grupe sara-
jevskih Mnjiževnika, iz 192829. ,
Ovaj broj je poveo malu pozo vrišnu anketu, u okviru koje je Kalman Mesarić dao OSVITL una repertoar Đosansko-hercegovač~
"kih pozorišta, a Borivoje Jevtić
se pozabavio pitanjem stručne pozorišne kritike. Oveća rubrika »Kudtike i prikazi« đonosi Kritički napis dr, K. A. povođom obe javljivanja „»Yilozofije umetno= sti« od Ipolita Tena. ILaika Pavlović daje informativan prikaz »Mirisa zemlje« zbirke pesama Desanke Maksimović, dok Dragoslava Bojić analizira roman Hermana MKazaka »Građ s one strane reke«. wgisto..'rrifković tvrđi da je roman Novaka Simi ća »Braća i kumiri«, između o stalog, »značajan zahvat u Život jedne RKapitalističke generacije
koja je, sve do,rata.imala sna“,. žan uticaj na naše životne prilj=
ke i neprilHke+«. Miodrag Sa ković je zaključio povodom: KJ ge pesama »Kamen i akordđi«
da je »ova panorama lirike '"a-
nasija Mladenovića jedna stvar na prekretnica u njegovom stva ralaštvu«. Dat je oštar osvrt na jednu ocenu italijanskog slaviste Artura KMKronjija srpsko-hr~+ vatskog pozorišta koja je potcenila našu pozorišnu kulturu. Prikazana je novosadska »Naša gcena« i štampana su dva kraća mapisa o knjigama slovenačkih pisaca Rađa Murnika »Lijepi ja= ničar« i Ivana Potrča »Zločina, Još se govori i o jednoj novoj raspravi ao Vasi Pelagiću, kao i o Plivijevom preseku kroz ratna zbivanja, Postoje »Bilješke« i »Hronike«. U »Nekrologu« ije komemorisana smrt Zvonimira Šubića i Mije Žuljića.
- G. S.
naših .
»
IZ STARIH DANA.
Madđa nije bio veliki talent, Kostić se svoO> jim pesmama ipak izdvaja iz množine fadanjih omladinskih pesnika: „mnoga njegova pesma | danas se može pročitati. Učenik Brankov i narodne poezije, sa izvesnim ugledanjima na ruskm poeziju, on ipak nije epigon i da nije poludeo u svojoj dvadeset i šestoj godini, možda bi nam vremenom 0 stavio liriku kojm me bismo zaboravili. Ali ni ovako po koji stih nije za nipodaštavanje. Mao primer njegove lirike neka nam bade »Veselje« koje navođimo zbog ioga Što se svojim rimom \izdvaja iz gomile ondašnjih
- anakreontskih pesama, Ima u toj pesmi ak-
– Fočilog,
cenata ne samo već davno poznaflih iz ranijih pesnika nego i potonjih koji će tek doći. Zar neki stihovi ove pesme ne opominju na Vojislava, Ilića, naročito dva zadnaj stiha:
mw Wesela mladež ištom se sabra | svirac evo
dođa,
Mlađani đaci, družina hrabra, 1 tad ZaeJo | pođe. —
Krajinsko rujno se vino lije i čaša s čašom čukne,
\hola momčađ u kolu e vije, bele se vrte suknje. —
Deklice šale s, Bkakuču mlađe, dom &e i soba trese...
To hladno vino deklice slade | Baha glavu reše.
Neke pesmmn su mu, opet, zanimljivije od drugih iz loga vremena što jednoslavno i spontano opisuju prirodm: R
Volim selo· gde Morava teče, nebo jasno kano majsko veče
% neređu selo rastureno, naokolo šumom : zatvoreno...
"Drage su opet zanimljive zbog svoga maironičnog i realističnog tona (koj opominje na onu „Pashalijue koju je u XVIII veku napisao Jovan Avakumović):
reko: tek da na me ne glednu popreko, al je meni
Smilja:
O gospama nešto bih van
alte avak se ra{osilja, RO draga gospa
Novi park na IT ašmajdanu ı njeg,
Ja joj volim kose zlatne, žute, crne oči · kada se naljute, čelo malo u bora sabrato, srdeći se kad me ljubi zlatb
Čudo lepa ko iskra rumena, dobra &rca, mlada i zelena,
igrajući fote ljupko zeva, nuz gitaru kano | : slavuj peva.
Kako igra ruži bečku modu: za nju ie ću u vatru i vodu:
ja sam gotov bez zlata i mita umret za ie, gospo Dponosita.
Mi ova wi kojoj se opisi pripođe prepliću
58 slikama intiminog života i Imtimnih eosećanja: ' Vetar đuva, Jezava se muti, — poljem Tnagla,
dubrava še Žuti, —~
kiša pada, nema sjajnih dana — zemlju crmu ' pokrila je slana. Jutro ladno, Jesen pađa draga, — svega dosta ; kraj kučnjega praga, ~
već dan prođe i suton se vaća, — eunce okom | mlad: momak ispraća, =
Molim boga da što brže zađe, — da on drago na seđeljci nađe..
Već u vru vatre naložeme, — na seđeljci devojke i žene, ~
varaju, — i do zore & njima se igraju.
Dva wieseca iško se veseli :# dokle šuma snegom ne pobeli,.,
~
tu pevaju 1 momke
...
trećem pesniku «~ Belušu, sina Đurć
Jakšića, moglo bi se mnogo pisati. Učeći ivopis, za koji je, izgleda, imao izvanredđan dar, on je uzgred počeo pisati epske i lirske pesme, a kojima se najčešće ugleda na 8Voga 068, Neke od njih, među kojima je 1 jedan spev, Šfamipao je početkom Osamđesetih „godđina u Srpskim iluštrovanim pmnovinama« i »Oladžbini« šio e
očevidno za jednog dečaka velik uspeh,
Mi ćemo navesti ovu ljubavnu pesmu mjegovu, koja opominje na neke rane stihova njegova OCA:
Gledao sam jednu travku —> što se zove | hoće-neće; kid'o sam joj krajnje lisje: — hoću dobiž moje..cveće? T uginu proročica, -— lepo bilje iz prirode iskidano lisje njeno, — Bog bi znao | j kuđa ode... što mi snežne mori grudi: bezobzirno tražeći žrtve — i od Boga : i od ljudi.
Ah, takva je ljubav moja —
I navešdemd još samo jednu sirofu iz pesme, Wu kojoj, idgleda, opisuje očevu smrt, Wu njoj se Vidi me samo očev uticaj nego je ona i psihološki podatak: :
Zima, ladno, studem Veiar, — već se ku
što će oca da nam prate, —ı ladnom grobu ; večitosti.·
Belaš Jakšić je pođem u „MKragujevcu u proleće godine 1864. Kad mu je otac umro bio je u ppetnaestoj godini. Gimnazija mu nije išla od ruke, U jednom pismu, pisanom početkom godine 1878, pri kraju koje će umreti, Đura Jakšić piše. svome bratu Jovanu „Tina (žena) mi je kao i pre dobra, a deca tako isto, sa muškarcima sam istina imao
malo muke; ne hteđoše da uče! AV i to smo,
avladali „.. Beluš je ovde kod pozorišnog molera učio dekorisanje, a sad sam ga ja uzeo w haukwu | uveren sam da će od njegu biti veliki moler ako uzživi i uzživim?e . Tosle očeve smrfi Beluš je prešao u Novi Sad, gde sa mu očevi prijatelji našli neko” nastavnika Mađara da uči kod njega crtanje. smestivši ga u stan kod jednog pomađarenof Nemca da bi naučio nemački. Iz toga Vre mena ima jedno Zmajevo pismo poznaton knjižara Argi Pajeviću u kome ga moli da prizove BeluMa, da ga svojski posavetuje da ne ostavlja učenje nemačkog ježika, jer je čuo da Beloš šeli »samo da moluje«. Ali Belaš već prvih dans wu Novom Sadu dolazi Ub sve veći sukob sa svojim efnnodavcem Jovanom Kalimčrom, »kraljevskim glavnim
crni gosti — .
OV1 pesnici
učiteljem«, te se profesor Kaliner najzad našao pobuđen da uputi krajem godine 18%: pismo ini Jakšić: »Vašeg sima Beluša u mojoj kući i u kostu više održati ne mogu.
Najgore je što mladi Beluš daje maha svo”
jim nrevolucionarno-pesničkim „osećanjima.
'»SŠto je vaš sin grub, jada se Švaba, i tako
jako mnestašan zato ja ne mogu nišfa, on je – jak protivnik Mađarima, jednako breko njih gvđi., Počem je moja kuća mađarska, i mi na, toj zemlji živimo, i vaš se sin tako vlada đa sam ga ja mogao, da nisam to ime koje on nosi, pošteđiti hteo — policiji „predafi koja bi za dalje znala... II služavke moje više s njim ne muožedm izdržati; isto tako njegov profesor, koji mu predaje u crianju, neće ga dalje poučavati, počem je i profesoPp Mađar i mora da se jeđi kad čuje vaše sina kako preko njib đa grdic...
Posle toga, Beluš, pošto ie o zemlju »brečio« mekog đaka Mađara, morao se vratiti u Beograd, Pri kraju godine 1881 on »radi beogradskim gospođama i gospođama sa fotografija« porirete, »ie tu. pomalo zarađuje«. kako javlja u jedmom pismu stricu Jovanu. wu isto doba, zajedno sa svojim. nešto stlarijim drugom Vojislavom Ilićem, koji će se malo docnije oženiti njegovom sestrom 'ijanom, on objavljuje pesme po prvim časo„pisima. Kao da žuri, jer ga sušica, već uveliko muči. U avgustu godine 1882 on se tuži na „pusti kašalj koji nosi fri š po meseca; on me umori; kašljem i danju i moću... Suč sam kao (ska... Kod kuće najviše sedim. jer me mrzi. da izlazim u Varoš... Izbega> vajući svoje drugove da ga ne bi sažaljev4li. Beluš Jakšić je uskoro umro, 6 novembra 1882 godine, u develnaestoj godini „života, ali već poznat kao pesnik, |
Vojislav Mlić oprostio se. s' njim u jed nom dirljivom nekrologu u »Javoru«, Ja ću ovde pomenuti Što. mi je Vojislavljev brati. Dragulin Ilić, mw jedan itmuran”' jese» nji dan, pričao o Belušu, KlHć se, već jedva držao ma nogama i imao onaj izgled. čoveka koji čeka đa umre; njegove, krupne, nekada lepe oči, imale sa onaj samrinički, očajnički sjaj i upijale su se sa nekom bolesničkom sumnjom ti svakoga koji bi s njim progovoric. Ta sam mu pokazao rukopis jedne Belu
Ševe pesme, koji sam bio negđe našao; on za
pročita * u očima ioga maimurenog, snažnog i uvek svečanog čoveka pojaviše se suze. — Ja sam dobro poznavao Beluša; 6ćobili smo vrlo intimni drugovi, rekao mi je. Mi smo tada seđeli wu našoj kući, tamo gde se sVrFSAva Vidinska, 2 počinje Dalmatinska wlica, preko puta Rhafane »Kod sedam Švaba«'h i Beluš je skoro svaki dan dolazio k namdšd, od svoje kućice iz Skadarlije. Razdvajala nas je, iakoreći, samo Widinska mwmlica: bili smo susedi i naše kuće živele su kao rođaoi. Znao sam sve njegove stihove; sećam se i ovih, koje mi vi pominjete, kadđ mi ih je čitao... Posle je mwaše prijateljsbkvo, naročito naših rodđifelja malo ohladnelo, jer se Vojislav zaljubio u njegovu sestricu, 'Tijanu, koja je zbilja bila »fihana«e: nežna, mirna i blag, od one krtfe, fine lepote. koja je dočaravala melanholiju i romantiku. Vojislav se mjom oženio vrlo mlad, a i ona jedva da je bila napunila šesnaest godina. Naš otac se maliutio i nije hteo da ga primi, te je on sianmovao neko vreme u onoj sobici i kujnici gde je Đura umro, zajedno sa udovom Đurinom, svastikom Milevom-Levom ili Levi» com i· dva dečaka, sina Đurina, Belušem i Milošem koji se u to vreme već počeo tudili od kuće i »frentovafi« po svetu kao bravar”
ski kalfa, Bila je io ljubav kakva često ne
biva. Posle se moj otao odobrovoljio, pa čak i zavoleo 'rijanu. Ona, doista, za, fe dve iri godine braka sa Vojislavom me beše nikome na teretu; kad Je: pala vw krevet, brzo je umrla (1885). Vojislav skoro sve do njenč smrti nije odđvajao svoju poslelju- od njene . i biće da je još onda svoje inače nežno . zdravlje pogoršao, zarazivši se njenom fU- ·
berkulozom, od koje je umro u to vreme · · i Beluš, 7
•.. Pošto mi je io ispričao, Dragufin THč okrete šlavu prozoru, da mu ne gledam suzć, ali ga ja viđeh hako plače za životom, mla” došću i lepotom... Jer ljudi prolaze, a, ostaju samo njihove senke — Wspomene i reči · 6 njima, f ii
i Firmu ove kafane (koja je nekada bil. svratište književnika i intelektualaca) izgle“
da da je živopisao Đura Jakšić, Docnije.ne? · kakav. moler malo. ju je pokvario, a pošle
Prvog svetskog rata neko je pokušao da je · restauriše i firma je, izgubivši od umetničke lepote, poštala običan cimer. Gde li je sad ta slika? · ) "SS
*), Posle Đurine smrti, porodica se prese” lila do same pomenute kafane, u današnju ulicu Džordža Vašingtona.
KNJIŽBVNE NOVINB
Božidar Kovačević „
|