Književne novine

'

Na Međunarodnoj izložbi umet-ničke fotografij, neđavno održa-noj u Becgrađu, izložena je. i

Umetnička fotofra}fi ja

)

fotografija „Nepoverenje“ od Karla Bevilakva

a)

Laza * Kostić

Tazi Kostiću pripalo je najviše proštora u” ovoj knjizi. Osvojio ga je, valja, „priznati, . pomalo . na silu; nametnuo se svojom snagom, · hirovitom i neobuzdanom, mnogo češće s nego onim vrhoevnim, blagotvor nim mirom zrele i pouzdane umetničke reči.

Ako i nije najviši domet srpske poezije, Laza Kostić je Švakako ..jen najsmeliji, najnestrpljiviji, najdirlji„viji prometejski poduhvat,

„— i njen najslavniji poraz, među “tolikim | „porazima, Njemu koji je bio pređodređen da izrazi naitana„nije · slutnje svemirskcg sklađa i nesklađa, kome je dijalektički način „mišlje_ . nja bio urođen, moralo je biti tesno i pretesno u je-

ku kojim je raspolageo. Izmislio je zato svoji jezik.

*Predđ tim, lLazinim ježikom ponekađ „zastanemo zađivijeni: mncgo češće O· sećamo ga veštačkim i tuđim. T.omiti prastare, uho„dane :semantike mudđro je i blagotvorno ispasti iz zgloova jednog „jezika koji tek što 'se pribrao i koje. „kako: uobličio, nevolja: je - grdna. Laza Kostić je ni|| je mogao izbeći, sa svim . "onim što je imao da kaže.

Jer raspom njegovih za| misli: ga{Bta zađivljuje. Od

slutnja i putokaz. ILazina oda Parizu, taj blistavi obrazac romantičarske retorike, mnogima će danas izmamiti | snishođliivi smešak. Ko ne želi da se prepusti njenom „vrtoglavom · ritmu i da zaroni u verbalni MWkovitlac Lazinih slika, neka je i ne čita: da bi se Laza primio, mora se pristati ma izvesnu dtewu opšenće, Mčrenemo li dalje,

nu Damaskinu", vizantiski

strepnje pređ neumoljivim, ogrstmičkim. božamstvom, i hedonističk6, romanske, me dliiteranski ozarene „Sama

Tazđaljina. ismeđu žtitanskog Prometejevog smeja i 'klasicističkog iđeala ravnoteže i harmonije, saže“ tog u pesmi „Među javom i

PMi i istoriski gledano, otstojenje između onih dveju pesama iz „Maksima Crnojevića", jnspirismmih narod „nom Dpreziiom, i „Spomena na Tiuvarc&“, koji svojom razgovornom intonaćiiom. . #lobođnim stihom, mešavinom svečanog i familijarnog tona, humora 1 retd-

ZELENILO POD SNEGOM

il

Pričalo se da je Irun u plamenu, da Beorleki ima gangrenu u jednoj nozi, da.su komesari San Sebastijana jedino želeli da spasu Svoj lepi grad od požara, zbog čega su se neki od njih već bacakali obešeni o palme na morskoj obali. Vešali su ih i o maslinovo drveće. I zato što su molili boga za slobodu baskiske zemlje, sedamdeset sveštenika bilo je navodno streljano, sedamdeset "ili sedamdđeset sedam... ili sto sedam... 1 u našoj su se kući sklonile izbeglice: Jedan advokat, tatin drug sa univerziteta, i još

, knjičevnik, koji je štampao komedije, bogat čovek, sa ženom i dve ćerke, od šesnaest i sedamnaest godina. Karmen, mlađa, ima samo dvadeset tri meseca više od mene, ali

· je vrlo lepa. Mama je spremila ja njih dve sobe na poslednjem spratu. Devojke su spavale u sobi mojih sestara. Sve četvoro je bilo

kao izgubljeno i nisu smeli da izlaze, bojali su se polkazivača. Taj prijatelj poveri mom ocu da ima gotovine u jednoj londonskoj banci, i da nije nje svi bi izvršili samoubistvo, Nameravali su da pobegnu u Pariz, da nađu neki brod u Bilbaou, ili moždđa ima u Gernici kakva ribarska barka koji bi im omogućila da provedu noć u Endaji, u dragoj Francuskoj? n Sledeće večeri, dok su seđeli za našim stolom, izbi svađa. Otac je objašnjavao da je skupo platio stari Ford da bismo mogli ~ svi da odemo ako Mavari dođu — Mavari ili druge trupe pobunjenika, falangista, karabinerosa, ili civilne guardije, ili guardije de

asalta, ili tercije, ili renovation espanola, ili

regularne vojske ili kaylista. 5

Izgledalo je kao da pri pomenu svake trupe dve mlađe tuđinke, Karmen i Rakel, drhte od straha, njihov otac, advokat — zvao se Ramon MElola — isturao je smešno svoju 'glavu napred kao da hoće svojim velikim nosem đa ubije svaki bataljon. Poluglasno je delio epitete, Mavari, crveni psi; karliste, seme a&vešteničkog klera; falangisti, fašističke svinje: ubice; i tako dalje silazeći duž cele liste sve do zlikovaca, kradljivaca crkava, šljama, krivokletnika. -

— A uzgred, upita Pablo oca, da li znaš da voziš auto?

— Video si, odgovori otac prijateljski. Od radosti smo, posle bekstva Alfonsa XIII, ponudili sebi jedan automobil, Vozio sam ga šest meseci. Koliko vremena traje radost?

— Ti si ga ponovo prodao, primeti Pablo, u preprodaji si vešt,

— Zašto ne? ubita tata.

— Čak i ono što ti ne pripada?

Otac ga je gledao ćutke.

Pablo prasnu:

— Da, treba se jednom objasniti! Ti ćutiš, ćutiš, tako si uvek u pravu, tako si mi oduzeo sve što mi je pripadalo!

— Misli na. decu, Pablo! uzviknula je”

majka. — Izvinite, prijatelji, obratio se lata iz-

Iz antologije stpske poezije

rike, široko otvara vrata ve jezika i ćudi, viđimo u najsavršenijim stremljenji- Lazi Kostiću začetnika moma. Nije li sve to dovoljc derne srpske poezije?

no da, praštajući mu hiro- Zoran Mišić

beglicama.

Ovi su ponovo počeli da drhfie, izjavili su da su umorni i zatražili su da se povuku. t mah su to zajedno sa mamom i našim se-

strama i učinili.

ovih pesama gotovo da je. svaka jedan prođer, jedna

— kolika suštestvena, raz-. lida između „Himne Jova- .

stroge. |I pokorne, wune ·

Maria della Salute”! Kakva”

, | :til č e međ snom!“ Koliko je, stil 889: hi6i carski gr

(IIHHHII(II#PHIWIIIIIIIMMIFK M IJ AI PERA IWWWIIIJ WII FR UIHWIMMIUJI(i|HIIR U FWHAWAH\HHM

Laza KOSTIĆ

Parizu

1867—1880

_ Ponosda glavo sviju gradova,

kamo divote ivojih kudara, tvojih bulvara i alkazara, tvojih pradđova?

Šarena glavo seljenske guje okolo zemlje što se koluta;

'prisojka ljuta po svetu luta

da sunce truje;

Lakoma glavo Bvine zmije! Još ti se švigar ognjena repa u večnoj muci vražija čepa po paklu vije,

a ti se željom iskušiteljke

” mašaš očajno propala raja

da padneš opet, sa zlatna kraja ie + prazne peteljke.

Ta još ni repa nisi rasplela od umiljaja car-napadaču, trag mu je još na 6krhanu maču ljubav ti vrela:

? a več se stare mašaš slobode, jabuku tražiš u božju vrtu, sujetom slave tvoje nadrtu, ; evinski rode!

Al nema raja! Zaman ga vabe

poslednjim kajom sinovi doba;

zadahom groba zadiše zloba a : pijanog Švabe

Al' nije Švaba: — od jeda mrska

svetska se guja u kolo savi,

rođenim telom svojoj će stravi 0 glavu da smrska.

Nesrećna glavo! — Sad si mi lepa: bolom 6i grehu zazora dala, i svaka ti muka stotinu zala NOREAV

| sa duše: cepa;

svaka kumbara hramove žida, svaka fi kapka iz bonih grudi godine teške lakome bludi ja

s vekova skida.

Al onda, onda! — Oh,/ne sećaj me,

ne spominji mi slave ti sramne,

pozlate mamne rđe ti tamne, O “| _ nevolje sjajne!

Sva se plemena stekoše sveta,

te ti u nakit umetne kose

umenja svoga sklopove noše, J 2 j ko čele s cveta,

ieep..j wa: Mm=aı) gb, WA jM40)9ahaajk Ji adyes: +/diyaan 0V Bee

| Svi su se slegli u grdnu rpu,

ko rajska živad čoveku prvu,

sve se to klanja u živom Vrvu ; cartevu grbu.

1 one slike zlaćanih buba

bovi bili? iskom tragovi gnjili |

a · gujina zuba.

Pod zlatnim žigom careva grba svi su se sagli; — al' svi baš nisu:

j ne beše blizu, jednoga BONO ne beše — Srba.

.) » TS | KNJIŽEVNE NOVINE

Muškarci porodice ostadoše sami.

— Hoćeš da prodaš apoteku? ponovo Uuzc reč Pablo, umiren. Zar si zaboravio da ona meni pripada? Da je ona na moje ime, kao i kuća, i bašta, i sve?

Otac se teško diže i izađe bez odgovora.

Mi dečaci, gledali smo se zapanjeni. Kakva je to' tajna u našem životu? Šta je to otac sakrio od nas? On nam je dakle prikrivao važnc stvari? | JB

Sada je znači i naša tajna pred njim

7 mogla đa bude opravdana, Digli smo se bez

reči jedan za drugim, bez reči smo ostavili našeg strica samog. Možda je rekao istinu?

_SA.Ć ON A. Opa >

HERMAN KESTEN

Ne, on nije bio u pravu. Imali smo takvo osećanje. Takvo osećanje imam i danas.

Polako smo ponirali u porodične tajne pune more, od nas. tako dugo i brižljivo skrivane. |

Te tajne mi je Kamauen otkrila. Karmen Elola, uoči dana kada je otišla za Bilbao sa svojim roditeljima i svojom starijom sestrom, potpuno obuzeta mišlju da ode u Francusku. Prolazio sam kroz kukuruzna polja s njom, zatim me ona, na kraju bukove šume, posadi pored sebe. Sunce je zalazilo, zažareno kao da sija poslednji put.

Kađa smo še vraćali kroz kukuruze nikad neču zaboraviti fu šetnju — Karmen mi reče: !

— Jadni moj Karlose! Zatim mi izdade,.

više poveri, ono što je stric Pablo ispričao njenoj majcl.! Ga

—Tvoj strić· Pablo ie bitanga. Pre dvadeset godina tvoja majka je bila. njegova verenica. I tvoj otac ju je preoteo. Pablo ivrdi da je zbog svoje plemenite duše utišao u svet, i napustio vas sve. Ali tvoj, strić je ženskaroš. Ove nedelje jurio je za mojom majkom kao što juri za tvojom. Zar vito zaboga ne primećujete? Moja sestra Rakela kaže da se on smeje kao faun..A. ona poznaje muškarce! Ima već sedamnaest godina.

— Inocencija je istih godina, brzo odgovorih. i +

— TInocencija je nevino dete, preseče ·odlučno Karmen. Sa dvanaest godina vaša Modesta je već drukčije prepredena. Ona koketuje sa svim ljudima. Ona flertuje sa svojim ocem i svojim strioem, sa Sosesom, sa vama ostalima, svojom braćom, sa neva=

ljalcima sa pijace, sa svim mušterijama u'

apoteci, sa svojini ispovednikom, sa samom sobomx»u ogledalu. Tako počinje karijera jedme mlade devojke. | ? i

— A kada prestaje? 0

— U trenutku kad volim samo jednog, reče Karmen crveneći.

Ali to je druga priča. Sutrađan nas je porodica Elola napustila Karmen mi poveri da je njena majka dozvolila da je stric Pa-

blo poljubi, u polju kukuruza, iza naše bašte,

ona, udata žena. On je poljubio i Rakelu a ona međutim poznaje muškarce. Karmen je smatrala da je on stric. Da nije napravio karijeru. »Četrdesetogodišnjak bez karijere!« reče ona. U tim godinama je Napoleon već bio car, njen otac je već bio izigran u Mad'ridu. Lope de Vega, Tirzo de Molina, Servantes, od svih je ostala samo prašina. »I nijedan mrtvac, izjavi oma, nema ama baš ništa da kaže živom čoveku.«

Stvarno, ona je neobična, i toliko inteligenina, ali je retko u pravu. Ona smatra da je njen otac najveći dramski pisac Španije, da ime Elola nikada neće nestati. To nije logično. Stric Pablo se izražava sa mnogo više duha od senjora EKlola, ali Karmen ic mišljenja da svako može da ima duha, dok dramaturg stvara ljude. No zar ne čini to svako, ili skoro svako?

Porodica Elola izgledala je diskretno, bojažljiva, zatvorena, međutim kada nas je napustila, osetili smo da smo usamljeni, izloženi, kao da je ona sa sobom ponela samo svoju odeću i nakit, ostavljajući nama svoja strahovanja.

Mi. deca, međusobno smo imali mnoge duge tajne dogovore. Da li je trebalo da nastavimo svoja istraživanja? Da pitamo na„šeg strića Pabla? Ili pak našu majku? Ili pak Sosesa, koji je svakako sve znao? Imali smo utisak da su svi znali sem has.

zC AO ea 3 { (4 e | |\/\ RCUŽOIJ

} ~

ERNIKE

— Varaju nas, „govorio je Bartolomeo, najblaži od nas i sada najbešnji. Vikao je:

— Zar nemamo prava „sve da znamo? Principi kojima su nas učili važe samo za nas, za nas od kojih skrivaju pravi život? Da li se igraju našom jednostavnošću? i

U. komedijama koje smo izvođili dodeljivale su se uvek Byartolemeu nema uloge, uloše nemih slepaca koji pružaju svoj šešir. vernih. služitelja koji se žrtvuju tajno, pasa

koji mrđaju repom, kraljeva koji ulaze na

scenu u petom činu da bi objavili: »Ti Si pomilovan« — pre no što zavesa padne. Nje'mu je pripađalo da igra bogove koji se pojavljuju da nagrade ili kazne, suviše velike

da govore. I Bartolomeo je uvek divno ću-"

tao, ili izgovarao svoje tri reči kao da su od zlata. A evo sada se izražavao kao mladi heroj, ili bolje kao spletkaroš, poročni sobar koji žestoko napada sa šsatanskom drskošću najintimnija ubeđenja kokošarnika. Pošto je ono Što se na pozorišnom žargonu naziva ~ otkriče.. Divili smo mu se koliko je zasluživao, činili mu na žao i naređivali da ćuti. | Tako smo odlučili da i dalje ćutimo i posmatramo. Da li je otac to brimetio?

Uskoro se sve otkrilo. Svakog dana su naš otac i hjegov brat bacali jeđan drugom u lice skrivene stvari iz davnina. U početku je izgledalo da je prisustvo tuđinaca bilo potrebno da bi se otkrila tajna. Ali odmah. zatim oha ·postade opšta, uzdignu se u SVO” joj strašnoj veličini, ispuni naše dane i našu kuću. · .

- Bila je kag rat koji sedi u kući, i duva ·

na nas čas mehure od sapuna, čas laganu smrt zagušljivih gasova.

U početku se, naš stric u čitavom nizu razgovora ispovedao svome ljubimcu Hozeu. "a otkrića su ličila jedno na drugo, ali ni-

~ kada nisu bila istovetna. Skoro istovremeno

se mama poveravala Inocenciji i govorila joj o onom dobu od pre dvadeset godina. Hoze napravi aluzije pred Bartolomeom, Inocencija se izdađe u prisustvu Modeste, Barto-

lomeo nije ništa krio od Eugenija, a Mode

sta je brbljala pređ Eugenijem zato što pravio da sve zna. Kako se svaki od naš

ponašao kao da jedini poseduje tajnu. Euge-·

nijo nam izdađe sve.

Konačno, otac i stric Pablo otkriše celu istinu jednoga dana za vreme ručka u toku jedne žive svađe.

Od detinjstva je otac voleo Piu Bustos, ćerku jednog kapetana koji je redovno pre-

lazio za Novu Zemlju, a zatim se vraćao U.

Bermeo, ribarsku luku na kraju uskog prilaza u pristanište Gernike. Odavno pokojni, kapetan i. njegova žena ostavili su svojoj jedinici samo ribarsku kolibu u Bermeu, malu poljsku kuću u Gerniki i staru služavku koja je podelila svoju malu rentu sa siročetom još nesposobnim da poleti svojim krilima. Naša majka postala je najlepša devojka Gernike i mnogi su mlađi ljudi jurili za njom. No naš otac je želeo da se oženi njom. Izgledalo je da ga ona voli sve do dana kada je doveo brata Pabla kod svoje verenice. Od tada je izgledalo da voli Pabla, tata prestade da je viđa i naš stric bostade njen novio, njem obećani, njen obožavalac, pevao je andaluziske pesme pred njenim vratima, i njegov gromoglasni kikot se razlivao po svim ulicama Gernike. Kakva je ličnost već onda bio Pablo! Godina dana prođe, a otac se mučio ćuteći. Bio je mlađi brat i studirao je medicinu u Bilbaou: on će postati lekar, dok Pablo treba da drži apoteku uz Sosesovu pomoć. (Ustvari naš deda, prisiljen očinskom strogošću da produži rad u apotekarskoj laboratoriji umesto da vrši lekarsku praksu.

Nastavak n sledećem broju

Tlustracija Lazara Vozarevića,

Zvuk u pokretu - nova avangarda?

ZGLEDA da je postalo Tolanđov »kađar sa dubin- faže, kada, su prvi zvučni skoro isključivo služi »mo- povećao a zvuk je đobio mo

nuvmmentalnim

pitanje časti među film

skim ljudima da svaku tehničku novinu koja'se pojavi kao rezultat industriskog napretka kinematogra= fije glasno i sa mnogo gnušanja. sa svih strana i iz svih aspekata, okharaktevišu kao »samoubh stvo sedme u'metnosti«, »krai filmskog iezika« ili »kobni korak u provaliju litereture i pozorišta« Pritom se obično ismnčetka ne zapaža ništa dpDb što bi novina u pitamiu mogla da doneše. Svakome · ko se imteregsuijie za istoriju kineme.tografije. poznate su Čaplinove i Klerove (da po· meme.no samo njih dvojicu) prokTtamacije profiv tzv. povornog filma, početkom tri desstih godina. Tli — razne r akcije na manje revolucionnar a otkrića — hna' pojavu Rkolora (Džon Pord je Pposle svog prvog filma u boji fvrđio ds ?muvek ogtoie pri crnobeloj tehnici), na

skom oštrinom«a, i. slično. Naizad. prelistamo li danas ugledne inostrane filmske časopise za poslednje dvetri godine. opet ćemo naići m oštre reči kritike, ovog puta na račun savremenih filn.„kih »novotarija« — širokog platna, vistavižna i, ponajviše. · sinemaskoDa sa stereofonskim zvukom. T ma da se pokatkad čuju i glasovi koji ustaju u njihovu odbranu, onl 'više liče na miremje sa· sudbinom ili na rvilngođavani» situaciji, nepr na Dbokušai da se nova tehnika · iskorišti za obogaćenje filmskos međijuma. Sve fo, naravno. u mnopome dolazi kao Dosledica zbrke koju pri prvim prak-

'fičnimr primenama | novih

sr sfava stvata polaženje linijom naimamjeg otpora. Razumljivo jie, naprimer, što je promalazak zvuka mnogima izgledao kao kroji vi zuelnog izražavanja i mom»

filmovi to mišljenje i praktMmo potvrđivali. Danas, me đutim, niko ne može reći da

'su iznijeva dostimmuća na

poliu harmonije boja i muzike, ili upotreba reči u »Čuđu u Milanu i u filmov.ma Dejviđa Lina, ili kin=stetički kvaliteti filmova Velsa i Hjustona ispod naj.

·filmskijih« ostvaremia neme

evnke, Probleme je rešila intuicija umetnika. |

SLIČNO je u poslednje vreme sa smemaskopom,. Umešto da se potraže njegove dobre strane. on se nemilosrdno kritikuje. i to isključivo na osnovu onoga što nam je do danas pružio Te pojedinačnim ostvarenjiima, već sinemaskopu mopšte prebacuje se da osiromašuje film »u likovnom popgleđu, ier je napušten zlatni rez u nromnrcijama okvira—> | da fime postavlja movi »problem kompozicije slike«, da

spektaklima istoriskih... filmovaa, đa u njemu »krupnome planu... više nema mesta+ i da tako, navodnom likviđacijom montaže, »olakšava ređiteliu

đa pravi snimlieno mozcri-"

šte« (sva mesta pođ navndnicama uzeta iz članka »Vra ta u zidu« Dušama Makavejeva, objavljenog u broju 13 »KRnjiževnih novina« od 15 aprila o.g*) No ako dđanašnja sinemaskopska prođukcija |T ne pokušava đa se ispetlia iz ovih problema, ipak ostaje pitamje kakva jie obiektivna, potencijalna vre dnost nove tehnike — da li se od nje tu celini. ili od nekog njenog eleomenfa, može očekivati da jednog dana otvori nove puteve filmskog izraza? TIi je pak pomenuti nedostaci potpuno obezvredniuiu kao specifično sredstvo. vizuoelnnp iezika? Osnovno je: Wodđ <imenonskopa4, ekran se ogromno

gućnost pomeranja u prost . Što ie u uslovima uvećanog ekrama slika dostigla proporcije vrlo izduženog pravougaonika može da bude sasvim nebitno, prola-

znc (.Tstavižn se rođio posle ·

sinemaskopa,. đa ublaži nie-

pove. ekstremnosti' uža sli . ka, ali veća oštrina, što na

kraju opet znači — veća

“slika, a.to je, ponavljam,

esencijalno!). Uostalom, »zastrašujući« problemi komDpo-

zicije slike, »mtimnih« sce- .

na i krupnih plamova nisu ~ mašivi ni u propotcijama izđužene. slike: u Cukorovom simemaskopskom filmu »7vezda je rođena (A star is borm«), u završnim scenama, krupni plamovi su dati na tai način što su suvišni levi i đesni MKrnievi slike popumični elememfima

(nastavak na dosetoj sirani)

v ;