Književne novine
dana
DRAMA OMDEIE . Na Splitskim Jetnjim.pri-, redbama premijera „Amtigone“ i „Kralja, Edipa“ Pre mijera „Ifigenije ma '"Tayridi“ i „Mmmleta“" m okvira Dubroyačkih letnjih gara, j } : 009 . RONCERTI
Čuveni praški „Trio Suk"'
y * i; održao veoma uspeo Kkoncert u Dubrovnikn, Knanmer-
ni hor Radio Zagreba #0stovanp um Dubrovniku,
ON
IZLDŽBE Na Rijeci otyorena fradicionalna slikarska izložba „Salon 56%. Nagrade su dodeljene · vajaru Vojinu Bakiću i slikaru Gabrijelu Stupici. | Tzložba „stafih rukopisa otvorena je u Dubrovniku Zlatko Prića otvorio u Zagrebu refrospektivnn ižložbn. dovam: Običan otvorio izložbn slika i fignra na Dubrovniku, U «Dubrovniku olvorena izložba savremenor jugoslovenskog: slikarstva, * a Siea ee o
OPERA I BALET
Umro Aleksandar TncakoYić, član Beogradske opere. Miroslav Čamngalović dobio poziv za Milansku wkalu i Metropoliten operu.
RAZNO
U Puli sa uspehom završen Treći fesfiyal jagoslo'\venskkog filma, Bilans i &edam novih domaćih premijera. 150,000 gledalaca, Nikos Mazacaki, poznati grčki pisac, boravio na našoj zemlji. .
Grupa bugarskih khulturnih radnika posetila Jugoslavijg. Oni će jedno yvreme boraviti u Dubrovniku, na NLetnjim igrama, Izašla mapu grafika Rike Debenjaka. GE Društvo “književnika. MHrya{ske dodelilo, svoje tal ne” gođišnje . Tagrade Juri Waštelanu, Gusiavu JHrkleeu i Šimi Vučetiću. Na Cetinja počelo štampanje NJjegoševog dnevnika,
Na Bijenalu u WVeneci,i prodata jedna slika Lazara Vnjaklije, U Beogradu formirana komisija za plasman naše knjige u inostranstvu. U MNhomisiji se malaze Mli Finci, Gustav Mrklec, Beno Župančič i Blaže Tkonevski. Do kraja godine će, i-. zaći iz štampe još {ri Kknjige Enciklopedije.
U Vinkovćima ~ svečano proslavljena '50-godišnjicu" smrfi Josipa Kozarca. DruBtvo prijatelja umetnosti osnovano je m Zagrebu, U Zagrebu otvorena izložba o životu i radu maših iseljenika, komada
uslove -da doživi
*bogrešno "OSNOVI –
)
oko 700 primeraka raznih izđanja drugih SBervantesovih dela, više cd BOD đela inspirisanih Bervantesovim delima, novinske članke o njima, kao i vazne grn= vure i crteže za ova dela, Ovako bogata zbirka privlači pažnju i drugih obožavalaca Ser vantesa iz svih krajeva sveta, i Sedoa skoro svakodnevno pošeS ljudi koji žele da razgle= daju njegovu - biblioteku,
Međufim, pošto su ga poreske vlasti opteretile suviše velikim porezom na ovu biblioteku (!), ' Sedo se,'mada teška Srca, Te» šava da je proda.
1. Naše izložbe u SSSR-u
U lenjingradskoi biblioteci Akademije nauka SSSR otvorena je velika izložba naučne literature Jugoslavije. U vitrinama je izloženo preko 500 Kknjiga i časopisa. Posebno je dobro zastupljen jugoslovenski XIX vek: »Istorija Bugara, Hrvata i
ORO a
Na sliti je dem, Frank Laubah, Om je organizovao opišmenjavanaie oko 60 miliona ljudi koji žive u 80 zemalja i govore 256 različitih jezika i dijalekata. Vidimo ga kako predaje na Novoj Gvineji.
Beket na njujorškoj
sceni
Drama Samjuela Beketa »U očekiyanju Godoa« od kako je 1952 godime igrana sa velikim uspćHom '·u Parizu obišla je sve velike svetske pozornice da bi se u proleće ove godine zaustavila negde na Brodveju, Ovo interesantno delo, u kome se u cerebualnim maglama otkrivaju krajnje čistine o ljudskom postojanju, ·izazivalo je svuda, gde
se pojavilo, žučne rasprave Okov
njegove filozofske suštine, pa
čak i oko prirođe samog koma-
da. Potpuno svedeno u dramskom, izrazu” na jednu ,ili dve uproščene' situacije sa. nizom uznemirenih. . g5ocijacija "koje emaniraju iz„njih, ono, u: vidu smelo! ~ usbremljenih, hiperbola, raspravlja 'o. osnovnim , pitanjima ljudske... egzistencije i: smisla. U njemu preovlađuje pesimistički ton, ako pod. tim zhvatimo nedostatak vere u eko rešenje, · ·i dok se o filosofiji Tormulisanoi u njemu može diskutovati, veoma je nezahvalno osporiti mu visoku intelektualnost i poeziju koja prodire u samu suštinu problema.
Jedna tako intelektualistički nastrojena stvar imala je sve neuspeh” ma (što je još gore) polovičan uspeh u kom bi bile interpretirane njene vrednosti, Američka kritika 1 publika skoro jedmodušno su ocenile Bekeftovo delo kao dobar komad priznatog autora ali su istovremeno odbile da shvate sadržinu njegovih nastojanja i glavni interes su Uusretsredile na analizu scenskih obrta koje on dopušta. U takvoj situaciji divni izazivački dijalozi S. Beketa ostali su samo potencijalna mogućnost a kritika je &eomad okvalifikovala kao metafizički, kao izraz »galskog očaja sa primesama komike« dok je tekst proglašen za zamršen i veoma zahvalan za rediteliska raščišćavanja. One elemente dela koji su dopuštali upotrebu široke skale komičnas fehnike i panmtomimskog nači-
Brodveju ili
· na izvođenja kritičari su naroO-
čito istakli i visomo podvukli, Relativan meuspeh Beketovog ima svoje ozbiljne kOoosobinama ametičkog kole u ogromnoj Ve-
rene u pozorišta
„čini dela svojib dramatičara po-
kazuje upornu težniu da nm, sce ni protagonisti nikađa me budu
svesni sopstvene tragične sudbine i u takvim okolnostima dramski pisci „se '#noeprestano
·truđe ·da pišu takvu vrstu dija-
* „loga
u kojima će objektivna Svest o mjoj biti daleko bpoli„snuta. Po estetskim kategorijama američkog teatra postupiti suprotno značilo bi narušiti samu suštinu realizma i tom se zakonu ne pokorava samo nekoliko pisaca (u prvom redu
O'Nil i 'P, Vajler) Beketovo de-
1o, koje neprestano izaziva ,i podržava :tu svest\na sceni i u gledaocu, bilo je. veoma nepodesno za oduševljavanje njujorške publike i Kritičara.
„~. S.
x Najbogatija servan= . tološka . biblioteka
na svetu Kao št“d u reznim — naročito anglosaksonskim — zemljama
postoje mnogobroini šekspirolozi, :a uz njih, da ih tako nazovemo, i mnogi šekspirofili i šekspi romani, tako isto — naročito lu Bpaniji i zemljama Latinske Amerike —ı 5Špostoje mnogobrojni sšervantolozi, i prirodmo uz. njih i mnogi „servantofili“ i .„servantomani“. o Među njima še naročito ističe Huan Sedo (Juan Sed“) iz BHBar+ aelone, koji vaspolaže maipotpunijom zbirkom raznih izdanja Servantesovih dela i dela o Servanftesovim. delima. U toku svog pedesetogodišnjeg života on je uspeo da sakupi možda najinte_ resantniju a nemsumnjivd najbogatiju. servantološku zbirku knjiga i dokumenata. Ona se sastoji od skoro 6.000 knjiga, i među njima najistaknutije mesto zauzima, Servantesovo čuveno delo' „Don Kihot od Lamanče“. Neumomii skupliač u svojoj biblicteci ima 1.990 primeraka raznih izđenja „Don Kihota“ i to na 5D razna jezika, Sem 377 različitih francuskih i 310 engleskih izdanja, u zbirci se nalaze S izdanja na esperantu, 6 na hebrejskom, po 4 na jidišu i irskom, po 3 na srpsko-hrvatskom i baskiskom, po 2 na flamanskom, islanđskom i kineskom, i Do jedno na provansalskom, lovačkom, „Rkorejskom mandžur_ skom, mongolskom, tibetanskom, javanskom, pa čak i na tangalu — jednom od filipinskih dijalekata. U njegovoj biblioteci se nalaze i dva stenografska prepisa „Don Kihota“ a takođe i četiri tema kaligrafski prepisanog „Don MKHihota“ — skoro Uumetnički proizvođ đesetogođišnjeg rađa jednog seviljskog apotekara. E Biblioteka: pored toga sadrži i.
Srba« ı četiri toma, »Carstvo Slavena«, »Putovanja po Srbiji«., »Dela srpskog prosvetitelja Dositeja Obradovića«, radovi Vuka Karadžića i dr. Od kompleta novina i časopisa privlače pažnju »Glas Crne Gore« i »Srpska zora« Najveći deo izložbe zaštupljen je „savremenom naučnom „jugoslovenskom literaturom, · posebno seriska izdanja jugoslovenskih akademija. U Vojno-medđicinskom muzeju otvorena je izložba materijala o saradnji sovjetskih i jugoslovenskih medicinara u godinama zajedničkog rata. Na zasebnom štandu izložene su reprodukcije dela jugoslovenskih slikara inspirisana ratnom. tematikom.
* Jedno Vitorin jevo mišljenje o prevodenju
Poznati italijanski Kmjiževnik Klio. Vitorini u pretposlednjem broju književnog lista „La Piera TLeetteraria“ odgovorio je na an. ketu o prevođenju koju je u okviru jednog šireg razmatranja o prevođenju organizcvao ovaj italijanski književmi list.' Vitorinijevo stanovište je utoliko zanimljivije što je on prevodio na italijanski čitav niz dela američkih savremenih pisaca.
Na pitanje šta je lep prevođ Vitorini je odgovorio: „Lep prevod je (maj koji uspeva n, samo da prevede jedno delo iz jednom jezika u drugi, nego ga prenoši iz jedne književnosti u đrugu i potpuno je uklapa u nju“.
Upitan đa li je za dobro prće-
Menotijeva opera za televiziju
Pored
Menoti Rkhomponovao je specijalnoza televiziju
vođenje potrebno postojanje duhovne srodnosti jzmeđu prevođioca i pisca, Vitorini je kaZAO: imao duhovne srodnosti 8a MEdgar Alan Poom, ali Poskolo nije ucpšte imao srodnosti sa Blernom, čije je „Sentimentalno putovanje“ preveo, kao što se ne može reći da je Paveze imao avcdnosti aa Melvilom a majstor ski je preveo njegovog „Mobi Dika“.
Na postavljene pitanje kojim 856 jesikom freba kotistiti pri prevođenju. svakodnevnim govorom jli književnim jezikom, a 8 đelo koje nije savremeno ne treba li se možda koristiti književnim jezikom epohe u kodicj je delo napisano, Vitorini je dao sledeći odgovor: „Ne može sa prevoditt na jedan „izveštačen jezik, Treba prevoditi na jezik koji nam je prirođan: onaj isti kojim sami pišeme, I nije pri tome važno da li je pisac koga preyođimo iz dmige epohe. On će ući u Književnost u koju sa uvodi samo ako bnde unesen Jezikom koji je živ i životvoran u
trenutku kada šć prevodi. Što znači da će prevođenje jednog pišca koji nije savremen biti
izvršepo ne samo sa jednog jezika na drugi, nego i iz jedne epohe u drugu. A, konačno, mi i prevodimo jednog pisca, koji nija savremen, samo iz potrebc da ra načinima savremenim“,
* 4 • · Umro je Đovani Papini (1896 — 1956) Razbarušen, protivrečan, jedljiv, Đovani jim fantastićnim
niku italijanske književnosti,
Najpre zagrižen futurist, on je zajedno za /Marinetijem propoovog vedao u prvoj demeniji veka novi kult »reči u slobodi«.
Oduševljeno obuzet, kao svi fu-
turisti ,novom tehnil - ? ačev .
va, uforabbiny na SG ma, o Rembrantu, o sibernatici, : Gaztvode ŽROVaČĆV GBTE. TN unosio novu poetsku termino nauci o korekciji i kontroli kre rudin. Ćurić 'se zadržao na tre. logiju, da bi se nešto docnije SDOE o OBGO VU dobivena o. ćem broju »Naših' starina, Bo. posvetio egzaspenirano; tei- ormaocije, o mikrobima, o. Te ić: sl
zmu i UStGG robi Pradicije_ i generaciji tkiva i organa, o SOVOJa aj 008 peka: ličnosti Hrista, a posle toga pT* Modiljani: Portre ž (ertež) SBtaklani Osredek, o fluorescent- »Pretstavljati ili preživljavatix obratio se u Matolicizam, ·bpri- odiljani: Portre žene (crlež?) nom' osvetljenju, o novim izvo- govori ' povođom ” gostovanja hvatio dogmu, donekle se smi- m | išle tia tOpJIGJ O 0 GV Tea Pi MHA'T-a u' Sarajevu o Kvalite. ia: ato LKGJ, oniccaplac | | VO EO BU ZeO SOGOB: OBA! lat Drinovu. Donesena je i tima glume hudožestvenika. a.
napisao svoju Istoriju MHristax (koja je i kod mas ijzišla pre rata u prevodu Mihajla Dobrića), a pred smrt svojom navom knjigom o đavolu dospco na indeks Vatikana. :
Poznate su njegove »Stroncature« · (kritički utuci) kojima je prosto davio i utucavao mno ge književnike qd imena i slave. On koji nikada nije pokazivao stvarnog smisla za filozofsku koherenciju, sistem i doslednost, nije nikako mogao da
poznate opere »Monzula. koja ima savremenu socijalno-psihološku
operu »Amal i pričom iz Vitlejema,
„Nije potrebno, Bodler je.
„otrpi u italijanskoj kulturi BOr rostasnu \ličnošt Benedeta Kročea i mnoga svoja zajedanja i utuke posvetio je njegovoj, e” stetici i knjževnoj doktrini. Njegova filozofija, ako se tako može nazvati, otimala se svakoj došlednosti i pretstavljala je pre »sistem duševnih raspoločenja« nego čvrst pogled na &vef. \wao da je Papini tražio uspeh po svaku cenu, po rečima Kamila Pelicila »orudć osvajanja i vlasti, talisman nadmočtnosti i pobede, čudotvomi mač. začarani rog, ili moćan Otrov«.
Međutim, njegovo delovanje u italijanskoj kulturi ima i VOJ pozitivan značaj, On je učinio da mnoga naduvana književna veličina u Italiji siđe sa POSstO1lja uobraženosti 1 lažne slave i uneo je svojim živim stilom bogatim „toskanizmima, jedan ton zajeđljivosti i cinizma u akademsku retoriku književnih
#bivanja, U njegovom delu še
mogu naći i ostvarenja od bouzdane vrednosti. Njegova knji-
(Svršen
u' vić. Vitomir Marinović
'Srećka Kosovela,
1
_ „Republika br. 4
nik ovoga broja je člaDa IBN Cecića »Lenjin o re1igiji, crkvi, i svećenstvua. Jo> sip Barkovid ima prozu »Svodo>
jilosrđa«, a Giaviluje četiri uzbudljivo lir= ski ostvarene pesme, uz koje su dati skladni crteži Fedora Vaića, Literamu prozu »Nenadana smrt dobrog čovjeka« šta Dao. je Ante Šoljan, đok je sa” S: tizi pesme zastupljen i Grigor V tez. O problemu akoenta u našem „jeziku piše Dalibor Poyat dom dvestote godišnjice 'Kačićeva »Razgovora ugodnogs« fOvori o Andriji Kačiću Miošiću ao o »prvom našem pučkom pjesniku«. U prevodu Grigora Viteza dato je više pesama sa kraćim 0Oosvrtom na OVOg slovenačkog DPesnika. Štampana je novela »U planini« Kirila Voinova, koji pripada mlađ/Z# generaiji bugarskih pisaca. Interesantne i alttuelne satirične stihove poljskog pesnika Adama Važika preveo je Aleksandar Planer, Ti stihovi, kao i beletristički odlomak Kazimira Brandisa, ustvari
Vesna Perun
govom književnom delu, ~}, čući da je sve kod . Dostojey. skog »u previranju, žagofu | mesavladljivoj borbi«. Zaim Top čić štampao je prozu · »Ppryj zračak, odlomak iz romana,
U rubrici »Osvrti i Osvjetlja, vanja« M. Z. bavi se razmatra, njem romana Lajoša Zilahija rukovođen pojavom brojnih iz. danja dela toga mađarskog bis. ca »koji lebđi između literatu, re i razonode«. Emil S. Petro. vić u svome napisu »Realizam danas i sšutra« tretira Đroblem razvitka realističkog Književno, metoda u našoj društvenoj Stvar nosti. Rubrika »Kyitike i pp, kazi«„ donela je afirmativan pri. kaz .I. Fohta dveju knjiga za decu (Dragan Kulidžan: »Sipaj, te, sipajte«; · Stevan Bulajić; »Krilati karavan«). Slavko Leo vac, govoreći O varijaćijama sidore Sekulić na temu: Govor i jezik kulturna smofra naroda, smatra da .je ona. zapostavila
'
r zaPapini je ZV2-
preobr:wenjima dugo pisao skandaloznu hro
ga »Un uomo finito«
su pridodati članku koji #ž#ašpravlia o novim putevima Umetnosti u Poljskoj. Iz oblasti društveno-kulturne | problematike je napis u Rome se BOVOP”
o diskusiji između Iwvea i SaTtra. Štampan Je i čiamak ame- čući da je to »najbolji rad ove
ričkog romanišjjera pres or vrste u našoj književnosti. B rela, koji tretira ·{unkciju YO- : a e . · aaa ap bal “dokumenio~ 2: Je“ podvukao a dnošt obja. vano piše o borbenom humani- vljivanja. triju zbirki pesama; zmu čuvenog švedskog pisca »Cmačka' poezija« | »Japanska Pera Lagerkvista. i poezija« i »Inđijanska poezija, Hodimir Sirotković doneo Jj9. prikazujući delo Ada i zanimljiv istoriski materijal o Seba O o oteo caRebiOi ht MT Supilovom razlazu dugosloven c i cili nai skim odborom, 8. Mako pRnfteaz uoci O 'književnosti, Ivo 'atrtalja objavljuje i: crtica Poz kaže da je. ta knjiga »pre svega sti Dubrovnika. I ovaj “oj sa» e: | drži napise iz različitih oblasti plod izuzetne ljubavi za'auteh, nauke i umetnosti. Govori se 6 tičnu amtičku kulturu«, Prikaza. slikama koje služe kao valuti, ne su još knjige Mate Lovraka »Prozor do vrta, Ivana Lalića »Vetrovito proleće«, Čede Vu. kovića »Bez ređenika« i Mihai. ~
misao i misaonost u umetnosti, O antologiji srpske proze, koju je dao. Velibor. Gligorić, sa po. hvalom . piše Jovan Vulević isti.
o grobnici Tutankamona, O dcgeneraciji britanskog humora, O talentovanom francuskom slikaru MBernaru Bifeu, o preistoriskom jantaru u našim kKrajevi- .
pisana, puna poezije, verovatno će se oteti prolaznosti.
sopis sadrži još rubrike: »Film,, »Bilješke« i »Hrohikac.
kozerija J. Depola o dvanaestoj izložbi UOLUH-a, Dosta prostora je posvećeno problemima pozorišta i filma. Vlado Mađarević raspravlja o umetnosti hudožestvenika, do: Slavko Ba-
Životni put i mnogobrojna dela Đovanj Papinijia su poučna i značajna za ispitivanje itali-
i | tušić povlači paralelu _ Stani- i OMA i } janske novije kulture i TAzndI? ae i ibjeya:Gavela: Štampan „Mognćno·t“ br. 6 strujanja u njoj, Već i samom je članak Artura Milera »Sjaj : a ; t_E KNJ
i bijeda američkog -kazalištae: . .Još. je „pisano o nepoznatom Čehovu u Vilarovom .pozoništu 'i o pozonišnoj umetnosti u Kimi. Prikizan je filmski festival u Kanu, a iakođe je,' pored. niza raznih vesti iz filmskog sveta, dat članak »Seksus u američkom filmu«. Novak Simić objavio je napis »Vidjelo na »Delo««, u kome oštrim tonom odgovara redakciji časopisa »Delo«, insistirajući da se »rađi dakle ipak o politici. Danko Grlić ·govori o Kantovoj »Kritici praktičnog uma«, Prikazano je više knjiga, uglavnom domaćih autora. Veoma tendenciozno 'i sa iskrivljavanjem činienica propraćena je · iii . ELE pojava Knjige . Miloša, Crnjan- prikazuje. .zbirke:. dva». crnogoM:skor »Seobe«, Broj ·je' bogato “ska ;pesnika; »Predeć' bez ruba ilustrovBn. ra 1. e Žarka, Đmrovića..je it Omrraruoćno | - · « BS.. če - CU
7. pleme. Sretena „Perovića,. isti.
"*-čući poetsWi talemat Đurovičev,
svojom opsežnošću njegovo delo nam pruža jedan vid italijanske Književnosti. \
Oveći : prozni odlomak »Male-" 'covi«: štampala .je Ivanka Vuje | čić-Laszowski, dolc “”. Miroslav. Mađer:. ima četi'i pesme, Stihovima · je · takođ& zastupljen { Danijel Đragojević. Prdzu »Maš ke i mačkiće«y koja je ustvari prvo poglavlje“ romana »Živoli bez dna«, sa tematikom iz rata, objavio je Nikola Disopra. U rubrici »Osvrti« Kruno Prijatelj” je štampao svoje beleške u bečke slike „Anđrije Mueđulića, Miodrag Šijaković · afirmativno
.N. S.
„Zıivot“ br. 6
Na uvodnom mestu ovoga bro ja Borivoje Jevtić ima zanim-
Informativne prikaze časopisa »Dubrovnik« i »Zađarska 'revi-
ja« objavilđli su Ćiro “Čulić i Srećko Diana. Živko Jeličić Je dao članak pod naslovom »Vo-
ljivu lirsku prozu »Ostrva« O đič po lirskom arhipelagu poIvi Andriću je dao svoja razmi- slijeratne hrvatske poezije ili tragom wquasisistematike . Bore
šljanja Slavko Leovac, da bi na kraju zaključio da je Andrić »neobično plemenit i suptilan stvaralac čije umetničke strasti proističu iz njegove prefinjene duše i mudrosti, a manje iz temperamenta i ličnih ambicija i uverenja«. Pesmama su zastupljeni Boro Pavlović, Vesna Krmpotić i “·“MRazija Handžić. Vlatko Pavetić „objavio je nekoliko zapažanja „o realizmu i Wknjiževnom rađu Sime Matavulja, ·:đajući niz informacija ·o
Pavlovića«, u kome je veoma oštro napao . Pavlovićev napis, (objavljen u »Zadarskoj revijia) »Mediteran ww” poslijeratnoj hr vatskoj poezijia.“ s "KOJ
Ispravka
U pretprošlom' broju ·Književnih novina u članku „XXVII | Bijenale ođ Alekse Čeleboncyića,, stvaralačkom postupku ovoga na mestu gde je reč o francuznačajnog pisca. Povodom 75- skom slikaru Tal Koatu stoji: godišnjice smrti Dostojevsko8 „u duhu fašizma“, a treba da. Vasilije P. Lukić govori o nje- stoji „u (uhu tašizma“, a
temafiku, Can Mario
namernici« inspirisanu bibliskom
Anatol Frans duhovito nazvao biblioteku,
pred njim še ukažu hiljade časopisa, revija,
_ knjiga, i drugih raznovrsnih spiša, tih na-
ročitih. pretstavnika svih naroda i svih Vremena,
od najstarije iskazane... misli i zapisane reči, pa do današnjih dana, OI _ ;
Zaustavimo li se pred ođeljenjiem našeg naroda
i pregledamo 1li·šta se u njemu nalazi, videćemo da
i KA čovek poseti »»grad Knjiga« kako je
se ne možemo npostiđeti i da možemo. opravdati ne- ·
dostatke kada pomislimo.u kakvim se vremenima sve to stvaralo, počev od naših, prvih napora u mi-
nulim vekovima, pa do poslednjih decenija, Btrašne. ratne oluje uvek su izaglušivale velike reči i
često prekiđale veličanstvene. misli, Izvađimo li časopise koji su izlazili u Vojvodini i u Srbiji u drugoj polovini prošlog veka, nećemo moći da odolimo mnoštvu. zanimljivih 'slika iz našeg kulturnog života. Pomenućemo. ih nadohvat, ali ćemo navesti. i nekoliko crtica iz stvarnog Života našeg sveta 5 kraja ı7 1 do kraja 19 Veka, kađa je naš marod mahom živeo pod tuđinskom vlašću, a ukoliko ie živeo u svojoj državi (Srbija n IL polovini 19 Veka), toje bilo vreme puno trzavica, : :2 V KUCE U ZEMLJI ı PRVI »PRETSTAVNICI« IV: CIVILIZACIJE PO JIa -· vo Jedne” slike o stanovima ljudi u Sremu U
đrugoj polovini 17' veka, Rmglez Burburi koji je prošao kroz naše krajeve 1665/6, pored \ostalih be-
leški, u svom putopisn đao je i opig sela Golubi-
naca Koji su »Kkao selo sasvim pod zemljom,.·jer
kuće nisu dopirale ni-do kolena«. Putopisac Braun .
piše.1669 godine o tim. istim krajevima, ovo: »Mnoge porođice u selima, i stanovnici raznih. varošica žive pod zemljom... Kad smo tuda prolazili jadni hrišćani sklanjali su Se u sVoje rupe „kao pitomi zečevi«. fe: hu iOE ia 69 ae 7
A sađa -predimo u Srbiju i pogleđajmo sliku žŽi-.
vota rvoj polovini i u početku druge polovine 138 veka i Oipožinipio koji su, bili prvi »pretstavnicia civilizacije u nekim mestima. Sve do 1840 godine u Čačku nisu ·postojala. stakla na prozorima, nego su okna bila.od razapetog prasećeg buraga ili od hirtijg u čijoj bi sredini probužili Tupu, veličine oka, da e
pre 4 Tlo u mase, nego staklo za prozore VB IOcipal ogledalca, sastrugali živu, pa met
o
bi kroz nju provirivalt na ulicu. Ogledalce.
„Sveža sadaSnjosta
Slike is našeg kulturnog života u prošlom veku. ·
nuli na rupu na prozoru. »To staklence prilepljeno za hartiju pendžerliiu nije služilo, ili bar vrlo malo, za propuštanje svetlosti u sobu, zato, da stidljive devojke vide kroz njega momke prolaznijte,« Gođine 1895 u koga su tađa zvali
papučarom, jer je on kao i 5V njegovi drugovi šio. cipele,
isto kao i papuče, a
nije umeo da ih kuje, Većina varošana nosila je,
opanke. Prve šibice u Užicu.počele su “da se prodaju 1848 godine. Sudski pisar Malović bio je prvi čovek u Užicu koji je obukao civilno ođelo. To je 1553 godine, a kupio ga je u Beogradu, Godine 1851 Užice je dobilo prvog krojača koji se zvao Paja Murić. Užičani su počeli đa nabavliaju šporet teh od 1860 godine, dok su ga gosticBičari počeli da nabavljaju četiri do pet godina ranije, Ne treba pri tome smetnuti s uma (da su Čačak i Užice bili okružna mesta i da su Se nalazili u srcu Kiridžiske oblasti, pa su kulturne tekovine lakše mogle da "prodru, jer su Kiridžije pronosile raznovrsne artikle i sa Zapada i sa Istoka, koji nisu bili poznati u ovim krajevima.
· — Kad sam ja došao ujesen 1846 godine u Beo-
grad i cele 1847 godine ja nisam opazio nikakvu razliku između života i običaja u Beogradu i života
u našim palankama, — piše u svojim uspomenama .
·Dimitrije Marinković. Srbin, koji je bio muzika-
' lan, svirao.je u flautu ili harmoniku. Klavira nije bilo, no gđe je u otmenoi kući bila devojka ili ' žena, .svirala je u gitar, i to ponajviše ženskinje
onih činovnika, iz preka.« ·
Eto uslova u kojima se.težilo da se stvori u oblasti književnosti nešto originalno, da se upozna
. sa Evropom i njenim uspesima, u književnosti, Ca-
sopisi, koji su izlazili u drugoj polovini 19 veka, puni su originalnih pesama i priča, ali i prevoda stranih pisaca ili njihovog pomena u komentarima. Tu se nalaze imena: Igoa, Gogolja, Puškina, Jo-
aja, Getea,-· Longfeloua, MHajnea, Šilera, Dime,
amartina, Andersena itd, Listaiući stranice tih časopisa. možemo reći da u Mvropi u to vreme nije postojao nijedan značainiji pisac koji bar nečim
nije bio zastupljen u našoj književnosti ili pome-”
nu. a da ne govorimo o stotinama vesti iz raznih oblasti kulturnog Života Evrope i drugog sveta, O
raznim. pronalazačima, o glumcima. itd. Zafim, tu ·
se nalaze članci u kojima se opisuje antičko doba, mapisi o prirodnim naukama, putopisima itd, U (o
t
KNJIŽEVNE NOVINE i
nego gotovo 54Am0o '
Cačku se nastanio prvi obućar, .
vreme u našim krajevima cveta i pozorišna umetnost, ali sve je obojeno žarkim rodđoljubljem, jer su. 5. obe. strane naših životnih reka ljudi živeli u teškim wslovima, 'Liraž Nhwjiwa zavisio je od broja prijatelja, pisca, takozvanog prenumeranta i Vvrednih MNnjižara»torbara. Ni traga nije bilo od današnje moćne reklame: Nnjižarskih izloga, štampe i way a AO AJU ALC U AML i O ra byya 7,30 t
DELA ROJA SU OBOGATILA SRPSKU. _ RNJIŽEVNOST 179 GODINE
vo pisaca i njihovih dela koja su obogatila sppsku književnost 1789 godine.
Emanuel Janković objavio je dve pozorišne igre: »Blagodarni sin i »Zao otac i nevaljao sin«, prevod sa nemačkog. (Prva je štampana kod Tajbela u Lajpcigu, a druga hod Kucbeka u Beču» Dositej Obradović izdao je te godine dve pesme: »Pjesma na vzjatije Vjeigrada« (u Lajpcigu) i »Pjesma o izbavljeniju Serbije« (Kucbek-Beč); Zaharije ·Orfe'lin izdao »Vječni kalenđar« (drugo izdanje, a prvo je izišlo 1783 godine), Pored tih dela, godine 1789 u Beču je izišao »jeđan srpski i nemački kalendar«, dedan prikazivač govoreći 1889.godine o tim delima kaže: »Sva spomenuta tri imena: Dositei Obradović, Manojlo (Himanuel) Janković i Zaharije Orfelin nisu zaboravljeni ni posle punih sto godina, nego su ostala uvažena i do danas. O Dosšiteju zna svaki čitalac, o Manojlu Jankoviću je naš Đorđe Rajković pisao u »Letopisu« i inače, a Zaharije Orfelin osim svoga na glasu »Podrumara« pisao je još vrlo mnogo, tako da sam Stojan Novaković navađa njegovih nekih šesnaest-osamnaest dela u sVojoj bibliografijjia. :
PRVI NA RANG LISTI 1839 GODINE
" Gođine 1839 bili su prvi na rang-listi i »paradirali u književnosti srpskoj, ovi pisci: ;
Platon Atanacković te godine proslavio se SVOjom beseđom, koju je objavio kada je posvećen za episkopa; Milovan Viđaković izdao je: »Pesme o sv, Đorđu i »Selim i Merima, moralna poveste; Đorđe Zorić objavio je »Rasad mudrosti«; Timotije Tić: »Jelena Srpkinja, mađarska. kraljica« (prevod); Vladimir. Jakšić i Tucaković i Arsenije i Aksentije preveli su »pozorišnu igru La peruz« i 1o vele: »s pemeckog upražnjenija radi na srpski jezik u
Oravici Nemeckom jeziku ućećim se srpskim miadićima prevedeno« Evđenije Jovanović. objavio je »Hranilišče ili Amajlija« (polemični spis protiv Za-
barijadesa); Petar Jovanović »Duh sverađosnog uslika o proizvedeniju 8. g. EvE, Jovanovića, Platona Atanackovića i Stevana Popovića na stepen arhijerejstva«; Kosta Marinković (»otac dra Vuka Marinkovića): Kenželac, protođakon: »Pesma vlađici Živkoviću«; sima, Milutinović-Sarajlija: »Serboslov« i „Odziv na poziv«; Atanasije Nikolic: »Algebra«; Stefan Novaković: »Rratke poučitelne povesti«; Aleksije Okolski: »PFrancuski bukvar« Doktor Kostantin Pejičić: »Vićentije Prisnic i njegovo lečenje hladnom Vodom«; Miloš Popović: »Pesma Platonu vladici„ i »Frulica, zbirka pesama, — oda Jovanu Hadžiću,; Hadžić-Svetić: »Utuk«; Vuk Karadžić: »Odgovor na sitnice jezikoslovne«; Maksim Simonović: »Napoleon car francuski«; Doktor Jovan Stejić: »Novi prilog za duševnu zabavu — Mnjiga peta«; Jovan Filipović: »Filozofija prava« i Dimitrije Isajlović: »Citanka za osnovne školea.
U 18395 godimi izlazilj su ovi listovi: »NMovine srpske«, »Srpski narodni list«„, »Srpske narodne novine« 1 »Magazin za hudožestvo i modu«. Zatim,
te godine »izlazili su i ovi perijođični spisi: »Leto- · »Golubica«, ·
pis Matice srpske«, »Srpska pčela«, »Srpski Đalmatinski magazin„ (Teodora Petranovića) i »Grlica,. Bezimeni komentator piše: »Svj su ovi almanasi bili vrlo ozbiljno uređivani i zajsfa ne behu postidni«. Ove godne izišli su i kalendari: »Domovni i opčepolezni narodni kalenđar«, »Ružica« i »Mjesecoslov«, | )
Osvrćući se na fe knjige 1889 gođine jedan KO-
mentator piše:
»Eto, to je skoro reći sve što je pre peđeset EOdina izišlto ispod štampe za, srpsku čitalačku publiku. Sada hvala bogu imamo boljih pesnika, nego što onda Dehu Milovan Vidaković, Petar Jovanović, Kmiilijan W.endelac; boljin peđagoga, nego što, beše Dimitrije Cobić itd., ali moramo priznati da je i onda bilo u lmjiževnosti imena koja će ostati i do veka sjajna, kao:. Sima
Milutinović, Vuk Karadžić, Todor Petranović, Dok-
tor Jovan Stejić i Pavle Stamatović«.
RO TO »NEPONJA«, TAJ PROPADA
Godine 1869 drugi jedan komentator osvrćući sc.
na našu tadašnju književnost kaže:
___Dosada Se u mašoj književnosti najviše za tim išlo, đa se u narodu probudi volja na čitanje, ili gde je toga već bilo, da se na čim zađovolji, samo da se može reći, da se ne ide u tuđinu, To je sasvim dobro bilo i donelo je svoga plođa, Mi imamo publiku hoja od gdekojih knjiga može i DO koju hiljadu potrošiti, a tuđe knjige naravno, da se 'utoliko manje u nas čitaju, No kao i obično što je kad se više i': za nasušnim hlebom, take i u našem književnom tađu'njje se toliko išlo na izbor, kojiko samo na pommirenje preke potrebe. | kritika smela pre kođ nas svoj hladni nož metati
na književne proizvode, nego joj je pravi zadatak
»Fumačenje EBO? Emilijan ·
· Čelo i u svoje ruke uzđie i - era. ture. Oko svega e napređak srpske litera”
nekoliko”
Stoga nije .mi.
bio obođravati i podržavati. Ali da . drugačije stojimo, Neće više i Sidtod a oDOLO Srpsku knjigu samo zato, što je srpska, već i Om. hoće naipre da propita, šta će da Kupi... Stoga. nije dosta, da samo izađe knjiga, pa, bila ona kakva mu drago, nego valja posmatrati, i koja će· korist biti od nje kako bi nam svaka, knjiga bila upotreD“, ljiv kamen pri građenju hrama narodnoj prosveti. Xomenai blačena prošla su, khkađ se moglo idilski · »diti, s Se zove: raditi, sV Ld to neponja, taj propađda.« Hi .VoS 0 Za ! 0
'
MAHOM NA ULICI
Godine 1899 u jednom osvrtu na srpske Mnjiževnike i njihova, đela napisano je idriadU OPERE oy0! . »MKao Što nam iz Beograđa' javljaju među osta” lim novinama zaveđeno je tu skoro i novo ite rarno ođelionje, u Ministarstyu „spoljnih, |” poslova u Beogradu. Dosađanji Prezbiro u Heogr du imao je novinarsko-policiski karakter, dok nOVO. literarno. odeljenje ima veće zadatke da vrši, radi | čega Je i postavljen za šefa istoga dosadđanji glav”. ni upravnik pošta i telegrafa g. Todor. Stefanović
.— Vilovski, koji je sebi, kao književnik, stvorio imć ne samo u Srbiji nego i u inostranstvu, te je ujed”. no naimenovan za šefa odseka više kategorije,
Vala je i kranje vreme da se država stavi 3. |
Se brinemo, za svačim trčimo, | knjigu srpsku smo' prosto 'bacili, DROGbI POL 1gy joj novi šef literarnog odeljenja što pomogne. Samo jE zasad malo i nezgode. Oni, što su radili i rade ni Srpskoj knjizi mahom su na ulici, a kai se kaže na ulici, onda se podrazumeva bez službe, |” Oe en OSBoma srpskom jeziku znači Pa) | 1) • njiž 3 T ) nije nahranio, . EVRO Tađa niko 6 M SLI IJA Ruriozuma rađi da iznesemo nekoliko imenl . književnika na ulici: “ | ZONI „Dragomir Brzak (na ras} 0 ks 2.100 ; ir B položenju); Milorađ DAAA (otpušten), Milovan Đ, Glišić (pensionl ON liloš Cvetić (pensionisan), Milovan Đ., Milo" · ši Ović (otpušten), Pavle Marinković otpušten) · imo Matavulj (otpušten), Dobra Ružiš (ni nensi" ~ am ni otpušten, nego prosto isteran), Janko M. ? eselinović (otpušten), Sreta. A. Popović (pensid" Da Ljuba Jovamović (pensionjisan), Mia) Pay otpušten), Radđoj . D vić (OtPH" | „Sten) ita. ita, ita. M MKQOVE A, Domanović, (GM esi · Nego ne trćba očajavati, Kad se stvaralo 1 / literarno odeljenje, sigurno se pomišljalo na 0V0 ljude. Hajde, živi bili pa-viđeli!« : | Bez obzira na sve ohdašdje kritike i današnju ocenu, ne treba zaboraviti đa je ta KnjiževnO mnoge naše pretke mzanosila i ođuševljavala, PP. makar Koliko nam izgledao, naivan lik prohuiali!. . shvatonja, jer sve one originalne pesme, Priče prevodi u onđašnjim časopisima bili su glavnom wa naše prdćike »sveža sadašnjost«,
_ Bogdan Popović