Književne novine

! ISRL,DORT”, naselje

1062 godine, danas .je'

. grad kroz koji {eku veke zelene i ervene svetlosti i u lukovima prelaze preko Rajne zamučene uljem i bemikalijama, dok se bored gradskih kanala u centru grada razliva Kenigsalee, U blizini grada ruševine ·Barba-ošinog zamka. Okolo šum? dimnjaka: Rajnskn-vesi. Talsko industrisko područje.

Disl je grad,.lepole,.mode i duha. Tu se rodio. IHHaine, a živeli su' Mendelson, Šuman, Brams... Gradski konzervatorijum nosi Šumanovo ime, Ovdđe su boravili Gefte i Lilienkron i drugi čijom su se slavom bponosili birgermajstori Disla.

Noću magle i tišina sa Rajne uspavljuju, a sirene sa brođova prenu sanjare po parkovima. Ako je crna moć u parku ne vide se crni la1 dovi'kako se na obali ljn= be, Oni su foliko pitomi da se preplaši svaki sanjar koji Te zha za ove čudne hiperbo jske plice u ovom gradu koga prozaično nazivaju: »Pisaći sio rajnske oblasti«, Neonska svetlosk u snopovima pada po ovom mnemačkon gradu sa najviše ukusa za koga je Napoleon rekao (što sasvim nije važno): »La ville de Dusseldorf — petile Paris«, Po galerijema i izlozima ovde »primenjena• umet nost prestaje da nosi to nepr" ebno ime. Cvećarhice zadivljuju iluminacijom, zele, nim mermerom i ogledalima kroz koja kao da izrasta bes krajna vegetacija nadstvarnz- parka snova, jer nestaje uobičajene skučenosti cvetnih kaveza. Tu «lobodno preleću ptice ođ Nineskih lampiona' do kaveza i lepršaju se na japanskim suncobranima. Prekoputa je došao Gogen. magičar boja, čak iz Sao Paola, u pratnji svojih ribara i Žžema s. Taitija. N-cgov autoporire gleda na Kenigsalee kao du iz zelezožute magle pblaina.

Itonpa ~ Ekspres Wro-

huji začas od Diseldor:fa do Kelna. To veče puno dima spuštalo se' na Rajnu i dok je iz magle visila šuma dimnjaka, Iioz poslednje svetlo dana. ukazala se kao utvara. sagorela crna av ” gotske katedrale, čuveni kelnski Dom. Mračni kostur uzdiže se put neba zjapi prazam, obavijen maglo:a, kao da uskrsava ono stravično veče: pakao bombi, požara... ćuti kao snovi-= đ:pje, kostur, groza, mora... Ipak, ova majčudesnija od svih gotskih građevina, Oostala je kao pena od čipaka u sumraku požara, pa i danas sc me može zaboraviti, Pre rata je bila puna svetlo sti, a spolja iluminisana tako: da je noću bacala bezbrojna Sveila daleko niz Raj nu. Ali ova katedrala nije

nikada lepše izgledala nego je

n strašne noći kada

lenilom,

glumaca.

Želeo bih da shvatim to vreme, Mhulturnoj istoriji ostavilo dubok trag. iz straha da ne bude suviše konvencionalno — (nalik na posetu muzeju u kome su pribrana oružia — zaobilazio »Tri šešira« malu

u ulici Skađarskoj.

» ri šešira„ su uspomena na drugu polovinu 19 i prvu deceniju ovog stoleća, Ova kafana se, kažu, malo promenila od onog vremena, Šezdesetih godina prošlog veka, kad su je u nizu skađarskih ćumeza otkrili Đura Jakšić | Kosta Taušanović,

Ušao sam, sečo. Fotografije na zidovima: Đura, Ilija, Domanović, Sremac, češki ambasador u Beogradu SŠeba... Ne osećam se usamljen i čini mi se ovog trenutka kao da sam među prijateljima; platiću piće ovog puta: »ČCiča, Ilija vi ćete, „naravno... pivo, hej, kelner, piva za Čiču Iliju, glumca, pravog rasnog glumca starog Beograđa!«

I to je samo trenutak. Ovo priviđenje izčeze, a kraj stola, preko puta, sedi jedan drugi starac, čika Mile — Krpa, profesor Pavlović, publicista i knjiŽevnik, savremenik velike umetničke generacije iz Kraja prošlog i početka ovog veka. , | Njemu,je sve ovo poznato j tužno; sad su, kaže, »Tri šešira« obična kafančina, a za nas sm bili ka jedan poseban Svet . koji se ne oseća kroz literaturu...

u kome i misli beže od epa, đaleko smo 'ođ intimnih doživljaja tog sveta, i ] u čemu je, zapravo, distanca između njega i našeg doba u koje su se mnoga

vitezova i ratnika) kafanu pod lipama,

čiča

fanica, lepo, malo utočište, U. moderno vreme, „kopka me radoznalost,

imena probila svojim delom,

: Mile Pavlović ima % godine, Drugovao je sa Sremcem, on naše vreme razume, a ipak kaže da mi njihovo vreme ne razumemo, i nikad ga nećemo razumeti, jer je to bilo pola veka nadahnuća, kao da se literarni dar jedne nacije zbio u nekoliko decenija da pokaže svoju boju i snagu..

. Mile Pavlović priča: »Tri šešira« Đurina kafana, postala je slučajno, kad je bankrotlirala šeširdžiska

manufaktura sazde Dimovića.

· imala je amblem tri šešira, pa ga i kafana preuze kao svoj simbo], a kasnije po njemu dobi naziv! Šteta, pola veka jednog »svetišta«, a miko se od savremenika »zlatnog' doba« ne seti da uvede Kknjjgu u koju bi se upisivali pisci i glumci, spomenicu neku. Sad o tome jadikuje Mile Krpa i kaže da 'jie on govorio Stevanu Sremcu, svom prijatelju, da a ovai se najpre Pakrčiap ba 4 avio, jer bilo je vazdan nekih poslova i žurbe; | ROLGVA RUO ao dahu nego nekog unutrašnjeg neiji je buktao kao vatromet, Rhasnije Mile Pavlović je uveo jednu

uvedu nešto slično,

mira koji j

Mnogo 9

mnogoštošta

RIVUKLA me stara Skađarlija, njene uske, kaldrmisane ulice, prizemne kuće sa mizomi pendžera kaji gledaju u sokak, Obrasla ze- ona prikriva promene koje je doživljavala stotinu godđina unazad, kađ je počela da postaje čuvena, ne zbog toga što je bila u susedstvu imućnog Kvarfta Jevrejske Mahale, već što je u njoj odrasla cela jedna plejada srpških pisaca i

goteo čitav Keln, Trijumf demonske lepote i užasa: si-

Tene, refjektorti, zapaljeni ža., ehsplozije, ze- lieni meteori proleću nebom, a

usred dima, citnog i gustog, bogato obaman “uzdM“e se, kao mnadstvaro biće, apokaliose, ova'čudesna građevina obn:jzna iznutra fosfornim Tbe>Ybama!

Najzad, ulazim u jednu malu malu kufanu kraj železničke stanice iz koje se vide. ka mene čipke Doma. Nema me sta. Sedam Wvaj jedne žene koja me oslovljava na polj« skcm. Sporazumevanio se: r.a se smeši, a govori i ru=ski, Nemica iz. Poljske! Došla. je nedavno iz logova. Go vortimo o Hajneu. Ona pamti samračje požara kada su Nemci spaljivali · ujigove knjige po trgovima. Još vani antisemitizam izazvao u

je njemu žučnosi: U »Romantičnoj školi« pisao je: »Francusko ludilo nije ni iz dnleka onako luđo kao nemačko, jer u ovome, kako bi rekao

- olonije, ima mefođa« On je izvekao teške reči o Nemcima: »ono šio nbm je priroda uskrafila, mi postigneao učenjem...s Hajne je mrzeo njihovu odanost hoa– jalizmu, a voleo Napoleona kao osloboditelja... U NeYr ačkoj mu nije nigde podig nut spomenik.

ON, nekada rimska sta

ža na Rajni; Castra Bo.una ili Bonnesia, stara je nemačka varoš uznemirena drenas administrativnim apa.alom vlade. Krjve, staTe ulice blivaju u raznoboj. nom neonskom wsve{lu iz kojih gde-gde izbije mračna srednjovekovna tvrđava usred centra, Minster sa pet romamskih tormjeva i parkom

'izgleda više kao feudalni za~-

mak sa donžonima.

Bon je građ docenata (ima ih ma univerzitetu oko 300) i studenata. Pored Hajdelberga i Gelingena ovde su naroočito cvefala udruženje burševa. Fridrih Niče' ovde je studirao klasičnu filologiju, ali nije mosao đa pddnes> stari bomski buršikozitet Čiji su sadržaj bili tuče i »materijalizam bpiva«, Zbog ponušaja refo?mi bio je isključen iz društva bu”rševa pa je i papustio Bon. Ipak je tu najviše naučio o Starima kod profesora Ričla. Za kasnije MWyriva je ova filolosija iz Boma! Ovaj majemocionalniji mislilac i najparađoksalniji duh nahranjen je antičkom filo= z.fijom iz bonskih bibliotekk. i sve što 'je kasnije bilo osnovna mijšao u njegovim delima vuče duboke genetičke korene iz ovog grada: klasična filologija mu je dala dva obrasca: aristokratskog pesnika Teognisa — za p :tiku i Diogena Laercijusa — za istoriska zbivanja i mredsokratičare; i „Platona koji: mu je dao »Gorgiju«. u »Gorgiji« je otkrio wofistu

date i

( • vr ve « takvu Knjigu u kafanu »SŠumadija« u Knez Mihajlovoj ulici, na ugin prekoputa »Ruskog cara«e, Svake subote on bi ie doneo sa sobom, i uz nju Berpenju sarme ili kiselog kupusa. Dve syeske je napunio sa epigramima, pismimxz i zapisima TFilipovića — Piće, Marka Cara, Mlađenz Duyičića i ostalih, Pre nepune dve godine, obe ove sveske otkupio mu je Kragujevački arhiv.

I tako su, »Tri šešira„ ostala m uspomeni samo kroz priče, ovog trenutka kroz priču savremenika koji se prisetio Milorada Gavrilovića, glumca:

— Cudo od čoveka, Ovo kao da je bila njegova kafana. Jedini je on od gazde dobijao »tablu« a kartanje, a to nije bilo Iako, jer se ceo mondenski Beograd u ono vreme, kad se Kafana već pročula kao sastajalište umetnika, unapred Za po nekoliko ' meseci pretplaćivao na »table«.

Vreme je bilo tako da je kafana bila nekx vrsta utočišta, ili bar mesto na kome se mali umetnički Beograd mogao sastati i naći m svako doba, Rftedakcije listova i časopisa nisu imale svojih kance-

· larija, pa su se rukopisi u kafani mogli naručivati, za honorare unapred, jer književnici često ni hleba „nisu imali.

Evo jednog slučaja, Gođine 187% umro {e Đura Jakšić, stanovao je u Skadarliji i pola Beograđa sručilo se u uzane sokake kad su kovčeg s njegovim ostacima iznosili na ulicu, da sa prenesu do

furundžija. koji je svoju pekarsku upitao je ,

koje je u našoj I uvek sam,

Ova velika radnja

KNJIŽEVNE NOVINE

groblja, Neki radnju imao nešto niže Durinz stana, jednog iz pratnje: :

— Kaži mi, ko je ovo umro?

— Kako da ne znaš, brate, umro je ševnik Đura Jakšić. ' ..

— Pa zar je taj Đura bio tako siavan. Šta ja, jađan, uradđih!? Dolazio kon mene u radnju da mu dam hleba na veresiju, a ja mu ne dadoh. Gde mi, bože, srce i duša behu,

Ovaj GEO Pavlovića, — 7 7 : Đurine, o kojima se nije pisalo. a godinama se o njima pričalo, kadgod bi prijatelji Jakšićevi zaseli kraj stola kod »Tri šešira«. · i

— vo, baš ovde —; pokazuje Mile Kirpiu Jedan sto u uglm druge sobe. — Ovde je bio maš sto...

Kad je general Alimpić izgubio bitku ma Drini, Đura Jakšić, ozlojeđen „zbo taga, n kafani kod

»Tri šešira« sroči zajedđijivi epigzram: »General Alimpić, prska Drina... | i završi ga sočnom Srbijanskom ı se ovaj epigram proneo Beograđom, pyz je došao i do ušiju generala Alimpića. On je majmio: dvojicu vojnika Koji su Đuru dakšića. presreli pred Mhafanom »Kasina«, isprebiiali ga da nesvesti, onesvešcena i krvava vukli po Waldrmi i pobegli. Otada Đura stade pobolievati i uskoro umre. Baš ova Kkafanica. vezana je još va jedan događaj povodom Jakšićeve smrti. Bad ije on TUm?To, njegov prijateli Kosta Taušanović unezveren hlete u »Tri šešira« da obavesti o tužnom đGozađaju Sve prijatelje, i saopšti da ne zna kako će za sahraniti kad Đura ni prebijene pare nije ostavio. Nažalost. ni u kafami nije mogao da musđe pare „pa svi Zz3jedno, koji su se tamo našli, napraviše plan da gh ·

Kalikne koji demaskira mo„al kao sredstvo slabih. I .ostali Pjatonovi dijalozi gde se govori o dvžavi (»Protagora«) rodili su njegovu mi šao, da je cilj kulture genije, jer, po Platonu,.drža= vec „treba da upravljaju “i, lozofi! I sve ostalo zbog ·čega se pravedno i nepravedno optužuje: antimetafizičar i amorališt (S one strane dobra | zla), anilbrisi, apologet aristokraiskog, morala, wWli bi tivnik aristokratskog imdcetePminizma slobodna volje „1 aistokžatije „same; anfimonarhista i antimilita– vista, ali protivnik svake revobacije, i gomile: apologsta d:onisijskog.u čoveku 1 abo1c mačnija ideologija innjviša korupcija), ali apolinijski i antiracionalista. Njegov antihumanisfički humanjzam „našao . je zaraza kroz Zaratustyu u natčovewa: »jer čovek je nešto preko čega se mova preći!l«, a Taj i ftekav aristokratizami opet vuče poreklo od »Pro= lagore«. Njegov inferplaneikrni mihilizam ipak polazi smo od čoveka. (Čovek je

meza svih stvari, obiektivno

nz poštoji: ni optimizam ti pesimizam, jer to je, po njeTI — samo odnos, čovekov prema pri?odj. Sreća je samo kao mit Helena o Hiperborejeima, neviđenog: Wnaro=

da, koji su živeli u ljubawi,

s: bogovima. Sveća je smo daleka dečija bajka. I bio bi Niče zaboravljen, iako je neftalenfovanu Žorž Sandovu

nazvao laclea ubetrtas, a na=

fturalistu Zolu »radost. za smrzdom+#, da nišu nacisfi, u

nizu postomnih paradoksa'u ·

vezi sa Ničeom. otkrili u r.jumu majvećeg Nemoes, u njemu koji ja Nemcima ospo ravao duh (u Sumryraku: bo= gova) — našli su obrazac nemačkog duha! T fo kod njega, koji je- osporavao i Vasnera: »vagnerizani je ie tenizam u Bajrojtu«, a Vagner je bio inspirafor mistike naci-filozofije, u Rozenbergovom »Mitu XX" veka«.

TI bio bi još jednom žzaboOYravljen, osim od filologa i

' filozofa, da ga nist, na kra-

ju, i egzistencijalisti prhvafili hace jednog od učitelja Tilozofije voluntarizma. Jot, taj se evropski nihilista spasavao »voljom za meoć« i >večnim bovraćajem. sivari« od beznadežnosti sopstvenog nizhilizma, od istorijske nužnusti. Obnavljajući orfičku i heraklitsko-stoičku misao o večnom povtaćaju iz odvralnosti prema hrišćanskom učenju o drugom svetu. zaboravio je da je čitav orfizam fundament hrišćahskog učenja. Ali njima leži njego= vo apsurdno i neprestano oTLredđeljenje i njegov izbor paradoksa, jer Niče nije mio »svoj Žživot«. Egzistencijalizam na Zapađu i ovde, cc” ajme do Minhena, nije samo filozofija poslersfne izgzubljenosti i beznadežno-

rpu da jspriča o uzrocima

psovkom.,

gela života (hrišćansvo je'

i, enki= lian opkoljava

veliki Kknji-

o Đurinoi smrti pofstakao je Mila

_ MZ RAIJVI BEZ LOBEL

sti, već. su to gljive koje niču i egvistiraju ne samo na tlu propadanja i-na ruževinama jedmog sve{a, nego su one i produkl-spreg stvoren ı.egacijom Đomame i g&l»sha termonuklearne kataklizme, I tako je, učenik Šopenhauuro”ae slepe volje: metafizičke, Niče, ostao. krivac za Kami-Sartfov volunlarizam: ' oo »što hoće da bude! čovek nije,ono šlo jeste vec Pa ipak, kada kažemo Bon, mi uvej mislimo, na Lud i„ga vah Betovena. U Klage. novoj kući br. 515, gde se 1770 rodio Beloven, u dvovišlta je skromna bista ispod · jednog drveta; drvo održava stalno senku, a okolno šiblie n , :estano Mniluje bronzano čelo, dok večito geleni brškameno postolje biste. To je prosto Be. tovenov muzej. Tu se rodio „u sobi i na mahsardi. Jpak Pon je ostao njegova varoš, a ime bonskog kneza~-nadbiskupa, Maksa Pridriha, za'boravljeno je odavno iako je Betovenov olac Johan za-

~ USPOMENE JEDNOG SAFREMENIK4 »ZL4TNOG DOB4 SRPSKE KNJIŽEPFNOSTI«

sahrane »na Yeresiine,

da plati svojom smrću.

ovde? — Đura dakšić.

svaku priču.

bav i navika.

smrti

UbrZO | „se obično malo Fovori.

vVIG?

sBrobliu da skupe neki đinar. : Na sahrani skupiše od pratnje. koja beše ogromna, 1.200 dinara, platiše pogrebnom zavodu nje= govo, a od ostatka para izdađoše prvu knjigu pesama Đure Jakšića, To je bilo uopšte prvo izdanje njegovih pesama mw Mnjizi, koje je on, cto, morao

Nikad para, nikad da se zna kakav će biti đan. Monorari od »Danice„ za pesme koje je Đoka Po- ' pović — Daničar, njegov veliki prijateli iz mlađih dana, objavliivao uveh ma prvom mestu, kad god bi ih iskamčlo, ponekad čak i u kafani, na brzu ruku. pogotovu u »Tri šešira«, i višemanje simbolični, da nisu kiriju, a kamoli za sedenje po beogradskim Kkafanamzu, što je wu ono vreme bio obićaj i jedini izlaz da se čovek nađe s društvom. >

Čika Mile Pavlović danas slabo viđi. Teškom mukom čak i u svom stanu pretura po svojim neobiavljenim spisima, kojih ima oko 80 svezaka uglavnom Životopisnih kurioziteta — i sad, mada se primakao zidu prve odaje »Tri šešira« pita me:

— Molim te, viđiš li boljie od mene, ko je ovo

TI tako, priča o Đuri se nastavi. Milu je tek 14 godina kad je Jakšić umro. ali.je pesnikovo delo tako snažno delovalo na tmurno doba S Mkraja 15 veka, da sn umetnici. čim bi se sastali kođ * "ri Ššešira«, s njegovim imenom obično

Možda je fo wu ono doba bjo jeđimi način. jer đela nisu bila štampana u knjigama, da se sačuva kulturno nasleđe, ili čak da se literaturi obezbedi pravo mesto u živolu zemlje, a među ljuđima liu-

Šeća se Mile Pavlović, sada. u ovom ambijentu Koji ga vraća 50 pa i višć godina unazad, sve više detalia oĐuri. Baš_ih je ovde slušao i zapisivao. »Danas, sam om kaže, misl i sećanja mi maviru; o Đuri kao pesniku dosta znaie, ne znam da li vam je poznato da ie svoju pesmu »Otadžbima, mnapisao baš za dr Viadanovu »OtadZžbinu«. za prvi broj, u. jednoj kafani u Skadarliji. Ili, možda, ne znate · kako se Đura siučajno oženio i otišao.u Beč...

Ko zna, da Ili uopšte za jedno veliko ime nešto znače kuriozumi, kojih je onda, bio ptm gostoprimljivi Beograd, taj. grad koji je i Matoša. kad je ovaj pobegao jz austrougarske vojske, Svom svojom srdačnošću; dakle, da li oni nečemu doprinose, ali »Tri šešira izmamljuju ono o čemu

Tako, eto. i Đurina svadba mw svoje vreme bila je predmet šala, Sa Jakšićem je wu školskom kolegijumu u Požarevcu bjo učitelj Sima Nikolić, čovek koji je mladog pesnika pomagao duvanom. 1 kako je Đura uvek bio bez para, a dopalu mu Se ćerka Nikoličeva, on zamoli njenog oća2 da mu je đa ya Ženu. Nikolić pristade, ali u miraz, pošto je ' bio poznata cicija, skoro ništa me dade, Đura se naljuti, spakuje stvari i sa ženom kreme za Beč,

U nepoznat sradđ — da svrši fakultet. a

Ali najpre s" morao wu Beogradu, rađi objave, šaviti wpravniku glavne pr'fleije dakov TucakoSvršivši posao, mzžam se kod »Tyi šedivac sa Đokom, Dajičarem i Ljubcm NMežp,dcvićem, koji su

VišiO od Kkneževe milosti, Nampšteni ivorac f'oike, Devete, Apasionate.,. — {uir mač Ijudske sudibine, strasti, luge, nesreće, kao da se iz=

Vinjava, u purevelikoj skrom-

nosti, za-batine koje je dobijZj od upolrnog oca pijati-: ce: zbog silnih očevih skandala; sviranja bred. Wnezom kad. je bio još dete, To nam: priča pekar Pjšer, sused i slučajni hroničar mladog Be. tovena. On je voleo tu Raj- · nu. uoštalom, kao što se sve Tshe vole. Tpak je: mrzeo. u- -

štogljeni odlazak niz Rajnu' bulnikom,

za Keln gde je kao osm"go-

dišnji dečak: prvi put nastapio na:koncertu.. On je nosio „zeleni: fTrak olkvoreme boje, kraike zelene. pantalone sa.

'kopčama, čarape od crne'ili bele svile. sa crnim pah-.

iljikama, beo wsvilen prsluk" sa cvdtićima i zlatnim gaj-.

'tanom. Uz to, šešir i mač: sa:

srebrnom drškom, uvojkeii. perčin! Tako je Bon bio po-. četak njegove gorčine i O-. porosti. (Tu je počeo da se hrani gorčinom kroz čitavo:

'embranft: Stari čovek

đetinjsbvo, | Tako'je rano

postao opor:i zatvožem, neprijatelj tivanije i mnadme-~

noskži, ostao je divlji i slobodan duh. Nikada nije postao dvorski čovek ,Kao. njegov prijatelj Gete, koga je, UO stalom,. bezgranično. poštovao, Što mat Beftina Brentano . Uu pismu #. DONOBSOJTI predaje: »U iog je. čoveka tajo. veliki ponos da on. ne svira ćaru mi'Vbjvodama za ljubav, iako. mu ovi daju renlu...« Dok. su Hajdn {i

„Moca, bili neka vmata: dvo

skih slugu! ·AJli, tu ga je.i, kapelnik Nefe prvi upoznao: sa Bahom. Na jednoj veoma ' živoj raškrsnici . u „Bonu stoji kao: tb od ivičnjaka udaljena i visoko" uzdigmuta stara žalosna vrba, Ona wrhne ta 'saobracaju,. jer ije ulica proširena od kada su Betoven:1i:Gete „dagpo uveče scdeli ispod nje? “2 h lspred železničke: stanice Yazgovaram · sa „svojim sa„Prilazi nam učtiVO -saobraćajac i pita da li gmo iz. Jugoslavije, .' Muea Srpslti. . Terazije, Slavija, · znam Šabac dobro jede, dobro šljivovieč...« aZ. vreme. va_ ta bio. je-u. Sybiji lao feldžandarm sa zlokobnim litrom na:grudimad., ? ? o.

Y OZ. iz: Hamburga. dola2 zi oko 22 časa; U restovraciji pijemo! pivo i kelner nam ponovo brilazi i pila nas sPpski odakle smo. Bio je od 1916 godine:u Beogra-

za Š

Odlučiše da pokušaju na nje,

sad

bili sn tako niski, stizali čak ni za

grob

Krpi bilo · počinjali

poro

prihvatio

tn lić i

— Nemam drugog zanimanj

Tucaković popusti i reče svom pisarn:

— Napiši mu tamo.m objavu: Mnjiževnik, bez ' zanimanja, Izdaj mu objavu besplatno. U članu 48

čuva i anegdotu o.

— Bolje

esto pomagali novčano, i ispriča im što mu 5B . stramm — reče .mu desilo... PŠ - ) Upjtao za upravnik: — Vaše ime? ·'

— Đura Jakšić.

— Zanimanje?

— Književnik. · ; —DNe pitam te to, neg

čime sč zanimaš?

Ovaj događaj uđe m anegdotn kojim Mile Krpa Y neobjavljenoj zbirci, kao što č& Tliji glumcu, kako se jednog dana dovezao do »Tri šešira u mutvačkim kolima. Zaustaviše se 'crma' kola ispređ Mkafanme, az Radoje Domanović, koji se baš tu zatekao, iznenađi se kad ugleda Čiču kako dostojanstveno izlazi iz zastakljene kutije sa krstovima mia svakom ušlu. . _— Šta ćeš ti, Čiča, u mrtvačkim kolima?

čiča Ilija se snađe i dobaci da čuje cela kafana: u tim kolima sa groblja, nego ma

čuva u. iCanodi i

lje.

dica, uvek neho' umirao, čak bre

Kađ je Vela Nigrinova, gl | se mieni. prijatelji kod »Tri, šešira« da je odatle isprate do groblja. Čiča Iliim posle pogreba predloži da se svrati kod Bore Stankovića koji je ı ono

ivuče „VOZ.

Je:ona mevidljiva i nečujno

sunca. Bad Gastajh, u zele· burg. Sa atarog zamira. viso-

·tive: &tari. deo grada. pored

~ Teofilus — Mocčart.;ro· Vovi pod sunćem, krive uli- |

. mrko-zlatnu patinu wokvi-

lo žena i one se, he očeku. jući misu, rnole za· pokoj po-

Više Narvika, na Kavkazu

| zvanja oyim štarim. gradbmi |

. Odjazak!

LJ rect ii meni vanima-

anja, ja sam književnik,

A bilo je ustvari ovako (neka izvihne Čiča Ilija · što pričamo ovo bez njegova prisustva;-ipak slike su njegove tu, i duh njegov koji vedri atmosfern): Čiča Ilija vraćao se 82 nekog pogrebya i pred groblianskom kapijom zatekao grobilahskog kKočijačm, starog prijatelja. Pozvao ga na rakiju. Svrnuše ni . u prvi Kafanu, Čiča Ilija na pivo, a kočijaš na:rakiju. navukoše se dobro, zaređaše mrtvačkim Kolimaxa od kafane.do kafane i stigoše na kraju do »PFrišešira& | O u i ANA : Pozorište — kafana — groblje — časopisi — politika, Zatvorem krug, odraz jednog vremena, Pai rastosi! Na groblju su ' se nalazili često, ie» je n tom malom Beogradu. koji je u celini bio velika.

najviše uspeh kod gledala. a Ovo:delo,:jednod od mne gih o mjaju i. bedi čoveka o. gprezlog u grozu! tata, u po. 8tedu mvoje egiefske Kkoucep. bje potpumo se T'duđarajo xa \težnjama' Narc_20g8 bozo wišta, Realističko po okvini. na, nimžzlo hiperbolišno, na. pooživ svedeno u iztazu ma jedi gituaciju, na jedan do. življaj, na jednu teu, ovaj iolad je omogućio suptilan draraturški postupak, upro. eri + jagan, u kome je sva. ika reč dobijala odgovaraju. Ću -psihološku analizu i a. đelvatan | mijmički Đole, Gledalište' je živelo u jed. nom dahu s& DOoO?ŽOTniCot i hvatalo: je vašiženih _ očiju hwe!le arabeske detalja i ucidno ulkyštenih mpojeđinosti, „Al dok je zamatska strana bila" Rjstorski ~ Ostvarena, idejni svet, koji je emanižao iz prebstave, bio je očajno sifomašan, skoro antihuman, Ta” uprošćena ema da ja svet'i hjegovia lepotu od. 'Đbmanio u, vatu američli mi l1::ay1zam u ošhovi je netač.: via. površna i „ptoizvoljna, Tiipokrizija ove drame jeste, u nameri Vouka „da oprav-, “ćiž jednu žalosnu,đefOmmaćiju uopšte (Roja samo u'uslovima rafa ,ima- BVOJe he. Jativho optavdanje) i u Želii, đa u. .ošmovi plemenit, ljud-, siti .revoli protiv mje svede na običan defetizam. Nabodno pozorište je završilo. wezonu woremijerom OQ-. božavane, Julije bulevaxskogpisca Mayka' Sovažana, bOtvrđujući još jednom: svoja

du i Skoplju pod Makenzenom. Izlazim wa, prašan železnički peton: OP O Nemci vole. butizami: ·čežhja za dđaljinom, Wlepe, Arika. Slalmo'se“ putuje: Vi" kendi ili «dalje ture pod Cvajbrikenima, 'Makenzeri-. ma, Guderijanima, Na stamičnom., zidu alfiši o. udobnom i bezbrižnom. pu{ova– nju. železnicom. 'Lo je tiaje, bezbirižnjja &lika koju je ma šta, dočarala. “Lokomotiva Iz dimnjaka Be vije beo i gust dim i:leži.Vi-. soko :pod oblacima mu „vidu spirale, Na, poslednjem ·belom. oblačiću.--- kružiću u dobno še smestila divna mač' kica koja, smešeći se bezbrižno, putuje u,nmovima Wilevom, “Ali, Nemci nisu .kiepši” | dra što neosetno ističe. ZaMVirthji, točkovi, pokret: Fišder | miissen . vollen {ir der Sieg! Nemac 'je perpetuumuiobjle! Sr MIAATJAN, if} | : Šla se to dešava opet:DA Rajni? Ova: stava najneovska Lorelaj opsesija mameće mi se:Kkao misao o silno vitalnoj staroj i dalje zavod ljivoj veštici koja nadživljava Brentanovu batadu tu Ajpolinevovonı | »Alioholu«. 'Svuđa je bilo svetlo od. fabrika i pogona jer traka danohoćno' nije prestajala da. proizvodi čelik, perlon, bakarne cevi, kablove, moione, brodove, mašine, optiku, eleviziju... · Veštica ' Lionelaj nije wnrtva jako se ne češlja više 'zavodnički a mle= ni imad brze Rajne. Sada

plete čeličnu košulju i to se tiho, podzemno tkanje opet |

čuje. ; i simpatije za. lake” 10odeite Noć'je.brzo prošla do Min | Lomade, ·' ZiviRa hena, Pil |

BEOGRADSKA ROMEDITA je delima.kao što su, Birehtova Prosjačka' opera i Rusenova. Nina ostvarilo. vi. e. Wapredak u odmosu' na protekle godiMe ali. takoreći. nije· ništa “učinilo za stvaanje komile vezane za naše” fle i prilike. Indolemcija u faA" coja- se polatkadđ mogla utvrditi mije.se. mogla ce, star! crep 6a bezbroj bo- | + 3 opravdati ieškim u ja u sivom, crvenom, 'Žu-|šlovima. pod kojima živi naje iom, braon, oker: i zelenom | mlađe beogradsko ·bozorište, mozaiku 'slivao se u jednu gu cini posmatrana bOslednja pozoyična sezona, 0{bila izvesno previha= nje u pozorišnom svefilu pre. '|igteomio: i udaljavanje pojedinih pozorišta. od sopslvemog stila koje nije imalo v:d organizovane namdre (kao nekad: u Beogr, dramškom na Zelengoyi... pozorištu 'ilj u Jugosl. dvam-

Mocarteum prazan. U. p09- | skom pozorištu) i u prilika dne usred lepote i sumća. od- | fla: mejkeađeno”:"diefoBal- Bekvićm ~ daljina i, više ge og stila ovo neodređeno ništa ne čuje od šuma -u bo- Kretanje pokazuje se kao o= LOS i žubora hladhog Sal | masno za konačne ciljeve: U

Kroz Austriju: dan”je pun

nilu i'shegu, mnudi' se! kao | gnčzđo odmora. Alpi i Salc-,

Ko'na bregu vidi ae čitav Salčburg iz ptičije. berspek- ..

zelenog, nekada. divljeg, Sal cćaha ulraj koga se dugo šEtao Amadeus — Johanešs. Hrizostomus — Volfšangus

renu. dalekim plavim . Alpima, punim glečera,i oblaSaleburg i Bajrojt —,evetiliste muzike! Podne. ov, MVR · U praznoj crlcvi. samo ma

ginulih" planinskih lovaca

OVU takvim vremenima nedostaSve su železničke stanice | janja skoro svakog ekspoi-

·Yi6prijatne i aslVe, sa:sumpo- | menfisania mogli smo samo

rom, u, vazduhu,· ali pune :i

lui | da sanjamo o.onome što je tuge yrastajanmja i radosnih |. _ „ 09% J

· viđenja, uvek mašu marame.| najsavremenije u pozotištu:

i ruke... Ne treba, sve bone-|O | grotesknom . mariohetti u aa i O ii OP UJ |iskom pokretu jednog Adđana poslednjem oblačiću %a~ a li 415} ; huktale mašine! . | Ya 3. SePeDPO ini eužfi·Šumele su poznate preke Ma jed a0g ta, ža 230 sanjivo u noći kao duge ki- | koliko Bodina izgleđal, je da še i ja sam zašpao tek · u, st oni.svega jedam korak u= krilu naše semlje... đaljeni od nas,

Vladimir Živanmčevići · Vladimir Stamenković

upravnik, ha 5& i oh Pita I I Pp ma dobrn ; RKO ·Veselinović slegnu ramenima pa odgo” vori: OU War a,

-— deste, što kažete. Samo ta lepa. sirana vyatvora nmije iznutra, nego spolja, s one strane Katanca.

Ceo. život — vie i satira! Nije ni čudo onda što je satira bila, mm \rbuncću svog uspona: Domanović Sremac, Nušić, Veselinović... .

I politika! Borba. protiv reskcije? N 7

a o 1! Neprestano nevadovolistvo, danko Veselinović tuda oral napusti politiku da bi se posvetio Književnosti, A njiževnhost za neoselno uvuče u žestoku političku ·

stoji —' skitnice, cigani, muzikanti i druga slična borbu, žešću · · P lica bez štalnog ' zanimanja dobijaju objavu bes- opštine, n RFEa Rana kad je bio pretseq OI platno. rA e: ; „A počelo je ovako...

Veselinović je bio pretsedđnik šliher o ; . d KK Štine, 1? 1, radikalna, ga Er pio Selu. Pred "izbore" am ri ! ! + Ga bi glasali za bh ; nriznanić da su platili porezu,. djega, dade priznaniće

Poslanik Kuandović,

: ; njegov politički profivniM, otiri ovu' pođvalu i note iČKki profivnik,

i ; *Bhe rasprav red SUknpštinom. Radilo se o sumi od 494535 inae E baX;

U Skupštini izbi žestoka svađa. ku? L. + Dx se danko jedva REV Yatvora, Odbrani „ga' ministar · unutrašnjih e BEER baja, 8# Kraljica "Natalija poravna njetv ES ada Janko dopntova u Beograđ, upozniši Ee Pa Tako Mitrovićem i Milom Krpom i poče Pa ž | *Pivezduge.· Prvi broji, organizovan kod »Tri šeširae, on izdade besplatno (delio ga. na ulici svima koji su hteli Ga 8A uzmu), a posle toga izda-' Soiat* 36 tri puta nedeljno i na kraju Kao ča_ Govorili sm va. Veselinovića: veselja | l | : veseliak, Kod: »Ti atlare BA0 je svoj što. Iz: dana u dam borba, a O URE le i ĐOče bolest, duga, .nesnosna. Ronači LER: uči da napusti Beograd, »Tri šešira (pyio da se vrati' svoj Glogovac. Nije imao. bod nara za brod, Mile Pavlović ode da za njega i pa a „Bare i svrati kod Liube Wrslanovića. Oval mu dađe 1 napoleona. Kad ih Mile Rrpa donešo Veselinoviću, ovai upita mw čudu: Pa

rano umirao. | — Bogati, koga si ubio? "glumica, umrla, sastaše Brod kre Janka ; jatelj | tia Veli & Janko se oprosfi od puijatelja moi Nie vam više basne od ' idem 7 | S me đem sada mome fajki u Glogov ma olja me ona | sahra a OVA. Mačva me othranila, nek

vreme bio šef ođeljenja za merenje jačine piva nw Bajlonijevoj pivari. . i f i Mnače, Stankovićeva Kancelarija u Bajlonijevoj pivari nije bila retko sastajalište umetničkog Beograda. Skoro Oea a OOU ja odveo , ruštvo kod Bore u bi nastalo JNuušanjo DiVš. . wa, e BILA

BoSle pogreba Vele Nigrinove, ovo društvo ostade SR celogp života nago celu noć od Bajlonjia, m ujutru krenuše dalje, pa " ceo dan maštaviše, i Još jedntn moć, dok Me svi kod-»Tri. šešira, u »svojoj knći&e. : 'Ganko Veselinovi ko je najviše Voleo ._ “voleli svi'jćr je umeo lepe 'da. peva ». oko prvog uvek je imao para, pa bi se zato preko meseea ZAduzivao. I čim bi primio platu od časopisa. ZIVE zda«, trčao bi u kafana da plati dagove. A. on sam, koji je „Tri šešira“ ~. najviše voleo, majčešće je od njih otsustvovao, jer 'je.bio kandidat va YatVor posle svakog oštrijeg članka m časopisu, , Izdao je zbirku pripovedaka »Slike

pa za osudiše na sodinh dana? ratvora, Odležao om · .izdržavamis kazne, pozva ga tađašnji upravnik glavhe policiie Badem– lika

ovn tihu kafanic

odinu. Mad prođe vreme ·

reče mu:

— MBto, Janko, i te si izdržao. — Tešto, — odgovori Veselinović, — i hapsa je

za ljude, LJ 3 .

— Svaka slvar, pa i majgotm, ima svoju dobra

ć — priča Mile Krpa — nela- | pod

n Svaki ođlažak — Čaga.Jedaiv mada i Vi i Sei · n manje u hdrbenoj Pad Droi, koju je Beograd počeo da shvata.

omaž bi umirali njeni veterani, jedan po jedan.

nović, takođe, Umle bez groša, Prijatelji u

Varali đa Kupi neko bolje ode“

: Nije hiloeo mi za Život; m Mamoli za Odelo, sed“

poupaše qa To. dece imao jč w kući, a voleo je »rri šešira“

Louvoje društvo, I kad sa mu prijatelji, dok je bo-.

Beo-

priredili »Domanovićevo Veče, uhvatiše. ga

Tuku ,pšk sa varadom od "00 dinara Krenuše

Pe SA Tadnin i odčnuše ga od mlave do pete. · "1ČA& Mile Pavlović sad ponovo, gleda, u fotogrA”

u i miega Bu

fijč na vidu kafana »'T'ri šešira, Gleda, a ne Vidi. ay 0 e pw AGa" Goyrorim mu o njima, a 6n' priča i seća Se, | meni žal ponekad učini kao da sn e &like prozor u hrv Ot, Ome imajn više dimenvija i otkrivaju jednu Strani Života maših velikana, s kraja 19 i početka dvadesetog veka, koju me poznajemo m detalje, jer. naši adžbemici samo suvo registruju: rođen, um)0, de ie Živeo, njegova dela ifd, ~. . e Koliko pohćkad Miala anegdota približi. ova Ye" ne doha mama i koliko bismo še manje ngledali w strance kađ bismo naše kulturmo nasleđe poznavali bolje, i vreme w kome su stvarali. hež hRra: stvafah Mmjiževmest zrađi borbe ra SVOJE ideale. ; . ž SANU Bala Opet pokušavam: dz odgonetnom: »Tri šešir

{i harakteria,