Književne novine
U doba Grilitovo
„Tr đođavola sa realizmom! Stvarnost i postoji samo zato da je film pretvori
u san!“ Abel Gans
„Film koji govori
6.
moguć. Dejvid Uork Grif{it
„Film?.. Most snova, kačen iz jedne epohe u drugu! Umetnost alhemiava! Bogata gozba Sspravljena za čovekove oči!“
Abel Gans
nije
TEMPORA! O mores! Nekada su naše bake pomno pwprafile avaki gest Daglasa Ferbanksa, pla kale kad je Lilijan Giš brisala „Rkrajičkom „maramice glicerinsku kap Sa trepavice, strepile nađ sudbinom Meri Pikford dok ju je grmalj-zločinac spuštao konop cem niz liticu
Kako se danas superiormo smešimo našim bakama, kako ih često spominjemo, njih i njihova naivna zadcvoljstva, kako samouvereno odmahnujemo glavom: bilo je to u doba nemog filma!
A mi danas? Mi smo zašlićeni od naivnih istoćija, mi gledamo Erola Flina i Stjuarta Grejndžera, pa, bogami, i Berta Lankestera u sinemaskopu i koloru! Nema više na platnu pretrpanih cvetnih vrtova i viražno-zelenog meseca u uglu kadra, ni tako mnogo litica kao što je nekad bilo, niti, boženassačuvaj, onih famoznih naivki vezanih za železničke šine kojima će za fili čas da projuri ekspres! Šta će nam melodrame i sentimentalne priče! To je bilo u doba nemog filma!
Danas znaju da nam pti kažu zločin u najdrastičnjjem obliku (baš kao u ŽivOtu), i bombe i rašskomađana tela (jer tako je i bilo!), da nam se koža ježi i ponekad nam nije dobro; pred nama i oko nas pucaju panorame
Alpa i Arizone za koje je široko platno dušu dalo; serviraju nam realnost U-
mesto izmišljoština i viražnih meseca. što se sve jedmom rečju zove _ Progres. Ponekad, istina, umiremo od dosađe slušajući beskrajna naklapanja pisaca dijaloga, katkad otkrijemo da je neki kadar nepodnoš]}jivo dug, a Sesil de Mil nam još uvek s vremena na vreme ispriča poneku priču od deset hiljađa statista. Ali...
Danas „imamo govorni film koji liči na pravi život, a sa naivnostima je. gotovo! Tek sada možemo goOVOriti o umetnosti!
*,* * WDAVNO sam ·'video Grifitovu NETRPELJIVOST. Ostavljajući postrani pitanje voelišine Grifita-umoetnika, njegovih ustupaka ukusu vremena, pa i njegovog genijalnog novaforstva na polju filmske tehnike, hoću da bacim jedan pogled na uslove, poistreke i gućčnosti naravno,
samo
neke od njih — koje mu
je pružao medijum onakav
kakav je bio u njegovo dona ba. Hoću da potsetim
Vavilonski pantokrator i njegova dragana,
mo
đavno napuštene ili još je-izmenljivi
dva žive forme izraza na kojima se zasnivala jedna umetnost. NETRPELJIVOST je film gpigantske koncepcije — gigantske u smislu stvaralačkom. Polazeći od najegzaktnijeg narafivnog materijala koji se može zamisliti — od istorije, njegov nam je autor predočio upečatljivu vi“ ziju jedne apstrakcije, vanvremenski, nadvreme ski shvaćene — apstrakcije, dakle, par exellence. Poslednje sekvemce NET RPMELJIVOSTI i nisu ništa drugo do apstraktni film, koji svoj dramsko-sadržinski smisao vuče iz gleđaočevog poznavanja prethodnih zbivanja, a sam se pretvara u ritmičko-plastičnu apoteozu apsktratne · ideje o večnoj vladavini netrpeljivosti nad ljudima. Tu više nema Dpojedinačnih epizoda iz doba vavilonskog carstva, Hristovog Jerusalima, Francuske Šarla IX, kapitalizma. Tu je sve sjedinjeno u jedan do-
Nevin osudenik ne sluti
življaj, u jedam pokret, Običnim potezom makaza Uuništene su razdaljine stole-
ća. Jednostavnim „postupkom. koji stručnjaci Suvo-
parno nazivaju »rezomćt, hiljiade godina su se slile u nekoliko trenutaka, da nam kažu umetničku istinu O istoriji. Stvarnost? Daleko od to-
ga — apstrakcija, naprotiv! Ali živa, umetnički stvarna, ubedljiva.
Nemi film!
Most snova, bačen
iz jedne epohe u drugu. | ZABLUDI je svako ko
kaže: zašto nemi film? zar to ne može da ostvari i zvučni? zar on ne „upotrebljava makaze,
zar kod njega nema montaže? Makoliko io izgledalo na prvi pogled proizvoljno, nemi film nije, za razliku od filma današnjice, baratao odlomcima stvarnosti, snimljenim u izdvojenim kadrovima, već običnim slikama, podložnim zakonima. koji za sliku važe i bez pretenzija da budu surogat realnog svefa. I]luzija stvarmosti, neophodna u svakoj umetnosti, stva rala se kasnije, u spoju pojedinačnih slika i ostalih naraftivnih, dramskih, emotivnih — elemenata filma. Nasuprot, tome, zvučni film je dao slici ovu dimenziju, Zvuk, zvuk koji iz nje izlazi, kao iz realnog izvora, i tako nas lišio- nužnosti da je shvatimo kao jednu likov no=-plastičnu uslovnosti. Slike ne govore! Po samoj prirodi stvari, u kojoj ništa ni za trunku nismo izmenili, čo vekov lik koji govori nije sli ka, on je surogat pravog čoveka. Uslovnosti su otišle dođavola: mi ta] lik više ne možemo uobličavati prema sopstvenoj inspiraciji, jet on će dići syoj ngumitni, n e-
glas protiv foga, da nas potseti da smo pred odličnom imitacijom,
ali ne i pred materijom za obrađivanje. Zvučni „film je, dakle, pomerio trenutak Uumetničkog uobličavanja i pro menio mu prirodu: u samom snimku nema ničeg drugog sem stvarnosti i samo ga tako treba uzimati. Stvaralaštvo se skoncentrisalo na jedan raniji stadijum: bacilo se isključivo na organizaciju same te stvarnosti i tu uglav nom našlo svoj početak i svoj kraj.
Zato se kadrovi zvučnog filma i ne mogu seckati po miloj volji da bi se dočarala nekakva apstrakcjia. Pustikle zvuk iz nekog izvora u kadru i postali ste njegov dvostruku rob: ne samo da dvostruku rob: na samo da vas je svojim stvarnim posiojanjem obavezao da u.sle dećem kadru prikažete ncšio što je sa njim u logičkoj vezi, već vas je i SVOjom vibracijom kroz prostor do gledaočevog uha primo-
da će »pobediti pravda«
rao da se zadržite na određenom objektu „ili objekfima tačno onoliko koliko on, sam zvuk, traje. Ništa vam tu ne pomaže bekstvo u kontraplan sagovornika ili prikazivanje posledica tog zvuka — okovani ste za jednu određenu realnost za sve vreme zvučne vibracije i uzalud se koprcate tehnikom. Grifit nije zmao za te ZVUčne okove, Njegova je umetnost počinjala od tople, zamagljene, maskom oivičene ili preuveličane viražne slike (a ova je i sama za sebe posedovala neku neobičnu draž koje danas više nema). da u vrtoglavom, slobodnom moniažnom kovitlacu dostig ne svoj vrhunac. On je seckao slike i stvarao apstrakcije, umesto da prepriča, nešto što se pred njegovom kamerom stvarno dogodilo. On je gradio jedan „novi svet, koji liči na naš, ali koji ima svoju logiku. Čitava dela gradio je na tom svetu. Čitavu umetnost gradio je na tom svetu.
ii * s
AKO SE došlo do či| stog pokreta, do Ajzen štlajna i avangarde.
Ali Grifit nije mario za čist pokret. Njega nije inferesovala plastika sama za sebe, jer on je film smaftrao za prevashodno 'dramsku umetnost. On nije ni pojma imao o intelektualnom filmu o kome je kas-
nije jedno vreme maštao Ajzenštajn (OK TOBAR!).
Njegovo camwstvo bila je naracija. Sve snage svog ta lenta usmeravao je,na to da nam Što bolje ispriča sadržaj, da starim zakonima o ekspoziciji., zapletu i razrešenju priključi nove vizuel'me forme. I tu, na planu drame, otkrio je jednu kapitalnu ' osobinu filmskog medijuma, onu koja, više no
razna zatamnjenja 1 rastam
njenja, više mo makakva teh nička usavršenja, leži u sa-
moj biti filmskog izražavanja. Suštinski metođ svake umetnosti oduvek je bio: analiza, selekcija, kondenzacija. Grifit jć ofkrio da mu fenomen montaže omoguća– va da izvesne fizičke radnje kondenzuje takoreći do nagoveštaja. Primenjujući određeni postupak, on bi jedno kretanje snimio u nekoTiko odlomaka, sa raznih tačaka, a zatim umesto da dobijene kadrove prosto slepi jedan za drugim kako bi ponovo dobio celovito kretanje, on bi se osmelio dm ih na mestima spajanja skrati, da svakom kadru oduzme jedan delić njegovog realnog lMonfinuiteta. Spajajući ih tako skraćene, dobijao je pretfstavu dotičnog kretanja, ali ona je frajala znat mo kraće od stvarmog krefanja pred kamerom! Umetnik vanredne intuicije, kakav je bio, Grifit, je u tom olkrovenju osetio sveobuhvatnost jednog stvaralačkog zakona i pretvorio ga u sopstveni metod. Taj metod mu je omogućivao da dram skom zbivanju nametne svoj ritam, nezavisan od ritmičkog pulsiranja stvarnosti koju snima. Kondenzacija vremena pokazala se kao izvrsno sredstvo da se u malo metara ispričaju basnoslovno uzbudljive drame, drame sačinjene ođ ritmičkih varijacija iskliučivo vizuelnog maferijala. Nasuprot tradiciji od dana Dionisi jevih svečanosti pa do Stanislavskog i dalje, drama še prvi put apetcepirala samo očima!
Tada se stvarno TOđio nemi film.
Bogata gozba sprav liena za čovekove oči!
ROBLEM, pa i razlika,
nije dakle u liticama,
naivkama na železničkim šinama i Erolu PFlinu. Promenila se, čudesnim nekim trikom, sama suština jednog sredstva ljudskog opštenja. Umrla je jedna, rodila se druga umetnost. Ova druga pomalo i liči na onu prvu. Pomalo.
—ILMOVI KAO NETRPERLJIVOST danas nisu mogućni.
Ali njihov duh nas Dpra-
ti. Tu i tamo, kao i svi duhovi, materfjalizuje se u DO-
nekom filmu današnjice. Pojavi se i brzo nestane. Duhovi imaju vrlo malo
vremena. za svet živih.
Vi se sigurno često pitate: zašto takozvane monitaŽne sekvence današnjih filmova fraju samo po nekoliko minuta?
Dušan Stojanović
RILIČNO JE raspostranje F no shvatanje da naručeni filmovi (filmovi sa zadafom femom, propagandni, industriski, turistički, reklamni itd.) sputavaju stvaralački dul. Vrlo je tačno da mnoge Ookolnosti (između ostalih i iznad svega, nerazumevianje ili ograničenost producenata i naručilaca) mogu jako da sputaju stvaralački duh, ali je isto fako foćno da će ove spoljašnje sputavanje sasvim sigurno dati slabaške plo dove samo fada akho se udruži 5 unutrašnjom sputanošću filnfskog stvaraoca Moji mnem3š duha
i koji nema šta da kaže. T(ao, uosfalom, i na svakom drugom
području filmske delatnosti.
Ako jednom takvom filmskom stvarnocu povere, naprimer, da reklamira neku Kkrznarsku firmu, on će neminovno umoesfo, recimo, poefskog dokumenta tipa „Nanuk“, doneti gomile · naslikanog krzna i ukrasiće zaVTšetak filma revijom lepotica odenutih u divne bunde. I tu nema pomoći.
Parađoksalno možda zvuči »za mnoge sa fakvim shvatanjima, da je Flaerti, veliki pesnik doRkhaumentftarnog filma, koji je uvek umeo da sačuva slobodu stvaramja, započeo“ filmom „Nanuk“, Koji je izradio po nalogu jedme krznarske firme i da je gofovo uvck pravio filmove za mnaručioce da bi i završio svoj izvanredni „veliki životni opus „UPričom o NLuizijani“, kojom je irebalo da propagira istraživanje petrolćja za jednu američku instiluciju.
Neobično će takođe zvučati da su slavni PMFlaertijevi sledbenici i saradnici Grirson, Ivens, Ka-
Pohvala crtgnom filmu
A »NESTASNIM ROBO
TOM.« autor ideje An-
dre Lušičić, reditelj Du šan Vukotić, crtači A. Marks i B. Kolar, kompozitor A. Bubanović, scenograf Z. Burek i ostali članovi ekipe »Za greb-filma« ostvarili su zaista uspeo, duhovit i tehnički savršeni crtani kolo film.
Lušičić je pokušao da svojom idejom nagovesti posledice »fizičkog« zamora jednog robota. Dok stari naučnik spava u udobnoj i modernoj fotelji, robot, koga je ostavio da uredi laboratotriju, pokušava da sebi pronađe zamenu. Od suvišnih šrafova on sastavlja dva poma– gača — dva mala robota, a oni, pošto im nedostaju ne ki delovi, sve što urade, naopako urade,
O III Jugoslovenskom film skom festivalu u Puli bilo je na ovom mestu već dosta reči. Ali i ovom prilikom treba podvući da je publika te r”>fnnqlednše, jedanaeste ve čeri Festivala iskreno aplaudaurala ovom uspelom i originalnom filmu u čije se vred-
nriosti može ubrojati i otlsustvo svake sličnosti sa bilo
čim što se na tom planu radi; u svetu,
Jasno je bilo svima: film »Nestašni robot« otkriva. zaista blistavu perspektivu i iz vanredne mogućnosti našeg crtanog filma. A kada je reč o perspektivi onda se prošlost obično zaboravlja,
Vratimo se zato za momenat u godinu 1892... Kristaloid ne ploče sa crtežima, brižljivo ubačenim u aparat čudnog oblika' i imena — Praksinoskop,. projektovane su pred zapanjenim posetiocima muzeja Graven u Parizu. Bile su io kratke, dopadljive pričice: »Jadni Pjero«, »Oko jed ne kabine« i druge. Izumiielj, vlasnik aparata i tvorac »svetlih pantomima«, kako ih je sam nazivao, Emil Rejno, fizičar i botaničar, smaTra se zbog toga »ocem« Crtanog filma.
;
Sesnaest godina Kasnije, opet u Parizu, u Muzeju Zamnaz, održava se premijera crtanog filma Emila Kola »Prantasmagonije«. Stičući iskustva posmatranjem Melijesovih fantastičnih filmova, primenom tehnike koju je kinemaftografija u povoju mogla da mu pruži, stilizacijom bliskom dečjem chrtcežu, Kol je uspeo da napravi crtani film pravi crtani film. Interesantno je da su oba ova pionira i »oca« Crtanog filma prekinula rad pod neobičnim okolnostima.
U vreme kada se pojavio Limijerov kinematograf, Rej no hazočaran (nije verovao u uspeh primene fotografije) baca u Senu sve svoje filmove i aparat. Bmila Kola je pregazilo vreme i Prvi svetski rat. Posle rata sva njegova nastojanja da obnovi Trancuski crtani film ugušena su poplavom filmova koji su došli s druge strane Okeana, Tvorac američkog crtanog filma je Mak Manus. On, zatim Ab Ajverks, Pat Saliven i Maks Flajšersu, pored niza drugih, stvorili su uslove u kojima je mogao da se pojavi jedan Volt Dizni. Ubrzo Dizni je postao pojam za crfani film i tako se nametnuo da su ostali autori samo išli njegovim stazama, Oni koji su uspeli da pobesnu od Diznijevog stila i manira doneli su crtanom filmu Osvoeženje. Stiven Bosustov, Trnka, Mak Laren, Pol Grimo,. čak i Dibu, Česi, Rusi, Kanađani i drugi stvorili su mogućnosti za koje se verovalo da vi še ne postoje.
1999 godine, u kojoj je još nepoznati Volt Dizni počeo svojim crtanim junacima i fil mom »Parobrod Vili« da osvaja svet, pojavili su se u Zagrebu prvi domaći cutani filmovi. »Martin u nebu« bio je jedan od njih. Filmovi u kojima je primenjivana teh-
Poručeni filmovi
valkanii i drugi upravo kroz pravljenje naručenih filmova Zin uzeli vrlo časma mestu u istoriji svetske Kinemantografije. Ili da su mnogi izvanredni reditelji Rkao Vujler, Ford, Litvak, kao oficiri za vreme prošlog: rafa, sVOju vojnu dužnost izvršili na jcdan vrlo efikasam način: wnapra> vili su niz propagandnih {ilmova zwa- potrebe vojske, koji su, uprkos vrlo ograničenih cilieva, dostizali sasvim zavidan domet. Entuzijasti vele da mema te materije od koje se ne bi mogao mapraviti dobar film. UprRos preferivanju. ima fu zrmo istine, Kada pravi stvaralac može da se prihvati posla, — mikoliko tema bila naručena i oDična i svakodnevna, — ON Ba 5Učeljuje, u malom ili u velikom, samo 8 večnim sfvaralačkim pro Dblemom: tražiti i olkrivati suštinu stvari.
A suština stvari — to je Čovek. „Ono što me je privuklo da snimim „Nanuka“ pisao e Tiaerti — bila je ljubav i divljenje koje sam osefio za te ljude, Hteo sam, prosto. o mijima da ispričam drugim ljudima... U mnogim pulopisnim filmovi-, ma koje gledate, sineast ne cen! predmet koji obrađuje, a, upravo, nikada ga ne poštuje... "To je po pravilu snmo „edamn Veliki Gospodin iz Njujorka ili Londona,“ Kada je Moris Tvens trebalo. po narudžbini američkog Depari mana za poljoprivredu, da Dro»
a. .6
e POO “e M
pagira elektrifikaciju poljoptrivrede („Moć i zemlja“, on nije mehanički sročio ideju: ukoliko više elektriciteta utoliko više poljoprivrednil proizvoda, već je našao suštinu: KLEMTHRICETET OLAKŠAVA NAPORAN ŽIVOT LJUDI:
'Pakozvani indusfriski ili turistički filmovi, naprimer mogu umesto samiozadovoljnog ređanja slika — razglednica s lepim sjajno-cMaim fasadama maRina koje se MWreću bez smisla ili pastoralnih pejzaža umrtvljeme prirode — da progovore o omom što dublie stoji i za fioga, o čoveku koji savlađuje prirodne sile i kome fe mašine poslušno-· služe da ostvari neizmerme svoje snove; ili mogu da otTrivaju večitu plemenitu čežnju čoveka za dalekim nedoživljenim vidicima. • •
Nema sumnje da je ovaj „mali Žanr“ sasvim dostojan da se i kod nas bave njime naši na,jbolji filmski stvaraoci. Ako se oni ipuhk {fime ne bave ili bave sasvim malo, trebun videti uzroke. der potreba imn dosta. Mnoge ustanove i preduzeća naručuju i spremna su da naručuju filmove. Znam dosta primera da su razne institucije prosto vapijale za filmovima koji bi mogli do Dro du posluže propagiranju mji hovih IMmlturnih Rkomereijalnih, društvenih i sličnih ciljeva u zemlji i inostranstvu.
Ali nažalost isprečilo Se mešto, na prvi pogled možda beznačajno, ali što pretstavlja po-
nika crtanog filma, i tehnika silueta, bili su namenjeni zdravstvenom prosvećivanju sela. Do rata se pojavilo još nekoliko neznatnih reklamnih:·crtanih filmova, a zabeležen je čak i jedan pokušaj (u Nišu) da se sopstvenim snagama »dostigne« umetnost Volta Diznija!
Oslobođenje je omogućilo stvaranje jugoslovenskog fil ma na zdravim osnovama. Već prve godine, u vreme izborne kampanje, pojavio se šezdeset metarski crtani film »Izbori«. Nekoliko godina ka snije, pošle sinhronog eksperimentisanja u nekim našim filmskim centrima, uspela je vedakcija zagrebačkog »Kevempuha« da sa svojim crtač kim kolektivom ostvari film »Veliki miting«. Osnivanje »Duga-filma«, preduzeća čiji je isključivi zadatak bio da snima crtane filmove, bilo je najveća nagrada autorima »Mitinga«. Pilmovi »Veseli do življaj«, »Kako se rodio KiĆo«, »Gool!«, »Graja na dvorištu«, »Začarani dvorac u Dudincima« bili su sledeći uspesi ovog mladog i odušev ljenog ansambla. Počeo je rad i na dva nova crtana filma ali tada, odjednom, preduzeće je bilo likvidirano. Razlozi?! Ni idejni, ni umetnički, već finansiski. A samo su milionski troškovi likvidacije preduzeća bili pri bližni potrebnoj jednogodišnjoj potrebnoj dotaciji. Jedan sasvim nepromišljen i neverovatan akt.
Likvidacijom »Duga-filma« rasturila se jedna homogena i uigrana ekipa, Manji deo crtača i saradnika prešao je u »Zora-film« (nastavni) i do vršio započetu »Crvenkapicu« u koloru. Ali, ni pod ovim krovom nije bilo mesta daljem opstanku crtanog Tilma. fencijalno najmanju ruku, da budemo &vVesni. Umesto da MWod nas posluže na majbolji na-
zlo, kojeg treba, w
naručeni filmovi čin maručilaca da nametnu, ako freba i uprkog naručiocim:a gamim, ostvarenja. najvećeg mogućeg umefničkog domefla, događalo se i događa se ne baš retko. da dok falenfovaniji filmski stvaraoci sede gotovo skrštenih ruku zato što ih miko me poziva ili što se tuđe takvog načina rađa — dofl,a pune rule posla imaju razni preduzimljivi altyiziteri-realizatori filmova, če-
sto bez talenta, oskn jednog jedinog alkviziterskog, koji im
uglavnom služi da pufem poznan slava i raznih drugih veštinn pronađu maručioće i ishode od njih što mogu bolje poslove zi sebe.
Sve. ovo nepovolino utiče ma ovnj „mali žanr“. Posao je potcenjen, raste nepoverenje, pada senka na profesiju.
Presudnu ulogu u ovom poslu firebalo bi da može da odigra producent. Za to uostalom i postoji. :
Umesto da producent sedi skrštenih ruku i da prezire ovu Yvrstu posla, ako Je zu takvo preziranje dovoljno „bogai“, ili, alto to nije, da čeka spasonosnog ak vizitera-reditelja. da mu donese ma noge posao, koji ga prinuđuje na ustupke i vodi njegovu, producentsku, ulogu na prosto davanje firme u zamenu za neki zlehudi prihod radi živofarenin — umesto foga,. dakle, trebalo bi da on bude glavni polcretač posla, da stupa u neposredni kontakt s naručiocima — investitorima. da ih pronalazi i pridobija, ako treba (preko alkvizitera ili ne, gaa i da služi Kofi glavna spa, kao' posrednik
i garantuje raručiocu da će pronaći realizatore filma, koji bi, prema svome afinitetu i talentu. mogli da daju majbolje rezultate, a roealizatorima obezbeđuje nesmetano ostvarivanje umetničke zamisli.
Momčilo ILIĆ
filma ,
A onda, pružena im je jed na — u »Zagreb-filmu«. Obe kuće su se angažovale na izradi reklamnih filmova. Ne može se reći da na tom planu nije bilo uspeha ali onaj pravi došao je tek sa mogućno stima ostvarenja većeg filma. Plod tog napora je »Nestašni robot«, crtani film koga je dvanaest hiljada gleda Jaca u Areni nagradilo zaslu ženim „aplauzom. »Zagrebfilm« se ne zaustavlja na ovome: u radu su još dva fil ma, od kojih je jedan reklam ni — »Samo trenutak...«, a drugi parodija na filmove sa Divljeg Zapada — Kauboj Džimi«
Naš crtani film neprestano se nalazi u začetku, propada i ponovo se rađa. Ali, ma u bio, može se njegovo postoAutentičnost našeg crtanog filma, ovog najnovi-
kakvoj lazi konstatovati
janje.
jeg, njegova izražajnost Dpokazuje duboke razlike od ma terije dokumentarnog i igranog filma. Saznanje da je umetnost crtanog filma sva sa zdana od mašte, ne znači da se u njoj ne oseća puls svakodnevnog Života. Naproliiv, nriaše sedme umetsvim svojim crtanim junacima „deo je našeg života i zato zaslužuje svaku pohvalu i — veću pomoć,
Nikola Majdak
ova grana
nosti, sa
Nestašni
robot
KNJIŽEVNE NOVINE
i ı List za književnost, umetnost i kulturu
v
i Direktof: \ TANARSIJE: MLADMNOVIĆ ; \ Odgovomi urednik:
RISTO TOŠOVIĆ . Ređakcioni odbor: Oto Bihalji, — Merin, Ra„domir Konstantinović. Dušan Matić Tanasije Mlađenović, „Miođrag Pavlović, | Vicko šaspor Dragoslav ! Adamović i Risto 'T'ošović, \ Tehničko-umetnička oprema | Dragomir Dimitrijević \ \
List izđaje novinsko-izdavačko preduzeće „Mnjiževne novine“. REDAKCIJA i ADMINISTRACIJA: J'rancuska ' 7, tel, 21–000. Sve uplate vršiti na tek. rač. 102-T-208. • Cena pojedinom broju Din. 30. Gođišnia pretplnia Din, 600, polugođišnja Din 300, za inostranstvo dvostruko. List izlazi svake druge: neđelje.
Rukopisi se ne vraćaju.
Štampa Novinsko-izdavačko
preduzeće „Borba“, Beograđ, Dečanska 31