Književne novine

dana

DRAMA U Vršcu otpočeo dratnsški festival poavećen SBteri.

' Učestvuju pozorišta iz Beograda, Novog Sada, Zrenja nina,Niša,Sombora i Subotice, Premijierom komada „Po-

Klajna, otpočela nova zona u Skopskom teatru,

KONCERTI

Kolo odlazi iduće neđelie ns tromesečnu turncju po Severnt'j Amerići. Tom pri. likom će đati oko 60 kon-

· cerata u raznim gradovima BAD i Kanade,

se-

IZJ_ 231

Beogradski slikar Mih, S. Petrov otvorio izložbu na Rijeci, ~

Bugarski grafičari otVoTili prvu posleratnu izložbu u Beogradu,

Maša Živkova imalna !zložbu u galeriji ULUSA-a U Titograđu otvorena ju bilaman izložba likovnih umetnika Crne Gore,

U Galeriji „Grafički lektiv“ otvorena prodajna izložba beogradskih grafičara, ULUS je otvorio izložbu svojih članova u Barajevu. ko-

OPERA I BALET

Wjujorško baletsko pozorište dalo nekoliko uspelih priredbi u Ljubljanu, Zagrebu i Beogradu.

RAZNO

Ivo Andrić i Josip Viđ-

mar dlaze kao delegati f Saveza Kknjiževnika u Kinu, a Kaleb, Ćopić, Mitrev

i Potrč, odlaze u SSSR. Delegacija Sovjetskih knji ževnika na čelu sa Leonidom Leonovim doputovala u Jugoslaviju. Član „Beogradske opere

Nikola Cvejić izabran za

člana žirija poznatog Međunarodnog konkursa mladih pevača m Ženevi, Završene Dubrovačke letnje igre. U Dubrovniku održani kongresi Međunarodnog sa-

veza likovnih kritičara 1 Internacionalni skup Kino-

teka.

lazišta. 4

Beogradski · „muadrigalisti osvojili visoku nagradu na takmičenju u Arecu.

Beogradska Yilharmonija pozvana na gostovanje u Bukurešt.

Jugoslovenski slikari koji su azlagali u Veneciji, na Bijenalu, pozvani u Holandiju. .

Zagrebački ansambl narodnih igara Lado “gostuje

u Mađarskoj, Poljskoj i

Ist. Nemačkoj. Organizuje še izlčžbia Brpških Fresak#4 u -Kanađi. Sovjetski. aagambl .narođ4 nih jgara „Aleksandrov“ dolaži u” Beograđ.” ~: U Dubrovniku je održan dodeljina- sastanak žirija za vanje „Gugenhajmove građe. i U Temerinu počelo snimanje prvog domaćeg, igranog f{ilma u boji „Pop Ćira i pop Spira”, u režiji Soje Jovanović, U Dubrovnik Trancuski. književnik Mari Domenak, koji knjigu o Jugoslaviji. UW Novom Sađu se danas

doputovao Žan piše

buna na Kejnu" u režiji dr, .

Kođ Demiy' Kapije otkri- Pe e i vena bogata arheološka na- val kojl će se, počev od jeseni

Naš Tenesi Vilijams i Livija Kontradi

NOVA KNJIGA TENESI VILIJAMSA

U Americi je neđavno objavljena zbirka svih pesama koje je Tenesi Vilijams napisao i, da upotrebimo njegove reči, »Želeo da sačuva od zaborava«. Pretstavljajuči knjigu čitaocima, pisac predgovora kaže da bi Vilijams postao slavan kao pesnik i da se nije proslavio kao pozoOrišni pisac. .

Poznati američlici književnik se nalazi trenutno u Rimu i upravo završava jednu svoju dramu. Prilikom posete jednom malom, eksperimetalnom rimskom bozorištu Vilijaras je, u osamnaestogodišnjoj Liviji Kontradi, otkrio idealnu glumicu za svoju komediju »Ovo je zabranjeno mestoc. Mlada glumica Livija Kontradi tumači glavnu žensku ulogu u pomenutoj komediji u Pirandelovom teatru, gde se održava festival tekstova koje je zabranila cenzura,

MUZIČKI FESTIVAL U TEL

AVIVU 195 GODINE

Po nacrtu izraelskog arhitekte Karmi Rihtera, u Tel Avivu se pradi moderna koncertna dvora na sa tri hiljada sedišta, koja. treba đa zameni dosadđdašnju manju koncertnu salu u Ohel Šemu. Nova zgrada sa domom IzTaelskog filharmoniskog orkestra biće u sklopu umetničkog centra zajedno sa pozorištem »Habi ma« i jednim muzejom, takođe u izgradnji.

Za jednomesečni muzički festi-

1957 godine, redovno održavati u novoj dvorani već se vrše pripreme. Dosad je prijavilo svoje učešće neWoliko umetnika svetskog glasa. Između ostalih i Pjatigorski, Štern, Arau, Pirs i Tu-

kel.

v »ADELINA VENSIJEN« NOVI ROMAN ANDRE BAMSONA

Nekadašnji „vatreni sledbenik Romen Rolana i član Komiteta intelektualaca-antifašista, danas tihi kurator muzeja »Pli. pale“ i nedavno izabrani član Francuske akademije, Andre Šamson, pripada onoj generaciji francuskih književnika koji su od paci fista dvadesetih godina postali antifašisti da bi, najzad, došli do ubeđenja u neizbežnost zla i potražili izlaz u »carstvu sOpstVe ne mašte«.

Svi njegovi romani od »Bandita Rua« do »Adeline Vensijen« nose neizbežno pečat tog shvata nja i u osnovi imaju sukob :Zmeđu jedđinke i neprijateljski na strojenog društva. »Na prvi poglede, — „pisali su francuski kritičari«, poslednji dre Šamsona mogao bi da 5e shvati kao objeMtivna psihološka usamljene devojisključivo od SVOzahuktale, da

roman Am-'

SABORA

razlikuje stvarnost ođ snova. Aii to je samo na prvi pogled. Čitaocu ubrzo poštaje jasno da Adelina nije tretirana kao slučaj izgubljenog bolesnika, već kao ličnost veoma bliska piščevim osećanjima.

Mala .Adelina živi sa majkom i dadiljom, razboritom ženom sa sela, na jednom majuru u planini. Zbog neprestanog straha da se Adelini ne đogodi kakvo zlo, naročito posle smrti svoga muža, gospođa Vensijen joj ne dozvoljava da pohađa školu pa čak ni da se druži sa svojim vršnjacima i hrani je sterilizovanom hranom. Detiništvo bez radosti nalazi utehu u čitanju, počinje da živi životom junaka iz knjiga i da u osobama koje je oxružavaju prepoznaje ličnosti iz Omiljenih romana. U dvadđesetoj godini Adelina umire i prijateljice gospođe Vensijen žale za devojkom koja nija imala prilike da »okusi od pravog života. Samo staroj dadilji poznata je tajna o nekoliko života Adeline vVensijen. :

Fabula ovog romana, o kome se čulo dosta povolinih komenta ra, kao što se viđi, prilično je jednostavna. Ali, neki Kritičari su zamerili autoru da je lik Ade line u ođnosu na dadilju, ipak nedovoljno potertan,

O MOSKVI SU IZIŠLE JUGOSLOVENSKE NARODNE PESME I SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE. Moskovsko Državno izdavačko ·

preduzeće za književnost objavi lo je ave knjige namenjene upo znavanju sovjetskih čitalaca 5 našim narodnim stvaralaštvom: »Jugoslovenske narodne pesme« i »Srpske narodne pripovetke«.

Redaktor prve injige je Mihail Zenkevič prevodilac »Gorskog vijenca« na ruski, a pesme je preveo sa srpskohrvatskog, slovenačkog i makedonskog P. Brastov.»U Knjigu, koja počinje prevodima pesama »Zidanje ska dra« i »Smrt majke Jugovićat, ušlo je Petnaest epskih, pedeset i tri lirske, osamnaest šaljivih i devet obrednih pesama. Neke

od ovih pesama preveđene sU .

prvi put na ruski jezik još u prošlom veku, ali većinom su one bile izvan ruske prevodne literature sve do izlaska ove knjige.

Prvi prevod srpskih narodnih pripovedaka, izabranih prvenstveno iz Karadžićeve zbirke, dali su N. Dmitrijev i M. Volkonski (prevodilac Šenoine »Seljačke bune« koju je Državno izdavačko preduzeće za književnost štampalo prošle godine). Izbor pripovedaka svedoči o nastojanju sastavljača knjige da se prikaže raznovrsnost i bogatstvo narodnog stvaralaštva na·područ ju pripovetke, tako da su obuhvaćene i četrdeset i dve kratke šaljive priče, pored pripovedaka kao što su \»Čardak ni na nebu

vo i njegov. Šegris, wiD\evojka "brža od XOGIht »U cara na kozje uši„ itd. Prevod srpskih narodnih pesama izišao je u

tiražu

raž prevoda jugoslovenskih narodnih pesama je 35000 prime-

raka.

Za oba izdanja mapisala je saete predgovore O. Kutasova.

PRVA STALNA SCENA U

Jedna od zanimljivih trađicio-' nalnih osobenosti američkog pozorišnog života jeste da ne posto. ji pozorište u evropskom, smislu koje bi sačinjavali određeni reditelji i glumci. Umesto ioga u Americi postoji živanja glumaca radi izvođenja određenog komada ili polarisanje određenog broja umetnika oko neke umetničke korporacije.

Takvo tradicionalno stanje izgleda da će ovih dana biti naru'šeno. Naime, dva poznata amevička režisera — Noris Hoton i Edvard Hambiton — pokušavaju da njujorške pozorište Be n ik 5, neku vrstu korporacije slobodnih umetnika, koja je dosad postojala, pretvore u stalnu scenu i time ostvare dugogodišnji san” američkih pozorišnih radnika. U programskom članku nOVOg DO” zorišta koji je krajem juna objavio u literarnom dodatku Nju jork 'ajmsa, z'mžira sve goruće probleme ame ričkog pozorišta koji po njemu imperativno zahtevaju obražzova nje jedne stalne scene. Na prvom mestu on smatra da za Dposlednjih peđeset godina u Americi ni u dve sezone uzastopno nije bila jasno izražena neka

"roja-

od 80.000 primehPaka, a ti-

tanju nije Osvrćući se na

će novo pozorišt

AMERICI

način udru-

Noris Hoton re- b

određena pozorišna politika sa namerama i ciljevima unapred definisanim. Anarhija koja je O-

datle proizašla bila je krajnje nepogodna za formiranje jedđinstvenog u pojedinim komadima, đok se ostvdrivanje takvog stila u celoj,

zemlji

kao najluđa utopija. Svaka pret stava bila je zbog toga heterogena u glumca, duha pretstave. Producenti su se iz komercijalnih razloga orijen-

glumačkog stila čak i nije moglo: poželeti ni

pogleđu gesta ili dikcije kao i u pogledu opšteg kaže Noris Hoton.

tisali samo na domaću savreme~ v nu dramu, često i rđavog kvali-

teta, i čitavi Multurni vakuumi zjape decenijama u američkom pozoništu. betanski pisci, hov, a da se i ne govori o antič kim dramatičarima, nepoznati američkoj širokoj publici. Svi argumenti protivnika stalne scene svodili su se po Ho

održava sastanak bivših studija mlade korisnika „zađužbine Save ke koja živi Tekelije. je mašte, toliko

O IZ STARIH DANA -

Pesnik ı b

PERIODU između dva rafa, Dušan Jerković je neko vreme bio jedan od na=

ših najzapaženijih mlađih pesnika. Da~ ·.

mas jć to verovatno VcĆ nešto teže razumeti. Dnevni i nedeljni listovi, književni almanasi i mnogobrojni tadašnji literarni časopisi, koji su se u to vreme isto tako neočekivano javliali kao što su naprasno nestajali, od takozvanih modernističkih do takozvanih aka demskih, donosili su vrlo često Jerkovićeve stihove. Popularnost njegova širila se i izvan onih uskih krugova koje je interesovala poezila: uvek u podne, u Knez Mihajlovoj ulici, a uveče u Skađarliji, upađao je u oči mladic | boemskog izglćda, sa dugom kosom do ramema, bledog, vrlo tamnog lica, uvek sa velikim

svežnjem časopisa i novinama pod pazuhom, .

sa celom svojom bibliotekom. Tako je obično bilo sasvim neizvesno gde će i da li će ruati, večerati, prenoćiti, prolazio je ulicom vedro i pozudano, jednako pozdravljajući i otpozdravljajući glasno, levo i desno, uvek. spreman i raspoložen da u prolazu dobaci ili dočeka prijateljsku dosefku. Znao ga je ceo Beograd, i primao ga 54, simpatijama, i na ulici, i u kavani. i u redakcijama; bio je od onih. skromnih, nenametljivih, treavenih boema čija poezija. e živi od alkohola. Ali, od tih simpatija Beograđaba, ipak, više se Životarilo nego živelo. :j 70) :

Upoznao sam ga 1927 godine. To je bilo vreme kad "je najbučniji period našeg mo-

dernizma, u Kome 'se čuo i Jerkovićev glas, već bio na izmaku, Pedesetak. književnih časopisa, koliko ih. se bilo javilo za tih šest-seđam godina od rafa, već su bili prošlost;

mnogi Su nestali ša prvim brojem, iako su

neki od bjih bezazleno nosili ime — »Večnosta, Takozvana »Grupa umetnika«, čiji su članovi odmah posle rata ;

bodnom Slihu«, odavno se Ve bila' razišla, i "u "diplomatiji. potražilx. unošnije razgi Elkspresionisti, hipnisti, dađaisti, zenitisti, di-

namisti, neoromantisti, 8vi su već tada, 1927.

»taktilisti«, jer "izvesna pozi-

godine, poslali, manje. ili viš je a živoiu već bila izvojevani

ija koja je obavezivajla na 'umčrenost i. pri GIJC:KOS Bučnih Kknji-

stojno. vladanje i, u literaturi: JRYUCI! | žeynih malinca kod »Manežad i umetničkih

karnevala ko "»Kasines, gde su pre

i sama nije više u stanju da

rata svakodnevno zase-. đali u kavani »Moskvic i diskutovali o »Slo> ,

razgovore,

leče »no-

ni na zehfilji«, »Međedović«, »Đa

oem

ve umeinostii« usred urmebesne atmosfere, prefskazivale skoro sudnje dane »staroj Wumetnosti«, — nije Više bilo. Na književnom poprištu vladala je već pyilična, tišina; :većina modđernističkih štabova pokupila je bila svoje šatore; mnogobrojni pamf{fletisti nisu više: kao ranije udarali zvrčke najboljim · dotadašnjim pesnicima. i istezali uši najpriznatijim kritičarima. Boemija se već bila uhlebila i stišala; čak je i svoju izazivačku garderobu zamenila novom, »šimi« garderobom. Samo 'Tin Ujević i Dušan Jerković ostali su verni svome beskućništvu, prezirući i dalje konvencije svoje okoline.

Prvi put, Jerković se kao đak javio stiho~.

vima u srednjoškolskom listu »Preporodu«, koji je bio reprezentativna, revija jugoslovenske srednjoškoiske omladine i jedno vreme izlazio u Ljubljani a docnije u Beogradu. Odličan đak u gimnaziji, op. se odmah posle mature zaposlio kao reporter u beogradskom dnevnom listu »Pravdi«, na otsek za književnost. Ali i »Pravdi« i dužnost na univerzitetu brzo je zanemario; napustio je i jedno i drugo, i novinarstvo i sludije, pre nego Što 5e ozbilj· no počeo i baviti njima. izazvao jes nemar prema svemu ostalom. »Imali smo nemara koji su se graničili sa zločinom prema sebi«, pisao je tada iskreno, bez mladićke poze, Risto Ratković, U tome

odmetništvu od reda i rada, od tobožnjeg filistarskog Života, nćžni i Osećajni Jerković:

ali noefske emocije

imao je intimnih kriza, da

nisu dopuštale da im išta 'drugo smeta,

se meša s njima, i. on je još nekoliko godinn nastavio, kako sam kaže, život »pesnika-va- ·

gabunda«.

_ "Jerković se počeo baviti „literaturom kad

su nova, posleratna Wknjiževpa slrujanja, bila

u najvećem razmahi

snivale filijale im 'pokrefa, stvarale·

osmičke« literarne škole, rena, puna omladine, živosti, užurba-

novih im se u kavanama, na

mosfi, prkosa, i kad

ulici, po školama,

(derni stihovi, pro prodavali

vedale hove umetničke |

KNJIŽEVNE NOVINE

| a ujesen ic istić,. 1924 godine, upisao se na filozofski fakultet, : dužnost u

Interes za poeziju

G03..ERAIIE u se u Beogradu. poktretale tobožnje »medunarodne« revije, 0acionalnih Kknjiževnih

"kad je književnost bila puna novih pojava,

M kućama, recilovali mo-”

Nordiska škola, elizaOstrovski i Če-

gotovo SU bitnikca Nobelove

retkih izdanja

književni manifesti. Nije bilo pesnika Koji nije znao napamet one poznate prve stihove iz zbirke »Lirika Itake«: :

Ja, videh Troju, i videh sve,

more i obale gde lotos zre,

i vratih se bled i sam.

Na, Itaki i ja bih da ubijam, \

ali kad se ne sme, Pad

bar da zapevam

malo nove pesme. (HHiakom je pesnik nazvao tadašnju novostvorenu Jugoslaviju, u kojoj je on video nezvane prosce kako u bludu i pijankama ače na-

rodni imetak). Miroslav Krleža pevao je tada:

Kelner kavane Parmas! Jadniče dragi!

Tu staru romantičnu harfu nosite k vragu!

I mladi su sa zadovoljstvom polupali nasleđenje Dučićeve i Rakićeve barfe i udarili u sasvim druge Žice. Među njima bio je i Jerković. Prvi. časopis u kome se Jerković javio posle »Preporođa« bio je »Refleks mladih«; pokrenula ga je grupa mlađih pesnika;

PIRANDELO NA ITALIJANSKOJ TELEVIZIJI

tonu na ivrđoglavo ponavljanje da američko pogonšle ne theba da slepo služi evropskim institucijama. Po njegovom mišl nju iako je takav hačim bpožol šta otkrio neke nove scenske mo gućčnosti, on se. pokazao kao kraj nje nepođesan za formiranje Ukusa publike i o njenom vaspimoglo biti ni rei, ! e i slične proble vw me Noris Hoton proklamuje da r e Peniks po'ušati da otkloni sve te nedostat ke postepenim ali upornim insistiranjem na proširenju reperto=

ara i na formiranju jedinstvenog stila, U njegovim traženjima treba da oživi sva tradicija pozorišta od Aristofana pa sve do Antoana i Stanislavsixog, tradicija koja je u Americi toliko dugo bila zanemarena: i zaborav ljena. Ono će u toku narednih

sezona pokušati da pronađe &VOju umetničku suštinu i pokušaće da na američku. scenu unese jedan novi duh: da od pozorišta dinamičnog modernog spektakla načini pozorište velikog je zika i velike mašte. Da glumac izgradi sebe prema mašti Hamletovoj umesto đa Hamleta gradi prema svojoj sopstvenoj, kako

Drama »Henrih IV«, delo donagrade za književnost 1934 gođine i jednog od najviših izvođenih dramskih

Prancuski pisac Pjer Majk :Orlan pasionirani je tražilac starih

RHisto Ratković, Dušan Jerković, Desimir Bla-”

gojević, Dragutin Marković i Pavle Starčević.

. Sa-velikim naporima uspeli su .da izdadu —

_ Rišto Ratković i ci sloji kuća, ==

sva tri broja svoga lista, gotovo maksimum koliko se tada od ovakvih listova očekivalo. Posle. toga,. Jerković i Blagojević. pokrenuti

su časopis. » Umetnost«e, ali su ga sa prvini

brojem i zaključili; mi taj prvi broji uosta-

lom nisu uspeli da otkupe iz štamparije. Jer

ković je zalim bio saradnik »ele revije«, koju je pokrenuo Jovan Popović. Najzad, ista

ova Jerkovićeva grupa izdala je i.jedan al- · manah. pod naslovom »ČCaša vode«, Jerkovi-

ću je. bilo namenjemo da uredi drugi broj ovoga: almanaha,

mladi pesnici »nastupali« su u duhu vremena, prkosno,primenjujući u borbi protiv kon servativaca bojnu taktiku zabunc u proiivničkim redovima. .Pavle Starčević, koji će ubrzo napustiti zemlju kao vojni. begunac i kome će se posle toga poipuno izgubiti trag, objavljivao je tađa u, ovim zajedničkim publikacijama ovakve stihove: ·

Mačka svira u violinu. ab

Tseto se smeje što tanjir zveči,

Krava je preskočila mesec.

njoj moj deda piše roman

ali taj broj se nikad nije. "pojavio. — U svima ovim publikacijama,

pisao: »Na zubhoj čačkalj- ·

- le Banaševića,

pisaca u svet\! nulđi pPirandela, prikazana je prviput pre dva– deset dana na italijanskoj televiziji. TH 'Blumaca i režiju Kla udija Mina kritika je ocenila kao prosečne, Ipak, posebno je zamereno režiji đa nije iskoristila sve one puteve za scensku transformaciju čija st odlična rešenja sadržana gotovo u svim Pirandelovim tekstovima,

Posle postavljanja »Henriha IV« sa više strana su dati predlozi da se desetog decembra OVE

godine, „povodom dvadesetogodišnjice smrti Luiđi Pirandela, izvede ma televiziji i njegovo

drugo remek-delo »Šest lica traže pisca«.

teatro«

»Pikolo teatro« polazi na jedanaesto gostovanje

Milanski »Pikolo teatro«, koji je prošle godine gostovao u našoj zemlji, krenuo je ovih dana na svoju jeđanaestu turneju, U toku gostovanja na pozornica ma Engleske, Svedske, Finske, Danske, Nemačke i Austrije ansambl ovog poznatog italijanskog pozorišta izvodiće samo »Slugu dvaju gospodara« od Kar la, Goldonija i »Večeras improviziramo« od Luiđi Pirandela.

v »RAD« IZDAJE

Beogradsko izdavačko pređuzeće »Radđa4a, pored niza edicija pOsvećenih istoriji međunarodnog i jugoslovenskog radnićkog pokreta, pored izdavanja savremene političke publicistike, naučno-popularnih izdanja iz raznih oblasti, izdalo je do sada čitavu biblioteku značajnih, knjiga iz svetske i naše književnosti, ma da se uočava da se ovo preduzeće orijentisalo „uglavnom na islasične pisce. Tako je »Rad« od najvećih dela svetske literature izdao »Mobi Dika« od Hermana Melvila, zatim nekoliko dela Dostojevskog, Viktora Iga, Anatola TPransa i Zole. Od naših pisaca »Rad« je izdao »Burlesku Peruna Boga Groma„ od Rastka Petrovića i niz najvažnijih dela iz naše klasične literature.

Ove godine u izdanju »Rada« pojaviće se više značajnih knjiga. To su pre svega »Braća Karamazovi« od Dostojevskog, u redakciji Petra Mitropana, »Ja,.dnioel« od Viktora Iga, druso izdanje integralnog prevoda Nikodva od najčitanijih Mopasanovh romana, »Jedan život« i »Pjer i Žan«, zatim ironična fantazija »Tajda« od Anatola Pransa, a takođe će jizaći Zolini romani „Trovačnica«, »U kliučalom loncu« i »lstina«, zanimljivo delo MH. Dž. Velsa »Tono Bangi•, »Krstarenje Snarka« od Džeka Londona, »Jedno drvo raste u Bruklinu„ od Beti Smit i »U poslednjem Rkutu zemlje« od Teodora Plivjea. od slovenskih pisaca objaviće se dela Sjenkeviča, V. Garšina i K. Feđina. U biblioteci »Jugoslovenski radnički pokret« izači će prve dve knjige kritičkog izdanja celokupnih dela Svetozara Markovića. ! skoj komuni.

· njima, despota Stefana

IZLOG ČASOPISA |

»Letopis Matice srpske« sv, 0

Članak o pryom srpskom kritičaru ijmpresionisfi,. protkan 2Zanimljivimi zapažanjimut, dao je Zoran Gavrilović, Ocrtavajući značaj Svetislava Vulovića, kai pozorišnog kritičara, kaže Ga njegove kritike bile prožote im“ prestonizmonm, ali istovremeno,

romantičarskim kultom ORO da

lie konstatuje da je ; Šydlovid, prosvetitelj i inoralista, uništavao Vulovića, estotičara, kritičara« Govoreći O Vulovićevom književnom ra o Vrilbyid- zaključuje: »ICraj SVEĆE svog insistiranja na osećajnosti, Vuloyić je na jednom novom pla nu počeo da govori O umetnickoj ideji i racionaunom momentu u literaturi. 'Pa će ga linija odvesti u nauku, jer on nije uspco da izmiri u sebi emociju i racionalnu analizu.« Vojin Jelić je iz svoga neobjavljenoE romana »Nebo nema obala« dao veći odlomak »Pjesma i vir. Milovan Danojlić ima. impresivnu., pešmu »Noć«. 'P'akođe su pesmama zastupljeni Dragan Kolundžija, Milan ~“ Kulundžić i Dobrošav Smiljanić. Nastavak svoga članka o našem stihu „štampao je Bime Vučetić, završavajući ga sledećim tvrdc»Ako se pak danas učini,

njem: 'k razmatrajući poez!JU našeg BtOljeća, da ta poezija nema više

dubljih veza 8 narođom, onda će i to. biti dokaz, koliko se ražVIO naš izraz, kako je estetski, poč

tički pluralizam neophodna poja

va Književnog razvoja.ć« Nikola Petrović objavljuje svršetak članka, o Bvetozaru Miletiću i Pari-

istorijać

Rubrika »Književna 1!S pisanu i

donosi veoma SstudioznoD 1 zanimljivu raspravu Đorđa OS TRadojičića o književnim strem:JeA Lazarevića, pod naslovom »U tamnim Oblacima ka sunčanim najsvetlijim zracima, O Sterijinom pozorju piše Dušan Popović. U rubrici »Pročitano« Miodrag Protić alirmativno prikazuje roman Milivoja Perovića »Golemaši«, a, Jelena Baulić ima belešku povodom drugog izdanja romana Aleksandra Vidakovića »Marin Sorgo«. O knji 'zi o hrvatskim putopiscima, XIX i XX veka piše Dim, Kirilović. TL. ZŽ. kritički prikazuje »Gokoladua, roma! Tarasova-Rođinova. Desanka Maksimović sa puno hvale govori o knjizi pesama braviliskog pesnika, Ribeira Kouta, objavljenoj ma francuskom jeZIku, O romanu američkog pisca Nilzona Algrena »Čovjek sa zlatnom rukom« piše Miodrag Protić, Postoji obimna rubrika »Listajući časopise«, u kojoj se donosi niz podataka o književnom bivanju u svetu. Pored bio-bibliografske građe o Jovani Jovanoviću

Zmaju, dati su i likovni prilozi Mila Milunovića i Koste Angeli TRađovanija.

»Mogućnosi« broj 7

Augustin Stipčević je objavio prozu »Pseto u kočiji«, odlomak iz romana. Sa pet pesama zastup ljen je Danilo Čović. Jedru naraciju kazuje pesma Ante Cetinea »Susret na Peristilu«, đek je Nasko Aganov štampao šest pesama. Braslav Borozan govori o OPBtoj scenskoj atmosferi i Osnovnom tonu u Krležinom ciklusu Glembajevih i izvlači sleđeći zaključak: »Ta sposobnost reči u Krležinom dramskom tekstu, ta njena đinamičnost prenosi radnu s partnera na· partnera | zapliće sukob do vrhunca, čini je naročito đramatičnom ı vezuje gleđaoca za glumca.« U »Osvrtimađ Dinko Poretić ima članak »Vis u međunarodnim zbivanjima na početku XIX stoljeća«. Divna Denković-Bratić „piše 0 engleskoj književnici Katarini Mansfi1d, iznoseći opširnije pojedine momente iz njenog života. Andre Jutronić je đao niz podataka na temu »Brač u: predđratnim pismima Vladimira Nazora«. Donesen je i članak o rađu Pođodbora Matice Hrvatske u Splitu i štampan pregled časopisa. Objavljena su i dva likovna priloga Bartula Petrića »Ribarske kuće« i »Seljaci

kod turnja«,

»Delo« broj. #8-9

Na uvodnom mestu ovoga dvo. broja Miođrag HB. Protić razmatra, problem naše umetničke lri, tike i izražava želju da ona »manje bude pasivan odraz jednog određenog trenditka u razvoju naBe umetnosti, — proizvod, a viša njen svesni stimulator - činiIce. Zanimljivom poečtskom ekspresijom odiše peBmf, Stevana Raičkovića »MBalkon«. Stihove su još štampali Bvetozar Brkić, Zvonimir Golob, Dragan Kolundžija UTR Babljak. U uvođu svo ga članka »Krvavi mit« rvin Binko konstatuje da je »mit fantastična slika, koju čovjek sebi stvara O objektivnoj stvarnosti. Mitova ima zato, jer slika, što je ljudska svijest stvara O Sstvarnosti, ne nastaje na osnovu 5pozna„je te stvarnosti, nego JE upravo posljedica njena nepoznavanja.a Osim toga izriče da je »logika mila logika čovjeka, koji je izgubio sve ljudsko i kome su mi. sli i emocionalne reakcije izopačene. To je logika čovjeka, koga je jedna fantomatična apstrakcija učinila tupim za sVe ostalo, te je i čitav njegov osjećajni život postao apstraktan.« Na psihološkim elementima zasnovanu pripovetku »Neznanka«&« ima Momčilo Milankov. Svoje seminarske Skice »Od Bekona do Kanta« „objavio ja Sveta Lukić, raspravljajući različite filozofske probleme».

U rubrici »Komentari« štampan je razgovor 5 književnikom Mat. kom Histićem pod naslovom »Ja modemrnist nisam higda, bio«. GovopPeći O pojedinim literatnim problemima, Ttistić je izjavio; »I danas smatram da je opozicija modernizamı – realizam nerealna, 'To je jedna lažna antinomija, jedna, pogrešna, shematična podela koja ljude klasira, tamo gde im nije mesto. Slični sukobi i diskusije svuđa poštoje, ali sq nigde ne svode na tu glupu dilemu.« Analizirajući maše literarne prilike, Ristić naglašava sledeće: »Pre svega treba Se boriti protiv gluposti. Jer i zeostalost, i nazadnost, i uskogrudost pa i nopoštenje često Su samo jedan, oblik, jedan vid gluposti. '"Preba se boriti za svest, a to mači. protiv svih onih shvatanja koja koče slobodan razvoj te svesti, pa dakle i literature., za koju sam uvek smatrao da je na Dprvom mestu jedno izražavanje, jes dan način iaražavanja.,ć U rubrici »Savremenici« Pavle Stefano vić je dao svoja. razmišljanja nađ TžHionegerovim scenskim oratorijumom »Jovanka Orleanka na lomači«, nazivajući ih »Zdanju zvuka, šumu iz pepela«. Rubrika»Suočavanja« donosi članak Janka Kosa »Umetnost i klasna ba za«, Zaključujući svoje izlaganje, WKos se pita: »šta nam prema tome znači tvrdnja: umetnost je klasno determinisana? Ništa drugo i ništa više nego to đa umetnikova individualno biće ostaje često u granicama SVOJE klasnosti, s njom skladno i identično. Klasna umetnost je umetnost in« individue čiji indiviđualni interes ne premaša klasni interes, nego, se s njim pođudara. Upravo se za to i ne može tvrđiti da su umet-. ničke pojave koje ne možemo da iyvedemo na klasnu osnovu ma nje klasno determinisane od pomenutih.« Đorđe Rađenković u rubrici »Kalendar« objavljuje članak »Zapad i novi trenutak«, u kome daje pregled politike pojedinih zapadnih sila. Rubrika >Zapisić štampala je prozu Milana Tokina »Buđenje« i konvulzivni napis Višnje. Stahuljak »Trubači svemira«, Osim toga je objavlje- , na proza Nebojše Kuđića »Put vođenica«. »Na tekućoj tracić Veljko Ribar piše povodoni Kan tove »Kritike praktičnog: uma« O kaže: »Sve ono u čoveku što Kan ” zajedno- sa svim idealištima.| najgenijalnije od svih iđealista, izvođi iz čovekove pripadnosti numenalnom svetu ima svoj O%-' nov ne u našem prirođnom, inđividualnom, nego u našem društvenom biću. To biće izvire iz onog dela našeg čulnog, »fenomenalnog« sveta, koji Kant nije video ni mogao videti: iz društva, kao sveukupnosti odnosa u kojima čovek održava i obnavlja svoj »empiriski«, »fenomenal-

ni« život,« Povođom đve sveska štutgartskog »Gođišnjaka za este tiku i ODpŠtu nauku umetnosti« Milan Damnjanović govori o istoričnosti i bezvremenosti umetnosti. Alt 0

čara u Ministarstvu prosveie.

o meni«, Jerkovićevi stihovi nisu bili intelek tualni prkos ove vrsfe; oni su bili lirski prios mladića koji je, za nuždu, davao rečima značenja koja one nisu imale, ali ih je kombinovao fako da one svojim neredom ipak izazovu izvesnu emotivnu almosferu. Tome svome umetničkom postupku om će, manje ili više, ostati veran sve do trenutka kad se, otprilike posle 1931. godine, pod uticajem Jo-

'vana Popovića, počeo politički određenije ori-

jentisati i svesnije približavati naprednom pokretu.

_I posle 1927 godine Jerković je živeo životom od danas do sutra. Naročito pitanje stana bilo mu je gotovo svakodnevni Dproblem. To pitanje nas je i približilo 1928 godine. Bio sam tada, kao stuđent, dnevničar u Ministarstvu prosvete. Stanovao sam sa jednim drugom, takođe studentom., Jerković jednoga dana opeb nije imao gde da prenoći. Pozvali smo ga da pođe s nama, pa, smo ga krijući — jer gazdarica to nije dopuštala uveli u stan. Dali smo mu, kao što je Želeo, po deo od svojih posteljina i prosirli mu da

' spava na podu. Od tađa, on je svake noći,

vbog gazdarice, kasno dolazio k nama a zorom odlazio. Gazdarica je i inače svakog našeg gosta redovno dočekivala ili ispraćala, pogledom kroz svoja diskretno otškrinuta vrata u pretsoblju. Ni glas Jerkovićev nije se smeo čuti u sobi, Navikao se već bio toliko na šapat da je i docnije, kad je postao legalan sila

· nar ove Sobe, još dugo samo šapatom govorio

u njoj. U toj sobi prao je on noću često svoju

jedinicu košulju, sušio je velikim fabacima .

upijača koje sam m) donosio iz Ministarstva i oblačio je izjutra poluvlažnu, — Posle neko-

liko meseci, prilike su se u stanu izmenile,

I Jerković se najzad privoleo da postane činovnjk: postavljen je bio takode za. dnevni-

iada- vadili, ili tačnije: zajedno se nalazili u

- kancelariji: Risto Raiković, Jerković, Boško - Novakovi6ć.i ja, Rad je naš treći drug saznao da je i Jerković poslao »platežni« građanin, _on mu je:odmah predložio — jer se izdržavao 'od vrlo skromne majčine pomoći — da ofsad

Jerković spava u krevetu i da plaća stan, a on da spava ilegalno i besplaino na podu. Jerković je pristao. Olišli su zajedno gazda-. rici, Ovaj „je othazao stan pod izgovorom da odlazi iz Beograda, ali je zato, da gazdafica

tobože ne bi bila na šteti, doveo ovoga svoga 'druga, činovnika Ministarstva, ko

ji će ga odmah zameniti u stanu. Od tada, Jerković je slobodno dolazio u stan, zviždućući kroz preisoblje, i ljubazno se nozdray-

'ljao s gazdaricom, a, bivši siarosedelac u sta-

nu ulazio je sada i izlazio iz njega samo po

Zajedno smo

G. S.

________________ _____________ _____Č___·ČŽ–E–--đ-–-Č–-–Č---— — _—-—p"pP"T—

ušan Jerković

mraku, sve dok najzad nije doisia otpuiovan iz Beograda.

„U to vreme, kad smo sfanovali sami, on više nije bio »pesnik-vagabund«. Hranio se uglavnom redovno, dolazio pući obično rano, i dok sam ja spremao ispite, on je duboko u noć pisao pisma i pesme Jelici Popović, sestri Jovana Popovića. Čini mi se da, je u tim

pismima bilo lirike od vrednosti, i puno du- ·

ha, i bogate noeiske inventivnosti koja, je iz" · virala iz jedne vanredno lepe i čedne ljubavi. i Đešavalo se da je po nekoliko časopisa jednovremeno donosilo njegove akrostihove | druge pesme posvećene Jelici. Nije bilo dana

u to vreme da Jerković nije njeno ime negde” napisao, macrtiao: u pesmi, na koverti, na margini kakvog akta u kancelariji, na čar-” šavu u kavani, na zidu u sobi. Jednoga ju“ ira, pre kancelariskog vremena, uz kafu kod

»Arapina«, pročitao mi je pesmu koju je ie

noći napisao, razume se Jelici. Pesma se za-

vršavala: : :

hay P /

e oo SO Vai 74 . Sećanja io su na {ebe, Jelice, jer ljubav ia Vrdpa POTOA nikad ne zamireč, a noć me senkama, uvijar proleće 5

•*

; * l ; silazi... u susednoj sobi do mene uvela žena umirč... Sa ziđa, iz mirisne zore, lik mi fvoj tiho

| ; prilazi e:

Bolesna žena koju pominje u pesmi blia 46

književnica Milica Janković, od čije sobe su nas delila samo vyafa. Ona je nepomično”

godinama ležala bolesna u krevetu. S vreme"

na na vreme dojazio joj je neko i svirao na O A etĆu koji je bio vrlo muzikalan. o napamet čitave partije iz mnogih 0pč" i: to su bili dragi časovi, opj'Ba 9 nado" LOPOV one neprijatne večeri kada je bO-. esnu Milicu, pred noć, hvalao nemir, pa je dvo ječala, jednako zvala i grdila slu" favku, vikala ma mačke ispod prozora i du“ 80, sama, naglas plakala. RACGN Ostali smo u tome stanu sve dok nismo” obojica otpušteni iz službe. Tada smo sec TA" stali, On je posle toga nekoliko meseci živeO u Kikindi kod Jovana Popovića. Po povratku” u Beograd prihva{io se raznih honorarnih pOslova, dok se najzad nije skrasio kao korek-",

· tor a kasnije kao. saradnik »Politike«, Na f0}.

dužnosti zatekao ga je i rat 1941 godine, Šest meseci docnije već je bio uhapšen, a godinu dana posle toga umro je u koncentracionom. logoru u Norveškoj, OJ RE

| Olanok DOM | 2 Buro GavbiR

prozora