Književne novine

Najčitaniji pisci Franeuske

Š Na kraju | ovogodišnje “knji-

|} ževne sezone u Parizu su objev-

JJ ijeni podaci i napravljen bilans

o uspehu pojedinih dela prema tiražu.

Romani su kao i uvek dobili

. 1radicionalne Književne nagra-

“ de. Medutim, „prvo mesto na

francuskom »tižištu« nije dobio

nijedan od nagradenih romana,

književnih

DRAMA - e već drugi roman FPransoaz SaPremijera n 212: Panora- pan »Izvestan ošmeh«. Ovo delo ma vojvođanske poezije n mlade francuske Mnjiževnice

prodato je u preko 350.000 pri-

režiji sa. MNiom,jovića, u o- a e meraka. Roman Rože Ikora »Po-

7 bradi B, Mihailovića.

U Narodnom pozorištu: mešani toRoVi«, koji je dobio premijera „Narodnog posla- Književnu nagradu »Gonku?«, nika“, MWeogradska Rhomedi- prodat. je wu. tiPažu od 200.000 ja: „Put oko sveta“, prvi primeraka. put pokle rata. UB Puli Na osnovu bilansa koji su na=-

pravile izdavačke kuće u Parizu mogu se takođe izvesti i za'ključei o poplila\nosti pojedinih majstora pera. Sudeći po brojKcama, ako se ostavi po uspeh Fransoaz Sagan naj nijim piscima se mogu smatrati Alber. Kami, Rože Perfit i Žil Romen. i 7

Od mlađih pisaca koji su se ove godine pojavili sa svojim literamim prvemcima najbolje je prošao roman »Nedžma« od Kadeta Jasina. Delo Jašina mno gi kritičari smatraju »Otkrićem godine« i mladom autoru bpred-

premijera drame „Vrelo sr· čet američkog pisca Dž. Patrika,

Premijera „Hibarskih sva đa* u režiji B. Stupice u Zagrebu, Pedesefa pretstavu „Ožalošćene porodiee" 150-fa „Moštane“ u Narodnom pozorištu u Beogradu.

IZLOŽBE

Povodom 99 novembra WVLUS i PELUH su izmenia„li svoje kompletne izložbe. TU Sarajevu otvorena, {radi-

cionaloa izložba MDosansill viđaju veliku budučnosšt, I ?YOslikara, Mih, S Petrov izla- mar: Zana Gamoa »HMremedahn“, gao u Čačku. koji obrađuje SKGQLJGVOKOVIOĆ T 9 Pa še: tematiku, ocenjen „je takode COL Dra ay OL ONO KIZ kao delo autora Sa buno liteća,- slika A. Albramovića vrarmih Kkvaliteta. Među ostalima Kkolekelim sliča P. MBeljan- istakla se je i književnica ani. skog, “decembarske. grupe, Ruže koja je nedavno objavila gralike u boji, A Rumri svoj drugi roman ”»»Stopama Ž : j f a. i U Ljnubliani otvorema iz- Jed BP SRT . ložba norveške grafike, u A Skoplju izložba wavremenog italijankkog slikarstva, 5 . | »Subverzivna« KONCERTI L Uspeo koncer Društva umctauos prijatelja muzike w Beo- : a . gradu. Prvi solistički kon- je pobedila

vert K, Binavera u Beogrn-

· du. O Novom Sadu prire- . |

dio koncert Devi Mrlih, pi- Lokalne vlasti u Los Anđelosu

janista iz Pariza. Održan uložile su poslednjih godina Ve~

Treći redovni koncert Sa- j i ome gradu ri-

rajevske filharmoni,ic, like napore da svome B b iy Poljski pijanisti žaejtoš bave renome uglednog umetnič-~

kog cenina. U tom cilju one su i tokom ove godine priredile ne'koliko izložbi likovnin umetno-

Tiubarski, Halina Jjećenjev ska i Halina Lukomska pri

redili aspeo koncert n Beo-

gradu. sti. Uspelo prso izvođenje U svemu tome' je BRIG i iisk i tnile da ova godima pretstavija fimfonijske poeme B. Iva ibnočnu pobedu onih umetnika novskog u Beogradu. i wwrovhHika galerija i muzeja koji su se borili protiv tendenm. e m cija riekih funkcionera iz gradOPERA L BALET ske uprave da savremenu apU Beogradskoj operi go- straktnu umetnost Žigošu \ kao · ei ; »subveizivnue O ovome su Pplstovalki Žeroior Gejne-Vag> sali izvesni ameički listovi, pod ner u „Tokki“ U Pragu vlačeći da je prvi, but Ove BgOgostovao zagrebački balet i din« godišnja O eeyo:nou ikaz otki „Đavoli iz Los Andelosa i okoline 'OLVOprikazao TL TUE: - _ ·rena bez uobičajenih primedbi u gela“, „Mrežu 1. „tra“ zvaničnih Krugova. vinskog i „DinarskQ& kolo“ J. Gotovea, . A Premijera „Kučije Lame-

Stogodišnjica Vitmanove zbirke

mnur” u Zagrebačkoj operi,

RAZNO

TO Novom Sadm održano U re« savetovanje Komisije „Dete »YVlati trave : i 'film*, uz” mčešće pedago- · i y

ei - 0 tebi proteklih mesec! gO»

KR, finish an ika i Kkri- 'toVO,„ |, čelom svetu bila: je na fičara,.“ ct A izvesSMi način obeležena OB : i; _ “ dišsnjica objavljivanja ~ bpboznale gugotlovenaji OTERA U d6- zbirke pesama Volta Vitmana legacija na čeln sa Ž. Skri- »Vlati trave« Ova zbirka koju ginom otputovala u Kinu, je ,i sam pesnik svojevremeno

· će boraviti mesec dana. nazvao »jevanđelje demokrati XE oo Ra i Zilat- je«+ bila je dugo na _indedsu

IO ROMURVNO" “4 | nije se mogla naći ni u· jednoj ković, akademik Jovan Ra- iavnoj biblioteci u SAD. Ovadonjić, akademik M. Va- DA ORAO YO TORO Oi Dos

Č 7 i su oživele zato š nisu pCcS + 'Bkađemik V. Petko · vale -o »plemenitim osećanjima“; Kiee odnosno zbog služenja nekon=

vencionalnim Jezikom i neo-

" preznošću u izboru tema. . Međutim, Vitman je hteo peva o Americi onakvoj kakvu

Osnovano društvo geografa Crne Gore. Hiječko. pozorište prosla-

vilo 10 godina svoga rada. je gledao sopstvenim očima: | Privođe se kraju radovi zemlji SBB i O OVA i 7 ii S nika. merički ž

OB ORO Sie GBUTIHiG Oea WovijA strofama dat je u reprodukcija u Beogradu. svoj svojoj povezanosti i ispre Aco Bopov dobio nagradu pletenosti, upravo onako kako od 100.000 dinara, od Udru- se i odvijao u stvamosti. . Dajući Novom svetu novu li-

ženja književnika Makedo- nije,

je lomio oveštale i tradicionalne foitime versitikacije i jezika. Sasvim. je MDbio . saglasan sa idejama britanskog kiitičara Kristofera Kodvela po kojima poezija prenosi ·čoveka u jedan imaginarni svet iznad realnosti. budući da je i sama jedan svet više realnosti i iluzije. »Iluzija« koju je Vitman želeo da pretvori u „Stvarnost« bila je sama demokratija, a ne formalni aspekt parlamentarizma, Vitmana su između ostalog optuživali i za širenje filozofije

riku Vitman

Oi iy Ta Vera NRTRTi Pažnja ! Novi broj našeg

tekućeg računa: 10-K.B.-32-Ž-208 ·

da.

hovršnog i lažnog optimizma, dobrog pozorišta. Viiiozna glu Ali i danas, pošle /sto godina/ ma, iavahrednm 'kompaktnost i ako se pročitaju njegove pesme... njednačenost ce _ ansanıbla, poštaje jasno, da je uzrok im” ROPIM Su. jednog prignanje napadima bila ideološka netri- američke kritike, dok” , sam pelijivost. Beg, obziva na sve lo || n

komad, manje povolino ocenjen, Vitman „je ostao i dalje pesnik | Bod naslov -ODSGROO al | Čii znadaj Galeko' plelazi gta Tod naslovom Zasebmni,. . Slaba · „kvaća komada .ša namivim ea vpoved prozora" i „to, LOM s \ A a 2 . ŽRije 1 mičku osnovnu ideju — nžas je“dne,osamljenosti, ncodoljivu po38 NE i Pij ke koji ljude ; »Kraljevski put« s. Mtanja, Mve Je to sažeto i.izra=. na::filmu .·

„bg (1 FM jj | H

e: Ometiyi "obuhvaćena sl usty dam". Obe drame sadrže

198, :aP Marlooyv » 78% dpobu za druginja, i žalosme, uz ženo simbolom „zasebnih štolo-

va". "Biti svakodmevno sam za „vslolom, ža „pisca je rizo» „jada. od pustošna slika wsamljenošfti.,

U atmosferi sivog, jednoličnog engleskog hotela \kraj smenjuju. se periodično isto ta„ho sivi, usamljeni. životi gosti u koji u njega mavraćaju, U ta-

Poznati voman Ante Marloa »Kraljevskj puts biče uskoro pre net na filmsko platno. Režiser i producent ovog novog filma

Amerikanac Robert "Rosen. Već vom ambijentu, u prvom ko je Doštianut sporazum izmedu” muydu „Sto“ pored prozoa“ ste Tirancuza i, Japanaca za saradnju ' ću. 86" dve nesrećne ličnosti —

na snimanju ovog filma, Kkste=" Yijeri ga »KraljeVski put« snimaće se ı Kambodži. Sve. potrebne

kad, davno, oni Su, bili braćni par iu jednom proteklom vVre=

predradnje..su” završene tako, da menu njinovi životi uzajamno će u najskorijem vremenu Otpo- "Su Se muešali,i lMukrštali, Sada, četi snimanje ove: čudne 'fran- mak, Io su dva Osamljena | u

cusko-amenčko-japansko: kambo- Ona

: svemu promašema stvora, „ažiske umetničkc i poslovne „ko-

produkcije.” na, „Sjajho ugladena sirena“, U OBN Ciko žena. koja želi strasno li na ne-

- Sf = &reću nije željen i koja, je:svojć

J ı y život svela na uzimanje. drogi Nova kamernš i mođeliranje. On, nekadašnji

\ Y. : proletet, ambiciočan, Te BNC

a Oi i odlučan, mogao je lako. da Dposcena u filmu o stane laburis ki ministar ali

; su međutim i njemu na kraju životna preostale svega dve stva”

U Rimu je nedavno olvoreno ale di alkohol i piskaranje.

jedno, novo:'pozorište „ u ulici, T!:

: Pe e 55 :Dve paralelne sudbine čoveka San Stefano del Kako u zgradi Dve paralelne sudbine o nekadašnjeg. pozorišta »Arlei- a žene „date SU drugom kono“. Posle desetogodišnjeg ću-" maviu „Bto broj sedam“. koji Ee tanja ova "rasla "scena je. ma Mio) datoj io a OC inicijalivu „poznat. zorišnog ”. 1 . PVA ; eš Žar ljativu „poznatog po 8 vota: diva Života do 'Kkraja rđa-

i filmskog. glumca Alda.Pabrici= ja ponovo progovorila. Na' repertoa”ra “ovog pozorišta koje,' slično našem „»Ateljeu 212« ima više, kamerni, karakter, nalaze se »Sest smešnih priča dve farse' u antičkom maniru 'i čČetii tipična primera · moderne kamerne. scene, od poznatih pi-:, saca Žan“ “Pardiea, Anđre 'Ruser in jšpunjav“ voj, prazni, Mna i Johesška. Fabricijevo "DOZO- lovi, iyot raznim "Jažima,:o nerište može.da primi. samo dVe!'ji herojskoj vojničkoj prošlo-

vo Življenje, u toj poslednjoj ot'srivaju se,u svom jadu , dva, „potpuno, nedoživljena. života. Usedelica, kao Što se one običmr zamišljaju, ružna košćata, · sva uglasta, i čangrizava zaljubljuje se u vatalicu. Ovaj, mak, dazmeće se i sa puno mašte. izmišlja, događaje i na taj na-

stotine gledalaca, a už UpotreDM i, A ustvari to je seksualno

i pomoćnih sedišta oko 230. Za- deformisan i plašljiv fip, koi

add M'abrici nema svoju TYUPU jedino dopušta sebi ·da uzneveć radi sa glumcima iz drusših Wijrava Žene po · bioskopima.

pozorišta. U oba komada igra isti glu-

A mački par Moji je savršeno is-

koristio mogućnost. da na kon-

likova iz prvog i drugog komada, ostvari dve briljantne, vifuozne, sasvim različite kreacije u kratkom razmaku.

trastima,

Drama ljudske usamljenosti

T. pored foga što su ova dva đela T. Rattigan-a bila strogo Drama, „Zasebni stolovi“.od Te kritikovana — naročito mu ie rensa' Religema · igraba je pre zamerano da je, kao.i u Du-

eg vremena na Brodveju, u bokom plavom moru, zapao u O-

režiji Pitera Glenvila, i zaslu- čajan, banalan happy end, i da gom. ovog režisera pretstava je je „slavine sentimentalnog: ofvoocenjena Kao · klasični primer

rio u punoj meri" — ipak, bilo

(USPEH NOVOG. ANUJEVOG DELA

»Siromašni MBitoš• 'je' naslav veću atrakciju sezone, Svake novog pozorišnog dela koje.je' večeri u. bozorištu na Monpa)– napisao poznati francuski pisac nasu »Siromašni Bitos« dobija

ogroman aplauz od publike tako da zavesa mora'da se podiže i po šest puta. Na slici: Žan Anuj za. vreme generalne probe »Siromašnog Bitosa« gleda. pretstavu Sa treće galerije.

Žan Anuj, Pozorišna MRoritika, Koja je već prošle godine zauzela rezervisan stav prema »Orni{lu«, negativno je ocenila »Siromašnog Bitosa« na kome je Anuj radio pune tri godine. Ali i pored toga Ovaj komad pretstavlja naj-

Lje i ov ode po; Fiš nekoliko daBjaa: emotivnih. sće-

dovode u takva ~

mora,

ječan, Čovek| i, jedna žena, Ne-"

je beznadežno elegantna, boles+.

je i puno btizmmanja, Tođvu je TOB izvanredni smisao 28. Vajanje „atmosfere i isticanje i izvlačenje na povhšinu svega. Što je karakteristično za, dobijanje autentičnog uliska. Pohvaljen njegov ošećai za pozorišle

or njegove trajne vre; po mišljenjima. Kitiča0ipba u toj viziji „odvoj | Stolova", žalosne sudbine „ijudske osemljenosti, MOB Filmovi sa crno| belom tehnikom „u. porastu .

72 PI %

Ameyička proizvodna preduže'ća povećala su u toku 1956 go-

no-belomi tehnikom aružav juči tako, osmogodišnju ten“de; ju za snimanjem što Vveće& broia filmova u boji, Ove godine "filmoyi „crno-bele .tennike Tve1stavljaju već 54 procenia ukupne proizvodnje SAD.” \

Dok' se. muzički i Varijetski bhiomovi i da\te swmimaj ı boji, „crno-belom tehnikom · uglavmnom snimaju tilmovi iji sadžaj, duh 1 ambijent dolaze više do izražaja u starom sistemu,

M O POT AV-J : Testament „O'Nila·

Judžin O'Nil je bio, besumnje jedan od najanačajnijih ameri

ih dramskih pisaća u periodu

od 1920 do 1940 godine, Zatim je. postepeno, Danas; međutim, nepisano pravilo. literature ponovo je! dobilo svoju potpumu afirmaciju. ·.Popularnost O'Nila u SAD i osšta-. lom svetu opet je počela da raste, Ovu tvrdnju! najbolje potkrepljuje interes za njegovom poslednjom dranonr”, „Dug put dana prema noći“, Kao što je poznato, ovo delo je — po. želji autora — prvi put izveđeno „u Stokholmu, 8 nekoliko meseci posle ove premijere, upravo ovih đana, stokholmski uspeh se Pponovio· i u milanskom „Malom teatru“, Kako-. saznajemo, i dva brodvejska pozorišta priprema,u izvođenje ovog komade. Bilo je potrebno đakle da pisac umre, da ođ njegove smrti prođe i?zvesno vreme, đa se izveđe nie 'Sovo poslednje đelo, pa da on

zauzme mesto koje mu po vređ |

nosti njegovih dela pripada.

Sava se već ma da je O'Nil napisao: ovo · delo i odložio .njegovo prikazivanje sve. do svoje smrti. je vrlo jednoštavan: drama ie autobiografskog karaktera i Yisac je želeo đa zadrži veću slo' bođu izražavanja, hteo je da izbegne polovična, rešenja, da njegova shvatanja čoveka i umetnika dođu potpuno do izražaja, A fu svoju Slobođu platio je išUviše skupo — odricanjem da vidi na scemi svoje poslednje verovatno životni ej, ye "Ovaj „Dug put danš& hprem noći“ ustvari je samo jedno Dpopodne u poljskoj kući Tajronovih, dan od podne do uveče, Ali, to je bilo sasvim dovoljno da se ode u najdalju prošlost četiri člana porođice i đe se parabolično pretstave · njihovi životi u odnosu na jednti jeđinu noć, Da bi došao đo toga O'Nil je neminovno preterao u nekim pojedinostima; i tu ie bila najveća opasnost, jer se radilo o nožu. sa 'dve oštrice. Ako doveđena u &jituaciju đa sazna najrečitije istine o ta četiri lica, s druge strane postajala je Oopasnost da ih ne vidi, da ih smatra kao specijalne šlučajeve,

smisao, | ; _.Gospođa Tajron koja je posle jedne bolesti, „kada je trebalo da dobije svog mlađeg sina, počela da uživa morfijum, izvan= redan je potrftre žene, žrtve, vI-

še nego poroka, sopstvene, Spo-.

sobnosti da, prihvati teret i sra nice ·realnog i prisutnog. "Po je žena koja je u svojoj slabosti i bedi neprestano ' razočarana u muža i deći, iako. je bila predmet njihove preterane ljubavi,. + j- ja o

Tođvučen'

"dine, bboj filmotvn Bnira11enj) CC

padao, u zasenak.,.

Razlog: ovom odlaganju'

je s jedne strane publika

da me shvati njihov univerzalni

a Tafik Mrenogiht -BilaR | Trijumf

Marije Menegini

u Metropoliten operi

Poznati sopran Marija MeneF!ni Kalas, dugogodišnji član Milanske skale, nastupila Je WU Đelinijevoj cperi »Norma« na svečanom otvaranju sedamdeset i druge sezone u najvećoj pozorišnoj kući SAD, Prema Pplsa-

negini-Kalas je «oživela „nezapamćen uspeh. Sva sedišta S bila popunicna a ušupan prihod sa prve preistave iznosio JC 75,000

je i čuven: italijanski tenor Mario del Monzko: e Marija Menegini·Kalas je inače

ime Marija Ana Sofija Cecilaia Kalngeropouios, Rođena je 1923 godine .u .Njujorku. Od 1949 BO“dize, kada se je udala za jednog industrijavca iz Veuona' stalno živi u italiji. 7

GROM La LM ek ML O TONA...

Muž. već stari ·glumae, Irac koji je zaradio nešto para, nepopravivi tvtđicća. (zbog bednog detinjstva). SBtvara' 8VOJOm zabludom, i ne samo ·njom, ne

malo nesreće oko sebe,, Pa ipak.,.

njegov tvrdičluk je :samo jedna okolnošt i ona. ga ne, sprečava da buđe duboke vezan za SVOJU ženu i decu. :

Mlađi sin,. u toku dugog DO-, podneva žŽnaje. da BB •· tuberkuloza; Aji to 'je' amo poluga „koja..pretečoj sceni, smrti

“vtreba 'da da poetsku' vokaciju,. a ” težinu: i. značaj: Stanijk sin ta~,

kođe glumac: po. profesiji: (i, bež strasti), je cinik „i kolebljivac.

Nijedna ođ ovih četiri ličnosti |

ne može se nadati od „sopstvenih nedostataka. U životu svakog od njih. —o„.kada je gospođa Tajron bila. mlada · zaljubljena devojka gospodin |) da postane veliki glumac —.bilo je: časova kada su još kao imu-

ili

ni mogli da .se:spasny Pravi tre- |

e ne ni 8

nutak je prošao i

oni. v mogu da očekuju

pomoć”

koje: strane. Svako od njih nosi. |

svoj deo odgovomobti. za sreću drugih. žrtva „je i telj istovremeno, nevin i' kriv, Ipak .ovi saputnici u dugom putu damnm prema noći nestaju. neraskidivo. sjeđinjeni. Pozorišno delo. ovakvog. ·sa“ržaja izlaže se opasnosti da DOstane teatralno, da Se pretcvomi u monotonu pretstavu.. A O'Nilova drama —prema pišanju italijanske kritike nije kazala tu &labost.,. Naprotiv, takva „pogibeljna“ mesta su data vrlo intenzivno, DOSVe sU intim na i lišena sveke teatralnoti. „Posle \ove pretstave — Misao jedan milanski kritičar prikazu. jući premijeru: ova drame — čOvek se oseti, duboko i nadahnut dobrotom. Jzvestio ia da je jedno „takvo · intenzivno osećanje . i. nagnalo ' O'Nila dđa

opiše ovaj, „Dug, put. dana. pre- j

Mina noći“,

nju nekih američkih listova Me-. dolara. Zajedno sa Kala- |

sovom u ulozi Poliona nastupio

poreklom Grkinja ı pravo joj je

ali |

razjeda.h. .

oslobođenju |

samo |

Tajron bio. na mutu

muči- |

ostnju |

ova |

po- |

snažno

; »Ž, iVOTtć PRO BROJ 10

"Na uvodnom ı ja Salko Nazečić piše o Yvađanju Sterijine rame i daje ODPširnu analizu ovih Sterijinih dela, ousvetljavajući istovremeno ondašnje kulturne prilike, Prozu »Posmrtno kolo« u kojo, 5ć obrađuje tematika iz ata štampao je Borivoje Jevtić: Pesma ma su zastupljeni Esad Velić, “Nikola Drenovac, Mak Dizda!, Miodrag Žalica, Jolanda Bilić i Jevrem MBitović. Ismet Smailović je napisao članak »Zbog čega se, prigovara .. zahtjevima. današnjeg | književnog \pa naglašava da bi „žalosno bilo kad bismo mi 1l jezičkim pitanjima stajali uvijek na istom mjestu i kad me bismo Uu'. tome gledali malo više naprijed 1! naglašava da »nastojanja da Se u našim gramatikama i knJjižeVnom jeziku izmijeni ono što je zastarjelo ne treba shvatiti kao »prelazne pojave«, nego kao nUžnu potrebu, jer to diktira novi život i jezik u tom novom ŽIvotu«. Bela Šubić ima pripovetku »Ravnica«, đok je Emilija stijačić dala prozni · odlomak »qa dnmaa, | OVeći napis o Bocancima 1 dubrovačkoj Mmjiževnosti štampao „Je Vuk Vina ver u kome kaže da su se wprisne veze koje je sa Bosnom i Hercegovinom održavala njima i susedna Dubrovačka Republika odvazi}e i Wu' književnošti ove male primorske zemlje“.

U rubrici »Osvrti i osvjetljavanja« dr K. A. piše povodom pojave Pohva ıL e ı u" dos ti KEKrazma Roterdamskog na našem jeziku i podvlači da »Wrazmo RotevdamsEki 5 pravom ima reputaciju jednog od mwajuglednijih pretstavnika humanizma Henesanse«. Vojislav Bogićević iznosi dokumentaciju o tome da li je za. vreme au strougarske uprave u Bosni i Hercegovini dozvoljavano prika– zivanje Kočićevog »Jazavca pred sudom“. Rubrika »K ritike i prikazi« donosi napis Jovana Vulevića o MNMhnjizi savremenog | grčkog. pisca Ilije Venezija „»Bekstvo«“ koju je sam pisac nazvao hronikom Vulević kaže” da ~ »Venezijeva knjiga. nije samo istiniti dokumenat. surovih, krvavih dana fašističke okupacije Grčke. To je i delo umetničke vrednosti, jer je bisano živo, toplo i SUgestivno, o ljudima i njihovim patnjama i bolovima«. Povodom ponovne pojave »Afyrleće« i »Burleske gospodina Peruna boga groma“ o vyviziji svijeta Rastka

govorni | Petrovića« i na jednom mestu kaže: '|»Rastko je bio prevaš-

hodno pjesnik: podjednako i u stihu i ı prozi; i kao pjesnik .— a ne kao filozof — on je tragao' za smislom čovjekova ži-. vota«, Branko Peić' je štampao | afirmativan prikaz na” eseJe, Marka. Rističa »Ljudi u nevremenu«. Jovan Vulević, je, analizirao roman italijanskog 'pisca Alberta Moravije „Rimljanka:#. TzWođe je. dat. prikaz studije PFrana Barbierija »Vjera je novac“. U rubrici »Pozorište« Luka Pavlović je prokomentarisao premijeru drame. Kliforđa O'detsa »Veliki nož«, izvedene u sarajevskom Narodnom pozorištu. Na kraju postoji opširnija Tubrika »Bilješke« u kojoj se govori o kulturnoj delatnosti u svetu... G. 5.

J A i »Renublikas

| " BROJ.5 Uredništvo »Rtepublike« "je pokrenulo anketu o likovnoj, kaza lišnoj, muzičkoj i Kknjiževnoj | kritici ma koju se ođazvao Veoma mali broj umetnika, pa se j uredništvo pita: »ili je ljudi ozbiljno ne shvaćaju, ili se zbog njene grupaške opredijeljenosti, imajući dakako u vidu budućnost svoga nova. djela, boje o njoj izreći pravo, mišljenje. | »Prozu o smiti Nikole Demonje dao je Milan Nožinić; Nikola Milićević je preveo nekoliko pe| sama Frederika Garsije Lorke i priložio imformativni napis o Ovome' španskom pesniku. Štampane su pesme Augustina Stipče vića, Dobriše Cesarićča i Đure Snajdera. Članak »Književnost kao ilustracija« koji kritički govori ·.o dosadašnjim „stanjima poljske literature . napisao je Andrzei Wasilewsky. Prevedena je proza Gistava. Flobera »Pogreb. doktora Mathurina«. Objav |ljeni su detalji predavanja koje je svojedobno održao na Budim| peštanskom univerzitetu poznati marksistički teoretičar Georg j Lukač »Franz Kafka ili Thomas }) Mann«. Povodom proslave 400-–go 'dišnjiće Hektorovićeva »Ribanja ji ribarskog 'prigovaranja«. Vitoji mit Marinović govori o ovome »pjesniku -·ibara«. Višnja Stahuljak “ima prozi »Mladić sa zvealom«. U prevodu Ota Šolca dat je manji izbor iz savremene nemačhce lirike, sa beleškama o pojedinim pesnicima, A. Stipče-

mestu ovoga bro

jezikak,

okupacije.,

Risto Tvifhković\

vić je objavio impresiju o pesni #tu Cetineu dok je Ivo Hergešić pisao o francuskom književniku Žoržu Diamelu u članku koji se zove »Louis Balavin ili bogata bijeda«. Priložena je panorama novogrčkih pesnikinja u prevodu Georgi Majča. O počecima bunjevačke RKnjiževnosti govori Jelica Golić.

Objavljen je i napis Džona Stajnbeka ”»Predizborni lMarneval je počeo« zatim članak »A„merika i intelektualcj«, ao i prikaz retrospeMćtivne izložbe dela Fernana Ležera, 'U broju se još govovi o dugometražnom filmu Kluzoa O Pikasu raspravlja o · reformi gimnazije, o veličini i padu triju hrvatskih gradova na moru MBakra, Kraljevice i Senja u 2. stoleću, o tome da.je otkrivena, jedna, vrsta Mretsko. mikenskog pisma. o simetriji u "umelnosti i prirodi iznose se misli o jedinstvenoj dramaturgiji, piše se o stogodišnjici Neasndevtalca. o' Trećenyi Đanafričkom kongresu za prethistoriju, o boJesti 1404, o Neutrinu o milkuroskopu glazbe, o đČđupariištvu SAD-—SSSR u nauči, o problemi ma u. vezi sa umetinim oplođenjem žene. Preveden je članak Leona Degana »Da li je slikar „tVO Uu ikitičnoj situaciji?« Matko Peić daje raspravu »Matoš i sljwavstvo- dok »O nekim na sušnim pitanjima muzičkog stva ranja« govori Dmitrij Šostaković, Stampan je napis »Američko Ka zalište i Ljudski Duh«, a doneseni su i mftisci Grigora Viteza s Prvog kongresa „rumunskih Književnika. O prevodima i, kri. tici čini svoja zapažanja Jozo Zupanov, a objavljuje se i raz. govor sa Cezanmom Cavatinijem. 'Pakođe je priloženo i nekoliko prikaza uglavnom domaćih knjiga. I ovaj broj je bogato iluštro van i veoma ukusno tehnički uređen. ia

»Letopis. Matice srpske«

SVESKA 4 ~ >

TĐušanka Perović govori pod naslovom »Ljudi šu ljudima tu sudbinu pripremili« o MWmjiževnom delu poljske Kknjiževnice Zofje „Nalkovske, a naročitu pažnju je posvetila njenom romanu »Granica« za koji podvlači da »spada l zrelo doba Kknji-

ževnog razvoja Naikovske«. U prevodu Ante Cetinea dat je veći izbor iz meksikanske liri-

ke. Prozu. »Stanke među činovimace ustvari odlomak iz romana »Životi bez dna« štampao je Nikola Disopra. Interesamtnu crticu »Suton na.grahici tišine« ob= javio je Momčilo Milakov. Mihailo Gazivoda ima .prozni odlomak »Praznični odmor“, Pesme su od Rade "Tomića, Antona. Koštre i Lazara Merkovića, Jovan Hristić" je dao studiju »Džojijs Heri i savremeni engleski ro-

man«. Analizirajući razvoj savre”

menog engleskog romana i odre đujući mesto Džojsa Kerija, on tvrdi đa Keri pripada onoj vrsti pisaca, koja »može. da nas pokre ne, ali ne može da nas ubedi«.

U »Književnom pregledu« Radojica Tautović objavljuje SsVoOje marginalije. uz biografiju Pere Todorovića pod naslovom »Portret umesto ikone« i zaključuje da. »ovaj Perin nema mnogo izgleda da potraje

u literaturi kao što ni Perina politička ličnost ne može da traje u povesti«. Rubrika »U-

„metnički pregled« „donosi opši"ram prikaz dvadeset i .osmog Bie

“~. nala u Veneciji i· naglašava sle. deće: »najznačajnija Đojava, ko-

ja je propraćala XXVIII Bienale, pretstavlja ·eakcila prema dpstraktnoj wmetnosti«. Prvu nagrađu za slikarstvo primio je na ovogodišnjem Bienalu francu ski slikar Žak Vilon dok je prva nagrada za skulpturu dodeliena ·engleskom vajaru Linu Šedviku. Rubrika »Pismo uredni ku« objavljuje pismo iz Zagreba Vojina Jelića, u kome se daje pregled izvesnih · zagrebačkih kulturnih manifestacija. U rubri ci »Pročitano« Risto Trifković afirmativno govori o knjizi Bran ka Ćopića »Doživljaji Nikoletine. Bursaća«. Povodom novog izdanja Ben Akibe Branislava Nušića Dragiša Vitošević poviš: či paralelu između Ben Akibe i srpske satire re pola veka. Slobodan Berberski je prikazao zbirku pesama Sergeja Jesen.jima, datu u prevodu Slobodana Markovića... Tom prilikom on je istakao da je pomoću ove knjige Jesenjin 'elovitije pretstavljen kao pesnik, Jelena Šaulić piše o zbirci jugoslovenskih narodnih pesama koje su prevedene na ruski jezik, Sima Cucić se OsVTnuo na dve ratne hronike za de cu, na knjigu Ivana Braika »'aj na barake br. 33 i. na roman Alekse Mikikća »Pjesma na Koniuhu«. Pregled. izvesnih literarnih pojava sadrži rubriku »Listajući Časopise«. Ž. M. je napi„sao nekrolog Anti Cetineu, Umetnički prilozi su od Ljubice Tapavički Berberski, Peđe Milosavljevića, Milana Kerca i. Zorana Petrovića,

životopis ~

ORO JEO: 0:N

rugiens« jugošlovenskih revo-

Nekađašnji »leo. ı pesnik i jedan od najdi-

lucionarnih nacionalista,

rina, vratio se iz italijanske emigracije kući 19519 · godine skoro nečujno i savijenog barjaka, Om, koji ic umeo da piše kliktave ditirambe srpskim bDoĐeđama 1912 i đa uzbudljivo raspaljuje u »Valu« wo i »Vihoru« duhove napredne omladine sve do početka Prvog svetskog rata 1914, nije u »stani-pani« momentu dohvatio osvetničku pušku, niti se obreo ina frontu protiv Austro-Ugarske u srpskoj ili u crnogorskoj vojsci. Nije bio pesnik-borac Petefijevog kova, već je sačekao kraj rata u dubokoj savezničkoj pozadini. ar RJ Šta je to ućutkalo Cerinu i šta je pridavilo niegov toliko čuveni patriotski gnev, kad je po objavi rata prebegao u Firencu?

GCerinin potpis nalazi se, dođuše, na proglasu | za osnivanje | emigrantske dobrovoljačke „Ja|). dranske legije« u Himu krajem 1914. Pojedini em-

| Matički obavi u tom apelu potsećaju na Čerinu. To je n okov stil: »Na osvetu pogaženo, u tuđinu oterano roblje, na osvetu! Grobovi se otaca vaših rastvaraju, iz bezdana glas im grmi i prolama svemir okeana — teškom kletvom na osvetu zovu!« Međutim · italijanska vlađa, nije dozvolila osnivanje »Jadranske legije«, pa ni pod novim jugošlovenskim imenom, i akcija je stala, Njen inicijator, »Jugoslovenski odbora, . preselio se 12. Rima u „Londđdop, aa ORASCIC aa Paorye VOCE J ; Onda se ı domovini Pbričalo da su Vladimir Gacčinovič, Wladimir KCerina, Augustim Ujevic 1 Ante Vrean stupili u {rancusku vojsku i da su na. krstarici POSAO Bhfenuli n jadranske vode, 'Čulo se još, da 'su .Cerinč rcan na | | bjii na Cetinju 'i posetili Kralja Nikolu. „Učesnici ove. eskurzije vi su mrtyi danas je. teško proweriti, kako še! ona odigrala. Zapisa o njoj nema :Ogma se, da se' Vladimir Čerina posle nastanio u „Firenci, Ujević je otišao u Pariz a Gaćinović u eriku, i posle: (1917) u Svajcarsku. M Eeriha je postao firentinska zagonetika. Njegoa | mapuštanje borbćnili, linija u najsudbonosnijem IV GR ma 'maciju,. ostalo .'je nemotivisaWo. ek S

kako Se pročulo, manijak. Tada

S je H redu. FOoBtAO 16. i beznadno zaljubio u lepu

se odjednom bezumno ODO o NIE

2 KNJIZEVNB NOVINE

namičnijih naših publicista po stilu, Vladimir. Ce-.

Pariske dane proveo

rina i Vrćan. na Božić 19404.

i dodnije videlp..da sa nječWvim mervima nešto, nije

glumicu, vampu italijanskog filma, Frančesku Ber'tini, Rađ je ta »zvezda od ranga« ostala hiadmna, prema udvaranjima jednog jugoslovenskog emigranta, prilično Sablasnog izgleda, om je počeo da je progoni, „Frančeska Bertini je jednoga dana krenula iz Firemce u Rim. Cerina Je grozničavo pojurio za njom i stalno se pojavljivao u njezinoj blizini. To je »divu« toliko razbesnelo, da je Uu

Rimu zatražila policisku zaštitu pred nasrtLjivim .

napasnikom, Cerina je policiski proteran natrag u Tirencu ,a možda Mi prošao i gore „da za njen nist: intervenisali prijatelji iz Srpskog poslanstva. (Frančeska Bertini još živi, udata za nekog špan-

skog aristokratu.)

U »Zabavniku«, književnom prilogu ~ »Srpsšhih

novina« na MKrfu, Čerina je 1917 objavio ne soliko pesama. I ništa više kroz ceo rat! Ne može.se ipak verovati, da je eksplozivni CČerina nekoliko godina u Firenci samo čitao, maštao i jurio za Frančeskom ĐBertini, a da je svoju literaturu Zanemario. Međutim, nema podataka o kakvoj njegovoj književnoj zaostavštini iz onog. vremena (jedino ako je nešto, nama nepoznato, sestara, u Splitu).

Kažu, 1918 posetio Krf, obišavši redakciju »Srpskih novina« i »Zabavnika«, a odatle se prebacio u Pariz “ru se u kafani sreo vićem i odmah s njim zametnuo literamu kavgu. je Čerina uopšte u kafanskim kratkog vremena iščezao. Bio Je Svajcarskoj i ponovo 5se našao U

svađama, i posle izvesno vreme u Firenci. , ~ Wad je završen raf, Čerina je iznenada osvanuo u Zagrebu (1919). Jugoslavija, \ ija ostvarena je bez njegovog učešća, * on o njoi · nije hteo da diskutuje. BStravično suv i smrknut, sa debelim cvikerima, on je sada u »Razališno, "kavani« sedeo ćuteći, da katkad povede razgovor sa piscima o, piscima, još, uvek zaljubljen u svoju nedđokučivu Fran-Ćesku. Da li je onda bio u Beogradu, o kome Je nekada pisao ·sa zanošom, .ne Znam. /

~. Gođine 19% čnio se da je Čerina u Splitu Tedigovao hožićni literarni prilog demokratskog lista,

vŽivot« pod naslovom »Božić' sJova«, Tir jm izašlo”

(Van

ostalo kod njegovih

đa je Čerina krajem 1917 ili početkom ·

sa starim drugom Tinom Uje-

njegova mladićka vi-"

našim i stranim, o filmu, ·

i nekoliko njegovih nainovijih pesama, Onda, opel, dugo ćutanje. |N a i} oda: a +.

· Krajem 1921 godine raspitkivanjem doznadosme da se Vladimir Čerina nalazi u šibenskoj Diuševnoj bolnici! Zvanično se, dakle, konstatovalo da · je lud, Poludeo je „kav što su pre njegm poludeli hrvatski književnici Ante Kovačić, August HaramDašić, Vladimir Vidrić, UIđeriko Donadini.... Zato je

ledeno ćutanje obavilo njegovo ime, Cinilo se ne-

delikatnim da se piše o »ludaku«.

ipak, još se u javnosti pojavilo ime Vladimira 'Cerine. Bilo je to 1997. godine. Pesnik i umetnički kritičar dr. Josip Draganić, Dalmatinac, potražio je ujesem te godine svog unešrećenog zemljaka u. Šibeniku. Razgovarali su, O čemu? Draganić ni-

kada nije reprodukovao svoj tužni razgovor s pe-

·snikom pomračenog uma, Ali, doneo je u redakciju zagrebačke »Riječi«, kao pofitesan dokumenat, rukopis jedne pesme koju je Cerina. napisao u ' ludnici. Ovu pesmu dali su mu doktori šibenske

bolnice. Objavljena je u božićnjem broju. »Rijeći« |

(br. 293 od 25 decembra 197), a pored autorovog imena bilo je u zagrađi: Šibenik. ri

Ta pesma zašlužuje da bude ponovo objavljena

kao jedan od poslednjih tragičnih odblečesaka Cerininog slvaralaštva. · Pesma nosi naslov | »ORCAGNA«. napravljena je: valjda od imenice »0TCO«, Što znači: podzemni svet, Sftrašilo. »Orcagna« bi onda treba-

lo da, znači: mesto strašila ili strašna kuća. Inače · je postojao firentinski slikar i graditeli Orkanja'

koji se zapravo zvao Andrea di Cione (1308-1377). Manje je verovatna pretpostavka, da su Cerinine emocije u, ovoj pesmi pokrenute mulnim sšećanji-

' Cerinine pesme glasi: SVM

„ U očajne noći ova đuga sala.

| iz neznanih jama, predjela i mraka, skupi use svijet svih patnja i zala, i ovije lica misterijem tlaka, i

Sve Što pusta varož rastvorena ma:

otpuštene, trule, pod težinom Žiga, ·

kao bijela bašta obećanja prima 1 rješava duše balzamom vVeriga,

Ova gotovo nepoznata italijanska. reč'

ma ma štimunge s nekih Orkanjinih slika, Tekst .

Otina

Kao harfa svodom. neka; .glazb

harfi o | IAA a SViT, usred rujna vina, mira i duhana; ON putuje se kao maštama Rekspirn, čudan voz je jedna sama Karavana,

Grijeha: nema, Žene, 'dronjci od bdaršuna, stanice su ovih putnika bez, Bada;

ljeti im ne svijetli sunce nego luna, tragedije- tužne jazbine i hlada.

Sam i ljubav ovdje tešku povijest skriva svih padanja na dnu slomljeno otkriće:

ne dirajte u te 'sirote od tkiva i ti žedam pit.ćeš gorčiku ko piće,

Nebo dat će onom, tko ni krova hema jednu noć saznanja, zvijezdu-.preko tuge oslobodit srce groza i dilema: liOk: e u oluji bola, — trenuci i dugp.

Ali, koje zime ostavljenih. druma skupiše sve ove utvare iz imina? Kao piramiđe zatrpana uma ~ My bolno streme mašte put bijelih visina,

Nu, pogledaj, dok sva lica šutnjom :grube, vani na sred "Trga čudna krila andjela, · puna bijele rose, oblijeću i ljube gola uda Davida, Snijeg Milelandjela!

· Ova pesma zatočenika u mnajstrašnijoj, od svih ·Judskih apsana i” danas zbunjuje i ražalošćuje. Svojom briljantnom posledniom strofom oma prosto nameće paralelu sa nekim lirskim ostvarenjima naših prohonsiranih savremenih pesnika, i to ne na Čerininu Štelu! FOSA tes ·

Nekoliko meseci kasnije štampana je u zagrebačkom »Vijencu« (br. 4 iz 19%) i druga Cerinina pesma iz ludnice: »Cebier--i.daljine«, posvećena 'Đovann Papiniu, sasvim zamagljena kroz 14 sftrola, Jedna-od njih glasi: Sat (a O-O Oe) Se 22 pie O

Čojem miris Palćstine, dah od MWedra i oliva, 'stabla „viju pomrčine ' Nott-Dam bez perspektiva,

e e e e ————==!:

. Gradske. opštine veman na Cerinin. mrtvački san-

Jadni Cerina! On. koji je nekad u proglasu ujedinjene omlađine Splita, Šihenika i Starograda 4 oktobra 191» Kkliktao: »Ništa nije naše Sto nije s nama, a s nama može biti sama snaga i ponos, čast, i moral, duša i um!l« — izgubio je desetak godina docnije um, a snaga mu se skršila poslednjeg dana februara 1932.

Prvog marta 193% objavilo je splitsko „»Novo doba« posmrtinicu da je »u Banovinskoi bolnici u Šibeniku umro Vladimir. Čerina; pokojnog Josipa“. Bilo mu je svega 40 godina. (rođen 189)?).

Šibenik je tađa odao dostojnu počast mrtvom pesniku, Šihemski građonačelnik položio' je u ime

duk. Tspračaju Čerinih ih posmrinih ostataka iz SŠibenika . prisustvovali su mnogobrojni građani. među njima i nekoliko Cerininih nacionalistickih

saboraca, U ime nekadašnje ređakcije »Naprednjaka«. u. kome je. autor »Beograda bez maske« štampa0, kao u nekom patriotskom transu, članke o srpskim pobedama u Balkanskom ratu, oprostio Se sa pokojnikom, duboko tronut, jedan od starih

- urednika »Naprednjaka«, dr. Vice Iljadica. |__ NaA sahrani i olinu, na groblju kod starodrevne crkve Gospe od Otoka skupilo se 500—4#00 ljudi. Iz Splita dođoše: Omlađinska glazba, Kknji„Ževnici,. novinari, likovni umetnici, glumći. TuŽalike je pevalo Pevačko društvo iz Solina. Solinski mladići nosili su oko Kkovčegh slomljene čemprese, »Padala je 'Kkiša; raspoloženje koje dje odgovaralo poeziji onoga Roga se ispraćalo Ma, po-

· „činak — zabeležio je izveštač »Novog „doba«.

-.. Nad grobom je govorio Čerinin drug, književnik (Ciro Čičin-Šajin. An je, između ostalog, Tekao: »Nad ovim otvorenim grobom' koji nas gleda „kao oko vječnosti, nad grobom jednoga, koji je bio među najhrabrijima i najjačima po duhu izmedu nas, osjećamo pitanje: »Šta ste uradili?«.; MnoKO i ništa. Možda, imali smo malo, i zato smo malo dali, ali, dađosmo sve...:1 kad je došla životna mudrost i iskustvo Života, nađosmo oko sebe BTObove i garišta velikih ideala. "To je za mmoge od preostalih značilo razočarenje koje ih je ogorčilo i porazilo. ı Vlađimir Čerina, već u prvom dodiru sa tom grubom stvarnošću, oš dublje je zašao kao da je htio đa se skloni — u đubine duha«

Uostalom, »gruba, stvarnost« nije oborjla i DOmela jedino Čerinu. Revolucionarni kompas, iako manje' tragično, izgubilo. je još nekoliko korifeja iz Glavnog štaba predratne Jugosiovenske naclonalističke omladine, O dubljim uzrocima. tih padova i dezorijeniacija moraće tek da se piše.

Ante Kovač