Književne novine
dana
Dve premijere n Bengradu: „Magbet“ n dugosloven
skom dramskom pogorištu
i „Drveće umire uspravno nm Narodnom, uz proslavw Teodore Arsenović, Umetni ea je odlikovana rada M reda, Šabac; Premijera „Muenfteovehane“, U Prištini pre-
· mijern domače drame „Ne-”
beski određ" Lebović, i Obrenovića, Zagrebačkn nspehom gostovaln i prikazala „Silvn“
„Romediin“ u Nislu
\LZLOŽBE
UT Beogradu otvorena izdožba savremenog italijan skog slikarstva, zatim izloŽDbua norveške grafike, irloŽba „Deset godina srpske „skalpture“, izložbe Viktora Mulčića, dabrovačkih slikara Maslen i Pnlitikčn, WVladete Petrićča, V. Mihića, i dr.
MU Zagrebn otvorena izloŽžba UNLUNS-a „a u Beogradu ULUH-a.,
KONCERTI
Melita T,orković sa velikim uspehom gostovala u Atini. Miroslav Čungalović ” trinmfalno gostnje w SAD. U Zagrebu adržan prvi kon cert Simfonmiskog orkestra dugoslovenske radisdifuzide. Ramerni dao Mariamović imao koncert u Wiwwgradwu., Prvaci „beogradske opere dali niz koncerata n Crnoj Gori, UEnpleskn violinisilkinja Idn Memdi Nhoncetrira la u Beogradu,
OPERA I BALET
Tr Novnm Sadu premijera opere „Soroćinski sajam", TBieogradska opera gostovala, m Pančevu i prikazala „Tra vijatu",
RAZNO
Potpisana „Rkonveneija *
haltarnoj «aradnji maše ” zemlje i Bwgarske. Vratili se w zemlja: ansam! „Kolo“ iz: SAD i KRamade, delegacija filmskih umetnika iz Kine, Sarajevsko preduzeće ~ „Svjetlost“ dodelilo 100,000 din. YVoji Carića kao nagradu za najbolje delo za decm.
U Beogradu· održan Tion gres Saveza muzičara marodne i zabavne muzike, Nu šićeyva „Gospođa Ministar-
| hat. a režiji B. MBrefta izvodi. se u Dođu, Nagradu . harajevske „Narodne Drosvjele od «200.000 dinara dobili Vnk Pilipović, profesor iz Prištine i Tiorislav KRosijer iz Beograda,
Sarajevska pređuzeća spre majn za ovu godinu oko 200 raznih izdanja. Na kon kursu radničke lNulturno prosvetne zajednice Hrvatske nagrađena drama SNijepana Mihaliča. U Ljubljani počela proslava A. Linharta, Brankova nagrada za 1956 predata Wasiliju Popoviću i A. Tišmi. Romisija za izradu zmjedničkog pravopisa završila rad. Uskoro će biti dat w štampu zajednički srpsko-hrvafski pravopis. U SAD će ove godine izaći više prevoda iz JjJugoslovenske literature.
U Zagrebu otvorena nova galerija fh ko,oj će se pro-
davati slike i na — otplatu.
Ordenom
· jom
između
· Dalijeva reklama
Salvador Dali je nedavno pro šetao pariskim ulicama u dru> štvu svojih modela Don Kihota i Banča Panse, Oyem paradom je hteo d način reklamira poznato Sepvan tesovo delo haje je on ilustrovao, »Don Hihot« sa ilustracijama Sal vadora Delija „trebalo bi da
' ·
na &8Vyoi. neuobičajeni,
A
buđe dosad najskuplia knjiga nA svetu. Prvom primerku ie već određena cena od deset hiljada franaka, Dali | 8 dam, se fotografiše i sa svojim Brtvama, sato ovaca čija je koža poslužila. kao pergament va Knji gu, Na slici: Da 1li.8a svojim mo= delima na Monmartu,
Američka literarna misterija
Svi američki pisci poštavlja.iu sebi pitanje sada ko je napisao ıoman »Gospođa Solario«. Već dugo vremena nijedno anonimno delo nije pobudilo toliko. interesovanje, m od loga je pisac imao samo Woristi, pošto je vrlo verovatno da njegovo delo ne bi imalo toliki „publicitet da Je pišac tog dela poznat,
Vešta konstrukcija romana ukazuje na to da autor raspolaže znatnim stručnim iskustvom. S druge strane, diskretnost sa kose tretira pvoblem 6 kom roman govori ukazuje da bi to moglo biti delo neke žene. Najzad, ockvir i epoha u kome se odigrava radnja romana ukazuju na to da jie njegov pisac VIlo verovatno Evropljanin — (na.iverovatnije Francuz) — i da ie voman napisan već pre nekMkoliko decenija. Istina, u njemu Se oseća izvestan duh edvardovike epohe.
Radnja romana počinje na jezeru Komo 196 godine, u jednom selu koje posećuju vimsko plemstvo i kosmopolitsko društvo, Lepa mlada i slobodna BOspođa Solario se nalazi u centru pažnje gostiju hotela Belvi. Nju bije glas da je u prošlosti bila umešana u neki skandal all sve dotle dok neme nikakvih dokaza za istinitost ovoga, to pretstavlja jednu od njenih privlačnosti.
Daleko od ioga da bude idiličan, roman, koji počinje u nekom tempu laganog Vvalsa ubrzo prelazi na tempo modernog stakata. Skandal u Koji je bila umešana mlađa Natalija Solario, Sstvalmo se. odigrao Dvanaest godina pre toga, u Patrizu, kada ju je mjen oćuh još kao devojčicu ođ šesnaest, godina zaveo, Cela alera je komplikovana pokušajem njenog brata Ežena da ubije zavodnika. Majka ioj je umrla od sramote i bola, Bžen otišao u dobrovolj« no izgnanstvo u Južnu Amernhu. Posle đvanaest gođima on se na obali Koma sreće ponovo sa svojom sestrom i želi da je is-
koristi — tačnije, rečeno njenu lepotu — Za fo da bi mogao da živi me radeći mišta. Jedan od Natalijinih ljubavnika otkriva
njegovu igru i Natalija i Ržem su prinuđeni da zajedno beže vezani incestuoznom ljubavlju.
DI,
A
Priprema za konfe-
renciju aziskih pisa-
ea u Nju Delhiju
ako je neđavno izjavio na jednoj .konierenciji za štampu poznati, indiski pisać d-r Mulk Rađ , Anand, proja za konferencijhu aciskih pisaca, „koja treba đa se ćdrži u toku đecem-
bra :ove godine wu Nju Deltiju,“ Burme,.
napreduju. Pretstavnici Kine i Sovjetskog Saveza su već stigli i stupili na svoje dužnosti u Sekretarijatu, se uskoro ji · pretstavnici Palkistana i Japana. Ambasador Sirije u Indiji je pristao da prisustvuje „sastancima Sekretarilata, đok ne stignu pretstavnici iz arapskih zemalja,
Kako je dodao Anand, u ražličitim “„Slovima Indije se obraeazuju pripremni komifteti, a u pripremama učestvuje aktivno i iz vestan broj književnih organi zacija. -
DI.
A
Dekartovo pismo ·Hajgensu prodato u Parizu
Pre neki dan je na jednoj aukciji u Parizu prodato jedno pismo koje je francuski filozof i matematičar Rene Dekart 1635 godine uputio holandskom ma
| IZ STARIH DANA
Vojislav Ilić i dve pesme iz dela
a očekuju:
temafičaru i astronomu MKuistijanu Hajgensu. , :
Pismo je. piimpadalo Jednom privatnom kolekcćionaru i prodato je za 2,100.000 franake.
U ovom pismu Dekart izlaže Hajgensu ukratko svoje {ilozofske ideje koj& je dve godine kasnije objavio,u svojoj. poznatoj &njizi »Rasprava o metodi«.
DI.
A
Romen Gari dobio Gonkurovu nagradu
Ovogodišnju Gonkurovu „,hnagradu dobio je Romen Gari za svoj roman „Koreni neba",
Romen Gari, čije je pravo ime Romen MKacev, rođen je u Vilni 1914 godine. Otac mu je Rus, a majka je bila glumica francuskog pozorišta u Moskvi. Sa majkom se vratio u Francusku 1998 godine. Pošto je završio brave u Eksu 1 u Parizu, posvetio se pisanju romana — u izvesnom smislu u stenđalovskom stilu, Kao avijatičar francuskog Vazduhoplovstva, posle poraza Francuske 1940, on beži sa svojim avionom. u Sevemu Afriku i učestvuje u svim vazduhoplovnim operacijama francuske grupe, »Loren« u savezničkom vazduhoplovstvu. On 'se bori u Africi, a kasnije ma zapadmom “frontu, Đroizveđen je za kapetana 1944 gpodine, kada je dobio i Legiju časti i Krst oslobođenja. Od. 1945 gođine radi kao sekretar ambasade pri Ke d'Orseju. Za svoje delo »Evropsko vasbitanje« dobio je nagrađu Kritike za 1945 godinu, Četiri gođine Kasnije, 1949 godine,·on objavljuje »Velika garderoba« Om je objavio 1946 godine »Lale, a 19%? godine »Boje dane.
U svom majnovijem Yomanu »Koreni neba« — (koji mu ie doneo i ovo visoko književno biznanje u Francuskoj) Gari prividno napušta čoveka — čiju je stvar branio u svojim prethodnim delima — i »prelazi na stranu slonova«. Ustvari, „novi laureat svojim delima želi da doprinese tome da se društvo sačuva ludosti pošto smatra da Je »životinja koja je stvamo ugrožena uvek i samo čovek, Prema tome, ovo pretstavlja u izvesnom smislu filozofski romahn,
Niegov glavni iunak je neki »ludi Framcuze Morel, koji dospeva u džunglu Francuske Ekvatorijalne Afrike, đa bi tu među francuskim naseljenicima, urođenicima i raznim mračnim osobama postao borac za »stvar slonovaa, tih velikih surlaša DO kojima je Cmi kontinent i.čuven. Njima preti opasnost uni• štenja sa svih strana. Niih Uugrožavaju Movci, širenje obrađene zemlje i sami urođenici, koji — kako kaže naš narođ »kKkolju vola rađi funte mesa. Morel vefuje u fo da Dpoštovanje prirođe nije u nesklađu sa zahtevima napretka čovečanstva,
Njegova borba za fo da mametne svoje shvatanje o zaštiti slonova. istovemeno jie komična 1 tragična, On se »odmeće« od ljudi, stavlja se ma čelo »banđe zaverenika#, od Kojih su meki takođe obuzeti njegovom vVeličanstvenom opceslijom, đok su drusi obični avanturisti, Oportunisti i politički agitatori. Oni lutalu zemljom, pucajući ma 1ovce slonova, razarajući stanice 10 vaca slonova i đovođeći u nepriliku framcusku birokratiju u Por Lamiju.
Ljudi optužuju Morela đe je »prešao na stranu slonova+«. Ovu temu Gari koristi za iznošenje svog mišljenja i gnušanjia zbog rasme i religiozne mržnje, nacionalne dđemagogije i srodnih doktrina ! iđeologija. Njegov junak Morel se stoga bori protiv varvarstva i svireposti u svim njihovim oblicima, On po cenu života brani slonove — a implicitno i ljuđe — i nastavlja VoO-
| Aleksandra Puškina
O uticajima stranih književnosti, a naročito
. ruskog romantizma na našeg pesnika Vojislava J. Ilića postoji čitava. mala literatura. Ilićevim prevodima, međutim, nije posvećena gotovo nikakva pažnja, A mesto prevoda u Ilićevom delu nije ni beznačajno ni malo. U svojoj studiji o Vojislavu Tliću Skerlić je zažalio što Vojislav nije prevodio
| Velike klasične spevove. »On je možda bio naš je' dini pesnik — kaže Skerlić — Koji je mogao da da Hknjiževan, poetski i u duhu i u tipu adekvatan
prevod«, :
. Ilić je takve prevode i đavao i njegova prevodilačka delatnost, onakva kakvu je mi đanas pozhajemo, zaslužuje da se o njoj govori.
i " Mlićev pesnički rad počeo je prepevima sa ru-
ı Bkog. Ko Su bili pesnici koje je Mlić prevodio? Da
| odmah kažemo, Ilićevo javljanje u književnosti vezano je za delo Aleksandra Puškina.”
; Prvi štampani rad osamnaestogodišnjeg pesnika, objavijen u X Troju Goluba za 187 godinu,
. pokazuje da je mladi Ilić imao odličan ukus pri izboru. To je prepev pesme Ptička PF. A. Tu-
| manskog. Zbog čega je IHć izabrao ovu pesmu, Iz više razloga. Prvo, jer je motiv za tu pesmu Tumanskom dao Aleksandar Puškin. Ilić je u to
· „vreme već dobro poznavao dela velikog ruskog pesnika, »Sa Puškinom započinje Vojislavljeva lek~
- hira tuđih Književnosti i držim da je retko ko od njegovih vršnjaka MO PORHAYSO oyog pešpmika,.. mpuls uškinn, to 7d.iosnyGnd
vo, umetnički
o mestu \llićev. brat.
prvi
Baš kod Puškina Ilić se prvi put morao Sresti } sa imenom porodice Tumanskih, koja je dala dva poznata pesnika. Čitajući Evgenija On je-
/ gina IHić je đošao do strofe koju je Puškin poSvetio jednome od njih, Vasiliju Ivanoviću Tu mapskom i njegovom pesništvu. To je XIX strofa
'Putovanjia Onmićčginovog.(prvobitno OoS-
· me glave), Čiji početak glasi:.
'Odessu zvučnimi slihami Naš drug Tumanskil opisal?,.
'Raspile, u antologiji ruskog pesništva N. V. Gerbelja,}) kojom se služilo pri prevođenju „,Tičice”, Ilić je našao pođatke o prijateliskim odnosima između Puškina i' Fjođora Antonovića Tu-
jivo« — piše na jednom
dobio je Voj,jislav
je
KNJIŽEVNE NOVINE
i političar, đovan Ilić m skog pesnika-diplomatu. i Sve ovo nije moglo biti bez. wtićaja ma Jlićev jzbor. A izbor je „videli smo, bio Vrlo .dobar, Tako Je 1! sa ostalim pesmama koje jć Ilić prevodio u to vreme. Jedna od mjih, objavljena 1880 godine u davoru, prevedena U Prilozima za književnost Pavle Ste: vanović je pokdzao kako je. nastao ovaj Ilićev prevod, Ilić je KLjermontovljevu pešmu preveo iz poznate Turgenjevljeve pripovetke Jakov Pasinkov, g8sdč Je ona u celini citirana. Sličnu sudbinu imala je još jedna pesma koju je Ilić preveo u to vfemć. Hoćemo da govorimo o Ilićevoj Razbojničkoj pesmi izišloj u istom listu gde i IMlićev prevođ Ljermontova, u dJavoru 8 188 gođinpu. U toj pesmi se »mladić delija« jada »madčici gori zelenoj« pričajući joj kako će mu sutra car suditi i kako će ga darivafti smrću. Ta nano 1 m. više mahoyva pree pod naslovom C a r-
eBma kod nag dosta #ođena. Jedan prevod te pe *ki đar donosi novosadska Sćđmica u 33. godinu sa notpisom prćvođioca Miom dna je prevedena s ruskoz. Sli-
broju za 1856 sto | mapomem.
manskog, Ppa „je viđeo da su Puškina, inspirisali stihovi Tumanskog da napiše svoju pesmu Otvot o A, rumanskomu (Net, ka ona). Sa druge strane, Ptička P. A. Tumanskog ispevana 182% bila je vanredno uspela parafraza Puškinove pesme Ptička “·bjavljene 1823 gođine. Tumanski je Puškinov motiv — puštanje ptice na slobodu, obrađio pod istim naslovom u pesml sa istim mefrom (jamb), istom dužinom i brojem stihova i strofa — fime očigledno naglašavajući da parafrazira Puškina. Tu parafrazu Puškinove pesme Ilić je preveo i štampao kao jedan od svojih prvih pesničkih rađova. Ali, pored ovoga bilo je i đrugih razloga Koji sU navedi' Ilića da se. zadrži baš na ovoj i baš na ovom pešniku, pesma Tumanskog i to je Ilić mogao da viđi iz biografije pesnikove u pomenutoj Gerbeljevoj antologiji ruskog pešništva, Na istom mestu Ilić je mogao naći još jedan pođatak koji je morao privući njegovu pažnju. Poslednje godine života Tumanski je proveo u Beogradu, de je kao ruski konzul i umro' 1853 godine. A fo (u vreme kada je MlIić počinjao pevati) još nije bilo tako. đavno i otac pesnikov, stari barđ, poznati javni radnik ogao je i lično znati ru-
tička je
takođe zahlevan .
"tehničkoj obrađi
De čerkešen-
je iz. Ljermontova.,
đenje svoje kampanje onoga što on haziva »la marge humaine«. Morel na kyvaju trijumfuje, bo-
što se, zahvaljujući javnom mnjenju, oko njega okuplja gru-.
A
pa dobrovoljaca iz svih zemalja, sWvih rasa i shvatanja, dobrovoljaca koji podržavaju čoveka koji »ne zne za očajanje«. . DI,
Biografski rečnik autora svih vremena
U Italiji je ovih đana izašla iz Štampe prva sveska „Biograf skog renika autora svih vremena i svih literatura“. Mnogi Kritičari koji su imali mogućnosti da prelistaju ovaj nesvakidašnji reč“ nik nazvali su „izdavačkim “ogađajem“. Uz več postojeći „Rečnik đela, i ličnosti" novi „Rečnik“ će sva kako pretstavljati veliku pomoć svim ljuđima koji 8e bave literaturom u (Italiji. Ali, iako je ovaj novi »Rečnik u izvesnom smislu dopuna prethodnog, on je ipak očuvao izvesnu autonomiju. Dok su u prvom autori bili m centru svojih plodova mašte, sagleđani kroz Književne struje i Škole, jednom rečju „poetalke ličnosti“, u drugom se Oni Dpojavljuju u svojim ljudskim #dimenzijama. Punih šešt godina, trajao je radđ na ovom „Biografskom rečniku autora svih vremena i svih literatura“, Na njemu je rađilo četiri stotine saradnika pođelje nih u triđeset podgrupa. Pored
poznatih italijanskih' imena (Da .
mazo Alonso, Mario Prac, Vitorio Lulji, Alfonsko Gato, Kar lo Bo i drugih). sarađivalo. je i više wtramaca, (Salakru, Maks Brođ, Daniel RBops). Najzad i same brojke mogu dosta đa ka Žu o veličini ovog pođuhvata. šest hdljada reči, odnosno autora, raspoređeno. je u tri:knji ge sa preko hiljađu siranica (od kojih je izašla samo pvva, knjiFa ođ A do P); 3000 portreta i ilu stracija u tekstu šest stotina, ikonografskih slika _ posvećenih najvećim piscima, 250 slika u boji i 200 i 200 crno-belih slika. van teksta, Ovo gigantsko „.građansko stanje“ ljuđskog talenta počinje sa 1,70 gođinom pre naše ere i dopire do naših savremenika ne ograničavajući s6 samo ma oblast literature, veđ sa puno elasticiteta obuhvata umetničko i naučno stvaralaštvo,
Ovaj priručnik u kome su kom dezovani ljudski i literarni do življaji šest hiljada autora, više je nego običan „rudnik“ infor macija za običnog čitaoca i mo že đa posluži i kao potstrek za interesovanje na tom ČZ polju. Tom: cilju je svakako i bilo po shvVećeno dosta truda naročito pri prve knjige. Tekst je protkan slikama, a ređe i citatima ođlomaka iz đe la određenog pisca ·ili njegovih savremenika tako đa čitaocima na mnepossređam način dočarava atmosferu epohe u kojoi je Dpisac Živeo,
slov Garski
tim, naziv ove pesme
Druge dve knjige „Biografskog rečnika autora svih vremena i svih literatura“ izaćiće uskoro, a već se priprema. i njegovo fran cusko izdanje,
A
Ljubavna poema stara 2.000 godina
Tre izvesnog vremema u blizimi Mrtvog Mora pronađen je rukopis za koji je, pošto je Dreve• dem, utvrđeno da pretstavlja lju bavnu poemu sa, ogromnim brojem opisanih detalja,
Ovaj dokumenat, star preko 2.000 gođina, iznenadio je arheo loge koji su ga preveli, budući đa je bila u pitanju prava himna ženskoj lepoti, đaleko poetičnija od gotovo svih napisanih u ono vreme:
w.... Lepota mjenog lica je neuporediva, vlasi su njene izvanređno fine, oči su joj sjajne i cela njena ličnost je izvor zra ka“, stoji u starom rukopisu za koga izraelski ahheolozi smatra'ju da . veliča, ličnosti Barč.
„Kako su lepe njene grudi 3 koža njena kako je bela. Njene TURS „Bu pravo zadovoljstvo za
„Kako su dlanovi njeni lepi i kako su' njeni prsti dugi i fini! Kako su njene noge lepe! Nikakva mana njenim butinama se ne može naći,
„čini mi se da od nje nema lepše među ženama i nevestama koje haljine venčane nose, Ona je, čini mi se, lepša od svih ena i mnogo mudrosti se s8sMa lepotom nijienom stapa čak i kra jevi prstiju njenih su za đivljenje“, A
Reforma japanskog pisma
Poslednjih godina japanske prosvetne vlasti ulažu mnogo truđa da uproste svoje Dismo, koje je toliko komplikovano đa vrlo često pretstavlja veliku teškoću za uspostavljanje prepiskqa i između samih Japanaca, Kaa što je poznato, Kinezi su veđ počeli da rešavaju ovaj problem u etapama, poštepenmim uprošćavanjem simbola, ideogralskog pisma, ,
čan prevod objavljem je i 1557 godine w bečkom kalendaru Voj igiyak in. M taj prevod nosi na! ar pisan je inicijalima MR. M.) Kod Ilića je,
(8 ruskoga, #& potmeđu- Razbojnička pesma.
Otkud Iliću ovakav naslov? Odmah, ćemo videti d nije slučajno stavljen. ž
= Pišući o Ilićevim pozajmicama iz ruske Kknji. ževnosti Skerlić je spomenuo i ovaj Ilićev prevođ — podražavanje ruskoj narodnoj pesmi — kako ga
činje stihovima:
Para a ONODI vaju razbojnici,
sma ostavlja odličan
t) Odmah ispod,
sam Ilić naziva. Skerlić je ukazivao na, pozajmice koje je naš pesnik načinio iz Gerbeljevih zbirki, Da je i za Razbojničku pesmu rekao da je uzeta iz Gerbelja. Mi, međutim, u Gerbeljevoj antologiji nismo. našli takvu pesmu. Ona je ipak Iliću bila pri ruci. Vojislav ju je nmašao kod Aleksandra Puškina, kojeg je, kao što smo viw"li, u to vreme uveliko čitao i koristio. Kod Puškina, se dva puta sretamo sa ovom pesmom. Prvi put m pripoveci Du brovski (u XIX ·glavi), a drugi put u Kapetanovoj kćeri, u XII glavi, gđe je naveden ceo tekst pesme. Pesma po-
Ilićevu
Iz R&apetanove kćeri Ilič je preveo tu pesmu, U obe Puškinove pripovetke pesmu pei otuda kod Ilića naslov Mia z= bojnička pesma U prvoj pripoveci, pesmu peva jedan razbojnik iz družine Dubrovskog, a u Kapetanovoj kćeri pesmu pevaju Pugačovlječvi odmetnici, — ljudi namenjeni vešalima — kako sam Puškim Kaže. Puškin je u tekstu pripovetke objavio čitaocn da je to »proštonarodna pesma« pa je i MlHć u podnaslovu svog prevoda pesmu mnzvao „ruskog narodnom pesmom“, Stihovi sm dostm slobodno prepevani, naročito kraj, ali u celini pe-
utisak i vidi se da ju je
pesnik sročio, naročito kada se uporedi sa ostalim prevodima iste pesme koje su ispevali prevodioci Puškinove Kapetanove Hhćeri dine i prevođa Miloša Popovića, pa do danas,
Tako još jeđan Iliev prevod iz osamdesefih godina #okazuje dobar ukus mladog pesnika, Poređ prevoda iz Liermontova Jlić je preveo ma početku svog pesničkog puta i dve pesme čiji je izvor bilo delo Aleksandra Puškina.
od 1849 go-
ON pesme koju je Ilić prevodio nalazi se u Gerbeljovoj antologiji i jedna duža pesma Tumanskog sa' 'pa je i to svakako privuklo Ilićevu pažnju.
2) Autor oba ova prevoda je poznati biograf Pniranka Radičevića, Risto Mihailović (1834—1894) iz porodice Brankove matere, inače sin odličnog Vukovog prijatelia Juština Mihailovića, čiju je prepbisku sa Vukom ičdag 1887 godine,
našlovom A, S. Puškinu,
Milorad Pavić
Mepotu bibliske .
Tilolozi ua Japanu, nakon DrO učavanja mogućnosfi za' reformu pisma, izneli su predloge za dru gačije rešenje, Oni e zalažu za uvođenje {onetske azbuke koja bi sasvim zamenila 'iđeografska znake kojih je potrebno nekoliko hiljada za pisanje najjednostavnijih tekstova, Š
Japanski . jezik 49,%0 znakova, Mnogi od mjih mogu da imaju različita značenja ili da &#ioje u raznim kom binacijama. Osim toga njihova značenja evolujraju, tako da pojeđini od wnakova imaju đanas sasvim drugi smisao od onoga koji su imali u prošlom veku. Japanac otuđa mora švaki čas da komsultuje rečnik ako želi da
tpuno razume svako malo oš
iljnije đelo. Ako je u pitanju ozbiljna literatura, od pre neko liko decenija, čitanje je onda znatno teže. Jer, prema proceni filologa, 49.700 znakova japanskog pisma u raznim kombinaci jama može da dostigne fantastič nu brojku od preko 500.000 zna čenja.
Još u prvim posleratnim EOođimama, pokušalo se Sa luvođenjem neke vrste »japanske latinice “u školama, ali do damas nije postignut mačajniji uspeh, pošto su se nastavnici bili protiv fonetske transkripcije, Ođ seđam stotina škola u kojima se “bučila „»japanska „latinica« do kraja prošle gođine ostalo je nešto oko sto, Sađa se ulažu novi napori 2a, pohovno rešenje reforme pisama,
A
ima ukupno
Internseionalni festival. igara Na inicijativu Sređozemnog
centra za kulturu i pretstave u Rimu je neđavno održan asta, nak kome su prisustvovali pretakređitovanji diplomatski pretstavnici za kulturna pitanja radi diskuusije o programu „Internacionalnog festivala igara“ TM treba da se održi Ovog proleć: u rimskom pozorištu na Ostiji. Tom prilikom je takođe utvrđen i program Svetskog. kongresm kultumih i pozorišnih rađnika, predviđenog za ovu gođinu, ko me će prisustvovati oko tri stotine delegata, pozorišnih i dru gih umetničkih ustanova, iz ramih zemalja. . A
Ipak Dostojevski...
Kađa je početkom prošle godine Merlin Monro najavila da namerava đa snimi film TO ro manu „Braća | Karamazovi“ od Dostojevskog, u američkoi i o staloj zapadnoj filmskoj štampi pojavio še, niz karikatura i vi ceva na račum glumice koja .je osvojila publiku ulogama „vamb žena“, Merlin Monro je morala da. se bokori željama. publike i BVOg agenta za reklamu i da pri vremeno odustane od namere da postane „ozbjlina glumica“. Sađa, pošto se stišala bura, na kon zajeđničkog rađa na, filmu sa poznatim engleskim glumcem i
režiserom „Laurens Olivijeom, smatrala je da je đošao pravi čas i započela, je sa pripremama filmske verzije „Bra.i Karama-–
zovič«,
A
Kanada nudi angažman Budimpe-•
Šštanskoj operi
U Otavi vlada veliko intera sovanje za budućnost ansambla bisdimpeštanske opere, čiji sa izvesni članovi nalaze u izbegličkim logorima u Austriji a koži su izrazili želju da se nasele ubuduće u Kanađi, Kako je iz+ javio jeđan pretstavnik kanađskog Ministarstva za useljenike, Ministatstvo, jako je spremno da da. angažman ovoj operskoj tru pi, ipak želi da sazna mišljenje javnog mnjenja o ovoj iđeji pre nego što. predđuuzme ma kakve korake u pogleđu toga,
U Torontu vlada oduševljenje za to da se budimpešansška tru pa angažuje tako da stalno bu de u Torontu, ali se shvataju teškoće, Direktor kanadskog Kora ljevskog „muzičkog konzžorvatoriuma u tom građu d-r Mtore Macoleni amatra da bi to pret štavljalo za Toronto veliku sreću da raspolaže jednom tako opšta poznatom i čuvenom operom u svelu „ali amatra da je teško naći odgovarajuću „zgradu lu kojoi bi tupa davala svoje operske preLstave.,
Kanadski listovi sa svoje stra ne smatraju (a bi to preistavlja lo znatan doprinos proširenju kulturmog života u Kanađi, Iako u Torontu ne poštoji neka, žgra da opere u evropskim rasmetama, grad raspolaže znatnim matehiinlnim sredstvim, koji bi omogućili izgra nju heke iakvaea Zgrade i finansiranje trupe, Čak še u kanadskim listovima odra žava i bojazan da se Kanađa nima „jedno dana ne đeši „to da otvore ujutro svoje novine iz njih saznaju da, je trupa budimpčštanške opere Došla na, put ža Australiju“, kako. kaže list,
„Mejl“, | · DD, y,
· Kanala i
»KNJ IŽEVN O5T« Ne Bpdaiču rečeno Je: bila: sd
švega tri pisca.
U međuvremenu, i
BR. 11—1? pružio dobru priliku Gana -je
_ - . „dima da Yazviju potencijalne"
Kae uvodnik OoVvog& dvobrojš „esejističke mogućnosti. Sem to.
štampan je esej Isidore Sekulić 8, ' pristigle, SM 'i „generacije
tampa apad -- Alkcium ar?" šiptarskih intelektualaca sa na» Vezujući literarmo zbivanja iz šihb univerziteta, 1
a sa nainovi- Ba {al način, u pošlednje:yTk i jima, oko NUČCK me, ena i : im „događaji voja zapšža- časopisa. je izlonomija Isiđora Se- Bsej Ramiza Kelmedija o jed. mestu kaže: nom savremenom albanskom pe danas Kanal sniku i esej Hivzi Suleimana o klijente n& DROFČaliZ Ua značajbi su prilo7 volazu, ii imamo zi ove Vrste. i : -, tom O Oapad. Mato privredno Drama »Ne udajem se za pare roblema, koji je računića, i- od M. Peze poslužila je kao po- . Laf politički broblem koji je, vod za raspravu O stvaranju šip i fizika i metafizik&, Prebro- tarski pisaca uopšte i posebno
Augusštova Vreme
nja i razmišljanja, kulić na jednom „Mesto da imamo u TIMgiptu i svetske
c s“ gilkaji 5 ra- o drami,
i se, verifikuju se, ZAVET .) i JOVANO se na dve suprotne, st! &– „Polemika izazvana predgovone i ime Iatoka i Zapada“. Pe- rom za Andričeve pripovetke
koje su prevedene na šibptarski
: iavili Branko Miljko a sme su objavili Bra? bila je impresivna i korisnb
vić i Jovan Hristić. Interešaninu
"ipDoveTk k“ je ostva-, „Zanimljivo ·je hako se u jed. pripove ia o ietović, dol. Bos" nom časomim vrši (me snšv bi9)fv Radović ima, prozu „Ne“ prištojan načie) GieranoLJATIJRI! strpljenje“. S. Jdliotu kači na klaš čnoje osnovi (oproste, pesniku, dramatičan i filozolu što ne znam inventivniji izraz) piše Vladimir Petrić. On u SšVO- modernizam-renlizam. | Ono što e a ačoj studiji ističe da Je je, mislim, značajno: ova dife-
"Wiot stvotio đela koja se ub?}a- rencijacija nipošto nije samo ref, Tajnu među majveća dostignuća, leks događaja »na na.ivišem meBavremenog'pesništva. Nije BaMO gtua u stilu »videla žaba da se što karakferiše nje- Wiomj' kuje, ba” i Oona.„.«. Radi
orma ono _.
M Podo stvaralaštvo; pesnik . he se Jednostavno o tome da većiwRroz movu {ormu, koja EDM nj mlađih liudi koji se bave Tda cdsovara O ap teraturom postaje sašvim ou“ vremena. pokušao d ~ godno sa manirima oJj1 su Sl novi smadižaj koji treba đa odrš- cumio bili dobri... nekada,
Zi psihu savremenog čoveka". Zato traže. Nekada vrlo dugo, Petrić takođe navodi da je Mliot Dba poneko i nađe i uspe mu da „pokušao da izrazi složenu DPOT- Laže ono što na stari način he. svest i atomske deliće psihe ČO- bi mogao. veka Dyvađesetog" veka“. Dajući Besumnje simptomatično je da zakliučak,. Petrić je – podvukao majveće napore u tom pravcu čida je:.u, samoi analizi ljudske We upravo mlađi, sasvim Saladi psihe i ljudskih odnosa Eliot ici Među tim piscima naj snažan moderan pesnik i misli- Pl Bajniji su:, Ramiz Kelmendi, lac, Gok ije u traženju životnog: ZnaCajniji Sl. iy i Redži
+ e ; “ x. MRedžaj Suroj (u prozi) i er smisla filozof idealizma“, Proza. e SOS PaBFes
i 7 + TModža Adem Gajtani i Fahre
Miodraga Protića zove se „Dva “ 5, e ziji
i ji“ Ž din Gunga (u poeziji) zapisa o Jeleni“, Dr Slobbđam : O GH ove 00jidB: Zu Popović, je apisao članak „O „Poslednji od 9 O ooBiq ysihološkoj distanci kođ RKknji- čenik osmog, razreda S 1 ii} { ževnog. kritičara“, gde navođi da ' svojim delom »Poema za njdDd4 kritičar-stvaralac „emeonionamo izazvao je oduševljeno izhenae; đoživljuje jedno đelo ili. pisca, đenje u krugovima onih kojji, 50 ali ume dm stvori pšihološku ma Kosmetu interesuju književrazdaljinu i đa svoje Yađove mnošću (valjalo bi mu pružiti pri Wkmitički posmatra i a 'gledišta. liku da to pokuša i u Beogradu). koja imaju drugi. kritičari, jer Među pretstavnicima klašičnoma da sudovi MKritičnra mozmu realističkog izraza svakako je biti određeni neumetničkim tež- najznačajniji Esad Mehuli (isto. njama i emocijama, ida on mo- vremeno jedan od najboljih peže biti podložan sugestivnom uv-. snika Šiptara), Mark Krasnici, livn jedne grupe, kruga, sređi- Anton Četa i jedini mlađi po» ne“, Priložen je zanimljiv članak snik. Enver Đerđeku; u prozi, Tndiskog: književnika: M. MHirija- majznačajniji su MHivzi Suleimane „Doživljavanje umetnosti“, u ni, Tajar Hatmpi'i Zekrija' Redža. kojem se ra»matra jedma od in- Naravno, među piscima ove diskih teorija o Mmetnosti DO-' grupe ima mnogo individualnih znata kao OOOVIJA MORI ONO on razlika. Jednom rečju, ima vr}o Je novi naštavak stuđiie Vojina isaca i onih koji to niMilića o soclološkoj koncepciji SOON TSNRe ! Jovana Cvljića. . ipak, zajedničko im ie BITORO U r NA ilž « poštovanje činjenica i fallata, . bac! O aNiSOO POI narativno fabuliranje i naglašebPrizemni i podzemni Čikago« o na tenđenvoija. o romanu Nelzona Olgrena „Čovek Teoretskih rasprava na liniji sa zlatnom rukom” i podvlači Ove podele skoro i nema. i đa še vređi upoznati BA Ovim Inače, smatra se TOrnElUU piscem i njegovim dđelom „zato da čovek piše onako kako misl! Što uvek Vredi upoznati se sa da je najbolje — ako mu to umetnikom koji donoši uzbuđ-e bođe za rukom, Kažu, nije priljiym,· gorku i Mkrepku istini o mećeno da je neko uspeo da životu i ljudima“, U „Pozoriš- štampa pesmu zato jer je pretnom pregleđu“ Vlađimir Petrić hodno psbvao nekoga koga ured Bovori o intelektualnoj konver- Mmik ne voli, zaciji ma našoi sceni povođom THioću da kažem: tolerantnost izvođenja Miroduove drame „Za, OVe vrste imponuje iako je pri» Lukreciju“ u Zagrebačkom dram mmetna tendencija da se sve Više skom kazalištu i na jednom mće- Počinje sa raspravama i teoretstu polcrtava, kako je,i ova pret. sko-polemičke prirode. F stava „pokazala kako je problem Konačno, časopis sa vidnim konzervacije na našoi sceni po- interesom i nesumnjivim ukustao akutan ali i rešiv“, „Muvi- som: prati književna zbiyanja u čki pregled“ je štampao s ljubav osštalim krajevima naše zemlje. lju i ragumevanjem pisam „ođoć• U posebnoj rubrici, uz kratak neli odgovor umrlom. prijatelju OSYrt, na pisce. 1 njesOVO-. delo, Slavenskom"“, koji je dat od. Časopis donosi odlomke ili kra~
Pavla Stefanovića pod naslovom će rađove iz dela ! snačajnih „Jeđam ideološki pomen umesto. jugoslovenskih „pišaca. pPoređ. tužbalice“, U „Pilmmskom pregle=, starijih Književnikar Njegoša,
đu“ Bora Ćosić nastavlja „jedmu Nušića, Sremca, ŽZupančića, Nasubjektivnu * istoriju „filma“, m= zora itd. čosopis piše i o živim nalizirajuči ovoga uta filmove djušoslovenskifn" | književnicima; „Orleansk& đevica“ i „Oklopnia-. Prikazani su romani »Daleko jc ča Potemkin“, Rubrika „Svedđdo. RUmcće i Koreni« Dobrice Ćočamstva“ đonoši napis T,uke Dot- sića, »Prolom« . Branka Ćopića, lića o dvema nepoznatim. jedno- »Pesma« Oskara Daviča, »Bihoičinkama Svetozara Ćorovića, U ci« Čamila Siičrića itd. Sem tOoTubricji „Liuđi događaji ga, uz priklađan prikaz štampaknjige“ I. RE, piše o irsko engle-. ne su meke pesme Vaska Pope,
skom pesnikMm V. B. Jetsu, M, Stevana mRaičkovića, Miodraga T. B. je prikazao knjigu Juliusa Pavlovića itđ. – j Baba „Pisci Amerike“, za koju 'Uxredništvo časopisa priprema”
kaže đa je bez „određenog kri- jeđan broj ma srpskom. U broju tičkog merila“, O Bodđlerovim će štampati najuspelije priloge „Tiikovnim kritikama“ govori M, iz nekoliko poslednjih brojeva... P. Još su prikazane knjige Eđit »*Kadđa neće breg Muhamedu, mo Toma „Jovanka: Orleanka“, . đr Tra Muhamed bregu«...
A. Banovića „Pedagoško-prosgve- s V. IVANOVIC
tifelisko đelo Dositeja Obrado~ *
vića“ i Tirana Babioerija „Vijera 00 i
OD GOVAI e s »D)UBROVNIK« ... · BR. %-3
TĐvobrojem 2—3 časopis „Du“ brovnik“, koji. izlazi vw Dubrov. niku kao izdanje pododbora, MaVRŠNJAKMK SIPTARSKE LITE- ZO hrvatske, SVO đrugu
godinu postojanja. val frome
RATEBRE ' gečni časopis u svom poslednjem
dvobroju donosi priloge Bernarđa, Stulija („Pregleđ državno
»JETA E RE«
ajveće ambicije ovog informativnog napisa bile
N
poslužio samo kao jedan od po- Pravne „istorij» Dubrovačke Re ı advikit . publike“), Marija Nardeliia voda OGAJIMO E ražnodi: o. OVOM („Pesme“), pripovetku Vlađanm, ~
faktu: u jednom delu naše zemlje, nastala je poslednjih godina jedna nova i poletna literatura. O šiptarskoj literaturi na Kosovu i Metohiji izvan autonomne oblasti ne zna, se ništa, Ili, đa ublažim tvrdnju: zna se mnogo, .mnogo manje ne po o literaturi sa — Zlatne Obale. Ir nije u pitanju čitalačka publika, MBadi se o: neshvatljivo indijčrentnom stavu, recimo, Saveza Književnika, jli časomdisa, ili izdavačkih pređuzeća, ili...
Desnice „Daleko ·ođ Astapova“, pesme Stjepana Jakševca i odlo mak iz romana „Brana“ Oskara, Dayiča, pog, naslovom „Bolnića: OON (zatvoreničkoy“, “Ćiro čulić 'objayljuje pesme arAhmeđ Muratbegović pripovetku „Dar“, Obilna“ je mubrika | prevođa im” strane lirike u kojoj su zastup ljeni pesnici Adriamo Grande, Pablo Neruda, Huan Ramon Hi menez, Hera"do Diego, Žahk Preveri Luis Pales. Matos. Turski pripoveđač Igmbal Ahmeđ vastui-
itd. 'pljen je pričom „Uživalac opi - a ” · ODpi-
Ako bude prigovora: prevođ juma“ a pesme objavljuju i Ton pesme ili priče nekog šiptar> ko česko, Đuro Bećir i Stiepan
skog pesnika u našim časopisima «kuriozitet je svoje vrste, Izuzetak učinjen više iz nekih drugih obzira, nego iz pravog iriteresa za jednu novu literaturu koja zaslužuje taj interes. Po kriterijumu, mislim, koji ne, treba, za tu priliku, ublažavati obzirima izvan eštetskog Tezona. uta
Pre pojave časopisa »Jeta ere (»Novi živote) „od Šiptara ma Kosmetu, manje ili više bili su poznati! kao pisci: Esad Meruli, Zehvija Ftedže i Mark Krasnići. .
Možda je još neko pisao. Siguvnmo je pisao još neko. Al. niko o tome nije znao ništa. I nije vodjo računa, To je, uostalom, i bilo ražumljivo, .
Danas se u časopisu smenjuju
Visković, Mario Golušić piše a ekonomskom |5Đznačaju turističke privrede Durovnika, Stjepo Kastrapeli objavljuje obiman esej. „Hrvati i Njegošev „Gorski vijenac“, Lukša 'Beritić objavljuje“ članak „Dubrovačka žitnica „Ru pe“a Rafo Bogišić ogleđ „Palmo” tićeve drame u·svom vremenu“, Miodrag Pešić piše o Jesenjino voj drami ličnosti. Živko Veka rić obiavljuje članak pod maslo vom „Sfinga za zavjesom od p& radoksa“ (povođom Stogođišnjice rođenja Bernarđa, Šoa), Radovan Vidović .se osvrće na Kombolov' Drevod Dantea a Branko Peić na knjigu Alberta Ajnštajna „Moja Slika, sveta“. U rubrici „Beleške“ objayljuje se memorijalni članak. povođoni smrti pesnika Amta Ce tinea, MRafo Bogišić prikazıje
imena sto peđeset starijih i mla Mhnjigu Mnjiževnih Kritika Bože dih pisaca — Šiptara. Milačića „Suze i mzviledJe“ a Već pivi brojevi opravdali eu Dragomir Kastratović osvrće se
uvenenje pokretača časopisa je vređelo učiniti GR 015 priprema i ta ain: snovna prijentaci}ja 8#6pi (koja je uostalom i a POODIAA na) bila je određena nasušnom potrebom dk pisci negde vide otštampane svoje priče, pesme ii drame, Do izlaska časopisa te mogućnosti su bile jako skučene, jer Je »Jeditštvow — mnedeljni list, uštupalo nedeljno Rnjiževničima dva stupca da ob JaVe svoje tekstove,
Dakle, pre svega časopis je ma štolao (vrlo uspešno) da zatovolji ovu neophodnu potrebu. Neki brojevi časopisa zapravo Ššu prgvć" zbirke: u pretposledVita „ali objavljeno ie šest
a, esarmn i bana p a i odlomci dva
\wUostalom, potreba da še Šštame ba što više. ostvarenja alba skih pisaca iako je najvažniji,
na Amntologiju Božiđara Kovače, vića i na KMnjiigu Fadila Hadžića „Buđa me lijepo. primio“, Made van Vidović objavliuje člamak „Auzonjzam i Bazalt“, Ivo Pe~
rić piša o. izđavačkoj delatnosti“ Pođodbora Matice hrvatske “u Splitu. Veoma interešantnu DAnoramu nedavnog fRknjiževnog zbivanja u svetu daje 'Stjepam Kastropjl dok o. blikarima Dubrovnika piše Grga Gamulina & Vinko FPoretić daje iscrpnu bi bliografiju radova u kojima ima pođataka, crpljenih u Državnom arhivu u Dubrovniku koji su 0 Welođanjeni od 1945 godime, Li kovne priloge đali su Tvo Vojvođić, Antun Masle i Đuro Pulitika, Naročito treba istaći iž-
ipak. nijć isključivi ražlog ovah Vanrednu tehničku i „estetsku
e Ver NOPR : - Opremu časopisa, fimu hartiju
Ve i MEN o oštetška raspra«. ma kojoj je šta ođličan stika prćtbostavlia 1 mpan j
manje ili više razvijenu. knji- Primer visoke štampe, Izbor slo ževnest da.bi po·sakonu ohmmuvr MA i 'uspelu iđukcij
že i 3 A pelu reprođukciju gta10 delovanja |. šama Postal „,,. „fičkih briloga,