Književne novine
4
\
· Ž. MILISA
V f
i a Ma 2» AP .N-A.S:e 2
Pojava Antologije srpske |S ezije Zorana Mišića i OBeRdUVala me je i zbunila, Kako lepo opremljena knjiga! Kako impozantno izgleda! Zaista je radost uzeti u ruke takvu knjigu. ' _A onđa đolazi nedoumica:. iz čitavog stoleća pesničkog stvaralaštva ušlo je svega osam Dpesnika; period ođ Prvog svetskog rata đo danas zastupljen je sa njih dvađeset pet. Da li je moguče đa smo u toj meri, u Dpo-. eziji, nađvisili sami sebe?
Neđoumica biva sve veća kađa Se Dpogleđaju imena i pesme odabranih pesniknm, Očigledno: to je lični, vrlo subjektivan izbor, dolazi prva misao — i kao taav može biti zanimljiv. Treba poći od Predgovora,
Antologije se mogu praviti „za sebe“ ili „za nas", kaže Mišić. Antologija „za sebe“. ima vrlo. malo, i takav luksuz mogu sebi dozvoliti samo velike literature: antologija „za nas“ ima mnogo. čak „previše, a retko koja đa valja“, Zato se on odlučio da pravi ovu drugu, „za nas“, đakle. Međutim... j i
Ako Mismo i pristali na princip zbornika „najboljih pesnika, a ne najlepših pesama“, iako je već đavno utvrđena istina da nmema dobrih pesnika (ili bar «ne mnogo), nego dobrih pesama, ne bismo mogli prihvatiti neke đruge ideje. koje čine osnovu ove antologije.
Nesrazmera u izbom pešama postaje nam jasnija kađa pročitamo kakav je bio postupak pri izboru pesnika. Sastavljač je imao dva kKriterija — jeđan kađa su u pitanju uticaji unutar srpske literature, đrugi kađa su u pitanju uticaji spolia. U prvom slučaju je bio nemilosrđan, pa je sve pesnike kod RšRojih su se takvi uticaji javljali izostavljao: u drugom je bio vrlo tolerantan, čak. čini se, pređusretljiv, jer: „Kulturni dodiri su blagođet „čovečanstva; bez mijiih bi svaka literatura ostala štura i uboga«. Rukovođen takvim merilom, Mišić kao đa je tražio pesnike koa kojih su izraziti strani uticaji, francuski u prvom redu. razume se. To merilo je, međutim. neodrživo, jer nije nikakvo merilo. Jemička granica ne može biti ni po vitivan ni negativan činilac u ocenjivanju „umetničke vrednosti. Ne može se osporiti vređnost kultumih đođira među narođima, niti to verovatnoo iko teži đa učini, ali u sastavlianju antologije. očigleđno. nisu u vitanju kulturni dođiri. nego uticaji. Neodrživ ie princip da je jedan pisac dobar ako je stvarno pođ uticajem strane, a rđav ako je pisao poa uticajem domaće literature (u ODa slučaja podrazumevaju se uticaji naiboljih pi&aca). Može biti reč samo o potsticaju i potsticanju. Ako je jevlanm pisac uticao na drugog u tome sm'slu da je njegovu misao oplođio a emociju obogatio. onda je sasvim nebitno da li je to sunarodnik ili pripadnik neke druge literature. Ako to nije slučaj, nego je no sređi =D i sirov uticaj, prenošenje u naše jezičke okvire tuđih pesničkih Tormula, onđa je to vrjo slaba usluga vlastitoj. poeziji. Kod Mišića je to, i u principu, a i u samom praktičnom ođabiranju, upravo obrnuto, Za nijiega je va-
Zen reč, ekspresija: otuđa je. za ,.
njega veliki onaj pesni čiim je pesnička ekspresija drukčija od do tađa usfaljenog pesničkog iz-
F4C:
Pr f i
raza kod nas, čak i ona lWađa je taj novi pesnički izraz Čisto prenošenje sa strane. Takvi pesnici, međutim mogu, za trenutnk „Zaseniti prostotu“, ali je niji hova vrednost efemćrma i nikakva, im antologija i veštačko uzđizanje neće pomoći.
Još jedna od osnovnih, najosnovnijih, poluga u temeljima antologije o kojoj je reč jeste teza đa je samo ono poezija što je izraz gustih maglina potsvesti, najličnijih i mnajintimniie skrivenih ljuđskih osećanja, Otuđa njegova težnja da antologiji da izrazito nađrealistički karakter, jer je za njega, intimno, samo to poezija, Sve ostalo, što izlazi iz tih okvira, ukoliko ie ušlo u antologiju, pretstavlja ustupa trađiciji, ukorenjenih shva tanjima, publici, — to je ustvari nevolino i bezvoljno pravljenje antologije „za nas“,
Ne negirajući poeziju kojm ie Mišiću bliska i prisna, đaleko od toga, smatram da sšu uzalud ni napori đa se samo tom vidu poezije prizna umetnička vredđdnost i veličina, A ja se ne mopu oteti utisku da se, u ovoj Antologiji, samo hvatanju u koštac sa svojim intimnim unutraŠnjim problemima i kompleksima. potsvesnim postucpima i nagonima. želi đati legitimacija suštine umetničkog i poetskog, A zašto ne bi moglo biti poezija i nešto što ide izvan tih okvira i izlazi na svetlost ljudskih i društvenih odnosa? Zašto me bi mogla — namerno upotrebljavam vrlo proskribovanu reč i pruga biti potsticaj za iskreno i doživljeno. vrlo osećajno i vrlo novo pesničko ostvarenie? Ovo nije rečeno zbog tzv. Drugpaške poezije u bukvalnom smislu, nego stoga što je iz ove antologije prognano sve što i najmanjom niti potseća na soOcijalne motive. Smatram da ije u našoj napređnoji literaturi između dva rata bilo pesnika koji su umeli buntovno a iskreno i na nesteregtipan način da izraze svoj lični revolut protiv atmosfere u kojoi se utapao i gušio đuh onih koji su gleđali mapred. Meni je takav stav ne 100, nejasan koliko neprihvatjiv. Kada govori o Zmaju, Mišić kaže: „Izuzetak čine njegova satirinča i đečja poezija, u kojima je Zmaj doista bio nenadđdmašan“, Dečja poezija na stranu — iako postoji jako shvatanje da nema dečje poezije kao posebnog rođa —, ali ako se pravi antologiia poezije. svejeđno đa li pesnika ili pesama, izgleđa očigledno đa u knjigu treba uneti ono što je najbolje, Na Zmaju je Mišić najjasnije prikazao svoje estetsko merilo, ne unoseći ništa od onoga što kođ ovoga Ppesnika smatra najboljim. Bogđan Popović je izbegavao đa u svoOju amtologiju unosi pesme koje izalze iz okvira intimnih lirskih osećanja, pa ipak se nekih pesanama i pesnika nije mogao Oo#8loObodi*i. Zoran Mišić je išao tragom Bogđana Popovića, sužavajući lirske okvire đo apsurđa.
Mislim, đakle, đa osnovni principi po kojima je ova antologija, uređena nisu srećno Dostavljeni., I slažući se sa Mišićevom konstatacijom đa ovakvih antologija, antologija »za nas«, ima previše i đa retko koja valja, dođajem:~ne valjaju zato Što nisu pravljene ni »za sebe« ni »za,
nas«, što je, po mome mišljenju, slučaj i sa ovom antologijom,
B. KOFAČEPIĆ: NE SAMO
NAJBOLJI PESNICI NEGO JEDINO DOBRE PESME
TĐuđući posmatrači 1 suđije današnje naše književnosti, makoliko se inače razlikovali, složiće se ipak svi da je ona u ovom trenutku waivna. To je mjeno
· glavno, osnovno obeležje. Ma ko-
jem pravcu naklonjeni, gotovo svi naši savremeni pisci kao da pišu za omladinu između četrnaest i đvađeset godina najviše. Stvaralački, naši pisci kao da su
_ nekako u kategoriji omladinskih
pisaca. To se, naravno, odmah ne oseti kad Knjiga iziđe, ali u distanci, kađ delo izgubi svoju svežinu 1 čar novosti, kad malakše reklama i kad se utiša klaka, tad se đelo i njegov autor pojave u svoj svojoi nespretnoj naivnosti. I to gotovo bez izuzetka: i onaj koji prodđužuje čisti realizam, i onaj koji ide do „najmodernijih“ i „najekstremnijih" oblika, akcenata, iđeja. Za jeđan zreliji i dublji duh koji traži pravu hranu i uživanje u tekstu, sve je najčešće naivno: likovi, njihovi odnosi. pšihologija, problematika; čak i forma dela, ako uopšte u njemu ima neke takve težnje, naivna je.
U poslednje vreme u književmim krugovima potsmejkuju se Nikoletini Bursaću. i 8 pravom, ali đa li više umetničke uverljivosti i stvaralačke zrelosti imaju heroji iz best-selera s Drotivne strane? Ne bih rekao: u jeđnoj PoiSa analizi oslobođenoj svih obzira, oni ne bi, očišćeni od svih naslaga i ugledanja, bili dostojini đa Nikoletini makoliko bio slabo ostvaren. Obrišu prašinu 8 cokula, I onda nije čudo što se kod nas na mno goga pisca i na mnogo đelo mogu primeniti terijini stihovi:
___Šta? Tako brzo? Ni tri puna leta
-
_ Prsnu o gusti tvrđa groba mrak. ·
završenim pišcima
ne
no nema, diskriptivne beleščice U
Njegove slave ne potraja zrak? TI kao pečurka...
| Ovđe je, naravno, reč o beletristici. Kritika, a u nju računamo i sastavljanje antologija, svakako, ne bi bila toliko naivma, kad bi bilo ozbiljnog i objek tivnog posmatranja savremenih đela, ali takve kritike već odavNe možemo valjđa računati kritike, ili predgovore o davno pred njihovim sabranim đelima u — aktuelnu kritiku... - i Zoran Mišić, lako nije mnogo aktivan (reklo bi se čak đa ga je volja za pravi rad već prešln), ne izgleda, to mu treba priznati, kao kritičar i antologičar naivno. Ima Uu njega prave kulture, one kulture iz shvaćenih tekstova, a „erzžaca“ jz enciklopedija i novina, mada je čitavo to njego-
_ vo izvorno snabđevanje. po na-
| pazi
-. često no ov
+ |
| tamo negđe pre godine. života, Ima.on i
· teresantinih,
· objčaju, prestalo već TOS GSOk triđesete navršene da vrstu inteligencije: wa Oo„Ba Bvak neče opažiti, da uoči nove elemente 1. kaže nove, tačne zaključke o već odav POOR Etj i presuđenom, U
ređua
logiji ima nekoliko inape ROSO i logičnih
misli o pokojem pesniku, a DOnegde 101 „čvučni talas“ trađi-
,
cionalne Bogđanovićeve antolog!je probijen. Mišić je uspeo i kod najpoznatijih pesnika đa otkrije pokoju zaboravljenu dobru Dpesmu, mađa je ovu Svoju SpOoSsolnost· pokatkad forsirao, te se Oseća da, je jeđan deo takvih pesama biran na silu i nategnuto, često zbog jednog izuzetnog i više u .dđekatentskom smislu zanimljivog: momenta.
Da može imati uosećavanja u tuđe pesme Mišić je pokazao več onim nekolikim prepevima iz fran ; cuske poezije, objavljenim uoči rata, pa se to pokazalo i prilikom izbora iz nekih srpskih pesnika u ovoj antologiji.
Ali i pored svega toga Mišić nije đao đobru antologiju. Najpre zato što njegovo izabiranje nije imalo jeđan određen pravac. Počelo je manje-više objektivno. a završilo se ne samo krajnje subjektivno nego čak i koterijaški. Pritom
Uzimajući u obzir šta je rekao u predgovoru i o pojeđinim Desnicima, u Mišićevu antologiju
trebalo je đa uđe još niz De .,
snika. Ovđe, naprimer, nema Pilipa Višnjića koji je, prema dotađašnjoj narodnoj pesmi, toliko isto inđiviđualan
Njepoš, Njim bi se morala za- |
početi antologija novije srpske
poezije koja je kao i sva naša |
redo s ustancima i stvaranjem države. Smatram đa S. Panđuvović i ja. pripremajući Antologiju srpske poezije XIX i XX veka, nismo pogrešili kađ smo ie započeli Višnjićem čije je Desme Vuk jasno obeležio, Pa onđa Mušicki! Pa Sima Sarajlija! Ne rasumem kako je Mišić mogao zaobići ova dva, interesantna ' i moćna pesnika, njemu bgihoOloški tako bliska? U izvinjenje đe je ova antologija „zamišljena kao zbornik najboljih pesnika, a ne majlepših pešama“, ne Verujem:; to je dovijanjem, kao što i u malim predgovorim, ispređ svakog pesnika ima vrlo često takođe okretnih izvinjavanja i ograđa od eventualnih zameraha, što nema Višnjića, Barajlije Mušickog uzrok pre biti rađna brzu ruku.i neđovoljno proučavanje, Mora se zameiti 1 strogosti prema Branku, Zmaju, Jakšiću. Dučiću, Rakiću u ovom pretežno lirskom zborniku, Mišić se starao da se razlikuje od Bogđana Popovića pa su strađali gotovo svi naši pesnici. Ne velim da je pogrešno što je uneo i neke ptepeve pritom (Jakšićeva pesma „Ja sam stena“ ustvari je
'prepev jedne protestantske him-
ne. a šantićevo „Veče na školju“ vrlo je srođno jeđnoj nemačkoj pesmi), ali je smešno što je u antologiju uneo samo po jednu pesm:! &šantića i Pandđurovića, Mislim takođe da sn Jakšić, Vojislav Tlić, Dučić, Rakić loše prošli, Pravo. je čudo zašto u knjizi, nema Milete Jakšića i Damice Marković koji toliko ođgovaraju onom mesterotipnom u poeziji što je urednik naročito tražio i bir80. Uveren sam đa je učinjena nepravđa i Rajiću, Koroliji,
KNJIŽEVNE NOVINE
se nisu dovoljno | proučili ni čitavi periođi ni pisci.
poet koliko i
| b | moderna književnost pošla upo- ||
'Bintetišući
bj
LL
Dragoljubu Pilipoviću: mađ, su oni mnogo manje bliski ukusu i duhu urednika, ipak bez njih ne bi trebalo da buđe antologija srpske poezije.
Ove praznine su svakako natale zbog brzine i površinosti, ali u izbor od Crnjanskog đo danas umešalo se još i krajnje strančarstvo, Tu je, po mom mišljenju, izostao niz pesnika koji su na, avaki način mogli ući. Ako je naprimer, „ušao Aleksanđar Vučo, po čemu da ne uđe Marko Ristić? Urednik se opređelio za rane, pesme Deđinčeve — to
3 „Sa đobrim „namerama pravi se loša literatura...“ Ovom: rečenicom počeo je Zoran Mišić svoj referat Među javom i međ snom i ona še, kad se svi utisci o Antologijii koju je on sastavio saberu u konačan suđ, nameće svojom misaonom obuhvatnošću., Ođista. rezultati ne zavise uwvek ođ stepena valjanosti koncepcije koja vodi da su niom uslovljeni, oni, za svoju valjanost. traže i Kvalitetno ispunjavanie međuprostora ođ izvora jedne namere đo ušća njenih ostvarenja. U izvan-= redno delikatan. vrlo složen, vrlo odgovoran (kažimo i nezahvalan) posao sastavljanjia antologije Zoran Mišić je ušao sa puno visokih ambicija i posveđočenom ličnom smelošću, Iz Mhorena njegovih ambicija neizbežno je izrašla potreba proširivanja antologičarskog . odabiranja u Kkritičku preocenu celog našem poetskog nasleđa, što pretpostavlja istovremenu upotrebu i primenu Kknjiževno-istoriskog: me tođa, Zoran Mišić je sa suverenom gotovošću užao u ceo splet pitanja koja je trebalo rešiti.
Međutim. toj suverenoi gotovosti nije odgovorila i suverena sigurnost. Tu, u primeni svoga merila, otkrio je njegove metodske slabosti i one se najvidnije ističu kao sveđoečanstva strampu tičenja, krajnjeg subjektivizma, nemogućnosti đa se održi visina i čČvrstina linije, proizvoljnosti i kolebljivosti. Sve je to odvelo Zorana Mišića do izbora koii srpsku poeziju pretstavlja sa. svim suženo, iz jeđnogp specifino pođešenog ugla, jednostrano i necelovjto.
2? — Zoran Mišić se prema srpskoj poeziji odnosi na neuobičajen način. Kađ je ocenjuje u celokupnosti, onđa je mam „sputana Kroz đecentje pozitivizmom, racionalističkim dubom i malograđanskim sentimentalizmom...“. onđa ona izražava „65„pravila o vlađanju“ 1 pretstavlja, „oživljavanje patrijarhalno-primiftivističkih shvatanja“. Mišić zaključuje da je na njen razvojni smisao od presudnog značaja taj „malograđamsko«“sentimentalni i Kkomzervahivni duh koji se od Zmaja do dama '· današnjeg provlači s većim ili manjim uspehom kroz čitavu našu poeziju“,
Polazeći ·-ođ takvog sagledanim opšte vrednosti naše poezije. Zoran Mišić je u pojeđinačnim ocenama njenih pretstavnik& mnastojao đa posvedoči oprayđanosšt, i tačnmošt svoga suđa, gotovo t svemu različitog. a u mnogim slučaievima i suprotnog rasprostranjenom, široko usvojenom su
Borislav RADOVIĆ: »Poetičnosti«
1956)
generaciji srpskih
(„Prosveta“, ·U mladoj
Beograđ,
| pesnika, pored Lukića, Miljko-
vića i Hristića, Borislav Radović zauzima posebno mesto, Njegov uspon se poklapa sa vremenom kad. je nekolicina, neŠto starijih stvaralaca već bila završila prvu fazu razbijania ždanovskih kalupa u umetnosti, i, što je još važnije, njegov raz voj je identičan #a mlađalačkim, gimnaziskim godinama, u kojima je sebe otkrio kao pesnika osetne snage i darovitošti, „Poe tičnostić su izbor (čijoi se prevelikoj rigoroznosti mogu staviti primeđbe) iz njegovog čet-
Borislav Radovi6
vorogođišnjeg, veoma plodnog i veoma 'žapaženog rada na DOečziji. One su i domet jedne mla dosti, domet vrlo ređak,
Koje su komponente, suštinske i manje važne, DjegOvOg bDpevanja? Hađovićev slučaj je slučaj mladog, nije pevao: o onome što ie viđeo, o onome što se neprecizmo na ziva životnim iskustvom; on je u poeziji pevao svoje „slutnje, i neke od večnih, prastarih tema, izvanređno. sveže kazao. Radović
ne peva samo ljubav, niti samo, .
bol, niti samo prolaznost, ni samo prisutnu noć. On peva svet osvetljen tim. i još nekim ošećanjima, on ga sam' pred sobom, intuitivno i sanjarski, otkriva,
ali svuda uključujući jeđan ton Koji je samo njegov i jeđnu bo ju koja je u našoj mođermmoj po eziji i nova i ·samovodna, „Poetičnosti“ su pođeljene na, dva dela. Jeđan deo.
B. NOFA4KOPVIĆ:
dđo njih. Ma koliko.
darovitog čoveka, koii '
prilično pročitanog., .
| ke 1. b
je pravo njegova ukuša — ali taj
i takav ukus nije siguran kađ zaobilazi' Deslmira BHElagojevića..
Ako je ušao Matić, zašto ne Ivo Andrić koji ima dve zbirke be-
„Sama i nekoliko suptilnih atiho-
Ya zaboravljenih u časopisima? Po kom bi „veliki pesnici“ (a uređnik tvrđi da je samo „velike“ pesnike unosio) Dušan Srezojević, Žarko Vasiljević i Risto Ratković, & „mali“ Dušan Vasiljev, Svetislav Stefanović. Todor Manojlović, Ljubiša Jocić, Jovan Popović, Jerković, Sutep, Zogović, Đonović, Tasa Mlađenović, Dušan Kostić, Tošović, Grbić, Vukosavljević itd. Ž
O najmlađima đa ne govorimo. O najmlađe se urednik tako teŠko ogrešio da je tu slaba i nedovoljna reč strančarstvo, Slučaj možđa toliko isto težak kolik i Džadžićev.
du Književne Kritike i istorije,
To nastojanje je đalo sasvim, no.
vu sliku i ispreturalo sve vrednosti. Na poprištu Mišićevih antologičarskih dvoboja ostalo je mnogo palih poetskih veličina, Među onima koje su ušle u Antologiju neke m samo snažno uzdđrmane,' kao Vojislay „koji „izgleđa ponekad neuk u pboređenju sa Sterijom“, ali su zato druge do KMorena posečene, kao „razboriti“ Zmaj, koji ie „platio najveći dug prosšvetitelijskom imperativu svoga vremena i zdravorazumskom pogledu na svet srpskog građanstva, rasipajući nešteđimice svoie snage na sitne familijarne teme, na Kkonvenci= nalna čaršiska mudđravanja, na
nemodćno, dekađentno imitiranie narodnih pevača...“, o Dučić, „naša velika zabluda“, kao, Ra-
kić, „u osnovi pozitivistički duh, ne mnogo spititualan“, kao šantić, pesnik jedne ijeđine' pesme ođ vrednosti — Veče na školju, jer su „drugi njegovi stihovi previše prožeti primitivnim, folklorno-sevdalinskim i familijarnim duhom“ pa se on, ustvari, nije mogao „otrgnuti iz skučenih okvira pokrajinske 'književnosti“. kao Desanka Maksimović. kođ koje mrzovoljno-potcenjivački ton ocene njene pooczije čini đa zažalimo što su uopšte unošene njene: pesme,
3 — Zamislivši svoju knjigu kao „zbornik najboljih pesnikn, a ne najlepših pesama“, Zoram
Mišić je tražio one pemike u čijoj poeziji je sadržana „tanana nit čiste lirike“. ta nit koja je „melodjiska linija, „čista i smerna, jednostavna i rafinirana u isti mah“. i u čiiim pesmama se otkrivaju usputni i nehotični akcenti., U tom traženju on je upađdao u mreže vlastitih neđoslednosšti i „protivrečnosti, Ako je istinito njegovo tvrđenje đa su, zbog estetiziranja, „najveći dometi maše poezije ostali godinama Prikriveni“, kako onda mzmči Mišićevo priznanje da „do velikih otkrića. i pored sveg svoga ftruđa, sastavljač nije mogszao doći?' T ako je tačmo da je prava poezija ostala „tuđin u svome rođenom jeziku“, kako se to onda može izmiriti sa sastavliačevim tvrđenjem da u našoj literaturi,.. „nepriznatih veličina, nema. miti je moglo da ih buđe?“ U duh
opseg tih neđoslednosti i protivrečnosti ulazi svakako i izbor pesnika i njihovih pesama, Uz srećnu iđeju da, se unese Njegoš, iđe i ovlašan, moOotOvO površan izbor, Zašto nisu uneseni mnogi naši značajni ci kojima mora biti n
čine njegove prve pesme, bisame u slobodnom stihu, kao i odlič ne „Lovranske letnje pesme“, usamljenost, prolaznost glad za putovanjem, uzvišena himna gor Čini, oporosti i neizmenljivosti životnih oblika i formula — nai upečatljivije su njihove teme, Drugi je dđeo pretsavljen čudesnim „Sonetim& Magu“. Nimalo nezađrživiji od pesama u slobodnom stihu, oni pevaju jedan trenutak opšte noći, i jedam tren noći savremenog čoveka. U poređo sa klonućem „provlače se i. zraci nađe, a sa metalnom suvoćom topla lirika, MOD
A
„Bogdan MILJEVIĆ:
»išoraci«
(piščevo izdanje, Čačak, 1956)
Mladi čačanski pesnik Bogdan Miljević donosi u svojoj prvoj i po mnogočemu , početničkoj knjizi pesama jedan svet koji je
. odraz patnji njegove mladosti i
njegovog života. Pesme su to uglavnom pisane »da srcu odlakne u grudima«. Kao i kod neiih dvugih mladih i najmlađih pesnika, i kod njega se zapaža seta koja, zbog neveštine, nije čak ni ganutljiva i blagoglagoljiva, već se graniči sa šlagerom, sa pesničkim vicem. Uopšteno uzev, njegovi nedostaci su ne dostaci svih onih koji su još blizu svog početka, ali, ipak, on ima jednu prednost na:d ostalim manje-više nemuštim pesnicima: to je dskustvo. Pa zbog toga, da i nema onih desetak pesama izrazom ujednačenijih i jezgrovitiie | „osmiljenih, Miljevićeva knjiga bi, kod dobronamernoB čitaoca, bila primljena sa 5s!mpatijama. j a i
emu, ipak, pretstoji rad n GP: UPONJBUI zgušnjavanju svoga poetskog govora, kaoi nužna zar mena VvOojislavljevske melodio?nosti ncizom savremenijom. ka-
GEOD Milovan Danojlić
DUBAN' SIMIĆ: »Ujutru se leže
umire« ea
(>Minerva«, Subotica, 1956)
Bomsn Dušana Simića. obrađuje jedan period naše oslobodilačke borbe u Podgrmeču, Yieme posle četvrte ofamzive i Kraj čiju je borbu, buđući i Bam iedan od vođa partizanslih jeMinića, odlično upoznao, Tematski, vaturi prinovio motiv điverzantskih akcija nn željezničke pruže, vozove i mostove, a ta zanimlji-
to Kriteriumu bill'
Simić je našoj rafnoi lite- ·
»ZA SEBE« IL
Pa ipak ja ne krivim 'oliko urednika koliko njegova izđavača. Našoj tici kao da je još jednako neugodno sećanje kako je pre stotinu 1 dvađeset godina preterivala u stavu protiv buduć nosti, protiv vukovaca i romantičara, pa kao da se boji da ne izgleda konsšervativna, Zato DOdupire po svaku cenu sve što joj se učini mođerno: tzv. „mlade“, „novo“, avangarđističko, ekstrem no, dekadđentno i — uvrnuto, ali ono što prefstavlja i podvlači ova Antologija neče biti buđuć„ DO EKO će Matića ipak ostati Onsekyentna: i Ovo, uta Drotiv budućnosti. PON Na kraju treba podvući, za sve dosađašnje i. buđuće antologičare na svetu staru ali ispravnu
misao: 'ne mogu se uzimati u.
obzir samo najbolji pesnici nego jeđino đobre pesme, |
NEUOBIČAJEN NAČIN
rajliju,, Jovana Ilića, Milorada Mitrovića, Miletu Jakšića, Veli~
mira Rajića i neke druge: za'
pesnike između dva rata: Ivu Andrića, Jovama Popovića, Marka Ristića. Dušana Vasiljeva, Massuku, · Dušana Kostića, Tanasija Mlađenovića, Božiđara Ko vačevića, Đuzu Rađovića, Desimira Blagojevića; za one {za Rata i posleratne: Branka Ćopića, Ristu Tošovića, Slobođana Marc kovića, Dragošlava Grbića, Slay-. ka Vukosavljevića i možda još neke druge? Kakva, je bila 'Dotreba „za nekoliko okljaštrenih strofa iz Plave grobnice Milutina Bojića? ž
'4'— WNeprijatno đeluju jezičke '
nepreciznosti i, kašto, grube omaške. neočekivane u tekstu, je-
dne antologije. Jezička je nesi-
purnost kad se u instrumentnlu kaže. MKučom, mikrokozmom (str,
20),. jer je ovaj, genitiv, “mikro-
kozma“ u ovakvom spregu nepro
menljiv;" to je kačo kad bi se"
7. CAVRILOYIĆ: NE POSTOJE
PA M LM
je
a
„zrmo pšenice“ menjalo u instrumentalu „zrnom pšenicom“, ·što je unesen i nepravilan izraz „prođreo“, može biti i korektor= ska greška, No ponavljanje nepravilnih konstrukcija i izraza nije mlučaj, Već neđovoljino 0osećanje jezika, Za Branka se kaže đa je „najtananija čuvstva hteo da izrazi“ svojim jezikom „ni od koga nenasleđenim, nepripravljenim za uzlete kojima je stremio“ (str, 36), Zoran Mišić je očeviđno hteo da MNhaže da je taj ježik bio ni od, koga, nasleđen, ni od Roga piprav ljen. a izašlo je dw je bio od svakoga nasleđen, od. švakofa: pripravljen, Isti je slučaj sa „ničim nenkrašenim"“ rečenjicanta Žarka Vasiljevića' (str, 236). Dedinčevim stihovima „neukrašenim ničim doli svojom jedin-. stvenom valovitom melođijom., (str, 250). koji su tako oktali, neukrašeni samo svojom jeđinstvenom valovitom melođijom,.
5 — Antologijn Zorana Mišića potstakla je, H umnogome, An-' ftologija novije srpske lirike Bogdana Popovića. Mišić je u celom toku svoga rađa bio na ratnoj nozi sa delom svoga, prethodnika. Delom koje, pored. svih prigovora koji mu se danas mogu učiniti, ostaje obrazac tnkvog posla, "nj odnos osporava nja Popovićevih rezultata po sva” ku cenu odveo je Zorana Mišića neretko ma pogrešan put,
6— Antologija Zorana Mišića,
rikaz jednog ugla srpske DO.
ele, jedne tanke poetske linije, jedne sume rezultata biranih DO. unutrašnjoj emocionalno] srođno sti, po merjlu muzičke 'melodđiožnosti stiha, Zato je njoj trebalo đati đrugi, precizniji, prema cilju određeni i pogodniji. naslov.. Ovako ona nije to' Štov obećava u naslovu, Ona donosi? i, mnogo svežih akcenata. zanim, ljiv raspored prema. subjektivnoj koncepciji sastavljača, pretežno impresivni umetnički izrazi ona otvara mnoga pitanja Fazvoja i slike naše poezije. — al nije njena antologija. već speci-, fično obojena slika jednog nje-. nog vida. 35 s :
|. POFPUNO OUJEKTIVNE ANTOLOGIJE čini mi se đa ovaj odgovor treba započeti jednom opštom ' konstatacijom: ne postoje potpuno objektivne antologije poezije čak nji one koje upormo pretenduju na to da u svom izboru prikažu i obuhvate ono što je najvažnije i najbolje u jednom poetskom razvoju. Ova neobjektivnost, ili bolje, ova nemogućnost potpune objektivnosti suda, antologičara, proističe, razumljivo, iz prirođe same oezije, iž onoga, Što estetičiM do0ivljaj pesme čini neiscrpnim i wećito promenljiv, ma kakvim NXu mi pouzđanim estetskim merilima prilazili. Pa zato se i Mišićeva, antologija ne može pođvrgnuti nekim sasvim otsečnim merilima, pogotovu kađ se izbora samih pesama tiče; oha je pre svega slika njegovog ukusa, njegovog shvatania poezije, stepenma &senzibilnosti i sluha za, sve one zvukove koji su jedan vek odzvanjali pod nebom srpskog pesništva. Kao takva, ona je, naročito u međuratnom periođu, skicirala jeđam novi profil, nagovestila jeđam novi tok kao posleđicu „svojevršnog i originalnog posmatranja „poetskog razvoja. Čč i mi se da je to majpožtivnija odlika ove Knjige, makako
va, legendarna tema, naše bliske
prošlošti veoma je malo obrađivana. Ali i pored opisa herojskih i smišljenih podviga ćĆerima i Đorđa, roman vryI od izoObilja autentičnih, istinskih, i novih podataka, Podataka o čoveku-borcu, podataka dramskih, lie skih, kao poručenih za film, snažnih, 8 druge strane, Simićev roman je ostao knjiga uzbudljive građe, knjiga ljudski potresnih dokumenata o jednom kraju Bosne gde su i ustanak i nacionalni pokoij đostigli kulminaciju. Simić se nije truđio da ode dalje od iznošenja, tih samih po sebi interesantnih i đragocenih pođataka. Roman ima jednu spro - veđenu dramsku liniju, odđdmakao je od kaleiđoskopa, napabir'čenih pojeđinosti „tri-četiri ličnosti traju do kraja knjige. ali se sve fo zaustavlja na mivou, ozbiljnije publicistike, Tek tu i famo, u ponekoj sceni, u pone'kom opisu, Simić nas zainteresuje i drugim, finijim sredstvima. No, već kođ prvog đijaloga, uviđamo: reč je, ipak, i samo, o dobroj dokumentarnoj knjizi. :
Ako knjizi „QOjutru se. teŽe umire“ skinemo etiketu romana, svih nesporazuma će nestati. Ponekad ćemo zažaliti što iz pokojeg izvanređnog DpDodatka nije izvučeno nešto više
i dublje, ali ćemo knjigu sa pu-
no interesovanja pročitati i sme· stiti je tamo gđe leže publicističČki dokumenti o našoj velikoj prošlosti, zapisi i svedđočanstva , o ljudima koji 8u umirali za VO
ju zemlju. a M. D. A
»Lirika o Slavoniji«
(„Slavonija danas“, Osijek, 195G)
U redakciji Grigora Viteza izišla je iz štampe zbirka lirskih | pesama o Slavoniji. U njoj je, uglavnom, sakupljeno sve ono što je o njoj najlepše ispevano posle Prvop svetskog rata : do danas.
Većina pesnika ove zbirke rođena je u Slavoniji i već od detinjstva u njihovoj svesti duboke tragove ušekla su samotna šumorenja šikarja, pritajen dolezak jeseni, mlađe žene što pod orahom vezu marame, veseli go-
"vor tambur8&... ed ak
' MOnjiga ima nesumnjivu vrednost, Ukusno opremljena (opremu dao akademski slikar Braniko Ružić, takođe Slavonac), oliginalna po zamisli, s visokim umetničkim ostvarenjima Dobriša Cesatića, Dragutina Tadjianovića, Vladimira Kovačića, GrigoTa Viteza, Miroslava S. Mađera... — ova zbirka služi na čast izdavaču, ,
"Postoji i zamerki. Naprimer, otkuđa to, đa je Vladimir Rem zastupljen samo sa sve kraće pesme, a Ivo Fici, Dubiavko Jel-
· nosti da se OsvOje FOtoVO neo•
sx ja, inače, ne slažem ni sa tim. profilom, makoliko bih mnogo primndbi mogao da stavim na. ızbor esama i u tom periođu o starijem i najnovijem da i ne govorimo — i makoliko moji ugao gledanja na Mišićev- problem bio: različit od njegovog.
Ali šta bi 86 sa kritikom desilo kad bi ona na ovako složene i odgovome probleme poezije' gledala istovetno? Kako je to, srećom, nemoguće pokušaću da, u skladu sa prostorom koji je anketa omogućila, ukažem na nekoliko osnovnih slabosti OVoO' knjige koje su od nje, ipak, kra, sveg Miš ćevog nastojanja da tako ne bude, stvorile ekskluzivnu, zatvorenu, Mišićevu a ne nnšu antologiju. Pri tom ne mi slim đa se upuštam u pojedinosi samog izbora: takav je razgovor, većinom, jalov i nepotrebnmm jer diskusiju spušta na nivo pojedinačnog i proizvoljnog suda ukusa koji je u sebi bezgraničan. Pitanje koje mi izgleda, đaleko najvažnije i odlučno za karakter. »antologije« je. metođ. kojim: je ona ostvarena i komponovana.
Miš'ć je, mislim, pogrešio šta je pokušao đma ohbjektiviše svoj metođ, a samim tim i svoj iz-
i
čić 1 još neki samo s po jeđnom. Ili, u zbirku nije ušla vredna pesma »Orljava« Branka Hribara. Jli, zašto nije ustupljeno nekoliko stranica za najmlađu generaciju — nfedarene:
Zvonimira Majdđaka, Luku Šte-(
kovića. Dragana Mucića. Pokušaj je apsolutno uspeo, 8, propusti ne umanjuju značaj
&njige. Stjepan Godić
A
Ahmet Hromadžić:
»Patuljak iz zaboravljene zemlje«
»Narodna prosvjeta« Sarajevo, 1950, bib. Lastavica«
Nema u ovom romanu ,pravih granica između fantazije i. sva“ otinevne realnosti. Sve je tu i stvarno i nestvarno u isti mah, i moguće i nestvarno sveđeno na uslovnu realnost. To ispreplitanje bajke i realne priče, mašte i pouke, dato i ostvarcno u jednom nesvođdljivom lirskom zamahu, čini uštvari s5%Ž Hromadžićevog djela o kome je ovdje riječ. Na tom tlu pisac gradi svoj nevini i svoj grozničavi izlet u duše djetinjske, To je polazna i najsigurnija tačka u otkrivanju. jednog problema koji ova literatura nameće sobom. Taj problem je u moguć-
svojeni prostori dječijeg života.
Sve ostalo proizilazi iz te najosnovnije činjenice. To su vrata iza kojih nastupaju čuđestva pri zora i prostora koja nam otkriva pisac. To je bujna. čarovita i dražesna egzotika Zaboravljene | zemlje koju su »lađe oprezno za-i obilazilex »zbog vjetrova, sigurmo, koji su se nagio dizali, uzburkivali vođu i slali na morsko 0 sve što. im se našlo na puu«, Pustolovan duh ovog romana ošvojiće mlade čitaoce ma prepad; lutanja patuljka Sunčana kros daleke zemlje i preko nepoznatih MWrajeva. svijeta, ostvareni dahom jednog uzavrelog osječanja, ponileće maštu mnogog dječaka koji čezne za uzbudljivim promjenama, doživliajima i đogađajima. TI na tim lufanjima oni će doživief? mnoge potrese, mnoge žalosti i radosti, mnoga pretvorstva, i izaći, Će iz | tih lutanja osvježeni i obogaćeni saznanjima o veličini 1 snazi žvota. }
Poseban kvalitet Hromadžićevog romana je njegova arhitektopika, njegov redđdoslijed u građenju scema i njihovom unutasannjem povezivanju. To je- čak, može se reći, onali mevidljivi" pređuslov koji je rezultirao uspjeHom djela kao cjeline. ,
Risto Trifković
bor. Da je išao odlučnom i koinplikovanom linijom ličnog Mukusar da je izbor proglasio za izbor ličnih naklopošti, mi bismo, onda. o njemu diskutovali sa sBgvir: drugih pozicija, Ovako, on je formulisao Bedam iskustava, sedam „Baznanja, odnosno, i Ustvari, Bedam principa po kojima je stvarao knjigu. A ta želia za princip.jelnim, poljuljala je »Antologiju« iz temćcćlja, Jer ona ta želja — nije uspešno izvedena, nije ubeđijiva i, što je najvažnije, dvoštruko je protivbečna, ,
Mišić je morao svoje ahvatanje;
je 'autentičan poezija Srbije samo poezija slutnj., samo poč“ zija nagoveštaja, samo iracionalnj njen tok, to smelo shyatanje, dosledno da sprovede; on nije mo“ gao dozvoliti da ga ubeđenje ponese do te mere da počne da, vrši nasilje nad pesnicima kod kojih ta | takva poezija ne postoji.
Ako pogledamo . koji pesn.ci starijeg perioda ješu u »Antologiji«, Videćemo da ih je sve
već i Bogdan Popović — večiti, *nezamenljivi Bogdan! — stavio, Mišić je iz meni nerazumljivih razloga u jednom smeru bio suviše uzdržan, pa je uzimao pešnike — a on je Bastavljao antologiju pesnika — kođ kojih se ne može tražiti taj manjeviša intuitivni, tamni i razbijenO-a3ocijativni izraz, Uzimajući ih, on je.zbog svog metoda nasilno pokušavao da otkrije u njima. ono Što ne postoji, pa je njegova antologija, nužno, rđavo i nepotpuno „pretštav.la niz pesnika (Šantića, Dučića, Rakića, 9. Panđurovića, Daviča ita.) i preistavljajući ih, ustvari unela i dosta onog đrugog i osnovnijeg, racionalnijeg toka koga se ođrekla, šta se može učiniti, navođim šamo jeđan primer, sa Bantićem kađ' se on smatra »primitivnim, „folklorno>sevđalinskin)} i familijarnim« pesnikom, pa mu se unese samo jeđna pesma koja, nije karakter stična za OVOR pesnika, pa ga prema tome ne mo-, že ni pretstavljati onako jedna i usamljena, Z,. Mišić bi mnogo bolje urađio da ga je isključio; ovako nije ostao metodski đosledan, jer su se njegovi principi suđarli sa raznolikošću i nisu bili đovoljno u sebi čvrsti đa se
.Za tok Moga su istakli kao osnovni đo kraja izbore. To je.
prva protivrečnost. i nedosleđnost. \ . Druga „je, izgleđa mi, osnov”,
nija i zadire u samu suštinu Miš ćevog metođa koji, mi, ona ko kako je izgrađen, izgleđa neprihvatljiv; ustvari ona je samo dublja, konsekvenca prve: kad antologičar teži ka objektivnosti onđa, mora što je, moguće više da oslane ,buđam i osetljiv ·n& bogatstvo poetskog izraza jeđnog riaroda, A bacimo li 8amo površan pogled na »Antologiju«, v'đf:ećemo da u njoj me samo što nema. nekih pesnika, Bto je manje važno — nego nema čita vih moetsk'h vođova. Kakva čšteta Što se Mišić muviše bojao lir-
D. M. JEREMIĆ:
PIŠU; ŽIVOJIN MILISAVAC, BOŽIDAR KOVAČEVIĆ, BOŠKO NOVAKOVIĆ, ZORAN GAVRILOVIĆ T DRAGAN M. JEREMIĆ.
9:80 3 aa "skog, Bto je u lirici, koju je ipak
uneo „tražio Što manje onoga to su.njeni večiti elementi: scutimentalnosti, · erotike, ljubavi, rodoljublja. Meni je nejasno kako: antologičar može đa iz jedne tako senzibilne i raspevane bpOesije kao što je naša, gotovo polpuno igključi ljubavnu liriku; da slavi samo nekoliko, — dve -ti mislim rođoljubivih · pesama, samo zato štu mu se učinilo da je retorika opasna uvek, i da je treba isključiti. Sve se to, svi ti isključeni elementi raskošno preolivaju u našoj poeziji i golovo svi pesnici koje je Mišić stalo, , đoba” su i Osmovnj dćo SVOE Opusa, ispunili baš tom vrstom. li rike. Tako je uskost Mišićevog stava razapela njegovu knji? između. lepe namere da se u njo, sakupi ono. što „je autentično i svođenja toga autentičnog na ne> uobičajeno — što je bilo moguće kod našeg krajnjeg siromaštva u knjigama ove viste — ili ponegđe na, bizarno ili, ponajčešće, na je-
Zoran Mišić , (crtao. Džumhur)
dnostavno, Meni ne pađa na pa met đa zameram.M šiću' u princlpu, što je takav stav zauzeo; neprikosnoveno je pravo antologičara đa svoje teoriske poglede proverava'na poetskoj materiji. Ali jeđan metođ — i kađ se s njim ne slažemo -— mora đa buđe Uunutrašnje jeđinstven đa bi postigao onu meru pravednosti koja je nužna u poslovima ovakve Vrste. A. Mišić, ponekađ, uzima.-od pesnika ono što smafra autent Če nim, samo to; ponekađ. opet. njegov mete postahe, ilustrafiivam što je teška neđomleđdnost kao žto je to naprimer učinio sm Disom, Crnjanskim, Đavičom { još ponekim. Ili, đa bi ođbacio fteref Yncionalnog toka nmše poezije, onđn jie proglas'o za mogzitivistički. što je sasvim međomustivo i jednom se Ozbiljnom antologičaru „mniie smelo dogođit!· prosto zato što ie to tačno određeni filozofeki {ermin i ne može se WDotrebliavnti protvolimny i neođrefđeno, Teđnom rečju. Mičićev m•tođ je okesnira. oko: knje treba.cđa se okreće diskmsfja oko niefovog rada.
To su čini mi se, osmovn%s3 pifanja ove Kmi'ge, Inftoeresovanje koie je ona imsmvala rcovaori O O gBrommnoi mofrehi, za pnfoloriiama j n čaMti koja mripadm Zovanu Mišićn šfo se nq ovu tešku.oblast prvi uputio. A
VIŠE TEORE-
TIČĆČAR NEGO ANTOLOGIČAR
Mislim da je pogrešno povođom jedne antologije, pa i „Antologije srpske · poezije“. Zorana, Mišića,. govoriti o pesmama, oje trebalo uključiti u an" tologiju 'ili čak:i o tome "koliko je jedan pesnik srazmerno SVO. joj vrednosti i značaju uključen
S a i
ua antologiju svoj m pesmama. Dobra MKkvYitika antologije, kao i , dobra „kritika uopšte, može .đa
buđe smmo jmanentna kritikm. Anftologičar morm jasno 'd& iz loži svoje principe, « kritičar antologije treba. da pođe ođ o-– vih principa, ocenjujući koliko su oni dobri i ispravni, a naročito koliko su primenljivi i ko>
. — liko ih je sam antologičar DO-
štovao i dosledno sprovodio, Mišić je, nema sumnje, svoje principe s prilično. jasnosti · izložio u predgovoru svoje antologije i u kratkim beleškama, o pesnicima: ispređ · njihovih izabranih pesama. .On pritom ističe da je pravio antologiju „za nas“ a ne „Za sebe“. antologiju koja' ima, izuzimajući neminovni udeo ·subjektivnosti, maksimum moguće objektivnosti na, osnovu „dsključivo' poetskog Mriteriiuma", On smatra da.je time jgsključena ne» objektivnost bilo koje vrste i izričito naglašava da nije đozvo_ đa ga u odđdab ranju Dpesama. .mikovođe .ma kakvi obzi-. ri. bilo prema piseu, bilo prems dobu ili poetskom Žanr,
„Ovđe dolazi đo prve protivrćečnosti kod Mišića, On na drugom mestu naglašav& da je hteo do „niegova Amtftologiia bude »zbornik najboljih pesnika, a ne najlepših pe.sama“. OD. zira, međutim, mora da bude ako hoćemo .đa pravimo antologiju pesnika. Ti obziri ne mosu dopustiti đa Šantić Moji je bio — više nego iko drugi naš bogomdani , pesnik, bude, kao, kod Mišića, zastupljen #a+mo jeđnom jeđinom pesmom! A ipak obziri su i kođ njega DOstojali, jer ni izabrana Ššanti·Čeva pesma „Veče na kolju“ nije antologiskna; to je jeđna oŠtra, gruba skica nnacrimna sa nekoliko otsečnih, nervoznih poteza, koja treba đa nam dočara nipčno-bolnu slikm' pladnih liuwdi koji se bogu mole za,svoj spas, U većini slučajeva đosta obzira nije bilo. ali zato Mišićeva Antologija nije zbirka najboliih pesnika nego naiboljih pesama, Time se on u princibu me ražlikuje od Hogđana Popovića, koji je jasno i otvoreno to rekao i fosledno sproveo u svoioj antologiii, Kako bi se inače u Mišićevoi antologpiji našla i „Jesenja kišna pesma“ Stevanm TIA. kovića, koji sigurno ne pretstav lja jednog od velikih. stvarala« ca u našoj,poeziji, đok bi, sude “i ĐO- pretstavničkom' principi ovim izgleđalo' đa je isto tako veliki pesnik kao šantić?
a To iznenađuje utoliko viče što Je poznato da ie Mišić odlučno protiv sentimentalne poezije On šentimenftalizam otvoreno izjednakmnje sa mnlograđanštinom i Smatra da je našoj poeziji đecenijama donosio samo nesreću i vod o je stranputicama., Ali ova »Je senin kišna pesma“, ova melan= holična pesma neprebolne VaZ– boljenosti, ova pesma mekog i nežnog štimunga“, protiv koga, je Mišić mnogu streh umutio ipak se našla u njegovoj Anto-
lopiji. {ođ Boeđana, P kođ Milivoja, Pavlovič o oića {e našla svoj prirodni ambijent,
ali kođ Mišića Ona 'ismen jm zapanjuje. Ima kod Mica ir. d gih pesama w kojima sa ogleđa, šentimenfalnost, ima sentimental nosti, i to ne male, i u Brankovim,.i u \Zmajevim bĐesmama, 1.0 pošmaha Dešanke Maksimo: ;vić Stevana 'Raičkoviđa, koje je SROOOPrRO Ya jintologiju, To su SV, pe roji misle src M ih, ipak, nije tako okruino nio kao Šantića, 'Čini mi se Mišić ustvari, intimno,
e i e a aka eeej eine sedan enineering ea nina en iaiokisnnnannuomie timentalističkoj teoriji a M
sklon nežnim,” tihim, blazim o šećanjima. Kođ njega ne Droiaze dobro samo jaka. osećanja, snažan bunt. On bi.sigurno prognao jednog Meštrovića naše poezije, “što pokazuje i. činjenica da u svoju. antologiju nije uvea
Dušana Vasilieva, koji je VO=jom pesmom "ovek pevn pbosle rata“ s neviđenom snagom obMnanio večito razočarenje ljudi
Koji se bore za jedan efemeran ideal („Ja sam gazio u krvi do kolena i nemam, više. snova“). Po Mišiću, krivica je Vasiljeva, verovatno, što je pisao Kao čovek koji je, probuđen posle teškog sua, sagledao golu. ·grubu stvarnost u jarkoj svetlosti svoga slobođoumlja — zato što nije mogao” da, uđe u tesnac „između Jave'i sna“, u koji Mišić hoće da satera i našu literaturu kao i omu svetsku literaturu-koju'on lansiza u biblioteci „Orfej“ pod istim · geslom, Sve što odgovara onom trenutku kad tonemo u san a java još nije: sasvim' prestala da se oglašava u našim čulima iH kad se budimo, to je po Mišiću dobro po „poetskom kriterijumu“. Ako je previše racionalno ne valia, ako .je previše eruptivno osećanje — ne valja, ako je previše rečito — ne Valja, Zato u mjegovoj amtologiji 1. nema najmisaonijih pesama naše lirike iz „Davorja“ Jovana Sterije Popovića, Zato 2. nema nijedne pesma Dušana. Vasšiljeva, i zato 3, nema, mnogih pesama koje su previše retorične. mađa čine slavu naše, poezije, kao što ie: pesma" „Useđelica“ ođ Veljka Petrovića. A to u islo vreme objašnjavš i zašto je Dis zastuplien sa više pesama ođ Sime .Pandurovića ili zašto su neke manje lepe pesme Milana Rakića mašle mosta .u
ovoi antologiji na račun nekih lepših, i jj . Ali ovaj uski Mišićev Princip nije: ođrživ. Kađ se nesigurna teorija stavi.na probu, onda mora da joi se protivreči, jer Ččinjenica su vrlo tvrđoglave, Tako su se u Ovoj antologiji ipak našli, primljeni preko volje kao meočekivani gosti, i 'retorični Milufin Bojić i racionalist Milan Rakić, Uprkos pozitivističkoj iradiciji naše poezije (kako, verovatno namerno neađekvaltno on naziva. nacionalne .elementie naBe poeziie), Mižić ie morao. đu ne Drotivreči njenom duhu u dobrom delu njegovih izabrnih pesama.. Njegova · teorija, koja nije 1 imanentn.: princ'D razvoja naše poezije, morala je đa So potčini tom principu. I to je PIG u većini slučajeva dobro i Oorisno. jer se time om približavao dđolšta objektivnom krileTrijumu jedne reprezentativne antologije srpske poezije,
: Zahvaljujući tome, uprkos znaftnom “povećanju | subjektivno kneficiienfa u odabiranju još Živih pesnika, ova antologija. je išpravila neke mneđostatke i nepravne antoloeije Bogdana POoDovića prema Njegošu + vrema Disu, naprimer, ili, donekle, pre ma lazi Kostiću), ali je opet mnoge stvari postavila tako da će ih jeđna buduća amtologilia neminovno morati da ispravlja, (nema nijedne pesme Ive Andvića, . Davičo je nesrasnerno malo nmastupljen m odnosu „na neke druge „modernističke“ DeSnike, itđ.). Naravno, svako pravi svoju nmnfologiju. alj ima. ljudi koji traže lepotu, a ima ih koji pokušavaju da je inanguTO: Mišić, izpleđa, pripada Ovima drugima i'vnato je on. mažalost, u ovoj avojoi antologiii
· mnogo više teoretičar nego Bm-
tologičar, Samo
očigledno nija njegova, teorija
PB ona koja bi se DĐoklapala, 58% imamentnom istinom koju manifestuje miša, DOezija. Pokuašvajući da svoju teoriju primeni. na “ovu poeziju, n je bio prisilien đa je više Data DĐorehne. 'U. tom · sulhobu
o Je atrađala 'maža mpoezija; š mnogo više njegova tcorija.