Književne novine
a RČ a a e
«
ANKETA „KNJIŽEVNIH NOVINA“
KOJU VRSTU FILMOVA · |
· NAJVIŠE VOLITE | ZAŠTO?
" : Relja Krstić, elektrotehničor iz, Beograda
Kada Bam bio dete „sviđali” su mi se svi filmovi (zato što ih nisem Yrazumeo!). Kao. dečak voleo sam filmove: kaubojske, krimina!me i slične. Tamo gde odlučuje: mnmaga, lukavstvo, brzina i drage odlike ljudi, dečacima je to razumljivo i interesantno.
Kad je došlo mladićko đoba stekao sam više znanja i iskustva, a promena u nama.menja i krug interesovanja. Tada sam gleđao sve filmove. Sve mo je interesoval?.
Sad bi moj odgovor glasio da najviše volim onu vrstu filmova, koji deluju zabavno. To su komični •filmovi i svi oni koji nemaju za cilj đa osvetle ili iznesu složene delove života.
· U našem dobu malo je smeha a ja volim smeh. Filmovi koji traže psihički napor od gledalaca zamaraju, jer se već od umnog rada ili kakvog drugog „svakodnevnog posla, gledaoci ne mogu osećati raspoloženi za «ovakve filmove. Zato ja retko gledam takve filmove. Isto je i sa knjigama koje čitamo... U životu ima mnogo ozbiljnijih problema koje ljudi rešavaju (ili ne rešavaju). Prema tome šta kome nedostaje, čime želi da bude okružen, ljudi traže zabavu. Bioskop je zabava u kojoj mnogi mo gu da nađu svoje želje i svoju razonodu, kroz umetnički jezik filma.
Žarko Ružić' nast., Novi Sad
Naš odnos prema ličnostima u filmu, naročito prema heroju, to je ono što je vrlo intimno, što vrlo često želimo da zadržimo samo za sebe.
Da buđemo iskreni: izjednačujem se sa herojem u filmu, a to je i prirodno. Kako da ne živim u ulozi heroja koji pred mojim očima, bez obzira što je to na platnu, ostvaruje moje težnje, želje, ideje i divan karakter! I verujte, često sebe „hvatam” u ulozi heroja, bilo Matrosova, bilo Šolaje i bez-
KNJIŽEVNE NOVINE
List za književnost, umetnost i društvena pitanja
Uređivački odbor: Oto Bihalji-Merin, Miloš I., Bandić, dr. Mihailo Marković, Peđa. Milosavljević. Dušan Matić, Tanasije ” Mladenović, M. Panić-Surep, - Vicko Raspor, ing. Rajko Tomović, Ri-
sto Tošović, Eli PFinci. Urednici DUŠAN MATIĆ i TANASIJE MLADENOVIĆ
List izdaje Novinsko-izdavač-
ko preduzeće „Kultura”, Beo-
građ, M. Pijade 20. Redakci-
ja: Francuska 7, tel. 21-000
tek. račun: 10 — K. B. 323 2 — 208
List izlazi svakog drugog petka. Pojeđini broj Din. 30. Godišnja pretplata Din. 600, polugodišnia Din. 300, za ino| stranstvo dvostruko
Tehničko-umetnička Dragomir Dimitrijević Odgovorni urednik Dušan Matić
oprema ,
Štampa „,Glas”, Beograd, Vlajkovićeva 8.
DA LI SE IZJEDNAČUJETE SA HEROJEM FILMA?
broj naših heroja na frontu i u pozađini, bilo Odi Marfija. Međutim, ja sam i heroj ljubavi u uloama Filip Žerara i Lorens Olivijea, i Andrej iz „Legende o zemlji sibirskoj", koji je, divno sjedinio .u
sebi patriotizam, ljubav i stvarala-'
štvo, i crnac-avijatičar iz „Doline mira”, i. progresivni borac: iz američkog građanskog rata, i „meksikansko pseto” („Meksikanac) koje se za svoje iđeale natčovečan ski bori u meču sa nađuvenim Jenkijem itd. U sve te uloge toliko se uživljujem da u svojoj mašti samostalno razvijam radnju u kojoj živo učestvujem i intenzivno preživljavam, nekad, do bola.·Ponekad se teško savlađujem da glasno ne reagujem prilikom dramatičnih scena.
Makoliko izgledalo čudno često sam u ulogama raznih ličnosti u jednom filmu. U „Pobuni na Kejnu” izjednačio sam se skoro sa svim ličnostima i, ako se ne varam, u svakoj sam pronašao delic sebe. Ja sam bio i onaj prvi kapetan, naizgled čudnog, ali opravdanog ponašanja, pun životnog iskustva, i tragični kapetan-paranoik, i oštroumni intelektualac-pisac, i divni „pobunjenik” koji teška srca prima jednu bolnu istinu i ispravno, herojski, postupa, i branilac koga boli što je morao šebe đa pretvori u. tužioća, a tužioca — zaslužnog veterana, u okrivljenog. Najzad bio sam ponovo pisac, ali sađa zasluženo ošamareni kukavni intelektualac, i kao takav izvršio sam — samoubistvo,
Verujte, đa je i ovo u vezi sa „temom”. U poslednje vreme predamnom se odvija filmska tragedija Artura Milera. Strasno se uživljujem u njegovu ulogu zamišljajući sebe pređhisteričnim ili pak hladnokrvnim, ali rafiniranim pretstavnicima raznih istražnih komiteta, Kako bih propovednicima „slobodnog sveta“ vatreno odr žao lekciju o slobođi i o pravu čoveka! I zaviđim velikom umetniku što je u mogućnosti đa ostvari jednu ođ najplemenitijih uloga, da realizuje himnu ljudskog dostojan= stva.
Bronko Memqs, stud. fil., Petrovac nc Mlavi
Da. Gotovo uvek. Ne oklevam nijednog trenutka da to kažem ili bolje priznam, jer to možda nije lepo i na svome mestu. Ja živim sa ličnostima sa filmskog platna. Zbog toga odlazim u bioskop. Pri-
· lično sam usamljen. Film .D. Mana
„Marti” otkrio mi je da su i drugi isto tako kao i ja, na neki način usamljeni. Setite se za trenutak, sale za ples. Naizgled vesela muzika priča nešto ljudima koji igraju, parovi osećaju neko olakšanje 1 naslanjaju svoju glavu na blisko rame, lice uz lice; eto, zakucaj na ta vrata život nije ni suviše. loš ni suviše lep, takav je kakav je i neizbežan — rađdujmo se njemu. Ne znam šta je Pedi Čajevski napisao za Klaru onog momenta dok seđi sama opsednuta džezom. Ništa nije tako tužno kao muzika našeg veka, kada smo sami. Ređitelj je posvetio Betsi Bler tako da
| se ona osmehuje pored svega i u-
prkos svemu. Naravno đa sam saosećao sa njom i poređ toga što su se u bioskopskoj sali neki smejali. To nije sve. Izjednačavanje se nastavilo i posle filma. „Kada sam prvi put posle toga otišao na igranku. Svi su igrali. Jedna devojka je sedela sama, Gleđao sam u nju i video njene oči. Bila je ista kao i Klara „u filmu „Marti”. Pre filma je nikađa nisam video i osetio njenu usamljenost, iako, sam je poznavao. Cele te večeri mislio sam na nju.
Mislio sam da je formulacija ·
„izjednačavanje” sa „herojem” nepotpuna ili bar nezgodna. Sada u-– viđam da je dobra jer ja se u filmu Ž, Anri Kluzoa ne mogu đa izjednačim' sa vozačem nitroglicerina jer' ne umem da vozim, ne živim istim životom, niti u istom
·Zašto roditelji ne misle više
PIŠU ČITAOCI: .
Relja KRSTIC Branko MANAS Žarko RUŽIĆ '
' Mitar, MIU1OvIĆ
1 MU
Koliko kilometara filmske trake
prođe kroz kamere, koliko #filmova ugleda svetlost ekrana za jednu godinu? Novosti su Uu-
opšte češće i moguće kod kratko- ·
metražnog filma koji nije sputan literarnim okvirima scenarija, odnosno fabule. Kratki film se mno go lakše oslobađa nepotrebnog ba lasta i samim tim stoji razvoja sedme umetnosti.
U istoriji kinematografije počev od 19925 godine beležimo pojavu AVANGARDE koja je ostavila niz izvanrednih, i sada već klasičnih filmskih dela, poglavito na području kratkometražnog filma.
Jugoslavija je kao filmska zemlja stupila na svetsku pozornicu prilično kasno. Otuda se kod nas mnoge pojave i tehničke novosti pojavljuju sa relativnim zakašnjenjem i mi ih savlađujemo u vreme
SA,
»Nikađa se nisam više izjednačlo sa ličnošću iz filma kao što sam sa
Kalom — MDžemsa Dina. Gleđao sam sebe...«
društvenom sistemu. Ali ja saosećam sa Žoom, do kraja delim njegovu sudbinu i uđes a na kraju, posle tragedije, ostajem u stolici nekako srušen i pust.
Kazanov film „,stočno od raja". Koliko li nas je takvih kao što je
'Kal? Za” nema nikog ko bi nas
voleo, zar ie moguće đa se može živeti da ne osetite nićiju ljubav. na detinjstvo svoje dece, koja' su osetljivija i znaju mnogo više no što oni misle? i '
Nikada se nisam više izjednačio sa ličnošću iz filma kao što sam 'sa Kalom — Džemsa Dina. Gleđao sam sebe. Oko moje samoće obavila se nit' tuge koja. me je nagonila da gleđam taj film iz đana' u dan dok ne dođe neki „drugi film ili' nešto što će me zabaviti i zadržati da ne idem u bioskop. Ali toga nema... Čekam novi film, svaki je odlazak u bioskop uvek neizvestan, jer
tražim i ne znam šta će mi pružiti film, Dobrodošli su svi oni koji mi pomognu đa vidim i nađem sebe.
Mitor Mitrovič, radiotehničor, Ljubljema
+
Izjednačujem se sa nekim juna-
cima i likovima u filmovima koje
gledam. Ponekad imam iste težnje kao neki lik u filmu. Sa nekim junakom se slažem i želim mu uspeh. Takvi filmovi u kojima likovi tako deluju na mene, daju mi moralnu snagu da koračam istrajem u svojim malim živothim težnjama.
||
|| N. ; JJ NjBy 10%
( wa a re
, |}
Vi 71
na čelu
Iz „eksperimentalnog filmskih nacija iza prepone. One svetle. tačke u našoj produkciji oni kratkometražni filmovi koje pamtimo po inventivnosti njihovih autora, po smelim rešenjima, .nosioci su novog i avangarfdnog u našim — jugoslovenskim relacijama. Setimo se samo ciklusa filmova Velje: Stojanovića, interesantnih pokušaja i ostvarenja Mir ka Groblera („Skupljaj pare“), Babajinog eksperimenta sa „Ogledalom“, nekih sekvenci u dokumentarnim filmovima Milenka Štrpca, Saše Petrovića („Let nađ močva-– rom“), Ljube Radičevića („Kobna žeđ“), pa najzad i nekih amaterskih filmova (Boštian Hladnik).
U svakom od tih filmova, i ne samo u njima, nailazili smo na sekvence, negde čak i na čitavu materiju datu nekonvencionalno, u stilu najboljih ostvarenja sedme umetnosti i vrlo blisko. avangardistima. To nas pobuđuje na razmišljanje o postojanju naše avangarde. ı
Kada 'se setimo filmova „Međučin“ (Rene Kler), „Simfonija velegrađa“ (Rutman), „Kiša“ (Ivens), „Anđaluziski pas“, (Bunjuel), vidimo da je za postojanje jednog takvog filmskog žanra, potrebno pre
kada se većina nalazi daleko
svega pronaći sirovinu — 3materijal dd koga je moguće „satkati petnaestominutnu sagu o svako-
dnevnom ritmu velegrada, sa Kojom ćemo proći kroz razne etape jednog potsvesnog života sna, ili na impresivan način doživeti kišu. Do sađa kod nas nismo zabeležili takav kompletan slučaj (materija + realizator = filmsko umetničko đelo), bar ne u domenu žanra o kome je reč. Hoće li se ovo stanje produžiti, i koliko, zavisi od cvetova koji cvetaju. A kod nas postoje uslovi i mogućnosti za uzgajanje velike cvetne bašte.
Interesantni su i neobični filmovi dvojice mlađih ređitelja · koji se upravo sada nalaze pred konačnom realizacijom. To su „Oblici“ — film reditelja Petra Stojanovića, i „Koliko 'je sati?" u režiji Mike · Jovanovića.
Ideja za snimanje „Oblika“ bazirana je na slikarstvu koje svoju večitu inspiraciju crpe iz prirođe. Posmatrajući prirodu možemo da zaključimo da apstraktna „umetnost, kao takva, ili apstraktno sli karstvo, ustvari ne postoji. Sve
Redakcije
DVA NOVA KRATKOMETRAŽNA FILMA „OBLICI“ | „KOLIKO JE SATI“?
filma»Koliko je sati«
-
ono što se svrstava pod apstrakt« nim ima svoje poreklo u prirodi i prema tome je — realističko. Sce narista i reditelj Stojanović uočio je ovaj fenomem i upravio oko ka mere prema tim· bizarnim, svako» dnevnim „arabeskama „u prirođi kraj .kojih prolazimo nezaintere= sovani, i tako preneo na platno bioskopsko platno, fantastičan svet oblika i masa “u prostoru, igr svetlosti i sene,.ostvarivši jedan nesvakiđašnji slikarski postupak.
U potrazi za temama svih vrsta, realnim i „„apstraknim“ filmski stvaraoci su se često sukobljavali sa vremenom ali ga se nisu dotas kli, nisu pokušali da ga filmski izs raze...
A ipak čovečanstvo se sve brže kreće u pravcu osvajanja prostora pa i — vremena. Covek trijumfuje nađ vremenom i kontroliše ga ali — prividno. To je vizi“ ja koju je omogućio sat,
„Koliko je sati?“ — naslov. je kratkometražnog. filma čiji se autom, scenarista i reditelj, Mika Jovanović često nalazio u dilemi pred vremenom i u vremenu.. Pred vremenom koje je sa satom dobilo konkretniju ozbiljnost i donelo korekcije čovekovom postojanju, jer je vreme skupo i veliko... Sata i skazaljki nije uvek bilo ma da su ljudi ipak merili vreme. Nije bilo vremena bez vremena. Bilo je vremena bez sata. Bez skazaljki. Snimanje ovog filma je završeno: u koliko sati, to je sasvim sve jedno. To neće biti ištorija peščanog sata ni reklama „Šafhauze= na“. To će biti mali doživljaj, i malo filozofsko razmišljanje na temu vremena.
Minut i njegovih šestdeset sekunđi traju uvek isto na satu. Na satu uvek isti — u životu tošiko različiti minut. Koliki je minut...
Minut čekanja... Dugi minut...
Minut rastanka... Kratki minut... Dvoje u zagrljaju. Lokomo tiva dahće. Zar je već pobegao minut. Kratki minut rastanka.
Ređitelj Jovanović i snimatelj KHaradžinović odložili · su filmsku
kameru. Sađa se u njihovim ruka-
ma oblikuje film o vremenu,
„Književnih novina”
Ostaje nam da vremenu, đa bi viđeli ova dva filma, i one Koji će doći posle njih, đa 'viđimo način “· prilaženja materiji i filmski jezik kojim su' ispričani, pa da đamo konačni sud.
Nikola Majdok
pričekamo, U
postavlja čitaocima
4 pitemja na koja treba do odgovore do određenog roka.
; Nojzenimljiviji odgovori na sva četiri objavljeni i nagrađeni, Nagrade:
pitanja · biće
. IL 30 plaćenih bioskopskih ulaznica u Giebkopi koji dobiinik nagrade som izabere, . IL Dve ncgrade po 20 plaćenih bioskopskih ulaznica u bioskopu koji dobitnici somi izaberu: III. Pet nagrada po 10. plaćenih ulaznice u bioskopu
koji dobitnici somi izaberu.
KUPON BROJ 4
4. pitemje: KOD NAS
KOJE FILMOVE PROIZVEDENE U SVETU A KOJI NISU PRIKAZANI, BISTE ŽELELI DA GLEDATE?
POBROJTE IH:
Ime i prezime — . o ———
Zomimcmje
- mm. žž _______ ___—-
~
Adresa
nss}yYK— dmmMI.si
Odgovor sa priloženim kuponom poslati
. wedelje 4 gusta na adresu 7, Beograd, za
nojkasnije do
„Književne novine”, Froncuska
filmsku cnletu