Književne novine

_———- n "— ——— ——— ———

| đamnaestog veka. Njen prvobitni autor, pesnik Dang |

a LAR- --

SUSRETI

Tunovanka ženg patnikovb

„Tugovanka žene ratnikove“, čije · odlomke objavljužemo, spada u klasična dela vijetnamske poezije Se~

Tran Kon, bio ju je spevao u kineskoj transkripciji, a

pesnikinja Doan Ti Dim transkribovala je docnije, u

istom veku, na vijetnamsko pismo, Prema 'konstataciji · istoričara vijetnamske književnosti Ngujen Dinh Thija, | pomenuta balada se „smatra kao uzor savršenstva stila.“ |

Svuda se vodi rat: za sve žene

u zao doista čas! čak i ako si- plava nebesa nedckučiva za nas, kako da dokučimo zašto se ratuje? doboši

noprestano dobuju duž Velikoga Zida,

a od njihovog dobovanja kao da mesečina podrhtava, vate se na Kkulama odražavaju purpurno

na snegovima Planine Kansu

· zapovednički mač presto daje vojskovođi, ponoč

a naređuje se pokret, ;

posle .trista godina mira

dođe doba da dvorani ponesu opet ratnu spremu

„.Lanjske su nođine stizali ponekad

alasi, no ove ih je malo stiglo,

(gledav glasnika — divlju gusku, ponađah e

| da će o jednoj poruka ođ svile biti privezana,

· kad je popanula slana, postavljeno sam ti ruho sašila i gotovo je,

ali ma da su počeli da fijuču leđni vihori,

he znam kako da ti ga pošaljem tako daleko, na snegu i kiši :

propađa ti snaga, ledni'vihori a ti ma prostirci od tigrovine samo, prodorna mečava & zastor od vučiih repova samo, što veća studen \ sve Ćeš više propadati..,

Mraz kao sekirom seče topole i vrbe, kiša kao testera reže lišće vutunga; na kedrove ptice su odletele, rosa . . palmovo lišće naniže potiskuje a stuđem bube pod temelje zidova goni

iz daljine dopire

·zvonjava zvona u hramu

zatim zujanje buba na mesečini,

na. vetru šumi lišće banane

L vetar kroz prozorski zastor ulazi,

otkrivajući zastore postelje na kojima

senke cvetova ođ vetra podrhtavaju,· mesečina!

Cvetovi na mesečini i slomljeno stce · i „„vina bih se napila, da tugu svoju ođagnam, no jad je moj toliki đa ga nikakvo vino ođagpnati, neće, lepotom cveća pokušavam da tužne otkionim misli, no od mog bola čak i cvetovi venu, nadovezuje se tuga na tugu, sve tužnijom je čini i pretvara se .U. devet žubora koji otiču talasajući &e... (Preveo Svetozer Dinčić)

PISCI NA ODMORU

T mnogi strani književnici koriste ove letnje dame za .odmor, (Džon Stejnbek je proveo svoj godišnji odmor u Jtaliji i skandinavskim zemljama, gdđe je imao prilike đa se sretne sa Mihailom Šolohovom, koji je takođe bio u poseti Skandinaviji). A Žan-Pol Sartr, zajed= no sa svojom suprugom, književnicom Simonom đe Bovoar, letuje u Jtaliji. Na slici: Sartr i njegova supruga

” u jednom milanskom restoranu. |

DVA DUBROV

Istoriska slika: Tristan Bernar, Saša Gitri (u mlađim danima) i njegov otac Lisjen

Neđavno preminuli framcu„. ki umetnik Saša Gitri poznat še jeđnom delu naše publike uglavnom kao filmski „umetnik. U Francuskoj, međutim, on pretstavlja umetnika čije je ime daleko više vezano za pozorište lakog žanra, Skoro peđeset godđina Gift smejavao Parižanc svojini komedđijama punim bizarnih situacija i mnmonšalantnosti. Hilja đe građana Pariza prošlo je pre nekoliko dana Kraj odra čoveka, kome su aplaudirali i na fhmu i na sceni, da mu oda poslednji pozdrav.

saša Gitri je rođen 1885 go-

BAD.KAO TEMA U UMETNOSTI

Povođom «#dđvadđesetpetogodišnjice smrti francuskog socilaliste i osnivača Međunarodnog biroa rada Albera Tomasa u Ženevi je otvorena izložba posvećena rađu kao femi u umetnosti. .

Na izložbi je zastupljeno triđeset zemalja sa oko osam stotins, platna, gravura, crteMa, skulptura i tapiserija, iz ložen& dela su sakupljena iz uvra, Mraljevske akademije umetnosti u Lonđonu i drugih

- galerija, i zastupljena su mno-> ga slavn& · imena: (Rembranft, -

“Tihtoreto, Dircr, Gola, Matilyx Pi Brojgel).. Izložena đela su

tako raspoređena đa posetilac

. pYBlazeći kroz izložbu može đa

se upozna sa raznim viđovima ljuđskog rađa.

Pa BILANS POZORIŠTA NAĆIJA

od kraja meseca, marta kađa :

e, nretstavom Masneove ope. re »Don Kihote, u izvođenju ansambla „Beogradske opere,

etvorenmno „Pozorište nacija, u

je za-

dine u Petrograđu. Strast prema pozorištu nasledio je od svog oca Lisjena, koji je takođe bio veliki glumac. Još kao dečak putovao je zajedno sa ocem iz mesta u mesto iako da je morao da promeni jeđanaest' škola do mature, U seđamnaestoj godini izvedena je njegova prva komeđija, U toku svog Života napisao je oko sto pozorišnih komađa. Od njegovih filmova najveći uspeh su doživeli »Roman jednog Varalice«, >»Krunski biseri«, »Spa> sla si mi Živof«, »Hromi Đa-

VO«, »Ubice i lopovi«, »Troje čine par« i drugi.

dvorani pariskog pozorišta

»„Sara Bernar« nastupali su ansambli iz đevet evropskih, aziskih i američkih zemalja sa evojim najboljim ostvarenjima. Publika, Kulturni. radnici i kritičari pokazivali su najvcće interesovanje za ona dela koja ranije nisu bila izvođena u prestonici Francuske, a posebno za Sekspirovog »Titusa Andronikusa«, Brehtovog »Galilejac i dJanačekovu operu »Mala inteligentna, lisica.

FESTIVAL U SALCBURGU

Trađicionalni festival u Salcburgu svečano je otvoren 27 jula izvođenjem „Betovenove opcre »Fidelio« U toku festivala izvešće se više opera, simfoniskih i solističkih koncerata. Rao i prethodnih godiua posebna pažnja biće posvećena delima Mocarta. Ove godine on će biti zastupljen operama »Figarova ženjdba«, »Ot-

mica iz SBeraja« i »Cosi fan tuftew. „Veliko „interesovanje vlađa takođe i za izvođenje

werdijevog »Falstafa« i -»MBlek- ·

tre Riharđa Štrausa.

NOVO PRIZNANJE ROBERTU FROSTU

Engleski univerzitet u Rembridžu dodelio je amcričkom pesniku Robertu Krostu diplomu »honoris causac Za Kknjičevnost. Robert Frost je oce-

'njen kao najbolji pretstavnik

takozvane trađicionalističke struje u savremenoj „poezijl nanjjih godina Frost je dobio Pulicerovu nagrađu četiri puta (1924, 1921, 1937 i 1943).

U Moskvi je ovih đana održan veliki omladinski festival kulture i sporta, na koma su učestvovali pretstavnici mnogih zemalja iz svih krajeva sveta. Kao pri-

log festivalu slikar Pablo Pikaso poslao je crtež svoga · ,

trađicionalnog — goluba...

AČKA PESNIKA

»IZRAZ« 7—8

Na uvodnom mestu objavljen je esej Lazara Trifunovića »Slikarstvo Moše Pijade«, a zatim sledi obiman rad Radojice Tautovića »Čekić« (kyitika „pozitivne Kritike), rad očigledno stuđioznog poznava– oca problema o kojima piše i koji pretstavlja znatan doprinos yasvetljavanju | naše kritičke problematike. Vlario Mađarević objavljuje članak »Pojam i problem scenskog stila«, a Šime Vučetić prvi deo svog eseja O. problemima hrvatske književnosti. O delu i liku Jsidore Sekujić pišu Midhat Begić, Vlatko PPavletić, Jovan Hristić i Slavko Leo vac. U ovom broju objavljene su misli Isidore Sekulić i nijeni aforizmi o umetnosti, a u

. stalnoj anketi časopisa o mo-

demnmom učestvuju Isidora Sećkulić i Boris Ziherl, O novim knjigama pišu Radoslav Rotković, Miodrag Bogićević, Karlo Ostojić, Slavko Leovac, Miroslav Vaupotić, „Husein Tahmiščić, Nusret Muhović, Branko Peić i Žika Lazić. U rubrici »Problemi« svoje tadove objavljuju Danko 'Grlić i Živojin Pavlović, ostale pri-

-loge đaju H. Tahmiščić, Alek-

sandar PFlakev, Zlatko Posavac, Borivoje Marinković i Risto Trifković. O slovenačkom časopisu »Naša sodobnosšt« piše Stanko Janež, a esej iz savremene estetike „objavljuje Henri Lefebvre (»Esei o modernim teorijama o umjetnosti pjesništva«).

* »RUKOVET« 4—5

Već je treća godina otkad izlazi u Subotici »Rukovet«, časopis za Književnost, umetnost i društvena pitanja, 'Time nastavlja jednu tradiciju. U Subotici je između dva ra, ia dugo izlazio časopis »Knjičevni sever«, koji je uređivao Milivoje „Knežević, profesor, a blo je zapažen u književnim krugovima.

Časopis »Rukovet«, pod uredđništvom mlađih ljudi, sa glavnim urednikom Lazarom Merkovićem, ima „danas „daleko širu namjenu nego nekadašnji

: .»Književni sever«. On obuhva-

ta, osim literarnih priloga, još

-i druga umjetničko-kulturna i

eruštvena pitanja. Ali je majpozitivnije što u ovom časopi%U, obimnom i dobro tehnički uređenom, &šarađuju, ne samo književni rađnici Vojvodine i van Nje, već i manjinski Kknjiževnici. U dvobroju & — 5 (april maj), pored „proznih priloga Stopara, Antića, Ždralea, Merkovića, Jocića, Klarskog, Čepea, Spahića, „časopis donosi mekoliko finih poetskih stra» mica Raičkovića, Zakanja, Pavlovića, Lataka, Papa, Berberskog, Pejatovića, Pantića, Maksimovića, Maričića i Dolinka,

ipak nosi u sebi tipične crte njegovog pesničkog

rada.

. Ovu je dramu pronašao i otkrio naš najbolji

·' IZLOG ČASOPISA

"čitavog niza saradnika

Među ovim posebno trebw istaći pet novih pjesama »Kas sno leto« St, Raičkovića i sna. žnu, osobenu poemu »Skađar, Prvoljuba DPejatovića, Ova dva poctska priloga, ša pros zom B. Stopara, Merkovića i još, nekih, sa esejima, Vi. Mi. larića o pjesniku Antunw Branku Simiću, i Imre Boris o romanu MR. Konstantinovića, daju časopisu obilježje jedne ozbiljne literarne publikacije,

M. B. *

»STVARANJE« 7—8

Dvobroj cetinjskog šžasobisa »Stvaranje« objavljuje piiloge među kojima se izđdđvaja pripovetka Miodraga Bulatovića »Potpuno pomtačenje«, zatim proza ralas dog hyvatskog pisca Marina Cula, dve pesme Mijivola Slavičeka i odlomak iz Duto= pisa Nade Marinković »Šan+ gaj« Prevode iz savremene štalijanske lirike kao i beleške o pesnicima (Dino Kampana, Diego Valeri, Korado Govoni, Mario Luci) dao je Vladeia Košutić. Lav Zaharov u. rub. vici Književni pregled piše a Mihailu Šolohovu 1 njegovim pričama sa Dona. Posebno ja interesantan Filmski pregleđ u kome je objavljen članaM Velimira Stojanovića »Temat« ske preokupacije savremenog Tilma«. „Siniša Paunović bpiše o mlađim danima Viekoslava Kaleba, a prikaze i beleške objavljuju „Rađe Predić, dr Ivam Esih, Fehim MBarjaktare« vić i dr. Iscrpnu bibliografiju Dušana Kostića 1 Mirka Banjevića sredio je Živorad P, Jovanović.

* | »ZADARSKA · REVIJA« } ·

Tromesečnik »Zadarska eš vija«, organ Pododbora Matice Hrvatske u Zadru, u drugom ovogođišnjem broju objavlju• je nekoliko zanimljivih prilos

ga kao što je uvodnik Obrada ~·

Egića »Velika zabuna pod Za«s drom u aprilu 1941 godine, ras sulo Jadranske divizije«, Dok“ tor | , Albertu Fortisu i Dubrovniku, a doktor Kosta Milutinović objavljuje studiju »Seton Watson i, Dalmacija«. Poema »Izgorjeli jahač« od „UMarka Grčića — Raka upoznaje naš sa jednom manje-više nepo« znatom pesničkom jndividu4 alnošću; ova poema dokazuje Grčiđeve poetske mogućnosti dok se ista pohvala ne može reći za prozu Mirka Jirsaka »Na rijeci. „Ostali saradnici su: Dr Niko Duboković-Nadas jini, Dušan Berić, dr Šandor Lovrić, dr Stjepan Antoljak i dr Ivan Grgić, a likovne pris loge dali su Ante i Zvonimi? Brkam, |:f|

Žarko Muljačić piše e,

Pet stotina godina. od rođenja Šiška Menčetića i

· .

OVe godine navršuje se pola milenijuma otkako se rodio naš prvi poznati lirski pesnik Šiško Menčetić (1457—152?7).

I pre Menčetića svakako je u ovom našem, štokavskom jeziku, pored · narodne 'postojala i umetnička poezija, ali je ona do danas doprla tek u čuvenoj antologiji ili kanconijeru koji je godine 1507 jedan mladi dubrovački vlastelin, Nikša Ranjina, sastavio iz pesama svojih savremenika među kojima je, izgleđa, bio najplodnij: Šiško Menčetić, |

Bujan ljubavnik i boem, izgrednik i svađalica, Menčetić je u sudsim zapisnicima ostavio đosta tragova o, svojim mladim danima kad je često dolazio u sukob sa strogim „zakonima đubrovačke republike. Srećom, iz tih trenutaka njegova života sačuvala su se i svedočanstva njegova'duha i

' dara, koja još i danas prisno zvuče:

„Moj Bože, Bože moj, molim te za rađos, Iznqubit još nemoj, oh moju tač mlados. Dokli se ne buđu naljubit qospoje,

A posle đa zbudu volje se sve tvoje“.

| lako ispitivači veza i uticaja nalaze u njegovoj lirici motive, opise, fraze, peripetije ljtibavnoga osećanja. prenesene iz Petrarke i drugih njegovih manje slavnih savremenika ili učenika, MenČetić se ipak nije slepo držao svojih uzora, ! Petrarka, doduše, blagosilja dan, mesec i godinu | kad je pryi put viđeo Lauru. Ali to mikako ne znači da Mončetić iskreno ne proživljuje svoje stihove, po motivu Mmnače bliske poznatom Petrartinom sonefu i drugim sklađaocima „od zemlje latinske priko sinja mora“: A

„Blaženi čas i him najprvo kađ sam la Vil tvoj obraz lip, od koga slava sja! RBinžena sva mista, kađa te qdi vidih, Dni, noći, godišta, koja te ja slidih...”

QU prvoj našoj antologiji, koju smo maločas

pomenuli, Menčetić je zastupljen s nekoliko stotina pesama, U njima se prati ljubavno osećanje u svima njegovim stadijumima i kad se čitalac unese u ovu liriku, nastalu pre gotovo pet stotina godina, on s divljenjem otkriva njenu svežinu i, kraj sve naivnosti, izvesnu savremenost,

jer su ljubavna osećanja manje-više uvek ista U ·

mlađim srcima, i ___Jedan stroži izbor iz Menčetićevih stihova, jedna plaketa njegovih pesama bila bi možda bizarno, ali prijatno iznenađenje, jer se u njima nalazi nekoliko prekrasnih reči koje vreme ismirt nisu uspeli da pobeđe.

Ovih dana navršava se { tri stotine godina otkako je umro Junije, ili po dubrovački Džono Palmotić (1607—16957). ro ea

Tako mije napisao dve hiljade ! dvesta pozorišnih komađa kao njegov savremenik španski pesnik Lope de Vega, Palmotić mu je unekoliko sličan, naravno u malim razmerama, jer je jedan od najplodnijih naših dramskih pisaca, a odlikuje se i lakoćom izraza i tečnom versifiksacijom, mada nems jačeq dara ni stvaralačkog zamaha.

Rođak Ivana Gundulića, sestrić i veoma učenog Miha Gradiča, viđevši gođine 1628 premijeru Gunđulićeve „Dubravke“ on se, ubrzc posle nje, javio pastirskom · dramom „Atalantom” koja je imala uspeha. Otađa Palmotić piše kroz nekih dvadeset qodina miz drama, uzimajući za njih motive od latinskih.i italijanskih pesnika Oviđija, Vergniliia, Ariosta i Torkvata Tasa.

Neke od ovih drama, iako Im je izvor tuđinski, Palmotić je učinio našim, đajući licima slovemska imenanm i premeštajući radnju u Dubrovn' i suseđne mu zemlim (Dmnica; Captislava: Bise"nića). Jednom je čak otišao i dalje, mnašavši *-

· sojraciju u đomaćim predanjima i hronikama, pa

vaspitanik ·

trista godina od smrti Junija Palmotića

ie napisao interesantnu dramu „Pavlimiv“, 6 bGstanku Dubrovnika, koja bi se slično Gunđulićevoj „Dubravci“ mogla i danas podesiti za prikazivanje. To ipak ne znači da je Palmotić ono što je Gunđulić, da je po estetskoj vrednosti svo> jih dela njemu ravan ili bar blizak,

Palmotićeve drame ne mogu sa hartije danas činiti onaj utisak kakav su svakako činile kad su ih tumačile pozorišne družine u staroj đubrovačkoj republici, đopunjujući glumu i Đstalm

. njihovim elementima, muzikom i plesanjem, jer

su Palmotićeva pozorišna dela ustvari melođrame u kojima su nekada scene u stihovima pratili balet i pevanje pojedinaca ili horova, a pokatkad mada više kao izuzetak i iznenađenje, čuo se i zvuk svirke.

Ali mađa „Pavlimir“ | ostale Palmotićeve nisu ono što je „Dubravka“, da ga ba POPLRNIO sa Držićem, kojega ne čine pastorale i melođrame velikim nego komedije. — Palmotić je ipak veoma zaslužan za našu Kknjiževnost.. On nije samo jedan od glavnih i najpogodnijih pisaca za pozorisni repertoar sedamnaestog veka; on je «važan još i zbog toga što je prvi u nas pokušao “da stvori dramu s nacionamim motivima. Doduše osnova je i tih njegovih deia· obično u kakvom talijanskom spevu, ali su pojedinosti pokatkad sasvim naše, .jer. potiču iz naših izvora, iz maših pređanja, iz naše nacionalne duše, a to nije malo kad se ima na umu da je Palmotić pisao takve Svoje nacionalne drame pre trista i više qođina.

„Pravo je, dakle. što je Akađemija nauka obnovila uspomenu na mjeqa, objavivši jednu mjegovu dosada nepoznatu dramu) koja, istima, nije među Palmotićevim najboljim delima niti pripada vrsti njegovih nacionalnih istoriskih drama, \ 1) Pošebna izdanja S.A.,N. Mknji 1087, Beo 60 j mjiga 274. Beograd

Čitao još jednom sve drame, Palmotićeve koje su

ali

znalac đubrovačke književnosti (i ne samo dubrovačke!) Petar Kolendić. Našao ju je u fragmehntarna dva rukopisa, bez naslova i bez imena piščeva. Proučavajući njemu sadržinu i strukturu, njen jezik i versifikaciju na jedan upravo ingeniozan način, sličnim postupkom kakvim je 1952 god. dokazao da je Marim Držić pisac jednog. dramskog dijaloga, Kolendić je „matematičkom preciznošću i gvozđenom logikom utvrdio da ju je morao napisati Junije Palmotić i da je nosila naslov „Andromeđa“, 3

Da' bi to pouzdano utvrđio, Kolenđić je pro"

se sačuvale i još povrh toga njegov veliki spev „Mristijađu“, đakle više od četrdeset i seđam hiljada stihova! I to ih nije samo pročitao nego ih je morao upoređivati, tražeći „po njima gramatičke, sintaktičke, metričke i druge aosobenost koje naročito karakterišu Palmotića, a koje se javljaju i u ovom nepotpisanom rukopisu. Sve je to Kolenđić učinio i zaista našao podudarne stihove, izraze, glagolske oblike, padeže, prolazeći kroz sve yrste veči i vršeći andlize stihova i slikova, dok najzad nije postalo sasvim jasno da je ova drama delo Junija Palmotića i da joj je izvor u ovidijevskoj temi o Andromeđi i njenom oslobodiocu Perseju. *

. Javljajući o ovom pronalasku, ne možemo 38 da ne damo izraza zađovolistyu što je Petar Kolendić 1 ovoga puta,dđao jedan nov prilog našoj istoriji književnosti, Od godine 1902, kad je izgnanik iz svih škola u Austriji zbog svog slobođarstva i privrženosti Srbiji i Crnoj Gori. — PpoČeo sarađivati u dubrovačkom. „Srđu“, Kolendić je do. danas U stotini i šezđeset rađova, na nenametljiv način i sa što je moguće manje reči, dao veoma važne rezultate svojih „proučavanja. Ova najnovija studija o nepoznatoj drami, koju je pronašao i objavio, obnavljajući time uspomenu

na Junija Palmotića, pokazuje svojim visokim kva- ,

litetima da Kolenđić, iako je ove aqcdine dostigao sedamdeset pet godina života, sa ioš većim uspehom prođužuje svoj značnian i koristan rad.

Y Božidor Kovačević

„KNIIŽEV.NE NOVINI

dot 56 M. a 4laVei Sa rSMUN44

ala Adu M M