Književne novine

Godina VIII. Nova serija, br. 50

DA DUBROVNIK BUDE ŽARISTE | LIKOVNIH UM:ETNOSTI

Dubrovnik može'đa postane zaista naše „zajedničko umetničko žarište i·da buđe naš najpl emenitiji dođir sa svetom.

Grad Koji 6 svemi može đa priča, da nas najdostojnije pretstavlja, i nas i prirodu našu, ) prošlost i sadašnjost, i umetnost našu! I gđe bismo drugđe — prijatelju ili strancu, nekome koga poštujemo — da pokažemo sve to? U našem jedinstvenom Dubrovniku koji sve više postaje steci'šte značajnih kontakta, dragocenih susreta, najprijatnijeg odmora tokom četir!l letnja meseca kon· centrisan je umetnički život cele zemlje. Pozorište, muzika, slikarstvo i vajarstvo našli su ovđe neuporediv ambient koji je već sam po sebi priprema za doživljaj lepog. Osam letnjih igara... Svaka po· tonja, u odnosu na prethodnu, pretstavljala. je napredak po svo. joj organizaciji i umetničkom kvalitetu. Uspesima ovih festivala svi 'se radujemo. I dela naših savre“menih likovnih umetnika doprinose ·i obogaćuju ove priredbe, i još više: ona treba da upotpune sliku o' umetničkom životu *Jugoslav:je. I lep i odgovorah zađatak.

' Bez obzira na primedbe koje su morale da pretrpe tri velike izložbe :1954, 1955 i 1956 godine, tek ova sadašnja, „Savremene jugoslovenske.. umetnosti“,. dala je stvarnog povoda da se pitanje liKovnih izložbi u Dubrovniku pretvori u ozbiljan problem. Jer, ma kako pretenciozna po naslovu a možda baš i zato — ona nije uspela! Kao da je pravljena, zbog naslova, a ne komponovana na osnovu raspoloživog materijala, tj.

i Dušan Matić

viti bez Lubarde, Milunovića, Zore Petrović, Bijeliča, Gvozdenovića, Aralice, Tabakovića, Peđe.. i njihovih kolega, vajara Riste Stijovića i Sretena Stojanovića? Vreme je bar o njima dalo već svoj sud i nema organizatora takve izložbe koji bi se morao zamisliti pred ovim izborom. Možda ćete postaviti pitanje: da nije poenta na delima mlađih, „posleratnih“ ali ni tu nema određenog odgovora. Zar je već afirmirana i interesanina baš po raznorodnosti slikarskih temperamenata i tendencija iz. „Decembarska grupa“ desetorice umetnika, samo s dva njena člana (Čelić i Srbinović) mogla da

Katarina AMBROŽ!Ć aa enesik

bude pretstavljena? Slični su propust) i sa mlađim slikarima van ove grupe (Galović, Maskareli i dr.), kao i sa skulptorima iste generacije (Anastasijević, Jevrić, Gržetić, Soldatović i dr.), Sa Slovencima pitanje postaje još krupnije: bez Sedeja, Kregara, Miheliča i naročito Stupice i Preglja — kako se može pokazati ljubijanska Moderna? A gde su, skulptori: Kalin, Putrih, Tršar... Hrvati su najbolje zastupljeni na „izložbi, pa ipak, nenadomestivo nedostaju Tartalja i Kršinić, a i mlađi: Van:šta, Đamonja, Smajić...

Ni u pogledu broja eksponata nema principa: ima umetnika sa po pet slika, a ima ih i sa jednom... Je li bio u pitanju kvalitet? Pa zašto onda, jedan jedini

BEOGRAD, 6 SEPTEMBAR 1957

Visok domet naše arhitekture

/

pozicija, izložbe zaista ne znači otsustvo samo „nekih izrazitih pretstavnika naše savremene umetnosti kako piše u predgovoru kataloga, a pogotovu, nije ona „dovoljna da pokaže bogatstvo iđeja i puteva kojima jugoslovenska umetnost ide danas“ — kako takođe piše u istom predgovoru. Šta se, dakle, postiglo ovakvom izložbom koja treba da je doprinos kojim se „gradi tradicija izlaganja savremenih dela u okviru Letnjih gara“? Svakako nije objašnjenje, podatak, — ·vrlo značajan, uosta·lom, — da je ova izložba spremana naročito za kongres stranih slikara i vajara kojima treba da govori o jugoslovenskim kolegama!) Ako uz sve ovo dođamo i konstataciju samih organizatora koji u svom katalogu pišu da „i ova izložba, kao i izložbe koje su dosad organizovane van okvira Saveza likovnih umetnika — ne pretstavljaju celinu kakvu je moguće zamisliti na' osnovu uvida u rad slikara i skulptora Jugoslavije“, jasno je dakle, da je rešavanje problema likovnih izložbi u Dubrovniku postaio vrlo aktuelno. Izgleda da se u ovomu ističu dva Osnovna pitanja: kvalitet izložbi i vrsta i broj izložbi koje su Du< \ ı (Nastavak na str. 3)

1) Pored ovih pitanja koja gleđa< lac postavlja sebi a koncepciji i ten denciji ove izložbe — nažalost ne izostaje nj pitanje o neodgovornosti i aljkavosti prilikom aranžiranja koja je ovog puta zaista prešla 1ole sbvatljive mere: skulpturi „,Narika ča” Olge Jančić odlomljena je rula prilikom prenosa, mesto gde nedostaje komad ”' prevučeno je bojom, „da se prelom ne viđi” i skulptura onda, ovako osakaćena i ružna ww izložena!... Daleko bi nas odveli Kos mentari ovim povodom o poštovanju umetničkog dela i njegovog autora. UL I-ST ZA MKiN.JPMN ŽiIE-V-N-O S,T,. DU M.E-T-N:O-S:T I D R'U-Š:T-V:E-NZF4A ~ POI:TZARINOOVA:

Cena 30 din,

ARHITEKTURA NOVOG BEOGRADSKOG SAJMA

·Ostvarenje Beodradškog :Bajmi-

\šta je događaj. za Beograd, Na

svaki način, to je događaj za našu privredu ali još i događaj Koji se prelama kroz prizmu živgta građa u bezbroj raznih vidova.

Sajam, već po onome što je na njemu izloženo, naročito. kad se

radi G-naijnovijimi dostignućima tehnike, &vakako je načajan # uzbuđ]jiv događaj, sposoban da uz·burka stotine hiljada ljudi u da ih pokrene na put od nekoliko stotina kilometara. Ali, ovoga puta, tokom proteklih deset uzbudljivih. sajamskih dana, posetioci su napuštali sajam ša jednom traj-

pPopleđ #8 \gazduha na move Beogradska fajmišta

panorame Beograda a greben li reke Save u kojoj se ogledaju moćne siluete njegovih građevina i rastapa. žar raskošno osvetljenih

(Nastavak na str. 5) Ing. arh. Oliver Minić

| erELfv Kuran nau atina rame m 2 zana. eee iraasainacaMIP |

eksponata koji treba da dokumentuju jednu određenu „lkoncepciju. A gleđalac zaista ne mora da voti računa o navodu u katalogu i razlozima zbog kojih pojedini umetnici nisu zastupljeni. Privučen na'zivom izložbe on traži da dobije uvid u savremenu jugoslovensku umetnost, ali...

Prođimo samo kroz izložbene prostorije pa nizu pitanja nema · kraja. Gde je koncepcija ove izložbe i kakva joj je tenđencija? Može li se uopšte pretstavit) naša savremena „umetnost bez njenih najznačajnijih imena — čak i bez čitavih , generacija? Jer evo, sem Marka Čelebonovića i Milana Konjovića, nikoga zar više iz tZ. „generacije između dva rata“ koja je plejađa naših najlejših slikarskih individualnosti, zar se njene tendencije i rezultati mogu pretsta-

—- Ana Bešlić; Materinstva

Generalić, tih i izgubljen između slika Motike i Slavoljuba Bogojevića, napola pokriven Kožatićevom skulpturom, — tako eksponat ne reprezentuje dovoljno ni svog autora, niti ima funkciju pretstavnika naših „naivnih”!

Ma i za vrlo površno obaveštenje o savremenoj jugoslovenskoj umetnosti, ono samo nekoliko lepo prezentovanih umetnika (Prica, Murtić, Konjović, M. Čelebonović, Gliha, Šimunović, Bakić) zaista nisu mogli da poprave utisak jedne 'zložbe proizvoljno rađene, sa neđovoljno zalaganja i ljubavi, koja u svojoj fragmentarnosti pretstavlja osiromašenje prikaza stvarnog stanja. Obzirom na naslov koji nosi, ovakva kom-

:H

»STIL KRITIKE«

M.slimo mišljenje pa smislimo. misao. Mišljenje 'je djelanje; .

misao je djelo. Kritika u hrvatskoj književnosti, najvećimi. dijelom, sastoji se od mišljenja; razmjerno, malo.od misli. Stil.te kritike, kao oblik sam po sebi, jest mišljenje? da neko mišljenje ne treba. đa bude oblikovano u oblik koji bi bio nezamjenljiv kakvim drugačijim oblikom; dakle da stil, književnosti uopće smije bit! mesvršen, nesavršen. Ali takav stil, što nije svršem i savršen samo je' mišljen, a nije smišljen sasvim potpuno: nije'svršeno djelo: nije“ promišljens i domišljena misao, ! #3

Dakako, bez djelanja ne može biti djela; bez vršenja ne'bude svršetka. Djelanje je življenje. Ali življenju treba da bude svrher od njega treba da bude djelo. Kritika, koja je od samih mišljenja, dakle od samih djelanja, jest bez misli određenih i uglavljenih. Mišljenje može biti svjedočanstvo, činjenica, podatak; prema čemu sd može smisliti misao. i | Y

Neka spoznaja postaje predmetom spoznaje nekoga drugog mislioca, sama po sebi, ili u relaciji prema svijetu i životu; prema događajima u njima. Pa i o kritičkoj spoznaji o književnosti i o spoznaji o drugim umjetnostima, može drugi kritičar sa svoga maotrišta prom:šljati o njoj u relaciji prema književnosti i spoznati tako nove spoznaje. Promišljajući o tuđim KkKritičkim mišljenjima kKritik može smisliti svoje misli; u, tom slučaju postoje samo njegove misli, Kao da ih je smislio o neposrednim zbivanjima u životu,

„Sve teče”. Kazat če to netko, da bi opravdao. kako treba da teče mišljenje i da ne mora biti ništa konačno smišljeno. Ali već to, što je smotreno da SVE TEČE, promišljeno je: jest misao. Misao nije puko opažanje, prepis, precrt onoga Što se. događa, ili onoga Što jest Misao je spoznaja o nečemu što se događa, i spoznaja o opstojnosti nečega. Ta spoznaja jest ujedno i o čovjeku što spoznaje i o zbilji koju on spoznaje,

Mišljenja nisu kritički smisao književnosti, trajan ZAKON G njoj. Samo umjetnički oblikovane kritičke misli sačinjavaju kKritikt koja ostaje uputom za književnost. Mišljenje bude govorenje o nečemu: ogovaranje, kojim se kudi, ili hvali; često je ono samo proizvod čuvstava. Promišljenjem i o čuvstvu i o mišljenju — o mišljenju d čuvstvu i o čuvstvu o tomu mišljenju — promislimo i, smislimo misao. Kada je poticano vanjskim poticajima i čuvstvima, a, NEPROMIŠLJANO, mišljenje se NE razvije u misao. Strast čuvstvenosti i strast „misaonosti jedna drugu ne isključuju. Ali,u oblasti kritike, gdje je potrebno , misliti, kada je jača čuvstvenost nego misaonost, onda ne nastaju misli dugovječne, s Ma n i

Strast za misao je ljubav.za stil::za stil što Je sama ·ta misao. Mišljenja možemo pobijati, i pobiti; mišli! možemo nepriznavati, ne-= 'prihvatiti, · ali rle možemo” prigovarati stilu tih, mišljenja, ili misli, alto: se: u njemu očituje mislilac u jeziku, ili umjetnik!u jeziku, Mo ramo priznati da postoji; kao i čovjek s' kojim nismo složni; on postoji unatoč tomu što še s njim ne slažemo. Snaga umjetnika u jeziku postoji-i onda kad su nam, možda, netočne i, u stanovitim prilikama, nekorisne misli koje on u tomu jeziku kazuje. (Fragmenti) PP eX SJ JI O ap NM

i u glavi

"STANISLAV. ŠIMIČ

nijom, gelovitijom emocijom. koju pleksa, .

Delo je predđ.nama; i, reći Gđu bez rezerve, ono je'fascinirajuće i grandiozno, „Ono”je naš. veliki. uspeh, jugoslovenski, beogmadski, uspeh, tvorca urbanističke i arhitektonske zamisli, ·-glavnog projektanta kompleksa, Milorađa Panto-

je izazvala arhitektura} ovog kom-

vića.koj):je svoju zamisao uspešno '

i ostvario, uz saradnju grupe mladih arhitekata, njegovih pomoćnika, To: je, svakako, i uspeh inžemnjera-statičara Milana Krstića · i "Branka · · :Žeželja koji su statički

sračunali izvanredno smele i ori~,

ginalne konstrukcije, u svetu ne mnogo često izvođene i viđene. Taj uspeh dele i tri građevinska preduzeća zbog solidno precizno izveđenih građevinskih radova, kao J· oko tri stotine inženjera i te= hničara raznih grana i hiljađe radnika i omladinaca u dobrovoljnom radu.

| Ali nije cilj jednog Ovako Krat< kog osvrta da' analizira · mnogo= značni smisao ovog sajmišnog kom pleksa, čak ni da pokuša da obuhvati sve njegove elemente. Ovog puta želim da govorim. o odnosu sajmišnog kompleksa i građa, o njegovom delovanju na'život grada, o delovanju njegove arhitekture na nas.

Bez obzira na sajamske dane i godini i!na njihov komercijalni značaj, kompleks Beogradskog saj, mišta .će postati jedan od najsnažnijih magneta masovnog društvenog Života Beograda. Veliki pokriveni prostori, zagrevani preko zime, sa. dobrom vidljivošću i aku= stikom, omogućiće organizovanje raznovrsnih kultumih .i sportskih priredbi za dvanaest do petnaest hiljada gleddlaca. To će đati jedam sasvim novi lik kulturnom i dru= štvenom životu Beograda, lik o kome nemamo još jasnu pretstavu i koji tek treba ostvariti ali koji će svakako bit) novost, obogaćenje i zadovoljehje jedne velike potrebe.

Ovakvu ulogu sajmišhog komplek sa potpuno omogućava položaj njegov u gradu, Beogradsko sajmište je w sklopu grada, nekoliko minuta' automobilom od centra. svemu tome, Beogradsko sajmište sve. rednosti širine i pro-

uživa, Sfora,

Pri"

| ____ĐUZEPE DE | SANTIS SNIMA. _U JUGOSLAVIJI

: Nar-10-oj .stremi nošeg. lista: čitojte „napis Nikole Stem- | kovića

OaarateioOMke) je nosi-

Silvona Pompomnini

*

lac jedne od glavnih uloga u ovom filmu

Iz mape starih kineskih grafika

% Noa 5-oj stromi objavljujemo odlomci iz knjige butopisa u štompi „Kina” od Nade Morinković

Midika, Igyankednc aman u„ AIR OI Pi puniE umu ypipbenazins?