Književne novine

Ray meee

CO a, ra

Paaa ae aaa e eda Kr ari Ta—. ve rar aa ter TC ad ad

ee

— a —=—>

fe 1 \P- | =

Oi TT O O O —— TZ TB A As 7

MESTA KOJA VOLIMO ·

Nada Marinković: MOST KA | ZEMLJI OBEĆANOJ

Henton! Doživeh ga u jednom jutru. Pojavio se iza okuke, izrezbaren kao u mahagoniju, tako mrk i tako sjajan. Nebo iza, bilo je kao staklo, svetlo i prozirno, isprano kišom koja je upravo stala, Potoci su jurili niz nasipe, barice se mimo pušile a ljudi su stresali kapljice s ogromnih šešira koji ne brane samo od sunca već služe i kao kišobrani,. Predgrađe je ličilo na mravinjak; ljudi su žurili gurajući pred sobom bale, povrće, gvozđene šipke, sanduke i brda praznfh kotarica. Dvorišta su dođirivala ·voz i u njima su žene raspaljivale ugalj na mangalima, plele asure, opravljale vesla, dojile decu, šile... Još pre no što je voz ušao u stanicu, levo i đesno, nicale su građevine. Sitno kaskajući i balansirajući, ljudi su na leđima, na štapovima preko ramena. na glavi, nosili kotarice s cementom, zemlju, cigle, vukli kamen, vezivali užad i slagali zid do zida. Već je drugi mesec arwivek isti prizor: ljudi koji rađe me svodeći oči, hraneći se smog ne osvrćući se na ono što Je završeno kako se ne bi izgubio dragoceni trenutak koji prolazi. ' Nema: više varke! Kao i ljudi, tako i. zemlje neki pwt memaju godina. Znamo„mlade stgrce i šezdesetogodišnje mladiće. Neko ko je ostario iznemada. može da postane mdad, nešto ugašeno upalilo se ili se sastavila prekinuta nit i potekla dalje. Prastara.. Kina postala je odjednom mlađa. Gođine u smislu starosti wisu vreme koje je proteklo, teret gođina leži u ugašenim znadama i u otsustvu želja. Kina ima srce pumo mlađosti i godina koliko njena Slobođa i koliko njena Nađa, Eatalizam, rezignacija i mistika, simptomi su bolesti orgamizma koji ne veruje»u sebe, a u otsustvu nade srce stari. U Kantonu, najčudnijem. gradu Kine, koji liči na sve do sada viđene gradove razlikujući se osetno od svih njih, — ova svuda prisutna impresija, doživijena je kao wobličena istina, No, nešto je u svemu ipak čudno: sazrewanje ovog utiska i njegova afirmacija u ambijentu koji ga, u-

roblatagye -stavih “rhayeskih grafika

prkos istim rečenog, po mnogim kontrastima najmsnje podržava. Ima građova i krajeva koji mame i obećawaju, raskošnih gradova ı krajeva koji privlače kao senzuame lepotice. Za obilje se vezuje darežljivost; tu prosto ima neke esocijacije., Raskoš i lepota bude želje ade je želja tu je i nada, stvarna nada ih ona pretvorema u sanjariju. Nije čuđno što su baš izvesmi krajevi &veta okviri i tle na. kojima niču čežnjivi i lakomislemi stihovi i melodije. To je }jedina aktivnost lenčara na suncu što maštaju o čuđu koje će ih privesti njihovoj želji. Sjaj sunca, mogućnosti puteva koji se ukrštaju, plodnost zaleđa i nagomilanost'. materijalnih dobara, bude nadu i privlače kao magnet. Možda će se s uloženim naporom, posredstvom

sreće, shučaja ili zažmurivši malo,

uspeti mešto, smoći nešto na brzinu?! . .

Kanton je odđuvek bio Elđorado Kine, a ujedno i njen Napulj. Grad onih koji su zasukanih rukava i

· nabreklih mišića kopali i prevrtali

zemlju, tražeći u njoj zrnce zlata, no istovremeno i grad onih Što najviše prođangube u samoprekoru što im vreme uzalud prolazi. Ovi drugi dovijali su se na razne naCine „loveći u mutnom” ili prosto, ništa nisu činili, s pravom očekujući mrvice sitih, Vreme koje je došlo mnogo štošta je izmenilo u ovom gradu, no još uvek su to više namere i prvi podđuhvati no puna realizacija. zamišljenog. Kad bi se čovek udđubio u stvarnost (ne proučavajući je savesno, da'eko bi više stvari otkrio što idu + korist izmeni ovog grada i nJeuwovoj novoj fizionomiji. Sigurno. je o. sledeći sve dosad doživljeno i vwpravljajući se po rečima onih čiji Je cilj đa informišu. Pa ipak, Kanton je JOŠ Me grad::neuravnote~

Konar BOKI N-E

goni

žen, šaren i po nečem nalik na čistilište. To nije sasvim provere-= no, šli, kao da je. u ovom građu našlo poslednje utočište još ono malo preostalih „huligana” umaklih „prepravci”; devojke što s večeri .Šetaju · pristaništem buđe čudan utisak a ima znakova što mirišu na kontrabandu i neželjene radoznalosti. Sto pedeset kilometara južnije leži Hongkong i more sa kog talasi ubacuju štošta i to u svakom času valja imati na umu.

Kantonske ulice „ucrtane su lenjirom'" i ravne kao rimski drumovi. Te ulice su zagušene mnoštvom i svaka od njih liči na most što kopno vezuje sa brodom koji plovi put” obećane zemlje. Taj brod se čini čas sa ove a čas sa one strane ulice. Među ljudima što naviru i tiskaju se ima fizionomija fantastičnih i upečatljivih. Na ovoj tački sveta sudarale su se razne krvi i ta pobuna mešavina, često nerazumnih i bizarnih, ogleda se u

kakvom zapanjujučem liku, više neobičnom no neuspelom. i Ulica slonove kosti... Radnjice

su vrlo često i dom. Iza prodavnice je malena prostorija gde leže presavijeni dušeci od kojih sa noću improvizuju postelje. Radnu snagu čini čitava porođica, to ide

tako s kolena na koleno. Jedni cr~

taju ı daju ideje, drugi. rezbare kost a oni najmlađi, čiste je i glačaju. Kanton je čuvem po izradi slonove kosti, bar isto koliko Rađuputana u ]ndiji, Begram u Avganistanu ili Cejlon. U Pakingu i Šangaju, naprimer, umetnici na slonovoj kosti ujedinili su se u zadruge i podležu kontroli dužave. U Kantonu, a verovatno još i nekim gradovima unutrašnjosti, ovaj posao obavija se kao i u dđavnim vremenima. Esnafi su sabrani po ulicama a često i kvartovima i

međusobna konkurencija manje je.

stimulans a više psihoza koja uništava. Tu su i preprodavci slonove kosti koji ih ucenjuju a promet robe, sada kađa nema stranaca mi domaćih bogataša, sveđen je na minimum, Zato se ispod arkada, u radnjicama što neprijatno mirišu na zagrejanu kost i čiji je vazduh pun mnezdrave prašine što ma kašalj, danas izrađuju predmeti čija je cena pristupačna kupcima. To su figurice i broševi, noževi za sečenje hartije, narukvice i lepeze. Skoro u svakoj radnji može se naći zbirka fantastičmih amuleta koji otkrivaju da sasvim blizu obalu zapljuskuje Tihi Okean, Uskoro će sve ove rađnjice nestati a majstori slonove kosti ujedini:će se u zadruge. Nesumnjivo je da će to umanjiti atraktivmost ovih ulica i liriku koju u njima otkrivaju sebični putnici umori od proze sopsivenog života. Ali, za kantonske rezbdre slonoe= vače, započeće vreme spokojstva * sigurnosti.

Pođimo ispod arkadđa, zaustavimo se kraj stakla i pogledajmo u unutrašnjost. Mračno je u tim izbama gde alatke kazuju da još traje Srednji vek. Ljudi su uble= deli i gotovo svi kaščljucaju. Hezbare oni dragocenu kost a ta kost rezbari njih. Svi oni liče na svoje

figurice: žute, spečane, s mudim

rezigniranim licima i očima pusim smova.-U ulici postoje već dve zadruge, one imaju svoja kupatiha i svoj restoran; rade twglavnom ma veliko i njihovu robu otkupljuje država, Pa ipak, baš je to čudno... Mali trgovći što kašljucaju u rađmji cama uteklim vazduhu i sumcu, kao da su nespokojni. Zađruge, šta je to? Makar kako teško, i krvavo ali svoje, nije li sigumije? Oni iz zadruga smeju se sležući ramenima. To mora da se preživi, i njima se to događalo. Svaki preokret u životu izaziva nespokojstvo u času kada treba okrenuti krmu, Koračamo ulicama... Kuće su

sve jednake i pune prozora. Ponegde su staklene veranđe pa i čš=

Miša, Popović:

·. srazmenme daleko prevazilaze

lavi zidovi obložemi Wsurama što štite od žestokog sunca, Dole su galerije, zasvođeni trotoari 'spod kojih se ređaju male i velike trgovine, one improvizovane za koji đan. Crvene vrpce s belim pismenima vise kao zastave, đuge i rastalasane, najviše crvene a ima ih zelenih i belih, narandžastih i lIjubičastih i onih bezbojnih, izbleđelih od sunca. Kanton liči na šareni vašar kome nedostaju licitarska srca.

U Kantonu mirišu ribe. Svu“a su njihove prodavnice. Duguljaste ribe špicastih „mudrijaških glava s očima pronicljivim „li smenim; one pljosnate ı skoro okrugle tankih boeličastih brčića, srebimoplave zmijaste jegulje što se cakle kao lakirane, mali trapavi somov: kao u zimskom snu, belice kao šljunak, jesetre i kečige, loptaste riba sjajTe crvenkaste kKkrljušti i ljubičastog repa, zelene žabe ovalnih butića i razne vrste morskih riba, kamenice j rakovi, lignji i hobotnice dugih bipaka. Tu su i morski krastavci, tamnozeleni · s. malim čvorićima i kao ukras, — bledopiave, ocsušene morske zvezde, dok ispod staklenih poklopaca leže dragocena „peraja” i morsko rastinje najčudnijeg oblika.

U Kantonu miriše tropsko cveće. Gladđiole neviđenih boja i kamelije od tamnocrvenih do svetlih kao ćilibar., Cvetovi nalik na ptice, na crteže, dve-tri latice spojene prašnikom u svim duginim bojama, sabljasti listovi s belim linijama posuti srebrnim prahom i zvončići mdigoplavi kao sa palete' impresionista. · -

U Kantonu miriše južno voće. Jedre crvene pomorandže i ananas rasečen u sočne kriške, urme što kaplju ušećeren sok i debele banane s korom raspuklom od zrelosti, grožđe neprirodno lepo, tamnomodro, crno, ljubičasto i zlatno, breskve i narovi-s prosutim zrnevijem. U Kantonu mirišu sandalovina i izmirne, mošus i lak za premazivanje slamnih šešira i

suncobrana, miriše ulje wiknih prodavaca peciva, žute masne reke i ljudski znoj, da bi se iznad svih ovih mirisa, kao lako strujanje, čulno i uznemiravajuće, provukao slani, pozivajući miris bliskog okeana što ga donose i razvejavaju vetrovi, oni sa Zapađa i oni sa Istoka,

Kanton jeste grad obilja ali on nikad nije bio grad bogataša. Kroz

njega je proticalo zlato ali se ov=

de nije zadržavalo. To nije smetalo da se ne čuje stalno njegov zvuk i ne vidi njegov bljesak. Kanton je budio strasti i od svih, ona koju je najdublje osetio, bila je mržnja. To je strast koju je bez prestanka težio da utoli i koju je najzad, iscrpeo. Sada Kanton pri bira svoje snage i snalazi se u novom stanju. Okrenuo je leđa moru i ruke zaronio u zemlju. Ta zemija je crvenkasta i plodna, hiljadu godina da rađa moeće se isposnit:, Sve što niče iz nje bujno je i zeleno,

sočno i pune slasti, samo pirinač rađa tri puta. No, miko ne zna kakve su ambicije ovog grada ji šta u svom ćudljivom srcu snuje. Manton je danas poljoprivredna varoš ali može li mornar zaboraviti slobodu i radost što mu ih pružaju talasi? Strami brodovi zatvorili su izlaze u leci Hongkonga, ne verujem da Kanton ne tuguje!

(Iz knjige putopisa u štampi, KINA”)

Pol KLODEL

VER

Bio je kao mornar ostavljen na suvu i s kojim muke ima .

S belgiskom kažnjeničkom presudom, „putnom ispravom do Pariza i sa dva marjaša duvana u džepu,

Mornar bez broda, skitnica sa drumova bez Kkilometraže,

Bez prebivališta, bez zanimanja, bez...

Jer kad se piše na francuskom mora se bfti razumljiv. d Bio je ipak smešan sa svojom ukačenom nogom koja wa je

Plačali su mu po neku „belu”, jer je bio slavan među

Ali stihovi koje piše ne mogu se čitati bez opravdane ljutnje. Zamislite, nekiput imaju i po trinaest stihova ·i ništa ne znače. Nagrađa Aršon—Desperus nije za njega, kao ni pogled G. od

On je samo amater koji služi za sprdnju među profesionalcima. Svi mu daju dobre savete, pa ako crkava od gladi njegova je

Ne, niko neće moći da bude prevaren od tog nasukanog

Inače, novaca nikada nije dosta gospodi profesorima, Koji će docnije držati predavanja o njemu i biti svi odđlikovani

· Ipak, mi ne poznajemo toga čoveka i ne znamo ko je on. Stari ćelavi Sokrat mrmlja nešto u svoju zamršenu brađu. Jedan apsint staje pedeset santima, a potrebno je najmanje

A on više voli da bude vpiian

Jer njegovo je srce gotovo otrovano ođ kako ga je preporodđio Onaj glas žene ili deteta ili anđela — koji mu je govorio

Neka Katil Manđdes čuva svoju slavu, kao i Sili Pridom, taj

A on odbija da primi diplomu ođ bakra sa lepom futrolom. Neka drug: čuvaju zađovoljstvo sa

On spava gotovo nag u bednoj sobici sa tatarskom Prodđavcima pića obraća se njihovim nađimcima, a u bolnici je

Jer bolje je biti mrtav nego biti kao ovđašnji ljudi. A sada slavimo svi uglas Verlena, kad su nam saopštil da

Zaista, to je bilo jedino što mu je nedostajalo.

Ali najlepše je što sad svi razumemo njegove stihove. I njih nam sađa naše gospođice pevaju uz muziku,

Sa kojom su ih veliki komvpozitori uskladđili uza sve vrste

Bedni starac otišao je, ukrcao se u brod koji ga je i dovezao, A on ga je dugo čekao u ovom našem crnom pristaništu. Samo mi nismo ništa primetili, ništa do samo prasak

Kađa se otvorilo pod vetrom

I ništa više...

Do samo glas, koji kao da je bio neke žene, deteta 'li anđela,

TI koji se čuo u magli: — Verlene!

(Iz zbirke „Listići o svetiteljima”).

Domet naše arhitekture

(Nastavak sa str. 1)

U skladu sa osnovnom koncepcijom da objekti treba da služe permanerimo i za vrjo nrazličite svrhe, projektant je iražio rešenje u vehikim volumenmima arhitekture irajnod karaktera i specifičnog plastičnog izrasa, nasuprot uobičajenoj sajamsskoj, efemermod.:š površnoj arhitekturi ili dcanazruei sajamskim halama aaa svakog arhitektonskog izraz. mp novanju ovog velškog mrezni, Pantović se opredelio 2 slerne i kružne oblike mada je wobičajema kompozicija po ortogomalnoj. Semi, sa kubičnim fi oknjekta

sveženje i ošakomije ia.

velikih objekata tw Skupaxcani wiki vanju i wu đažjinskoj silueti pomed topa Sto je, primenom modernih, slernih, armirano-betomsikih ~ *onstrukcija, dobio impozantne prostore bez stubova, vrlo pogodne za izlaganje. · RA · Veoma je uspelo urastamje: ovih krupnih urbanističkih elermemeža u, tkivo građa. A ostavljanje vešikih građevinskih volumena, kje OM: koji preovlađuju u jednom, gredu, pretstavlja

grada, Owona puka urastenje owi gigantsicih objekete došlo. je prirodmo, skoso neosetno, kao da su svojim olcrgdlagijm: oblicima po, dražavajši' oblike prirode, Senjačko brdo w zalkeđu i druge brežuljke, ne wređiywći ih i dodajući karak* berističme, završne crte jednom * novom gradskom pejzažu.

Svake od tri velHka objekta sajamskih hala je inđiviđualiziran u formi što unosi raznovrsnost i otklanja moguću monotoniju ali rizikuje heterogenmost. Jer heterogenosti u kompoziciji donekle ima. Vezni arhitektonski elementi između objekata, tremovi, terase, sa mo su lako naglašeni i nisu u stanju dđa stvore sasvim čvrsto jedinstvo svih objekata. Ali, uprkos tome, jedinstva ima u ovoj

kompoziciji istovremeno i monu-

mentalnoj i lepršavoj i vazdušastoj. Povezuje ih nit jedinstvene arhitektonske misli, konsekventno sprovedena formalna ideja. Osnmovna ideja plastičnog ocblikovahja proizišla je iz funkcional. mih zahteva: ostvariti što veči i ; Ško pregledniji prostor pogođan za \ipdaganje i prikazivanje. Ostvareme ovakvih zahteva omogućila je pomena mođernih avmirano-beton-

obično uvek najvećm,. skib konstrakojje. Napredak teo-

teškočeu i opasnost.da: se pomena" rija.'armiranog betona tokom pos

M MAdpibaaor oo ana a i oan O VO OOU

e

u primena tankih Ljaskci cio

nje ranije neslućenih „raspona konstrukcije neobične vitkosti 2) lakoće. Mođerna arhitektura prihvatila je ove tekovine nauke tehnike, matočivo za veke društveme objekte, „Sem novih konstruktivmih ' mogućnosti, ove kon· strukcije sa obogatile plastiča! izraz rhitekture novim formama. One su unele osveženje u mođernu arhitekturu, zamorenu „tiranijom svođenja arhitektonske forme pretežno na kubus i paralelopiped. Moderna arhitektura sada rađo operiše 'sa matematski definisanim formama: kružni il parabolični · svod, vitoperme površine · {krive površine sastavljene od pravih linija) kao što su hiperboloid i parsbolični hiperboloid, sfemi otsečci, kružne, parabolične ») ovoidBE. kopole, kuoiwe eghikalme povn="

šme na raznim matematskim kKrivim Imijama itd. Tek ovakvim savbemenim konstrukcijama mogao 'se M potpunosti ostvariti dvehiljadegodišnji san čovečanstva i genijalmih arhitekata: da stvore kupolu Koja će natkriliti hiljade ljudi. Valerijus tz Ostije, Antemios i Isidor sa Mileka,' Bruneteski, Mim Sinan kao i mjihova genijalna dela (stvarama u razmacima od po nekoliko stotina pa i hikjadu #odina): Panteon u Rimu, Aja Sofija, Santa Marija del Fjore u Firencih Sudejmanija u Carigrađu, bili su:do skono neprevaziđem, Dana-

ILIRIKA U PREVODU

Nesrećnik je zaista pisao stihove, ali

BEN

policija,

„Verlen Pol, književnik”, prema kojima 4matol Frans nije bio wežan,

uvukla u jeđan roman.

student:ma

Montiona koji je na nebu.

krivica.

obmanjivača.

Legijom Časti,

četiri da se buđe pijan,

nego sličan ma kome od nas, u raju!

slavni pesmik,

ženama, čašću i cigarama!

vrlinom,

ravnodušnošću. ·

kao kod svoje kuće.

je umro.

serafimske pratnje.

velikog jeđra i Šum moćnoga pramca u morskoj peni,

Preveo NIKOLA TRAJKOVIĆ

šnja moderna tehnika i mođerna arhitektura nastavlja ovo veliko delo.

. Arhitektura Beogradskog sajma je potpmo u ovim velikim tradicijama, ostajući pritom na vrhuncu savrememosti. „Unutrašnji prostor je možda impresivnij! nego spoljni oblik, naročito kod hale III i hale 1. Obuhvatnost i slivenost loptastog svoga hale III je jeđam od najprijatnijih doživljaja. A unutrašnji „prostor hale I deluje snažno, skoro poražavajuće. Grandioznost utiska bi bila još i veća da kružn) otvori za osvetljenje između rebara kupole nisu donekla . razbili jedinstvenost,

Beograd je, „objektima sajma, obogaćen delom visoke urbanističs ke i arhitektonske vrednosti, vrednosti koja je na vrhuncu naših dostignuća. Ovo izuzetno delo uvodi njegovog projektanta u prve ređove junoslovenskih arhitekata.

Ing. arh. Oliver Minić

AKTUELNOST USPEHA

JEDNE

Velika, Weka- oko pojave jeđnog noVOg pisca u Engleskoj je retka stvar. Pisac može da bude zapažen i svojom pereom Knjigom, ali je potrebno da prođe vreme pa da privuče opštu pažšnju. Bilo je samo nekoliko veoma retkih izuzetaka. Jedan od njih Je Wšučaj Kolina Vilsona,

Cuđenje Engleza izaziva na prvom

muestu čipjenica što je ovaj mlađić dao dokaza o svojoj velikoj i ozbiljmoj kulturi, o izvanređnom poznavanju Književnosti a da prethodno nije Pohađao „nijednu od trađicionalnih britanskih vaspitnih institucija, Kohn Vilson nije bio učenik koledža kao Bio su oni u Itonu ili Ragbiju, nije posećivao jedan od dva velika wniverziteta wu Oksfordu ili Kembridžu. Poreklom iz skromne engleske porođice, Vilson je živeo u provinciji, povučeno, stuđirajući ma svoj račun. Samouci u britanskoj literaturi su neuobičajena pojava, Otkriće dvadesetčetvorogodišnjeg Kolina Vilsona je samim tim delovalo kao još veća senzacija, Osim romana „njegovog prezimenjaka Angusa Vilsona »Anglo-Saxon Attituđes« nijedna Knjiga u Britaniji nije postigla tako brz i nepodeljen uspeh.

Još značajnije je da on taj veliki li munjevit uspeh nije postigao ro-

mamom, zbizkom pripovedaka „ iM.

KNJIGE

zbirkom pesama, već jednom obimnom f{ilozofsko-literFarnom studjijom. Jednom »izvrsnom knjigome — ako pišu kritičari — ali knjigom koja Je u Osnovi veoma ozbiljna, prepunom citata, pozivanjima na knjige raznih autora, na suđove svih vrsta. Covek se može zapitati koliko Je od mnogobrojnih čitalaca »Autsajđera« moglo đa prati ovo dejo i da oceni prave vrednosti uz jedno' stvarno poznavanje stvari,

Ambicije koje ie Kolin Vilson manifestovao wu svom »Autsajderu« neosporno su velike, On nastoji da individđualizuje jedan Čovečiji tip kao karakterističnog pretstavmika našez vremena, Zatim pošto je upoznas njegov potpun promašaj u Živo.u. traži izlaz za nmJegovo izbavijenje, Od literarne kritike se prelazi na ıspitivanje nekih ljudskih sudbina, a potom na razmatranje moralne | filozofske prirođe,

»Autsajđerae — ističn pojedini Kkrittčari — Knjiga je jednog živahnog mlađića punog entuzijazma, ali onx ima i neđostataka literarnog prvenca jednog samouka želinog da sve kaže, ponetog željom đa izlije sve nađeno,

u knjigama i ponekađ nesigurnog u-