Književne novine
Delo i poklon Pavla Beljanskog
- Godine 1925 kuplo je Pavle Beljanski, tada ska#benik naše ambasade u , renesansnu a&likt za koju su mu eksperti tvrđih da .je Ticijanovo delo. Prisustvo dragocene slike potsticalo je na
razmišljanja i dovelo do sudbonosnog zakliučke:
,
- ..„B ako to zalsta jeste Ticijan i ako buđem u
mogućnosti više tako. đragocenih slika da nabavim,
biće to ipak uvek fragmentarna zbirka 1 tuđa... ·
trebalo bi skumljati dokaze umetnosti svona na“ rođa, pomoći svome umetniku, sačuvati njegova
dostignuća — samo bi to monlo biti ootpuno 1.
moje. .,“ Tako je Pavle Beljanski zabeležio poče tak svoje zbirke, svoje druqovamie S wmetmicims 1 đuqe razaovore o slikarstvu s Rastkom Petrovi ćem. sa kojim je dđelio sobu u našoj ambasađi Uv Parizu. •
Posle 535 godina, Wolekcija Befjansikon postalš je jeđinstvena u našoj zemlji | po svojoi visokoj wmetničkoj vrednosti i po svom obimu 1 karaktetu. Ona obuhvata veliki period likovnog stvaYanja cele prve polovine našeq veka, koda prežentuje sa 150 majleoših dela maših Đmwminemtnih umetnika toaa razđobija:
_ Nađežđa Petrović. Kosta Miličević, Mian Miloganović, Mališa Glišić, Vidoenva Kovačević, Stojan 'Aralca, Jovan Bijelić, Neđeliko Gvozdenović. Petar Dobrović, Tremiat Job. Milan Pemšiović, Ateksnnmdar
· sam bio izložem
Kumrić. Liza Wrižamlć, Petar Lubatđa, Peđa Mile-
savliević,
Milo Milunović, Perić. T.hrbica_ Sokić. Ivam
· ić, Marko Čelebenević, Mi
| mprović, Wreta Tinmtomanm. Ntoianović, Živodin Lukić
Zoca Petrović. Jefto _Rađović, Tvan Tahhto> immko ŠČerhhnm. Savm ŠuRieto Ktiović. Sreten
i Mihailo "Tom!ć.
'ultvrmi mmačai ove kolekciie i izvzetem, Mem feerezentntfvme ipložbe miti ymmčajniić vavblicadie h da še mile telom ovih qodina poslužila delima je zike Pavla Belinmcekoan.,
Ova hmkoleol{a nmašena rnodefmon slfarstyi neki oečat wećenin i stava ličnoeti kojin Tu je stvarafs
možda 361 bnš otuda odraz homoneneati | izvan~
ređee hnrmeniia, Yma ova getmti čatt Pavle Belinmski
kojloketia Toš jednu 129
ie emteynfino dela manših
slikavn Čeeto na samom bočetkw mijihnve knriiere, ne čeknbvći dn vreme denese suđ o niihovoi vređnewti, OrHonidiyao Je rađove tek naehnie, ma štafe-
Taša, Mo vinžme... đok su imena
mžihevih dattava
bila Još nemomnata i mepnrimsta. Belimneki faže ta ie to čime oduševijem niihavm obdaremnšćit, inifhevvim ~·~neznimterecrvnnim idđenfizmom, njihovim Bye einen wžetivyvonn i n.
Ovakvo je kolekcionarstvo stvaralačkog karaktera, u njega je tuziđan jedan ceo život, sa SVO jim najplemenitijim interesovanjem i naporima, 5a nepogrešivim osećanjem za pravu likovnu vređnost, ceo život posvećen je želji da se svome na= rodu sačuvaju dokazi njegovog umetničkog stva~> ralaštva. Kada je delo dostiglo svoj puni oblik poklonio je Pavle Beljanski svoju dragocenu ko» lekciju Vojvodini odđakle, je poreklom i on i 8VI njegovi, — izrazivši skromno još jednu želju: da
„može za života ovu zbirku još da dopunjuje! · _- Prvo izlaganje celokupne kolekcije biće u Movom Sađu, u za nju specijano podignutom stalnom
izložbenom paviljonu.
x. A.
O ___________________________ a - ———————
FESTIVAL U IAPANU
Yvripreme sa međunarodni ftestivai muzike i drame Koji
treba đa se ođrži idućeg pro"
Teća hm japanskom građu Osš> hi uveliko se vrše. Rađovi ne đvansaestospratnici sa pozorSenom dvotanom va 3,000 gleGalacn, Mioskopom, rađio i televiriskom stanicom, hotfetom 60 40% soba | aerodromom a helikoptere privođe se kraju. Prema izjavama OorBanizatora, OVA međunarodna priređba treba đa postane trađicionalnz manifestacijx Buttare YWstoks i Zapađa, i je-
~ iz STARIH DANA | {MIŠLJENJE BOGDA
o prevodima i prevod
znanje našeta jezika,
dan od njehih ciljeva je Kul" tarno gblišavanje remalja 5% raznih Kontinenata,
PREMIJA, MOLITER
Yrancaskw bozotičnu premijea za đramske kreacije »MOHjete Rkhoju Kriičari dođe» ljuja svake agođime majbo-
~ lJoj komeđiji, đobila je »Po-
seta jeđne stare ares 8 Bvajcarca Priđrihs Direnma> šta a igvođenja trupe Gernije MWilseno, Po pet Eia50VB žirija
đobila su dela Kraj Bprilse
ođ Bamjueta Beketa i pobkne-
tov vRtekvijem vm jađnu ec“
đovnicae, •
Kada je 1833 gođine' Ulrih MBehor emigrirao iz Nemačke» #%bog Bvojih političkih shvatamja i jevrejskog porekla,
1 Još uvek nije bio zreo. pisač,
Posle niza gođina proveđenih m emigraciji, po raznim zemijama Kvrope i Južne Ame\ike, Đeher se đanag ponovo javlja kao dramski Djs&c Dpivookupiran posleratnim dru Štvenim problemim3.
WBeher sada živi u BŠvajcarskoj, a mjegove nove rame već se prikazuju u nekoliko gemalia (Svajcarska, Awstriin, Zapadna | Istočna Nemnčka). Tw MWamburgu su neđavno žtamipane i Beherove drame »Smmbxaa, »Plamena Vođac i 9sMAI 1 velikis«.
Menlajlući tri pnta zemlju, amWiient i Rtmosferu, Tieher prikazuje na scemi ljuđe isWdučene iz dvuštva. Tako je progonm!ma, Wieher it Ovsmeo, govormći ĐU“bile. đa izbenmne svako samo saBAVMente. QU »Smmhia, poamnrimme?f, on Je »R junmakP drame Wwvweo Msbeeee 1% raymih ema “fm +— Austriamce, YirancH”e, yevnete, prinednmike rammih DO. litičtem partija, intetetralce 0 votntke, — Kol m jednom ataioršterı hotelu. Niveći > oan druttvA | vremema, me men ebi đa mnn moecth a wekčom Svetu, jer im le sve teđe. „Đok su protnennicti ePihmene vođe sime vaxrnce 0 Widdrmmšarj. Wofi se smstaia na Menon {6eđionettom | ThnYU, Oe? | mata. loB nmetzvođefa GWemmn, bnvi se Slthnevmom pohMitičkorn femnm — onnaeno= Bon ofi Minmetrne Ynte 4 moj imyaginarmoj zemlji, Glav-
Naša slika prikazuje probn
rička baletska trupa Hoze
zadužbine za festival ameri Koreografiju za ovo delo napisao j zitor Normah Delo Džojo, ziku. Tema baleta i muzika ima vreme, i svakom poslu pod nebom ima vreme“, decembra i daće niz
našoj zemlji do polovine
Limon. Ovaj balet bio je čke muzike ma proslavi p e Hoze Limon, a muzik i nagra
4.
PROBLEMI SAVREMENOG DRUŠTVA u DELIMA ULRIHA BEHERA
na lica ove drame 'dele 86 BR wvelikea, koji su rđavi i Žele upotrebu atomskog oružja, ! »malče, dobre i miroljubive l1iađe, Ta :
*
NAJ3VIRŠH PREVOĐENA YRANCUSKA KNJIGA
Đoneđavno majviše prevođena francuska Mmjiga bio Je roman »Nadniea, za sftrah« od Zorž Arnoa, poznat i kođ nas po istojmenom filmu. Arnoov roman bio je đosađ prevpeđem na đevetnaest jezika. Međutim. taj rekord više ne drži »Madnijca za strah«, Već prvi roman Fransoaz Sagan »Dobar dan fugo« Wkoji je pre meseć đana prevedem i ma dvadeseti strani jezik!
De WOVO YZDANIYE DELA HENRI DŽEMSA
Pođ naslovom „»Huačća ma šte«, wu Wonđonu je neđavno objavljena zbirka majboljih ktritičkih spisa Henrija, Pžemsa. U ovoj vDirci nalaze 56 eseji O »umetničkoj maštj«, O budućnosti romana, studije o Zolinoj »Nanlae, PFloberu, "rargenjevu, 'rolstoju i drvfi. Kao što je istaknuto \ pređ” govoru ove iKnjige, Henri Džems je bio jeđan od malor broja pisaca O Anglo-saksonskoj literaturi koji je u sebi sjeđinio maštu, snagu oseća nja i prefinjenost izfaž& Mnjiževnog stvaraoca Sa velikom kritičkom sposobnošću. E
„Dnevnik Ane Frank“ u dramatizaciji Alberta. Hsketa i Frensisa Gudriča doživeo je
veliki uspeh na mnogim e-' vropskim i američkim pozor”~ .
nicama. Ove sezone „Dnev“ nik“ je postavilo i Poljsko armisko pozorište u Varšavi. Wwlogu Ane tumači mlađa glumica Manjina Tračik koja je varšavskoj publici poznata kao Julija iz Šekspirove drame. Poliski kritičari ističu đa je njena Ana Frank izvanredno živa i istinita, jer je u tom liku oživela | vlastite
· uspomene iz vremena oku-
pacije. 3 FANTASTIČNI ROMAN
HERMANA VOUKA NA FILMU
3eđna „poznata američka filmska Rompanija oikupila je neđavno 5VA kinematografska. prava na fantastični „roman poznatog pisca Hermana vod ka, u kome su opisani đoživ~
1jaji jedne maučne ekspedicije ·
koja Je Krenmila vasion5kitrn
bĐrođom na Meseć.
u scenu iz baleta „Bilo je to u vrenćč ono...” koji izvođi ame-
prvobitno poručen od Džulijardove edbsetogodišnjice | ove u savremeni američki kompođeno je 1956 godđine Pulicerovom nagradom za mu-
ustanove.
uzeta je iz biblijske „knjige propovednika“ i glasi: „Svemtu
NA POPOVIĆA Jocima
i stečena prevodilačka vešti-
"rupa Hoze Limona pretstava u Svim većim gradovima. -·
Po običaju koji postoji u Srpskoj Lknjiževnoj rađruzi od njenog osnovanja (1892 qg.), svaki ru» kopis koji joi se ponudi za njena dzdanja, daje Be na mišljenje dvojici članova njenog Književnog otseka, odnosno, kada se potrebna ukaže i lično stima van Zadrugqine uprave. Samo po izuzetku, bilo s obzirom na ličnost pisca ili recenzenta, Knji*
evni otsek se zadovoljava jednim mišljenjem 1
ocenom. Da li će se rukopis štampati ili ne, po predlogu Književnog otseka, odlučuje Upravni odbor. Ti referati, uvek pismeni, bez obžira đa 1 su pozitivni ili negativni, stavljaju se piscima na raspoloženie, a pojedini referati u •izvođu ili celini, objavljivani su „u „Glasniku Srpske Književne
| gadruoe" dok je on izlazio ođ 1908 do 1941 qod.
Nažalost, ti referati, koji su u mnog!m slučaje• vima prave male stuđiie a po pravilu dokumemto~
Wwana i objektivma mižliemja i ocene, sem obiaV“~
ljenih u „Glasniku SKZ“ i maloa broja sačuvanih
u arhivi SKZ, propali su, na je tako sa njima OPO~
pala i ova, svoje vrste, dramocema arađa za isto» riju naše kmiževnosti Đeleći suđbimu svona narođa ! groeqka kniževna zađruna je u dva svetska rata atrađala. U! Prvom svetskom ratu čim su ušli u Beorađ 1015 o.. Austrijanci su, želeči đa pribave „dokazni materijal" o saradnji svojih oarađana sa droskom Književnem zadruadom, onih koji su bili njeni poverenici ili samo niemi vretn{atnici — to je bijo okvalifikovano kao krivično đelo veleizđaje. — upali u njene prostorije 1 ođne{i ill uniBtilH bez
malo celu njenu arhivu. U Drugom svetskom ratu Zađruga je opet prestala sa rađom, a neprijatelj je opet uništio njenu imovinu. Na taj način, nostali str mnogobrojni referati o kojima je reč a koje su u vremenu od 1892 do 1914 g. za Zadrugu
pisali Stojan Novaković, Svetislav. Vulović, Ljubo- .
mir Medđić, Bogđan Popović, Pavle Popović, Jovan
Cvijić, Ljubomir Kovačević, Jovan Skerlić i drugi
a sačuvan je neznatan broj referata pisanih za Zadrugu iz vremena od 19i8 đo 1941 godine. Tako je sa tih nekoliko preostalih referata o rubopisima i đelima ponuđenih za izdanja SKZ, sačuvan original referata, koji je 25 marta 1929 6., na njeno traženje, Zadruzi podneo Bogdan Pobović o.prevođu romana REđuarđa Estonija „Klice“. Prevođ je Zadruzi za njen Zabavnik bila ponudila nđa Jelisaveta Marković, doajen naših prevođilaca, kojoj je kao odličnom prevođiocu { Bogdan Popović ođavao već tada zasluženo opšte priznanje,
a čija je dva prevođa u svome Zebavniku, Zađruga” ranile bila Gbiavila. (Rene Bazen: „Porođica Ober,
fe" 1909 g. i V. M. Tekeri: „Henri Tizmond“ 1992 q. Zadruga nije objavila ponuđeni roman „Klice“, smatrajući đa đelo ne oddovara Zadruainom Zabavniku), Taj referat Bogdana Popovića, koji je oh svojeručno napisao | u njemu podvukao istak'nute reči, u celini glasi: 2; · „Gđa Marković ide, po mom mišljenju (a ja izvesno nisam sam toga mišlienia), u naše naibo· dje prevođioce. Tu je i znanje stranoga jezika i
ma, i velika savesnost i brižijivost, Na strani prevođa ima dokaza o svemu tome. Čitajuči mim tekstom, uverio sam se da su i teža mesta, i ona koja se mogu smanvodioce, dobro prevođeha, ekvi~
prevod upoređo S izvo! trati kao zamke za pre
_ i da se prevodilac truđio da uvek nađe pravi valent francuskim izrazima. · \
To, naravno, nije prema mome osečaniu' primer, intonacije irancus pravi i puni smisao rečenici, nisu mogle biti prenesene, u srpski tekst. Druqih
like u značenju reči nisu kao i poneka može Se reći, meizbi se mestimice mo- ~
puta, izvesne sime raz održane u srpskom prevodu. Ali to, omaška u smislu, stvari su, bežne, Takve napomene, koje gle učiniti ovom prevođu, mogu se učiniti svakom sa vrlo retkim izuzecima, Kad se uzme u obzir đa tako stvari i vrio đobrim nctevođima: — Kad NUEOPIĆANE TEŠEKOČHE wrevožđenia Rad se čovek seti đa su dobri prevodi mnoqo ređa stvar od dobrih orciqiinove veči (za kolju sam čuo ekolić): „Delo koie je maiđ“: — onđa će se ražusvaki „zetaka ima. a dobrim se uzmu u obzir (te reči nisu preterane):
mala, i seti se Lamart pre neki đan od ođe S teže naoisati. to le Drevo meti đa savršenoq ntrevodđa mema. i đa se i đobar, i vrlo dobar, može ioš uvek đalie
popravljati. U tome smislu sam rekao da u pre~
gostovaće u
,
čivota.
· svakoj
WVEMK ispalo za rukom (bar ). U mnogim slučajevima, na ke rečenice, kole daju nisu prenesene, ili
ako takvih izu~
I
„Savremenik“ || „12
Naši časopisi dostojno #šu be ođužili četrđešetoj · godlšnjici Oktobarske revolucije. Pored članaka Rodoljuba Čotakovića 1 Velibora Glgorića 4 zanimljivih studija Milivoja
Jovanovića (»Gorki ı TLenjin#) · nosti.
ska revolucija 1 A. Cegareća) ~
4 Vica Zaninovića (sOxtobar~
poetskih 1 književno-političkih dokumenata ruskih i stranih pisaca — treba se zadržati na pripoveci Mihaila Solohova »Čovekova sudbinae Mao najznačajnijem prilogu u ovom obimnom · dvobroju »„Savremenilha«. Nećemo prečutati činjenicu đa je to pripovetka bronika, i dđa svojim priprostim, narođskim tonom u pripoveđanju previše potseća na prepričavanje; na usmeno ktazivanje, ili na skicu nekc VeEće prozne kompozićije. Sadržaj pripovetke, međutim, potpuno je opravdao reč sudbinas u naslovu: jer pripovetka je bolna, teška, tumorna, tragična, ali ipak ne bezizlazno mračna. To je (i poređ nekih »nmameštenih« đetalja) životna umetnička proža, toliko različita od jednoličnih, sivih, oficijelno pisanih. obrazaca sovjetske „prozne
književnosti. Šolohova je ipak
mogućno čitati! — Vredi BpOmenuti još i »Susrete sa BOVjetskim pesnikinjarma od Desanke Maksimović i pripovetku Branka Čopiča »Ne tuguj bronrana stražox — privlačnu i Živopisnu, u'kojo} se na čopićevski načim. sklnđno pre pliču odjeci vedrog i tužnog
25 „Delo“ II
Đok Se u materijalima »Bavremenikas „opaža izvestam Kvanično-službeni tom, »Delo# u svome Mrcatom, raznolikora a veoma inventivno ostVarčnom broju posvećenom Rev”lucij daje reč i sovjetskim »prokletim pesnicimae i građi koja objektivno svedoči o li» cima i naličjima revolucionar nih zbivanja, naročito u tek stovima sovjetskih pisaca gae progovara, kako je duhovito zapisao Majakovski, sreč Yevolucije revolucionara rečia, ivodni mapis Oskara Daviča 2Glasovi Oktobra u prvome đelu, obiluje mnogim novim i originalnim mislima (naprimer: »Sedmog Novembra Ssedamnaeste omogućen je Ččoveku prvi put život be> ugnjetavanhja i izrabliiwanjas itd.) drugi deo članka, međutim, ti kome se govori a umetnosti i revoluciji, kuđikamo je reskiji, „stvarniji, sadržajnjji! »Poetske barikađe«, ese} Mile Stojnić, spađa možda meću najbolje tekstove u ovom broju »Delaa: to je primer š3asmog 1 otvorenog a ipak tak tičnog (ne taktizerskog!) pisanja, bež Wkvazi-revolucionatnih firađa, bež» trunke fraziranja, otmeno, sa veštinom i Yuciđnošću w Yašporedu i ko mentarisanju ranogobrožjnih činjenica Što zaslužuje sVKO priznahje 1 poštovanje! POoWvalć je wredan i esej Wane Bogdanović »Boljševići reči“ i (egzaltirano napisan) tekst Dušana Makaveleva »Pilmn »neustrašivosta. Tu spadaju i weomna smeli i mekomvenciomalni napisi ovana Cirjlovš
izrazu.
Sroskom jeziku. Tom
uwtisnk prevoda,
prevođenis sve bolje Što viši steoen.“
Međutim, i u vezi s tim, đopustiću sebi, kao | w dosađanjiim referatima Srpskoi Krmiiževnoi Zadruzi, napomenu: đa bi, po đevršenom i wreoal»da nom brevođu, svaki prevođilac dobro učinio kađ bi svoj prevođ JOŠ JEDNOM vrelistao, me LA VALNNI đulaći qa ovodqa puta s oriaina1lom, no kno snis na
pravin rečenice koje su stviše u gtramom duh. sa sklonom i frayenlnwilom Moji inače otskmnču Od
onoga Što ie wobičademo u mašem Šjeriku. Na ti bi način rmreyođ veomn wmono Mđobhio, ler {e ipdnn od waičešćih 1 msivećbh mana skoro svih weevođn ta što im se vommađe dn ca wrevndi, Da Ti ordema! čini utisak wreveđemoo đels5? Ne čini. Premn tome. ni nrevnđ, koi treba da đa vermm sliku ovininsia me treba — ili bar treba što menje — đa čini
Ja se, u ovim svojim referatimn SrnelAi Wed ževnoi Zadrmzl. zadvžavoem na samoi veštimi pre”. | vođenia ato Što vmamm kolko {e Odboru staln do toaa đa čitaocima Zađrvne da nniholie šta im m že dati. i što i sam želim đn lena i korisna večitim
Danas, lad. se kođ nas tako mnonmo | sve više | Drevođi. ovai referst Boadnna Pooovićna zattnžuić đa buđe obiavlien. ne samo zate što je interesantan kmo istoriske-arhiveki oodntnk eo onome kako je referst bestao | o oneme što sadrži, već đa bi se ! ovaj referst lekoristie tt mimoriron koli. se čime. đa se zađevoli jedna alela twofreha? „da leoa | korisna vešhmm orevndomijla sve potio nas naoređuie, đostirme što viši steman", — knko ie tu votrebu, kao tađania nmastoianip Grmske imijževne zađetae i kao svoiu želiu, formulisao BOg-
dan Popović pre triđeset god'na,
štvO:. Nigr0, nadamo 850, pre terali u pohvalamaz Ovaj nroj oDela« prava je amtologija. slobodne revolucionarne mi. 8H, revolucionarnog đuhs akcije, revolucionarne met
A OM i „Stvaranje“ |I :
Odtomkom iz stuđije Milosava MBabovića o revoluciji u „Tihom Donu« u kome ra» spravlja o sudbini! plavnog ju naka Grigorija | Melehov&6, »Stvaranje« se odužuje godi“ šnjici Oktobarske revolucije; odlomak Mabovićev | hapisan je analitički prođomo 1 ubeđljivo. Zanimljiv je i odlomak: iz studije Olge Perović »Uzajamni uticaj ruske literature i Wlikarstva u đrugoj polovini Devetnaestog vijeksa«. Od o stalih priloga potrebno je spomenuti stihove Mirka wa, njevića i Žarka Đurovića (pa ročito pesmu »Noć Wu Hklesg zrele psovke«) i prozu Zdemm
ie Jušić-Seunik »Barttinaa,
* „Letopis“ !0..
Sve do skora »Letopise ja pređnjačlio du ređovnom igize Šenju; a Bađ, evo, krajem nćwqembra pređ mame Je · tet oktobarsha sveska! Pažnju či talaca zaslužuje proza Bogdana Cipliča i Mtođraga Bulatowiča. OWajvečću \vredhost pal: ima esej Veljka Petrovića o Simi Mitutinoviću-Sarajl1}1, plsam sa dosta Mubavi, topli» ne 1 razumevanja za toga neobičnog čoveka 1 pegnikm. Studđiozno i je napisan ogled TBiadmila Dis mitrileviča o SBvetislavu Vu\oviću Kao pozorišnom 'rltis, čaru.
< SI „Prisutnosti“ Žž
vPrigutnostie cu nov zagre”, bački časopis, ali star veđ po neuređnor tzlaženju (Had uostalom i »Republikas, 6 teratura«, »Irugovi«, . .). Ipak. vređi ih zabeležiti: 7 ovom broju »PrisutnosBtic #Uu 4onel1ć
nekoliko hnovih, mlađih ime.
na: stihove Dragana Britvića i Mene Balenović i niz pesa” ma u prozi Mladđena Kljenkn od poznatijih imena, prepevi Stanislava Bim1ća, leb, pravednički esej Zlatka Tomičića o pesniku !A i wlaisavijeviću, zanimljiv nspis Tomislava Sabljaks »Jesenjin u posliieratnoj grpskoj poeziji: {svrstan ~— kO ?TnB zašto?! — u preteću. atrahOwosnu rubriku pođ naslovom »Zub za ZubeD i dopađilj!v!1,
oštrobriđi stihovi Jove Popo--
vičan. Časopis đonogi 1 nekoTiko đrugih rubrika. Mešto vlše srelosti. dinamike i ._aluč-
nosti — ]č?hsmatramo — me bi mu nipošto bio gtivišno.., (M. 1. 88%
vođu o kome le reč, prevodioca nije uvek ispalo za rukom da nađe pravi ekvivalent francuskom
bi prilkom izoeladio i 09% |
a nas napređuje, dostigne
Dr Milan Ž. Živanović
“dokumentovano ·