Književne novine
VILAJET
Pretstoji nam, ukoliko dođe do ncjavljenog prikazivanja ovećeg broja filmova fantastičnog sadržaja u Muzeju kinoteke, putovonje u drukčiji svet, jedcom silazak u icmni vilajet. Izvrsno prikladem oblik tokvih grupnih prezentacija će i Ovog puta obezbediti gledaocima beznaporno, lagodno sagledavanje celinskijih kontura i glatko zalaže nje u streme prostore. Sam {aj postupak dvočasovnog nmnopuštanja naše uobičajene i sa nama srodnije slere se u nečemu poklapa sa enim koji se redovno primenjuje u filmovima kojima se bavimo (o tome će kasnije još biti reči) i čini nas prijemčivijim za tomono, zračno titicomje tih dela,
Ovo su, tako, nekolika, isprekidona 'i nedokrajčena, beleženja u pvrhu pripreme za hodjenje putem koji će nam se uskoro olvoritli.
i
Najpre se potsećomo imena: onih Bo smo ih čuli šapatom izgovore= na, sa zvučnim produžavenjem samoglasnika i oštrim pruskonjem suglasnika, ili ih videli kako se sa krte, izgrebuckone trake treperavo + prilično mutno prenose na ekran, Iza svakog od njih, znomo to dobro, zlokobna su, nepojomna značenja i preinja qrdnih opasnosti, a ipak ne možemo, i ne želimo, da ih se oslobodimo zaboravom. Dovoljno je da se nekiput spletu senke pri kasnom noćnom prolasku kroz ulice, pa da ta imena :zazvuče, iccko došle nečujnđ, pritajenc u vrebalačkoj zasedi: Koaligari, Frahkenštajn, Golem, Orlak, Nosferotu, Izgleda mi dc tc prisutnost ovih femtomskih bića u nama, ako smo ih već romnije jednom ugledoli, ili na ša spremnost da ih smesta prihva– fimo kao nešio odavno slućeno i ncaziremo, ukazuje sa poirebnom uverljivošću na izuzetem karakter njihove egzistencije, podržava pomisao da su oni fliqure iz mita, ili su čcik, svaki za sebe, središta posebnih mitova. Ako je tako, u ruci nom je već i ključ za razjašnjavanje nekih drugih pitcmja.
Rađenju mita, pa i najskromnijeg, ako ga cenimo po broju onih za koje on važi kao to, dvojnički verno i neizbežno sledi parodija, izobličenje. Fronkenštojn nije loš primer te neminovnosti. Kada je Meri Šeli objavila roman o »ljudskom čudovištu« (»Fromkenštajn, ili Moderni Prometej«, 1817) stvorena je i svetu poklonjena jedna miiska lič-
ie ego nuGuzuh··ı RpHSTUzazi Nj KNJIŽEVNE; NOVINE
List za književnost, umetnost i društvena pitanja
Uređivački odbor:
Oto Bihalji-Metin, Miloš I. Banđić, dr. Mihailo Marković,
Peđa Milosavljević, Dušan Matić, Tanasije Mladenović, M. Panić-Surep, Vicko Ras-
por, ing. Rajko Tomović, RIsto Tošović.
Urednici:
DUŠAN MATIĆ i TANASIJP MLADENOVIĆ
List izđaje” Novinsko-izdavačko preduzeće »Kultura«, Beograd, M. Pijade 29. nRedakcojja: Francuska ”. tel. 21-000 tek. račun: 10-KB-32-Ž-208.
List „izlazi · svakog drugog petka, Pojedini broj Din. 30. Godišnja pretplata Din. 600, ·polugodišnja Din, 300, za inostranstvo dvostruko,
——
Tehničko-umetnička oprema pragomir Dimitrijević Odgovorni urednik
Dušan Matić
——
Stampa »Glas:, Beograd Vlajkovićeva 8, | x
Rupa: gi albi).
nost, a ubrzo zatim je u Londonu sa velikim uspehom izvođena pcn=tomima, lim istim romcnom inspirisana lakrdija čuvenog Grimaldija pod naslovom: »Čovek načinjen od kupusnih glavica — u nevelikom vremenskom razmaku nošli su se, dakle, mit i njegova porodijski izobličena varijacija. Čudovišni Frankenštajn iz brojnih filmova je pogoiovo neuporedivo niži vid ickve varijacije u kome je izgubljeno mnogo, a na kraju i sve, od pleme= nitosti usomljenog pobunjenika koja vidno obeležava lik Fromkenštctjna iz povesti Šelijeve supruge. Nije potrebno da se spuštamo do tu-
Ce qu'il y a d' odmirable doms le fantastique, c' est quil n' y a plus de {oantastique, il ny a que le rćel.
Andre Breton
Le cinema por son mćccmisme meme nous ouvre une petite fenčire sur la prolongation de realite. Luis Bunuel
Bio jedem car pd, došavši na kroj svijeta, pođe u icmni vilajet. Narodna priča
ra sea ua rar dupe Kane moačenja, mokoliko ono moglo biti i»struktivno, slučaja one dvojice bednih, nedoiupavnih na silu komičora koji su »sreli Fronkenštoj=na, jer bismo time bili svedoci tužnog prizora konačnog uništenja O= vog mita. Somo uništenje je počelo još ranije: tokom noadovezivonja va– rijucijau odvijao se zanimljiv proces menjemja smisla i sadržine miic priveden kraju formircmjem lika koji stoji u znatnoj meri kao negacija lika iz prvobitnog vida mita. Frankenštajn iz knjige kojom je stupio u postojanje i onaj iz prvih filmova, bio je veštački načinjen (od delova leševa) stvor čiji je život bio plod izvesnih iajnovitih naučnih otkrića; 'Đokretoč drome je nađen u paradoksu da je Froankenštocjn, čudovište bio po svojoj žeđi za ljubav lju više čovek od onih ljudi među kojima se našao, (Ovu istu Osnovnu shemu preuzimaju i neki nemočki filmovi, a pre svih i sasvim Galenov film Golem iz 1920 godine). Kasnije, i naravno postupno, iz filma u film, Fronkenštojn biva lišen, iz razloga koje bi vredelo iznaći, svih drugih odlika osim o~
kruinosti. Njegova okrutnost Hiime qubi svaki smisao, dok je prvobino bila samo jedon
shvatljiv, gotovo prirodon oblik revolta. Napomenimo uzgred da ni osećaj nežnosti nije bio nepoznat i strom Fronkenštojnu iz raznih filmovca, bor ponekad, kako to sasvim određeno polvrđuju pojedine scene iz filma Prankenštajnova nevesta.
Međulim, ovakva sudbina mita nije jedina i obavezna, niti razvoj svckog mita mora dovesti do nje. Čak i u slučaju Froemkenštajna se može reći da uništenje nije bilo poipuno: ostalo je ipak i dalje prvo jezgro mita. Odabrani primer je, možda, i izuzeton u najvećoj meri, ali mi se učinilo da bi bilo zgodno njime se pozabaviti jer je davao materijala za kcakvo-ickvo oporobavonje nekih tvrđenja čija se tačnost i isprovnost dosada proveravala isključivo na drugim poljima (u književnosti), dok je film prenebregavcm. |
2 · Li U osnovi ovih filmova, nazovimo ih fontoastičnim, mada bi ta ozncka mogla da zahvati i dela čiji se ko-
ze se izvesne zabrceme. One, zapravo, određuju nočin i brzinu i cilj 'razvoja radnje; radnja, obično, i otpočinje kada one budu prekršene. Predeli u kojima se odigravaju ove istorije su skučeni mnogim gronica– ma preko kojih je prolcz zabranjen; nekad su „granične linije nevidljive i kasno se olkrivaju, drugi put, i češće, jasno su ocrtone popu} kebolirhčkih Vrumova neop-
| hodnih za svako čaranje i meaciiski
poduhvat, Od junaka se zahievqa
rakter razlikuje od njihovog, ncla-·
CyRfya.
tisa sa KEleonorom Rosi
loga. Ovaj film koji je
toga wu »Večernjim novostima«
»Vjesniku u srijeđu« pojavili su napisi
se mejasni i protivrečni o tome.
PRED POČETAK PONOVNOG RADA MUZEJA KINOTEKE
da ostemu u svojoj uzemoj sferi, dok sa druge, zabronjene, nedaleke strrme grcmice dopiru pozivi, kušenja ili molbe za pomoć. Uobičajeno je u dromoaturgiji· ovakvih de= la da odmah posle uvodnog uspo= stqvljomja svojevrsne topogralije odobronih predela i pokcazivanja mesta što go ličnosti u njoj zauzimoju, dolaze scene iskušenja i izbora, Jedom je somo, bar u filmovi= ma, način odazivanja i odgovarc= nja na njih: junck se odvožuje da pođe na put, da otključa odaje koje su mu zabronjene, da pređe oroanice. I iadc, smesta, on qubi sposobnost sncllaženja, kompasi za taje, on je okružen opdasnostimc i grozotama. U Murnauovom Vam piru Nosferatu (1922) čitomo, između dva kadra, natpis koji, otptilike, odgovara tom momeniu odvajcomja od znanog i zcrtkoračivc– nja u nepoznato. Natpis glasi: »Čim je prešao most, sablasti pohrliše Huteru u sretanje«. Most, ivica šume, gradska kocpija ili, prosto, vra to sobe postaju mesta preloma, od-
luke, čije se posledice ne daju predvideti. Postoji kretemje i u suprotnom
smeru: aveti se nevidimice uvlače u mirne gradove ili postaju dodaini teret nekih brodova da na njima, ubrzo posle pomora, još somo one. I u jednom i u drugom
ostonu
načinu orgonizovonja drome vidimo da je osnovno u dodiru dvaju svetova koji bi trebalo da su idsno odeljeni, ali se ipak gdegde njihove međe mešoju i ne zna se kome od tih svetova pripadaju mnoge mračne, razrosle česte
3
Čovek je za ovih nekoliko decenija koje nas, obično, dele od vre= mena nastmka ovakvih filmova stekao žalosno obilje iskuslava koja onemogućuju da takva, i slična dela, shvatimo i primimo do= slovce sa doličnom dozom prepuštoanjqa, vere i ncivnosti. Upućeni smo zato ne na površinske vidove i privide, no na Ono ispod njih, a ioko, po svoj prilici, bolje dolazimo u sklad sa željoma samih cutora i možemo u korak da ih pratimo po stazema kojima nas vode. Jer u doba prve pojave njihovih dela publika se, držim, zadovoljavala da u njima nađe samo proste priče o sablastima i monstrumima koje će jednim promišljenim načinom osvet ljavcmja, grozovitom maskom ili drugim nekim sličnim sredstvom i= zozivati ovlašno i prijatno golicanje jeze; som smisao je ostqjao dalek. Nije proizvoljno ako pretpostavljomo da je takav, dublji smisao prisutem, jer i kad bismo posumnjali da nas vara i na tcmck led navodi odveć brzopleta sklonost usložniavonju, tu su imena stvaralaca (Murnau, Drejer) da nom potvrdno odaju da bi bilo detinjasto smatrali dela tih ljudi pričama bez udaljenijih namera i dometa. U pitanju je rod filmova — porabola koji još uvek mogu da nas obraduju razotkrivonjem svojih značenja. Ta neiscrpljenost mogućnosti olkrića ujedno opravdava povremeno uzbuđeno vraćanje delima za koja vezujemo nju scmu, <= cje, mncclcrm se, i ovim skromnim zopocžemjimć
mcakor najmcmju svrsishodnost i zcnimljivost nužne da ih pred čitaocem opravda.
Bronko Vučićević
Ovih đanma privodise Kkyvaju snimanje đomaćeg filma »Cesta đuga gođinu dana u režiji De SanDrago (na slici) u jednoj od glavnih upočet Rhao domaća koprodukcija (Avala — Jađran) odjeđnom se zavr“ ava kao film jednog prođucen> ta — »Jadđran filma«, Razlozi istupanja »Avale« iz Koprođukcije nisu saopšteni javnosti, Wwmesto
FILM G
Najbolji jugoslovenski film u protekloj godini, nije bio nojbolji i za žiri poslednjeg Pulskog festivclc. To, razumljivo, nije rezultat neke određene netlrpeljivosli, osim šio je događaj vezan za izvesicm sistem nađdokncđivcmja, karakterističnog za naše festivalsko-umetničke pojave. Tako droma koja izgubi nagradu na nekom pozorišnom takmičenju, pretvorena u scencrio dobija svoju rehabilitaciju a reditelj, kome je zag njegovo najbolje delo nezasluženo izmckla nagrada, dobija prizncmjo qodinu dema docnije za film interescmton i ociraklivom cali svakako ne prvog značaja. Pa ipak, pored Pogačićeve Teraziske avanture, pune prcwih cikcenatca i nedovoljne dubine i jednog domaćeg Soročinskog sajma Soje Jovcmović, jedem film neizbežno zaokuplja svu ncšu pažnju. .
Honžekovićev film bio bi zncičajon već i samo po lome što je u domenima jedne kinematografije prencecglačenog problema i pole lične fraze, pokazao nekoliko trenutaka istinske drcmatike i autentične usplehirenosti Posle Velikih i moalih, koji su umeli da povežu
az filma » »Odjeci
O D „JJ E
„Dokumentarni film ima veliku misiju da bude slikovna hronika čovečanstva" — zabeležio je Bela Balaš u svojoj knjizi „Filmska kul tura“, O značaju i važnosti takvih filmova nije potrebno posebno govoriti: kamera dokumentarista zabeležila je čitav niz prizora i momenata, a na tim snimdima sačuvani su često epohalni događaji od neprocenjive vrednosti za istoriju.
Iza svakog velikog dokumentarnog filma stoje godine napora čitavog štaba ljudi koji su ga stvarali. Film „Od cara do Lenjina“ nastao je posle 15 godina rađa, a po-
sle četiri godine serija filmova pod zajedničkim naslovom ' „Zašto
se borimo“ u.čijem su stvaranju učestvovali čuveni ređitelji Frank Kapra, Anatol Litvak, Joris Ivens i drugi, uz saradnju nekoliko desetina sekretara i asistenata. Materijal koji služi za ostvariva– njm ovih filmova neorganizovan Je i často rasturen pa ga treba duže vremena, ponekad i godinama, tra
Oktobra«: Njujork, parola na zidu: glasaj za komuniste
ČI
žiti čak i na takvim mestima gde ima malo nade da se može naći. I kađa jeđan takav dugi i naporni rad buđe okončan, vrednost filma ocenjuje se po njegovoj istinitosti i autentičnosti, i po tome šta je i kako je to pomoću filmskih izražajnih sredstava ostvario i prikazao. Nećemo pogrešiti ako nizu svetskih pokušaja i uspeha na ovom planu priključimo i jugoslovenski dokumentarni film „Uz druga je drug“ kojim su, između ostalog, prikazani prvi koraci našeg radničkog pokreta kao i atmoslera nekoliko decenija istorije.
U produkciji „Zagreb-filma“ nedavno je završen film „Odjeci oktobra“ u čijim se okvirima ne tretiraju samo događaji u Rusiji, nego ı svi oni značajni pokreti koji su u zemljama Evrope inspirisani Oktobarskom revolucijom. .
Pri realizaciji ovog filma Kkorišćen je već postojeći snimljeni ma
OKTOBRA
terijal, fragmenti nekih filmova, fotografski i novinski materijal kao i originalni i dosad neobjavljeni snimci iz Mađarske, Nemačke, Kine, Italije nastali 1919 godine i kasnije. Po scenariju Nusreta Seferovića film „Odjeci oktobra“ režirao je Krsto Škanata a snimio Nikola Majdak.
SAROJAN NA BRODVEJU Posle pauze od četrnaest 8oOdina poznati američki pisac Vilijem Sarojan pojavio se po novo na Brodveju sa svojom alegoričnom komedijom »Sta| | novnici pećine« Protagonisti | "ove drame su dva bivša glumi ca, bivši profesionalni 'vvač, jedna skitnica i bračni par Sa bebom. Svi oni su stanovnic) · pećine, ustvari jednog bDOžO"
| rišta na Manhatanu koje tre|: O LV JT RL VN O PO U O ZA
OD:N
hičkokovske elemente sa elemen= |_
tima rodoljublja, nije mi poznat:ni jedem domoći. film u kome Su re= akcije bile monje jednostavne a osnovna linija priče bila spreinie i upornije vođena svojim zaključe cimc. Svoga tela gospodar bio je
takođe gospodar svoje sopsivene · drematurgije. Ima ovaj film nekoliko scena
koje neodoljivo vuku na sever nqšeg svela a prikaz Rožine svadbe sa elemenilma istinske erotike-i neprečišćenih ncgong, približava se prikazu Ivanjske noći iz Sjober» gove Gospođice Julije. Ova olikrića izazvana prvenstveno uspesima' u ostvarivemju Rkorckterisične . cimoslere bila bi u stonju da objcsne prisustvo i nekih drugih, bitnijih.i
„složenijih dokaza prijateljevonja sd
mulnim, pritajenim, neobjcšnjivim, domenom koo Što je nordijski. Tako je Kolorova zagorskc devojka Roža opet kao i njena daleka švedskq prijeteljicet, u ceniru Jedne need]o= žne drame, pri čemu njeni literarno-psihološki sadržaji izgledaju nedužniji od onih koje je Strindberg nocmenio svojoj junckinji, onoliko, koliko su njeni tragični nedostaci dostupniji oku gledaoca no bolesna priroda gospođice Julije. Ovo malo razračunavcmje literomih „predleksta za pomenute filmske . drome, u našem slučaju. može da pribavi samo nove komplimente za Hoanžekovića.
Ovoj reditelj umeo ie, mada.,ne do kraja, da oseti i druge ambise koji su mu se pokazivali kao opasnost ili kao obećanje uspeha i.on ih je u svojim gronicama, a nešto preko opštih gremica jugosloven= skog filma, i osivario. ı
Foknerijanski prizvuk Jokobove zaljubljenosti u junicu Pisavu, mogao je, mada nakozniji, da bude još istaknutiji i pravi razlog drome ostalih učesnika, da nije bio 'nepoirebno umcnjen sličnim cmbicijama koje Ivekova mcajka gaji prema Rožinoj šivcaćoj mošini. Tako. je od jedne qutenlične sumcmutosti napravljena jedna monje-više. razumljiva porodična Crta. U tom pravcu propušteno je nekoliko sjajnih scena između Jakoba i gomile krava koje ga okružuju svuda gde se kreće, samo zalo što kamera, ovde gotovo lišena krupnog pleme, nije pokazala potrebnu lakoću a montoža nedovoljno smelo izvršila svoj posao. 6
Ovo je nerezumljivije ifim Dre, što je Homžeković u nekoliko drugih scena pokozao odlične prime? prencpregnutosti, neophodne ŽŽ, ovu vrstu. droeme: on se nije libio
o
da oštro seče scene nadvikivomje
čitave porodice pred senikom nad tome neko spava, da Jakobovo dozivomje sina pretvori qoiovo u. tik ili oznoeči molu pomerenost refrenim dedinim zapomagomnjem · 24 mlekom. . Ovo delo, vođeno odličnim iskustvimcr i. primernom upornošću ne= moa svoje dromotsko razrešenje: U zemenu za io dobili smo jednu li-„ terarnu | poentu i jedem 'izvrstem noćni kadar odlaženja clavnih cktera drome nekoj nepoznatoj sudbini. Bora Ćosić ,
ba đa buđe srušeno da bi se na tom mestu podigla stan-” bena zgrada Sarojan ih Ppri•. kazuje jedne zimske noći O» ' kupljene u razgovoru, pričaju ,
o svojoj prošlosti i nagađaju, | o buđućnosti. Kađa u trećem ,
činu moraju đa napuste »Pe" . ćinu«, ovi ljuđi odlaze noseći i; sobom ne mnogo Više nego što su doneli, ali ne i bez na đe i hrabrosti koju potlhtanjuje ljubav. / , _a S ML
\ i | | | ' l ı || i \ |
'