Književne novine

'đeal zavisi

PA.N O..RA

Kakav treba da bude dobar roman

»Ako Je roman dosađan | ako gnjavi — rbogomje

#9 wevome Ppošlednjem broju tariski Wnjiževni list »Arts« objavljuje rezultate svoje an» Rkete pod gornjim naslovom wpučene svima članovima žirija francuskih magradnih bom kursa, Kako obično uvek kra» jem mođine pariske aknađemiJe objavljuju ko je dobio mlihove nagrađe, to je sad ovo pitanje aktuelno, a zamimljive je i čuti šta ti članovi Žžirlja smatraju pođ pojmom »dobar romana,

Pitanje je ovako formullsamo: »Sta podrazumevate hod pojmom »dobar roman«? — M okviru vaše nagrađe — Wuop. Šte — u trgovačkom smislu ima li protivurečnosti između prvog i trećeg pitarJa možete li nam dati primer iz ranije Ili savremene Knji» ževnosii — koji bi roman bio najbliži vašem iđealnom de 1u?«

Odgovora „ima &#đđosta, alt mi ćemo navesti samo one koji su najinteresantniji i ko ji bi mogli zanimati i našeg čitaoca.

0ođ6 članova akademije GonKur mnavođimo trojicu. Prvo Aleksandra Arnua: — Moj iođ mog raspoločenja, Ali roman je dobar bko zadrži pažnju čitaoca đo %raja, đa smatra ličnosti kao prijatelje i neprijatelje, da se uzbuđuje mjihovim osećanjilma, Dobar roman nalazi uvek svoju publiku. Roji su Idealno đobri romani, pithte? Ima ih veliki broj. Da pomenem: »Don Kihota«, „Jađ nikce«, »Gospođu Bovari«, »Brač&a MKMaramazove«.

Anđre Bili odgovara: Kako da kažem Bta je đobar roman, kađ se još upravo i ne zna šta je roman? Ypak, ja imam Jednu malu iđeina o tome. Al šta ona praktično mmači za druge?

Yilip Erija kaže: — 'rgowački uspeh Mnige ne interesuje me. Smatram da Je O" nai romsmn đobar Koli ođpowarm mmmtarnioi pofrebi pi Beca, Vrsta | tenđencija nisu

NORVEŠKI BEST-SELER POVUČE

Mozveški best-seler, roman boji Je u toku protekle gođine tukao sve prethodne re» korđe u knjižarama, povučem je iz prođaje u celoj zemlji nakon odluke jednog suđa u Oslu, f

Razlog zbog koga je roman sPesma crvenog rubina= do» speo na »optuženičku klupu sw suviše »škakljiva= „mesta hoja, po mišljenju javnog tušioca »vređaju najsvetija OSeććanja 1 stiđ većine stanovniBBtva«. Sudsko veće je, naime, eslobođilo Krivice autora AEmar Miklea i izđavača MHarolđa Griga, ali je naređilo konfiskaciju Knjige. .

O čemu se zapravo rađi m evom romanu mlađog norve• Bkog pisca koji je sa simpatijama dočekala i publika i veći deo Kritike?

»Pesma crvenog rubina« je wstvari priča o mlađom stu» đentu Asku Burlefotu Koji, tek posle niza iskustava, u”

“<a i

GODINA

ledom noš čovek živi u Londonu od 1041 godine.

IZ STARIH DANA PRE ČETRDESET

vašne, Ja sam ranlje glasno Gaskara i Ikora | nisam se prevario, »Princeza. od Kleva je weliko wwmetničko „delo. Kamijeva »Muga« takođe.

uz žirija nagrađe Reno od govara Gaston Pikarı nLepa je žena onth šoja se vo» NH, Al dobar roman ne mo»

–~

(ra biti onaj koji ođuševljava

ovog ili onog člana širija. da nikako ne shvatam „e koji ne viđe u romanima Fransoaze Sagan ilustraciju epohe. Ona nam nuđi džez, a onl ođ nic traže Belovena, Wwomercilalna strana, kađ Knji ga uspeva, Vrlo je dobra stvar, pođ uslovom đa pisao

ima falenta. da lično obo+ žavam Flobera. \z žirija za nagrađu „»En-

teralije« Pjer Imbur kaže: Dobar roman mora biti za* nimljiv i đa pruža izvesnu radost čitaocu, malo poezije. života. Nagrađen roman daje garanciju da se već nekome đopao | publika ga zato više čita.

Rože Žiron: Nagrada »Enteralijee daje se obično piscu — novinaru. Ja na to naročito pazim, jer ovaj običaj postoji već 27 godina, ali razume 5e, mi shvatamo pojam novinara veoma žiroko. Gotovo svako ko piše pomalo je već i novinar, Dobar roman je onaj koji mi se svi* đa ili koji me ljuti, koji o tam bhez pređaha i koji me zanima. Nekađ sam Voleo” romane sa tezom, sad ih više ne podnosim. Volim romane strasti, bez obzira koje sw. pObrih romana ima mnogo. T# francuskoj Wknjiževnosti naročito. Pjer Žan Lonej: — Tražim pre svega da me knjiga 71a* nima. Dosađan roman 5e aPpsolutno isklimčuje, pa makar bio i mnagrađem, hvmiien, is“ tičan ođ Kritike. Nijedan Irocmnn ne momu đa pročitam ceo »po zvaničnoi dužnosti“. Ako mninvi — Zbopom!

we žirija »Peminaz Kamil Marbo, koji je i počasni pret-

speva da izgrađi pravi stav u odnosu na ljubav. MHađi se o nekoj vrsti »seksualnog vaspitanja« koje mlađić stiče pošto je imao odnose sa osam žena, od kojih mu poslednja postaje supruga. Sa prvim dvema prijateljicama Ask je dobio dvoje dece. Od toga trenutka

. romana Agnar Mikle,

seđnik Wđfuženja KnjiBevaika Yrancuske, kaže: — Boma je priča koja ima za osnovu jeđnu (#ikciju, Mi „najčešće gledamo da nagradimo pisca za koga verujemo da će ima» ti još šta:da kaže i kome tre» ta pomoči đa to i ostvari. Za mene tip dGobrog romana je Balzakova »Rođaka Beta« Od savremenih romansijera Simenom obečava mnogo,

STOGODIŠNJICA ROĐENJA DŽOZEFA KONRADA

'Tođor Jozef Konrad Korženjovski, poznat u literaturi pod imenom DšosEi Konrađ, rođen je krajem 1857 godine u poliskoj} porođici u WwHkrajini.

Njegov otac, i sam Rknjižev”

nik, učestvovao je u nacional nom ustanku, zbog čega ije i bio prognan u Sibir. Tek pređ kraj života vratio 56 u Krakov, gđe je Jozef proveo đetinjstvo. Nošen željom đa še otisne w svet Joze! Korženjov ski se u seđamnaestoj godini obreo u Marselju i tu 5e u hkhrcava u jeđan francuski trgovački brođ. More EX je zanelo i očaralo i, kasnije, 542 francuskog prelazi na jeđan engleski brod. Za vreme đugih morskih ploviđbi nap'5a0o je svoj prvi roman »Almajerova luđoste. Konrađ je posle nekog vremena oboleo i nije mogao više đa plovi morima, ali je svoje đoživljaje i iskustva izrazio Veoma snžno i živopisno u svojim rom”n'm4a, koji su ga svrstali u ređ Ve» lk'h engleskih romansijera.

Povođom stogodišnjice Konrađovog rođenja Ričard Meri, njegov biograf i prijatelj objavio je Knjigu »Džozef Bon rađ i njegovi karakteri« u kojoj ličnosti iz Ronrađovih romana »Lordđ MDžima«, „»TYajni agent, »Nostromoe, »Pobedaa i »Slu-

su analizirane glavne

IZ PRODAJE

želja đa wu sleđećim susretimž, izbegne slične posledice, nagoni ga đa traga za slobođnljim uživanjima, koja je autor prema

norveških

pisanju pojedinih komentatora, realizma,

opisao sa puno

· Agnar Mikle, pisac konfiskovanog romana, SA

izdavačem

Harolđom Grigom

” e

Prema poznatom delu »Atlantiđa«, francuskog pisca Pjer

Benoa, napravljen je libreto za

uskoro biti prikazana u Parizu. »Primađona« opere, balerina

Ljudmila Čerina, igraće u ovom pozorišnom komađu punih

35 minuta, đok izvođenje cele opere traje dva sata. Ma slici: Ljudmila Čerina,

* čaja MKvoz analizu protagonista KeriI potkrepliuiec mi-

šljenje da je Konrad bio mno go više no romansijer mora i

egrotike, kako su Ba dosađ pojeđini Writičari smatrali. Kao ilustracija Rerl ističe

roman »Wostromo« gde je Ron rad, u okviru šjiedne imag:nar» republike, pad

ne južnoameričke opisao bodu i ljuđi đo koga je došlo zbog poslovanja rudnika srebra, na

moralni

čijem su se čelu nalazili eksponenti američkih i britanskih interesa. Rudnik ma kraju do vođi zemlju

Ođ Konrađove smrti 1924 Kodine do danas njegovi romani

do propasti.

| su đoživeli niz izdanja, a, nje~

gova celokupna đela štampama su n 21 knjizi. Stogodišnjica rođenja Džozefa MKonrada

zabeležena je u “ngleskoj

štampi kao značajan događaj.

PRIPREME ZA EDINBURŠKI FESTIVAL

Već su počele pripreme #4 trađicionalni festival, koji treba da se održi iđućeg leta u Mđinburgu. Prema pisanju pojeđinih engleskih listova, glavne tačke ovog feštival biće pretstave nemačkih i Bpanskih opera, više baleta iz raznih zemalja i izložba Mi“ zantiske umetnosti. Na festivala će „mastupiti ansambl Stutgartske opere sa operama

ljujem je

istoimenu operu koja će

Mocarta, Vagnera i Strausa. Spanska umetnost biće zastupljena đelima De Falje »Kratak život« i »Trorogi šešira.

NEPOZNATI ROMAN BERTOLDA BREHTA

Malo je ko verovao đa ćd 5P vw Književnoj zaostavštini DOgzorišnog stvaraoca Berta Breh ta naći roman. Međutim, jedno berlinsko izdavačko pređuzeće „je neđavno objavilo Brehtov roman „»Poslovi SD» spođina. Julija Cezara Kac što i sam naslov govori OVO đelo obrađuje istorisku epohu koju je Breht već jednom bio iskoristio za okvire rađnie u drami »Lukul«.

MWtoman je ustvari priča roba Rarusa o svom gospodaru Julju Cezaru. Cezar je prikazan ne kao heroj, već napro» sto kao poslovan čovek, koji se bavi prođajom nekretnina, eksploatacijom rudnika srebra i olova, koji je sve pretvarao %» novac i brzo stekao bogatstvo. Politika je za njega hila stvar drugostepenog mnačaja, povezana sa njegovim špekmulantskim i bankarskim poslovima. Ali Cezar nije jeđini političar koji se bavi špeku> lacijama. I njegovi prijatelji, Hrut i Civero, takođe su uvećavali svoje bogatstvo ma način koji je medđostojan državnika. |

Prikazujući Cezara kao ličnost, Brehi ga je lišio svih

državničkih i ličnih vrlina. 1

u ovom romanu Breht je

ostao veran svom pogledu ma

svet koji je sa toliko umetničke snage izrazio wu dramama, ZABORAVLIENA PESMA

Peomlim semo da su me srpski grobovi u Alirici iz kao čeitrdesetogodišnji (novogodišnji)

„Delo“ 12

Osim polemičkog napisa do sipa Vidmars »Estetički nesporazumi“ i još jeđnog ili dva priloga — “eo ovaj broj »Delas ispunila je mlađa knjiševna generacija. Neodoljivo se, kao najinteresantuiji tekst, nameće proza pužšana Makavejeva „U potrazi ža savremčnom temom«. Tu 5C OVVOTCDO i prođorno gleda u lice stvar nosti, u čovekov jađ i Zzapostavljenost, u tužno sivilo SVa kidašnjice. Život se automati zuje, tako da čak i deca po zabavištima čekaju na red za ljuljašku (svi, svakađ čekamo za nešto — obrazlaže Makavejev), čekaju »kao mali ravnodušni robovi«, Žigošući jiror nično i britko dehumanizaciju i otuđenje čoveka u nizu prizora iz našeg svakodnevnog života, njegove neprilike i nevolje Omali ljudi kupuju od ušteđevine i na kredit vi“ židere pa posle nemaju šta da drže u njima« itd.) Makavejev ukazuje gde se nalazi savrečmena tema. Sve je to ncsumnjivo lepo smišljeno i rečeno, ali — ko kod nas mari za to? Glave će i dalje, bojim 5, ostati nojevski zarivene u 2D. sku konvencionalnosti, konfor mizma i bojažljivih predrasuda... Treba spomenuti još nekoliko značajnih priloga: razgranatu, analitičnu, resko napisanu raspravu Svete Lukića o Borisu Piljnjaku, pripovetku Miodraga Bulatovića »O velikom hodžj«, opširan napis P. Džadžića o Ranku Marinkoviću i drugo.

„izraz“ 12

Izvesno tematsko jeđinstvo postoji ı ovom broju »Izrazae: najobimniji (što, nmaravno, ne znači i najbolji) prilozi posvećeni su pesnicima 1 poeziji. Drago Šega, Đorislav Mihajlović i Zoran Gavrilović pišu o Cenetu Vipotniku, Momčilu Mastasijeviću i Milamu Rakiću na poznat, standardan način — pomalo školski, prepričavalački, dosadno. Izuzetak je napis Anđelka Vuletića o Dobriši Cesariću kuđikamo svežiji i, mada We izuzetno originalan, nekonven cionalniji. Pod opsežnim i đa\ekosežnim naslovom »O izvoru i sudbini „poezije« Sime vwučetić je u svome kratkom tekstu tek načeo postavljenu emu. Musein Tahmiščić na zanimljiv i amnalitičan način govori O zbirci pesama Vuka MWrnjevića. Vredno je spomenuti i napis „Adama Korajca povođom studije Vojislava Đurića o Rakiču i beletrističko-esejističke fragmente TuLaze Lazića »Iskustva i doživljajić — kao ncosporno jeđan od najboljih priloga u ovom bro> ju »Izrazaz. *

„Život“ IO0—ll

Ovde još odjekuju svečane reči povodom godišnjice OKtobarske revolucije. zaslužuje pažnju Kraći esej Vit. R. Vuletića o humoru Mihaila Šolonova za koji je rečeno da je šekspirški — Wu tom smislu što nema apsolutnu prevlast već može da izbijc u svako) situaciji, u komičnoj podjednako kao i u tragičnoj. Među mnogim pesmama Đeležirmo stihove Slobodana Markovića: »Jedne večeri kad od mene ne buđe ni traga, kađ i moja zvezda potamni... upalite kao smerna hriščanka malu sveću, neka OGogorim u vama, neka umrem, neka buđe prazan sveta. U rubrici Bilješke doneseni su fragmenti iž komemorativne reči Božidara Ko-

T7LOG ČASOPISA

Radio Beograda! Na uvodnom mestu »Republikas donosi priču Slobodana Novaka wTvrđi grad«, 5a temom iz naših da» na, ironično, satirično intoni+ ranu. Takav je | putopis Bore Pavlovića iz Hamburga. Stuđiozan „je i dokumentovanm ese} Yerdinanđa Maslića češkom pesniku Petru Bezru> ču. NMajvredniji prilog je pre» vod televiziske drame Pedi Ćajevskog »Marti«. U potpisu za sliku iz istoimenog filme (na str, 35) rečeno je da.ja vešto skrivama. granica 8samokviitike u američkom {ilmu. (da li baš skrivana?) u »Martiju« postala odličan katalizator za prodaju »američkog načina života« — što je, po našem mišljenju, rečeno nćtumesno, Dobra, istinska, potresna, ljudska priča ima pravo đa propagira i »prodajee MhašRav hoćete način života; a najidealniji i najbolji način života ostaće nam ftuđ I ne= prihvatljiv ako ga »prođajue deklarativne, frazerske, lažne

priče! *

„Dubrovnik“ 3—4 .

Ova} dvobroj tromesečnof časopisa »Dubrovnik«. {za juls decembar) posvećen je stogos dišnjici rođenja dđubrovačkog pesnika i dramatičara Iva Voj novića. Među mnogim prilo+ zima ističemo reminiscentni esej Isidore Sekulić »Prstenod vi u stablu — tradicije«, napi# san, kao i sve Što ona pišeq zanosno, mudro, nenadđdmašnov Spomenućemo još i komparativni esej Iva Frangeša »Voj4 nović između Šenoe i Flobes ra« a zatim napise Ahmeđž Muradbegovića, Olinka Delor4 ka, Fani Muhoberac, Stjepa* na Kastropila i drugih, Ova je Kkrcat, sadržajan broj, ovoj je dobar, koristan časopis. +

a „Teatar“ 3—4

Đobili smo ovaj dvobroj »Teatra« pre nekoliko đana, a rukopisi za njega pređati sU Mtampariji, kaže se u upozoš renju ređakcije, krajem ma“ ja! Nije onda nikakvo· čudo što se tu pretežno govori O novosadskom Sterijinom pos zorju. Ali i bez obzira na td zakašnjenje kako bismo inače saznali za »otkrića- „Huga Klajna koji govoreći » O NAS SEM SAVREMENOM pozoris EŠnom izrazu« jeđnostrano tvišdi da se u Beketovoj drami »Cekajučći Godđoa« savremeni čovek »oseća nemoćan pred gorostasnim, bezđušnim, čuđo= višnim inđustriskokapitalističkim aparatom imperijalističkih sila (ovo je nesumnjivo origi>

nalno! — prim. M. 1. B.) 1 kome ništa ne preostaje nego da... .« itd.; i koji, pred temom

o našem savremenom pozorišnom izrazu, izmišlja i upoređuje hitlerovski »furor teutonicus« ša »{uror britannicus, gallicus«, što će, nađamo se, imati odjeka u dana šnjoj međunarodnoj situacijl. w'reatar« dalje donosi veliki broj pozorišnih kritika i trecenzija, zanimljivo pismo polj skog Krvritičara Stefana Trauguta o Sterijinom pozorju, dramu Ivana Raosa „Vjetar je zastao« i drugo.

* „Umjetnost riječi“ 3

TI najzad — »Urajetnost rije-

či«, Čini nam se da ovaj ča?

sopis još nije pronašao svoj

pravi lik. Ali nije neintere- ; ističemo

santan. Ovog puta mapise »Estetika Blumsberi grupe« od Miroslava Bekera

od Iva Ćurčina ~ pisan, stručno, savesno, sa obiljen

»D. H, Lorens i F. R. TivjhA M 27

1916 i 1917 potresno uzbudili, To pokazuje i ia pesma koja me donas dvostruko roezgaljuje: kao povratak izgubljenog detieia i kao vreo dah jedne

pomen onima čija su STCCI onda ircagično presialc da kucaju nekoliko hiljada kilometara deleko od Srbije, u Africi, i koo pomen sebi samome, bivšem

Pre toga, on je od 1916 živeo u Parizu, baveći se vajorstvom, slikorstvom i pisonjem. Nikad ge nisćemi video i ne poznajem ga. Zove se Bogdem Dalma

vrednih podataka. Najznačaj,. 7

vačevića povođom smrti pe- : | niji tekst je »Tko pripovijeda |

snika Jovana Radulovića, kao

ji i biobibllografska beleška o Yoman« od Volfganga (Kaje

d . Pričeli _ i jav- iku: -. key Or BOLA. Paa 097 ON at lepe mladosti koja se, dabome, ne vraća. Objav- pesniku: Raduloviću od Ž, P, fovano- Ya, u prevodu zdepa aaO sf. Mboniju i nikad se više nije vratio kući. izbegao VES LK M je 8 mnogim „Francuzima u Englesku, kad su BIZERTSKI SARKOFAG *

Nemci ušli u Froncusku. Scrađivao je u De Golovom londonskom emigromiskom listu i u nekom. alžirskom listu do kroja rata, Dolma je odnekud · doznao moju adresu i uputio mi je pismo, s mol» bom, da mu pošaljem neke podotke o savremenim jugoslovenskim . književnicima i njihovim ·delima, Pismu je priložio nekoliko isečaka iz {romcuskih listova u kojima je pisao, i jedem isečak s mojom pesmom »Bizertski sarkofag« iz lista. »The Yugoslav Americon Herald — Jugoslovenski glasnike u Scm Yromcisku uz primedbu:»Tu vašu pesmu ja scm

ao ovom našem listu za vreme rcaic 1943. iz

„Pregled“ 10

Treći po ređu sarajevski časopis o kome Ovog buta govorimo jeste »Pregled«. Pored ostalih interesaninih i aktu» elnih priloga treba spomenuti ogled Svetlane Knjazev »Prilog diskusiji o predmetu filo+ zofije« (a to je, kaže S. Knjazev, »stvarno sintetički pogled na Svet« i raspravu Nerkeza Smailagiča »Egzistencijalizam

Zobali smo divno crožđe kod Korniše i koktuse, slatke kao dinje, jeli; kad htedosmo do se srce sasvim stiša, enada smo u noći na obalu seli,

Drugu Srbinu Videle su oči očajnu erotesku: mrtve hrpe Srba ispod čudnih palmc, onda grozne rake u afričkom pesku, prelivene tugom izgnaničkog psalmga. } :

| Bacali smo tople stihove u more,

da ih nosi nekud u jadranske luke; arapske smo gvezde brojali do zore | o i polako svoje rasejali muke.

Odoali su počast snuždeni Zucvi,

pa vojnici bledi iz rezervnih trupe; posle se nad grobljem samo nebo plavi i krstače neme iuđe sunce kupe.

Vraćasmo se meki nairag u barake,

ndone. Dato joj je počasno mesto. Ne znam, gde je Dalma pronašao pesmu na koju sam potpuno zeboravio, Nemem je

Šojkače pod zemljom odavno su trule,

iu moju a kad padne kiša — ćirilicu briše;

jer je vero bila od prokleistva jača. O, poći će laođa do nože Hoake,

u pravu. Časopis donosi i druge priloge iz oblasti poli»

Svoiim čitaocima i saradnicima

nigde zabeležoenu, Čak se ne sećom ni qde je bilc . oazi su 50 OVU čule, dići će se balčak prelomljenog moča. bike, privrede, nauke, Multu- dakćiid žilompema i koda. »lugoslovenski glasnika alcvic e ei yelko:Baaa a Wadite, Kia id Odbora viši re ita. K 5 2 je isped nje potpis: Ante Kovcič, hrvatski pesnik, e : | 1 O. a. o njiževnih dobrovoljac u Srpskoj vojsci, Bizeria 1917, Isklju~ ledom drug iz onih razbijenih domq Ža pomože srce, ni vrisak za dragomi : 5» } ce

čeno je do som tu pesmu napisao 1917, jer sam u svom 8arkofagu iko glasno kuko! ohvoalnost je: ploča od kamena belog „Rebublika“ • novina

On osećct užas svoga večnog stong

i pesmo što luta so njegovim tragom. i stravu Što osta izvon svoga puka. :

želi srećnu NOVU 1958 GODINU

u Pivertu stigao sa Solunskog fronta uoči Nove godine 1918. WO. "Možda som pesmu vBizertski sarkofaga spevao polovinom 1918 i poslao je ili Grškovićevom »|ucoslovenskom svijeilu« u Pitsburg ili iseljeničkom kalendaru »Doanici+, ili Dušcnu Šiječkom za njegov ženevski Vidovdana. Ili je nostale posle rata?

Nećemo više dosađivati O zakašnjavanju »Republikee ( ne samo »Republike«!} ~ to ie, izgleda, neotklonjiva neminovnost kao i uporna, na” metljiva jednoličnost recimo... zabavnog muzičkog programa

Sećonje We stalno ko svećice pole, još pišti sirena s potopljenog broda + : i meni se čini ko da odnekole šuplje oči zure preko modrih voda, ANTE KOVAČ

Kolike sme skupa prevolili staze, sanjajući naša nedchvatna sela! "Koliko smo duhom i"'kali oaze

i brigali brige 8 umomoga čela.