Književne novine
Često ponovi i banalnu istinu
B ATELJEU 22
_ Premijera drame Melvi Albaharija u Ateljeu 212 pretstavlja u neku ruku nesvakidašnji događaj: prVi put posle rata pred našom publikom izvedeno je, u interpretaciji renomiranih umetnika, delo. mladog i dosad nepoznatog pisca, Drama „Bližnji svoj” · nesumnjivo je delo darovitog i zanimljivog početnika, lako se.u njemu mogu lako otkriti izvori literarne inspiracije ne. može se osporiti da miadi pisac pouzdano uočava egzistencijalne' probleme današnjeg čoveka. S druge strane teško je oteti se utisku da je drama, po svojoj idej-
noj suštini, ustvari delimično sa-
mo parafraza a delimično razvijanje sartrovskih razmišljanja, uz povremeno suprotstavljanje ovima, o
prirodi ljudskih odnosa, o pojmu
unutrašnje slobode i o činu. Aibaharijev cerebralan tekst pun je igre duha, oštroumnih zapažanja i zaključaka ali ne poseduje i odgovarajuću dramaturšku celishodnost i organizovanost. Kao što se vrlo često dešava mlađim piscima Albahari pokušava da na dušak otkrije svoje celokupno sagleđavanje poretka stvari, no sagledavanje njegovo i samo je u fazi Ootkrivanja sveta. On želi da sve kaže odjednom, kao da mu se više nikad neće pružiti prilika, tako da ili upadne u golu „konstrukciju. Ako bi se drama „Bližnji svoj” morala okarakterisati jednom jedinom rešenicom, za nju bi se moglo reći da pretstavlja neku «vrstu alar– mantnog triumfa sadržine nad formom, Osvrnimo se za trenutak na strukturu ove drame. U drami postoji i centralna, gotovo objektivna istorija o muškarcu koji se koleba između dve žene, ali su Albaharijeve ličnosti daleko od toga da budu karakteri u žRKlasičnom smislu, dok njihovi sukobi gotovo i me liče na konvencionalne suđa-
U BEOGRADSKOM
POZORIŠEHB-
-BLŽNJI SVO
re tradicionalnih jumaka. Jstovremeno, uočljiv je i neđostatak stabilne osnovne situacije koja bi sama po sebi nametala neku centralnu ideju ili emociju, Osim toga tekst (naročito u prvomi činu) vrVi usiljenim simbolima kojima se mehanički ilustruje hćka apstrakt~
na ideja. Doduše, u drugom činu”
utisak se znatno popravlja. U njemu Albahari pokazuje daleko više
strpljivosti pri odabiranju simbola
kao i znatno više smisla da tek u konkretnom delanju ličnosti otkriJe simboličan smisao.
Reditelj M. Milošević obratio je pažnju na dve osnovne stvari. Pre svega tačno je uočio da se komad ne može koncipirati u obliku psihološke drame i to u prvom redu zato što mu nedostaju realni odhosi dosledno određenih ličnosti. Zato je M. Milošević zahtevao
od glumaca da se udalje od psi-
hološkog preživljavanja i građenja lika, kao i da se približe stilu glume u kome će pretstavljati neku vrstu marioneta ncophodnih da bi se lakše uočilo kretanje i razvijanje ideja. To je bio razlog što je mizansen imao toliku važnost u ovoj pretstavi.
Pored toga reditelj je pažljivo nastojao da uspostavi ravnotežu između apstraktnog Albaharijevog teksta i prirode doživljaja u pozorištu koji na izvestan način mora biti konkretan. M. Milošević je pomoću pokretnog mizansena, punog racionalne logike, neprestano usme ravao gledaoca da akciju na sceni doživljava u kategorijama nepoverenja, straha,. krivice, dobra, zla i triumfa, U ovom pravcu delovala je i. stilizacija piščevih ličnosti: tako je Zoran Ristanović, kao Boban, bio oličenje duševne slabosti kompenzirane grotesknim ~ -inizmom; Jrena Kolesar, kao Lili, neke prigušene dobrote a Goran, Marjana Lovrića, kontrolisane snage,
DRAMSKOM
»OVCĆČA«
U sivilu ov# pozorišne sezone kojoj čini čast jedino prodor domaće drame — namera Beogradskog dramskog pozorišta da u obliku pantomime postavi na scenu pripovetku „Jovča” Bore Stankovića smeo je i originalan pokušaj. Zasluga za scensku realizaciju pripada reditelju Jovanu Putniku, čiji je udeo u toj meri velik da se može govoriti o novom „umetničkom delu.
Pri dramaturškoj obradi „Jovče” Putnik .nije ništa dopisivao već je nastojao. da skriven simboličan Bmisao đela izrazi i razvije Uupo\rebom onih izražajnih scenskih sredstava koja se toliko često zanemaruju: muzikom, pesmom, ritmom, pantomimom, mimikom, likovnim elementima. Izvesno je da ovo spada u najmodernija shvatanja prirode pozorišta u. trenutku kad se sve više uviđa da dijalog nije isključivo sredstvo dramskog izražavanja. Zato je logično što se pred Putnika kao bitan dramatur-. ški problem postavilo rešenje odnosa poetske Stankovićeve reči i ostalih elemenata (od kojih je poKret bio najvažniji). U pretstavi su se smenjivale tri varijante tog odmosa: pokret kao samostalno sredstvo; pokret i reč u interpretaciji istog protagoniste i najzad, pokret junaka praćen tekstom komentatora. Istovremeno reč je najčešće bila samo ilustracija izvedenog pokreta ili muzičke fraze i
E zIIIIIIIIJEI - KNJIŽEVNE |__NOVINE
List za književnost, umetnost i društvena pitanja Uređivački odbor:
Oto Bihalji-Merin, Miloš Il.
Bandić, dr. Mihailo Marković,
Peđa Milosavljević, „Dušan Matić, Tanasije Mlađenović, ||M. Panić-Surep, Vicko MRas~
por, ing. Rajko Tomović, RIsto ''ošović, Urednici:
DUŠAN MATIĆ: i: ČEDOMIR MINDEROVIĆ Direktor: TANASIJE MLADENOVIĆ List. Izđaje Novinsko-izdavačko preduzeće »Književne novine« Beograd, Francuska 7, Ređakcija: Francuska "7, tel. 21-000, tek. račun: 10-K-B-32-208 Must izlazi svakog drugog petka. Pojeđini broj Din. %. Gođišnja pretplata Din. 600, polugodišnja Din. 300, za imo-
___stranstvo dvostruko. 'ehničko-umetnička oprema Dragomir Dimitrijević Odgovorni uređnik Dušan Matić
Stampa »Glas«, Beograd Wlajkovićewa 8
|. |
\
obratno (bilo je naprimer trenutaka kad se nije sumnjalo da na sceni vlađa noć, ako ne zbog simboličnog smisla glumčeva kretanja ono zbog toga Što je gorela sveća, a junak je posle nekoliko minuta dolazio i patetično saopštavao: „Noć je”). U dramaturškom smislu bila- je očigledna i ova slabost: reč je na sceni izgovarana i na vrhuncu drame dodajući dublju i prođorniju dimenziju slutnji, nemiru ili patnji heroja ali je upotrebljavana i u nebitnim, ·prelaznim „pasažima. Zanemarimo li ovo bitno dramaturško pitanje uočićemo da je Putnikovoj obradi nedostajao i čvršći centralni sukob glavnih protagonista ove dramske igre. ,,
Moguće je da su neke druge slabosti dramaturške prirode bile daleko više uslovljene. prirodom umetnosti našeg današnjeg glumca
nego redđiteljevom koncepcijom. Re-·
ditelj je upadljivo insistirao đa do karakterizacije likova i duševnih stanja dođe igrom ruku. No ova je bila u toj meri neizražajna da je čovek s tugom morao da pomisli koliko je aktuelnijom postala Lesingova primedba napisana pre skoro dva veka: „Vrlo nam je malo poznato o hironomiji antike, kojom reči označavamo skup pravila što su ih stari propisali za Kretanje ruku... Izgleda da iz “elog tog govora nismo zađržali ništa drugo osim neartikulisanih „Kkrikova, ništa osim golih pokreta kojima ne znamo dati određeno značenje i koje ne znamo međusobno povezati. Pokret ruke i tela osim toga bio je stilizovan neprirodno, u pravću realističko-ilustrativne koreografije. "To nas je navelo da mislimo o razlikama i sličnostima između baleta i moderne »antomime. Nekad je i u pantomimi postojao čitav niz gestova i pokreta koji su sami po sebi znaŠili nešto. Danas je umetnost pantomimičara daleko slobodnija ali to ne znači daje neograničena. U krajnjoj konsekvenci i ona je određena time što svj ljuđi na slian način preživljavaju velike emocije. No kako je suština pantomimičareve umetnosti isto toliko u
'pojednostavljavanju koliko i u po-
tenciranju neophodno je da određena osnovna ideja — bilo groteskna, humorna ili meka slična određi prirodu tog preuveličavanja. Putnik nije stavio takvu ideju u centar svoje pantomimske drame
| već je pokušao da vernim ponav~
ljanjem pokreta i položaja, deometriskim i simetričnim rasporedom lica, mehaničkom sinhroniza-
· cijom kretanja i isuviše odmerenim
pantomimskim pokretima ilustruje priču koja je u osnovi bila realistička. Uglavnom iz tih razloga pretstavi su nedostajali celovito izgrađeni likovi i ubedljivija atmosfera. HO
Nepravedno bi bilo ne naglasiti d5 sa mnoge slabosti bitno ublažene
u (drugom delu večeri. U dva poslednja čina reč i pokret često nisu imali samo ilustrativan karakter. Kontrapunktskom tehnikom me njan je karakter akcije a dramski momenti su jasnije izbili. Naročito dobro su delovale promene u ritmu pokreta koje su sugestivno otkrivale pojeđine osobine junaka ove priče.
U tumačenju Sime Janićijevića Jovča je bio najviše određen toplom gotovo rodoskvrnom povezanošću s ćerkom; u nizu skoro baroknih kreacija izdvajala se Ksenija Jovanović smislom za karakteristično zaustavljen pokret'i precizne minimalne promene u ritmu. Značajnu epizodnu ulogu ostvarila je Olga Stanisavljević kao ciganka Naza: u njenim pokretima slutili smo sudbinu koja bestrasno i meumitno pritiskuje život.
Vladimir Stamenković
NOV
Scena iz MRurosavinog filma »Pas skitnica"
INA
Izražajnost ljuđskog lika: KMiropmni plam iz »Rašomona«
Pitomje, priznaću bez oklevcomja — nimalo novo, kome se, u poslednje vreme, sve češće vroćcom pokušavajući da odredim stepen stvarnog njegovog značajc, .glasilo bi, otprilike, ovako: ne bi li možda bilo razložno smatrati dar je onaj skup izražajnih oblika i obrazaca njihove upotrebe što se obično naziva filmskim jezikom uglavnom već upoipunjen? Zapravo, io je samo deo pitonja o kome govorim, na nj se nadovezuje sledeći produžetak: nije li poprište ispiti. vanja i poilvrđivonja eveniucine genijalnosti pomereno, premešie= no, ie se sada.doseže jedino kroz korišćenje opšte poznatih izražajnih oblika na način smišljeno suproicn, usprolivljen odredbama ortodoksne gromoatike filmc. Veoma uprošćavajući stvari i uzimojući za primer samo najmcmje složenu među mogućnostima što se naziru, rekao bih da se pokazuje neophodnim premešlemje značenja i finkcija tih izrožojnih oblika.
Uzbudljiva. novost, nepobitno svojstvo lilmova Akire Kurosave nalozi upravo u iokvom premeštanju, remećenju reda, svoje Uzroke: lu je, ako oskudno poznavcnje doje i malo prava na uopštavcnjc ie vrste, razlika što. odvoja Kurosavu od ostalih japanskih rediielja, Kinoguse s Micogučija. — cko ćemo pomenuli samo one čiji je poneki film i kod nos prikazivan, — mneobičnost njegovih dela proizlazi prvensiveno iz novih FILMSKIH vrednosti, dok je neobičnost filmova onih drugih relativna: du-
uje oisusivu gledaočevog znanja
o jednoj složenoj civilizaciji.
Ambicioznijem poduhvatu kritičkog razmoatrcanjc Kuroscavinog siVaronja stoji u nas koo golemo prepreka „ogroaničenost (po obimu) wradje na kojoj bi se imao temeljiti: poznavanje puka dva filma, bez obzira na izvrsnost svakog od njih, primorava nas da se odrekmemo iakvih pokušajo; zato će OVde biti skicirem, nepoipun katalog otkrića, novina primećenih u tim lilmovima.
»Zvuk — pokret — prosior glas: nijedom od. ovih elemencic NIJE ta PRATNJA drugom, već svi
funkcionišu kao PODJEDNAKO VA
ŽNI SAČINIOCI* irideset godina ncikon što je učinjena ova opaska o načelu vladajućem w jednom od vidova japonske umeinosti, Kabuki-pozorištu, potvrđuje Kurosavci, prilično, neočekivomo, 'njenu icčnost. (U RAŠOMONU, on često pušta da neka ličnost, pripovedcajući svoju priču, pomene kakav sitniji dogcađaj, opiše ga rečima, pa ondc biva ubočen i kratak vizuelni pri= koz istog događaja, i potom se, opet, ncstavljo sa verbalnom ncracijom. RAŠOMONU je zomercno u Joponu prelerenmo »evropejstvo« stil, međutim, „opismi postupak nezomisliv je u (dobrim) filmovima nama poznatHijih cutora; mani ako ne bi služio ispoljenju nesagildsno
sii između reči, loži, i slika, isline, ,
—. no kod Kurosave nemc ickvoj nesaglasnosti ni iraga. Kurosavc neće da razbije predmet komuni~
cironja na deo poveren verbalnom · 'iskazu i vizuelni deo; on drži da ·'poneku stvar trebct ispoljiti na više . „načina, Tako, u RAŠOMONU, ne ·
ko. veli.da je određenog dena bilc mučnc zaporcr to je prvi nivo na-
racije; ·slika, što zatim dolazi, po- . navlja osnovni smisao njegovih re~ · či, ujedno otelotvoravajući sve ono.
što reči zamenjuju, podrazumevaju
drugi nivoe. Istu sadržinu saopšta- .
vaju i reči i slika, počeinoj konstataciji, koja se:ne menja, svcki= put je nešto dodomo — noarctcijd se Širi, »umnožavGde,
pleoma.. Vremenom se usiclilo i za-
dobilo privid pravila uslezanje da ·
se u krupnom plomu dopusti iole
olsečniji, pokret; krupni plon osiaje .
beznadežno slatičan. | Kurosava,
pak, sa. noglašenom upornošću, O- ·
bilno korisii pokretni krupni plom
u kome se i predmet snimonja br~ · zo ili naglo kreće. Tročeći čime to ,
poneki prizori iz njegovih filmova toko upečolljivo deluju, otkrićemo
* S. M. Eisenstein, FILM FORM, str. 20,
Ista voži i za upolrebu krupnog .
MALI KATALOG |
UZ FILMOVE
A. KUROSAVE
da je znatom doprinos nužno pripisati tolosavom menjonju prostornih relaciju objektiva komere i nekog lica. pomeranog tik pred njim; mislim, na scenu što se, u imini kolibe, odigrava između mladog scmuraja i devojke (SEDAM SAMURAJA), na oncj zaokružujući pokret. komere oko histerično uznjihenog i usplahirenog devojčinog lika.
S druge sire, Kurosava ceni i
sugestivnosti nepomičnosti; čak bi'
se moglo reći da joj pridaje; ili priznaje, neka metolizička svojstva: Ako želi da pokaže kako u jednom” razbojniku postoji štošta još
osim eksitroverine hvoalisavosti, ca.
nimclnosti i isl.,, on će, nacčas, uputiti njegov pogled nebu, i u sledećem kadru pokozati oblake, NE-
»iABIRIJINE NOĆI. MENJAJU IME
Felinijev film noći«, koji Je nedavno dobio cetiri srebrne irake (za reži. ju, scenografiju, glavnu žšen=sku i sporednu žensku ulogu), ređovne godišnje nagrađe žŽirija sastavljenog ođ italijanskih novinara, izgleda da će morati da promeni ime. Naime, stara italiianska, izdavač» ka kuća »Pastrone«, koja je svojevremeno otkupila sva prava na neka đela Gabrijela Danuncija, tužila je Felinija đa se za svoj film delimično · poslužio Danumciievim delom »KMKabirija«.
HH{ad{HHG{d{{{{{H{HH{{{{{{{{{{{{{d{{{{ad{{{{{{{{{f{H{{HiH{{H{{Hagq{{iitiiišiliiti{ifi
FILM O MODILJANIJU
Pod „naslovom »Monparnas 18« snima se u {rancusko-italijanskoj Kkoprođukciji film o poslednjim. godinama &#&Aživota italijanskog . slikara Modiljanija. MUWwlogu velikog slikara koji je stvaralačke gođine pro·veo u Pariza tumači Žerar Filip dok u glavnim ženskim ulogama nastupaju MLea Padovani i NLili Palmer. Žak MBeker, koji režira film, izjavio je novinarima da je film· uprkos tome što se wu. mjemu pojavljuju ličnosti koje pripa-
:
"3ifHđ(IH{{HIHGIGHI{HHGGIGq404{1044f((1{44q({14{Tf14{1011441((1{G{((HiI{UH|1H{iii{i{Hi
»Kabirijine
POMIČNE, nadograđene u čilova vozdušcste kule, — upotrebiće sted toka pokretnih slika i jednu FOTGOA GRAFIJU; njeno odudaronje wu ie kvom spoju bolje će isicknul des išle skrivenu crtu wemocioncinog sklopa razbojnikovog. Kao što će i pomomnc trka komere ftotom. dr. vosečine prohodnje šumom biti prekidemc zastemcimc da bi na miru bili osmoireni predmeti čijq će se izuzelna važnost iek posla obelodaniti (RAŠOMON). Uopšte, w Kurosavinim filmovima oštrim se bridovima dodiruju odeljci pod os beležjem dinomičnosti, odnosno počinkoa; iz lih'doticoja rađa sa poetičnost.
Ostavljojući za koju drogu prilis ku bavljenje brojnim drugim ods Tiikomce Kurosavinog stila, neka bus de rečeno još ovo: filmovi JAkire Kurosave su plod SINTEZE. Svati istinski pronalazač obavlja i ods bir onog Šlo je još Živo w jezikd i tradiciji koje nasleđuje od prels hodnika, prelečer: njegove reclizos cije sumiraju tekovine svih pros teklih foza kretanja čiji su i same deo --— tradicije biva osavremenjes na a savremenost ne ostaje: bež dublje uraslog korena.
Branko Vućićević ,
Vesti iz filmskog sveta ·
daju umetnosti ijubavna a Be. biografska priča. 'Po je po nje mu istorija o boznadežioj O»
IH HiHIHHHHIH{HHHHHHIHHIII II III if} 01HHITIHHHIRHIHIIHHIHHHHHHIHIMI
gorčenoj pijanici koja jc isuviša
dockan našla neki pokoju ljn-
bavi. Roditelj dalje insistiFa da to nije film o bilo kom istoriskom periodu jer 'bi tu tom slučaju za heroja priče izabrao umesto besmrinc f{igure velikog umefnika nekog običnog građanina. Mraju naglašava da je ljubav u te davne dane. pretstavljala nešto trajno i puno smisla dok
je u maša vremena izgubili nešto od svog integriteta i značaja. :
|;
* al FILM O BOLIVARU
Posle takmičenja između prođucenata De Laurentisa i Majkl Tođa oko snimanja fil ma »Rat i mir«, u izgledu ja još Jedno takmičenje, ali)0oVOs ga puta između Đe Laurentisa i mueksikanskog ·„producenia Miguela Toreza oko realizacije filma o poznatom južnoame ričkom revolucionaru Simonu Bolivaru. Miguel Torez je Već angažovao Silvanu Pampanini za tumača glavne ženske ulo“ ge, ali je početak snimanja odložen zbog događaja u We mecueli, ı
Prizor iz. filma, »\rata pakla
Beker na |