Književne novine

IOŠ JEDAN KINESKI

O SATELITIMA

u jednom od prošlih brojeva đoneli smo vest o Tozorišnom koma'du posvećenom pWovjetskim psatelitima koji se prikazuje na pekinškim scemama. Ali nije prošlo mno Ba vremena a kineski pisci, Koji Tađe na »borbenom dramskom žanYu, napisali su još jcdnu jeđnočinku koja ismejava neuspele po-

Kušaje Amerikanaca da izbace svoj

· Kritički spisi Virdžinije Vulf *«

U Londonu su štampana dosađ neabjavljena Mkritička dela poznate khnjiževnice Virđžinije Vulf. Ovih dana, pod naslovom »Granit i duga«, izašla je i četvrta sveska njenih spisa u Kkojoj oma uglavnom iznosi svoje poglede na razvoj mo· dernog romana.

»Roman će se još plsati u prozi — ističe Virdžinija Vuli — ali to će biti proza koja će imati sve Kkarak-

V. Vuli sa svojim mužem, književnikom Litonom Strečijem

POZORIŠNI KOMAD

veštački satelit. Buđući da Kineski dramski pisci, kako to piše »Literaturnaja gazeta« »ubrzo reaguju ma

značajne tekuće „događaje u životu«, nije isključeno đa će gleđalac wu Pekinškom narodnom pozoriŠtu ubrzo moći da viđi i neki Komađ ili operu o jugoslovemskom »revizionizmu«?

žati svu. egzaltaciju pesme, biće dramatičan, a „dapritom ipak no bude pozorišni komad, već Knjiga za čitanje. On će pretstavljati registar iđeja, stvaralačkog duha i monologe izgovorene u usamljenosti. Roman svakako može da sledi žŽivot, može da nagomilava „detalje, Ali može li on takođe da odabira? Može li da simbolizuje? Da li istovremeno može biti izvod i inven-

teristike poezije, Roman će sadr- tar?« *

Pozorišni klub sa 20.000 članova Nešto manje od godine đana m R&dverpulska publika neće moći đa Liverpuiu radi Novo Sekspirovo vidi u gradskim bioskopima. Petpozorište Koje je sebi postavilo za kom sece daju filmske i pozorišne cili stvaranje obrasca novog, mo- pretstave za đake liverpulskih ŠKOdđernog pozorišta. Novo u wvom la, Članovi Kluba mogu u prostopozorištu je odnos prema publici. rijama pozorišta da 'gleđaju televiOrganizatori na «različite načine ziske programe i đa Koriste matu | nastoje da izazovu maksimalno biblioteku, interesovanje, pa čak i sarađnju MK pored ovakve puwlitike uprave gledalaca, Zbog toga je pozorište i novog kluba, koja želi da pruži otvoreno punih dvanaesti časova u drugu »kuću«, gledaocima, i da ib toku dana i pruža mogućnosti za aktivizira, nema znakova popuštaodržavanje skupova, za odmor i nja u pogledu repertoarske politirazonodu. U prizemlju zgrađe se ke. Naprotiv, uprava želi đa ma nalazi umetnička galerija gde su pretstavama najvišeg umetničkog pored Pikasoa, izlagali i drugi u- nivoa vaspitava ukus publike. metnici. Neđeliom po podne se o- Ovaj zanimljiv eksperiment tradržavaju koncerti klasične i džez je od oktobra prošle godine i već

muzike, a koncerti muzike sa ploča priređuju se đva puta „nedeljno. Novo Sekspirovo pozorište ima i svoju bioskopsku ” salu gde sc pri-

kazuju uglavnom filmovi koje Li-

sam podatak da klub Novog Šekspirovog pozorišta broji danas preKo 20.000 članova govori o vom uspehu.

njego-

Planovi Somerseta Moma

Jeđan radoznali novinar „uspeo je da prodre u lepu i dobro čuvanu vilu poznatog engleskog pisca Somerset Moma i da dobiie od njega izjavu. Mom je sađa napunio 84 SOdine, ali još uvek intenzivno radi ma Književnosti, Njegova popular-

nost je još uvek velika što svedoje či i činjenica da ovih đana

KNJIŽEV NE NOVINE

List za književnost, umetnost i društvena pitanja Ređakcioni odbor:

Bora „Ćosić, „dr. Mihailo

Marković, Peđa Milosavljević,

T'anasije Mlađenović. M Panić-

Surep, Vladimir Petrić. Đuzža-

Rađović, Vlađimir Stamenković, Risto Tošović

Urednici: ČEDOMIR MINDEROVIĆ i MILOŠ L BANDIĆ Direktor: TANASIJE MLADENOVIĆ

· List izdaje Novinsko-izdavačko pređuzeće »Književne novine, Beograd, Francuska 7“. Redak- cija: Francuska “, tel 21-000,

tek. račun; 101–707-3-208

List izlazi svakog drugog petKa. Pojedini broj Din. 80. Godušnja pretplata Din. 600, r=)ugođišnja Din. 300, za inostran-

| stvo dvostruko,

ehničko-umetnička oprema: MmRAGOMIR DIMITRIJEVIĆ Odgovorni urednik: CWDOMIR MINDEROVIĆ | Stampa »GLASu Beograd, Vlajkovićeva 8

štampan 50 milioniti primerak njegovih dela.

Ograđujući se od vesti da i dđaljo rađi na pripovetkama, on je izjavio: »Ja sam prestao da pišem pripovetke još pre 10 godina i „sada rađim samo na zbirci eseja, koja Će uskoro biti u štampi. Jedino što se nađam da ću postići ovom zbirkom je mišljenje publike koia neće reći: »On je senilan. Trebalo je još mnogo rani-

je da prestane sa pisanjem, „»AKko ovom zbirkom postignem da «se jjuđi uzdrže gornjih izjava, biću

zadovoljan. To će mi dati osećanje slobođe, uprkos mojih gođina«, završio je izjavu Somerset Mom.

OGRANIČAVANJE BROJA { FILMSKIH FESTIVALA

Internacionalna „federacija , filmskih producenata odlučila je da broj internacionalnih filmskih fe-

stivala sveđe na četiri „gođišnje.

Razlog za donošenje ovakve odluke .

bila Je činjenica da su između dva Ramska fleslivala, 1957 i 1958 gođinč, u Ssvelu priređena 124 filmska festivata. i

»IKORITICHKA BIOGRAFIJA« O ŠUBERTU

Poznavalac Šubertove muzike MOoris Braun objavio je pre Kraćeg vremena u Londonu »Kritičku biografiju« „posvećenu žŽivotu i radu velikog muzičkog sivaraoca Franča Šuberta. Biografija, u kojoj je Šubert prikazan kao veoma marljiv i obrazovan kompozitor, sadrži i Dpo-

datke o jednom dosad nepoznatom

njegovom valceru, koji je prviput i objavljen u Braunovoj knjizi.

! dk Voja ČOLANOVIĆ

i . Pročitah tu rečenicu u sebi jedanput, pa još jedanput. Njeno značenje nisam razumevao. Bila je sasvim jednostavna, nenakićena, slobodna od uumetaka i metafora. Voda je dopirala skoro do ruba. Tako je glasila. Proverih je i na usnama. Uzalud. Vijugom,· prebacih sebi, vijugom čitaj! Ali i četvrti put pročitah onako kako nisam hteo. Ždrelom. ) i |

Da sam to izveo ždrelom i ničim drugim, znao sam po peckavom svrabu na nezaraslim ožiljcima izrezanih krajnika. Trajao je taj nadražaj taman koliko je tih šest reči bilo kadro da otme od oka. Je li mogućčno, zapitah se zabrinuto, i, odloživši knjigu, odoh do kuhinje, gde navrnuh lonče s mlakom kamilicom. Ovako šta se još nije dogodilo. Odupiru se gnusno. Mahnito se ođupiru. Kao školjke koje kleštima valja otvarati, a koje te obično iznenade jalovim zevom.

'Malo zatim obnovih pokušaj. Ali, čim sam se latio pronicanja. nevidljiva opruga ožive. Ovog puta mi se učinilo da prilaz brani neko ko u rečenici leži poleđuške i besno mlatara nogama. Okanih se ćorava posla. Pogledom obgrlih reči, šaljivdžiski zavirih pod svaku od njih. razvukoh ih u harmoniku, i kao udvarač dotakoh obrazom, One naježiše Kkrljušti slova, i ja ustuknuh. Ništa nema od toga, rekoh u sebi, i upalih radio. Bilo je vreme popodnevne emisije oglasa, ali lampe u mom „Tesli“ sporo se zagrevaju, te jedina promena koja tog trenutka nastiupi, beše patuljasti mesec s imenima evropskih građova. Te reči, vratih se strelimice svojoj muci, malo je izgleđa da će se one dati.

Po svemu sudeći, ono što se s njima dešavalo bilo je toliko natrunjeno važnošću da sam odmah rekao sebi: najveća je glupost ako misliš da će ti rađio biti od ikakve vajde. Na porođajne grčeve potsećalo je to što ih snalazi: te reči su se preda mnom živim stvrdnjavale, pretvarale u nešto čemu je bilo mogućno odrediti i boju i miris, i zvuk, i mogao sam ih otkiđati jednu po jednu, kao jedra ili pobuđavela zrna. bacati ih pod sto i gaziti. ı

. Dobro ih zagleđah. Prva je upadljivo ličila na plitku posuđu od kobalta, po čijem se glatkom dnu, poput tek prosutog jajeta, klizala sunčana loptica. Druga je delovala kao podmukli srp čajnog listića. Treća nije sećala ni na šta određeno; šuplja i cevasta, imala je celom dužinom nešto nalik na otvore ili dugmađd, te je istovremeno mogla biti i svirala i kožna udlaga na šniranje. Četvrta je ličila na labuđa, peta na okovani lovački rog, a šesta na infracrvenu sijalicu. Opipah ih prstima da se uverim, i treća od njih me skoro izbezumi svojom dvoličnošću, te poželeh da je slomim „preko “kolena, i zavrljačim sa mansarde. ,

„Tesla“ iznenađa zatrešta šansonom. Bio je to poznat, hermafroditski glas, i ime pevača bojažljivo zakuca na moje sećanje. Mogao sam ga utišati, taj radio, ali ja ga prosto ugasih, i s prozora pogledah preko krovova na lelujava februarska isparenja i dimove. S tugom pomislih kako nema druge nego da sve to udišemo, a zatim odoh do ogledala, tačnije, do poslednjeg preostalog sastavnog dela nekadašnje trokrilne psihe koji, obešen o zid kaišem ođ pidžame, izvrsno služi svrhu. Tu uzeh da cedim mitesere što mi, nanizani u polukrugu ispod desnog oka, samo nagrđuju ionako nelep podočnjak. Posuda od Kkobalta, pomislih. Treba zvoniti na uzbunu, sa mnom nešto nije u ređu. Pa to su najobičniji obešenjakluci, to što se dešava s tih šest reči. Ali, ja ću im doskočiti. Ja ću ih sopstvenim rukama pođaviti, dohvatiću svaku ponaosob, i, kao naš predak iz suve drenovine, iscediti iz njih tu kapljicu ljubomorno zasužnjenog smisla.

Sunčev zalazak upali jedan od najviših prozora na Glavnoj po-

moglo da me spreči, i ja ponovo sedoh za sto. Počeću da ih prevrćem, rekoh u sebi, i smučiće im se. Moraće da se pokažu. Te posudu od kobalta zamenih sa infracrvenom sijalicom, čajni listić premestih tamo gde je dosad bio lovački rog, a labudu dopustih da otpliva na mesto svirale ili udlage. 1 pročitah Ruba do skoro dopirala je voda. Gluposti! Značenje je ostajalo tvrdoglavo zapreteno pod humčicom ispremeštanih stvari. Napravio sam još nekoliko kombinacija, pokušao da _se ispomognem kontekstom, shvatio da je posredi neki brodđolom, ali šta je baš ta rečenica sa svojih šest reči značila, to je, izgleđa, trebalo da ostane neraspečaćena tajna.

Mora da je to nadljudski napor, pomislih 0 svom usretsređenju, toj maloj bici za smisao. Mora da je to najveći pojedinačni napor koji se uopšte da učiniti, jer evo, znoj mi se sliva niz leđa, i srce mi divljački udara, a uši gore kao ta poslednja bivša reč iz te bivše rečenice što ne prestaje da ispušta skarednu infracrvenu svetlost. Jednom reči, svaka moja čestica potrgla je mač.

A—ja—ja! Lupih se s đvostrukim olakšanjem po kolenu, jer sam se u isti mah setio dve stvari. (Kažu da je misaoni proces strogo sukcesivan, da u glavi nema mesta za više od jedne ideje u jednom trenu, ali meni su, svega mi na svetu, pale napamet u istom deliću sekunda dve, i to savršeno različite). Da je ono na radiju bio glas Luisa Marijana, i da mi neko dolazi u pohode. Ono prvo, naravno, nije bilo ni od kakvog praktičnog značaja, jer me Marijano uopšte nije zanimao, ali drugo saznanje me svega preobrazi. Neko je prešao prag kapije u našem stepeništu, upravo u momentu kad sam naišao na ofthu ·famoznu rečenicu, i zbog tog nenajavljenog gosta smisao njen je i ostao zabravljen. Taj što se penjao mogao je biti već negđe blizu đrugog sprata, pomislih ja, i pomirih se s tim da čitanje odgodim dok poseta ne prođe. ,

O tome da neko dolazi nije moglo biti nikakve sumnje, Jer sam za sobom imao već više nego dovoljno telepatskog iskustva, na kome mi je mnogi zaviđeo. Dešavalo mi se često, kao i sad, da u čitanju zapnem, naiđem na nešto tobože mutno i nerazumljivo, pa se vratim nekoliko ređova ili i pola strane unazad radi „zaleta“, ali se svaki put pokaže da je napor uzaluđan, jer nije kriv tekst, nego ta prokleta moja sposobnost da osetim na daljinu onoga ko mi dolazi ususret. Događalo mi se to i na ulici. Zastanem pred izlogom, zagledam se u muzikalije ili kožnu galanteriju, a neko mi iziđe pred oči. Onda nastavim put, i iza prvog ugla naletim na tog nekog. Ali najveći uspeh na pomenutom području ostvario sam pod ljubavnim nađahnućem. Bilo je to pre pet i po godina na Rabu kad sam jednog jutra dojedrio na jahti kojom smo nas nekoliko drugova krstarili duž Jadrana. Iskrcavši se prvi put u životu u toj luci, osetio sam naprečac čudno uznemirenje, i rekao: „Ti je Rajka, pazite šta vam kažem. Odoh da je obiđem“. Pohitao sam iz tih stopa u grad ulicama koje su mi u telepatskom smislu pružale najmanji otpor, koračao sam ne zagleđajući usput “nikoga i ništa, i u jednom času se zaustavio, pritisnuo kvaku na zarđaloj kapiji ugrađenoj u visoki zid, i obreo se u kaldrmisanom dvorištu. Zaobišao sam zđanje, ustršao uz kamene skaline koje su se završavale venjakom, i tu, pod lozom zatekao moju jedinu pravu draganu, Rajku, kako u jednoj

Iskrena izjava

Međavno je američka televizija. je zaboravio da isključi mikrofom

Vančulni opažaj ~

svetu), ispričaće vam kako j

šti, i još nešto, možđa takođe staklo, negde na Zvezdari, ali to nije ·

angažovala za svoju kulturnu «misiju dva eminenina pretstavnika američkog kulturnog Života, čuvenog arhitektu Frenk Lojd Rajta i pesnika Karla Sandberga, Ova dva još živahna starca vodila su neusiljen razgovor pred televiziskom Wamerom o' raznim pojavama mo dđerne civilizacije a maročito o Kkulturnom životu Amerike. U jednom trenutku žive diskusije eksplozivni Rajt uzviknuo je: »Amerikanci ne mogu da tvrđe da imaju svoju Kkulturu«, Sandberg je odmah na to dobacio: »A šta, je sa Voit vitmenom?« Rajt je „odgovorio: »BHbh, volt. Vi govorite o engleskom wuticaju, koji je đošao sa našim pretcima zajedno sa čipkama na rukavima i Kkopčama na cipelama«. Posle završetka emisije „tehničar

i slušaoci su mogli đa čuju sledeću MRajtovu »neslužbenu« izjavu: »Bolje da izađemo odavđe, Karl, pre nego Što neko od nnas počne đa govori istinu«,

* MITALIJANSKA „ŠTAMPA PROTIV VENECIJANSKOG BIENALA

Posle (šezđeset i iri godine postojanja Venecijanskog biemala umetnosti, ovogodišnji dvadseet i deveti po ređu MHienale posvećen sli karstvu, izazvao je žive polemike u čitavoj Italiji. Rimski, milanski i torinski listovi osuđuju ovu manifestaciju Kao poslednje utočište apstraktnog slikarstva koje »održava samo duh izvesnog demođiranog akađemizma nazvanog apstrahk cija,

| ruci drži četku, a na drugoj nataknutu sandalu. Na nesreću, to je bi i i naš poslednji susret. Uskoro me je napustila, i otađa o njoj više ni= | šta ne znam. i

Moj gost je sad već morao biti na trećem spratu. Nervozan, ot. šetah do prozora, onda opet odoh u kuhinju, gde gucnuh još malo ka, mil-teja, pa pokušah da dokučim nešto o ličnosti onoga Što se pehjao, Majka nije mogla biti, ona se već nedelju dana nalazila u Novom Sadu, kod moje starije sestre, koja je očekivala porođaj; rođaci su mi ipak prestari da bi više no jednom godišnje dopustili sebi rizik da se pophnu na moj peti sprat, a te norme obećala je da če se pridržavati i moja sadašnja prijateljica Ksenija, s kojom održavam odnose tek da se ne osećam kao pustinjak. Mogao je to biti jedino Siniša. Već nekoliko đana nije dolazio, uviđao je možda da je na smetnji, te se uzdržavao od poseta, i to ga je moralo stajati živaca. Računao je sad verovatno da sam ga se dosad već uprkos svemu, zaželeo. | · de

Zaključak do koga sam došao logičkim izvođenjem proverih zatim i praktično. Što znači, na fluiđu. Zračenje koje _je pristizalo sa stepenica između trećeg i četvrtog sprata pripađalao je isključivo čoveku koji mi je dodđijavao više od dve godine svojom preteranom naklonošću. Siniša je spadao među one koji sebe smatraju nulom, i veruju da pravu. vrednost stiču tek pored jedinica. (U njegovim očima izgleda đa sam pretstavljao neku takvu brojku). Kažu da je u dru= štvu sa ostalima krotak, nečujan i povodljiv. Ja ga, naprotiv, poznajem kao dozlaboga razmetljivog, bučnog |I arogantnog mladog Čoveka, koji mi uvek protiv”eči, a koji bez mene ipak ne može. Njegova struka je šumarstvo, no o njoj najmanje govori. Om će vam _izdeklamovati | hemisku formulu saharina (uz zakletvu da je io najduža formula na e industriski centar Hale-an-Zale Ostao pošteđen od savezničkih bombi samo zato što se na karti u štabu Rojal Ejr Forsa taj grad slučajno našao pod patent-ekserčićem kojim je neko izravnao potklobučeno mesto, on će vam podrobno opisati ceo tehnološki postupak pri kopiranju filmova U boji, ali će magareći | uporno odbijati đa vam mašta kaže O razlici između jasena i omo> ike, Prosto, nemoguć tip. . 23 | i ee Napraviću Ooamedinj odlučih naprasno, beležeći Sinišino zakora„ čenje na stepenice Što sa iesnog odmarališta vode ka petom spratu, Neću mu otvoriti. Ali, to je pretpostavljalo izvesne pripreme, te hitro otrčah do ulaznih vrata i namakoh na okruglo prozorče muslinsku zavesicu. Onda premestih stolicu za ležanje u skriveni' kutak sobe, koji se ne da videti spolja čak i kad nema zavesice, isključih grejalicu, čiji bi crveni otsjaji izdajnički otkrili moje prisustvo, i, uvivši se u pažljivo seđoh u platneni naslonjač. Sad neka izvoli. M

Uskoro začuh poznate korake, i, uzbuđen, utišah disanje. Umorne noge zastrugaše na otiraču, i zvonce Se prodorno oglasi dva puta, što je važilo kao Sinišina uobičajena lozinka. Ja potpuno zadržah dah. Nastade stravična tišina. Izvana se podbogom ništa nije čulo, i to tako dugo potraja. On zna da sam tu, pomislih s najvećom neugodnošću. Zna da sedam dana posle operacije, naročito po ovakvom vremenu, niko

Šiki Za a GO n

“

i ___YBNE Bi O

. Miustracija Slavoliuba Bogojevića

pametan ne ide u skitnju. I sad hoće da me doveđe u glup položaj, 84 me natera na predaju i osramoćenje. Pokvarenjak. Stajao je pred vra tima i ćutao, pretvarajući se da je otišao. Ne boj se, rekoh u sebi, nećeš me nasankati. Zbog navale gneva koštalo me je skupo da i dalje ležim nepomičao i pasivan. Imao sam silnu želju da iziđem, i da ga propisho izribam, da mu izgovorim sve što mi se za ovih poslednjih nekoliko meseci bilo skupilo, i da zauvek s njim raskrstim. Ali u tom ponovo zazvoni, opet dva puta, samo nešto otegnutije, napadnije. kao e o mahom čini kađ se posigurno zna da s onu stranu vrata nikog POMO aka Ola? 8t na dosadnog Sinišu, samo sam «se, izgleda,

d osećanja Što poče da me davi kao guja Laokona. Osećanja da sam ja taj koji je učinio podlost otkazavši TOtENa pcdolišeH način gostoprimstvo, svejedno kakvom, prijatelju. Imao sam, dođuše, jednu slabu utehu: u času kad je prvi put zvonio, bio me je spopao dubok unutrašnji impuls da skočim i otvorim vrata. Međutim, propustivši tu priliku, izgubio sam svaku dalju šansu da to naknadno učinim. Jer sa svakim sledećim trenutkom njegovog čekanja i moje ružne pritajeno-

. sti, golemo se povećavao ambis između nas dvojice, i osećao sam đa Se,

protiv moje volje, prave dušmane).

'Kad po koracima koji su se gubili procenih da i oko ođmarališta na poluspratu, privukoh se 08. prstima OE OMSON, Ovi | kroz nabrani muslin. Imao sam šta i da vidim. Mesto Siniše, niz stepe“ nice je elastičnim hodom silazila vitka brineta u uniformi "stjuardese: U meni se sve prevrte. Ko je sad to? U civilnom vazđuhoplovstvu nisam poznavao nijedno žensko stvorenje. Sačekah stoga da stigne do odmarališta, i da se pokaže licem. Tako je, utv”dih s reskim bolom kajanjem., Rajka je to bila. Moja jedina prava dv.Jana. OP aR

ne samo sve više tuđimo nego i nužno pretvaramo U