Književne novine
FIGURA U PARKU
Đevojko, što sanjaš visme, 1 evo nebo nađ glavom razume tveje ruke ć
koje izlaze iz mermera
ž lako se uvijaju u vazduh, prerastaju u zvuk prostora i odlaze,
ođliaze iznad snB
tamo otprilike gde ljuđi izmišljaju boga.
Ako je neko slučajno naslutie lepotu,
a to je tvoje telo koje izražava misao večnosti, E Ako je neko nenamerno raspozn86 govor tišine, ; n to si ti naša mogučnost da se prevaziđemo.
Ako je neko iznenada stvorio oblik onoga u SFCU,
to bi otprilike bilo,
to bi bilo
verevatno tuga za nečim još nije stigla.
Đevojko, što korenom iz
de čega ni ptica
nas viriš,
poginuće vetar, srušiće se nebo
čim neko pomisli da nisi đuhom koji topi ztato,
kamen oživljen i olrvijen
te zlato pretočeno u tvoje đugačke ruke Što nam pođižu oči i penju iznad. zvezđa -
Rad za trenutak postajemo besmrtni i iskonski.
| DOBR
Dimitrije NIKOLAJEVIO
OTA
Svako nosi svoj bol i svoje oči
najpažljivije,
zato niko ne može da oboli od dobrote
Hi i zato sve svetlosti ; moraju biti u daljini.
Milorad ĐURIĆ
Povodom iedne kritike
Nastavak sa 1 strane
Đa li mlađ čovek mora biti u raspoeleženju Milićevu i zar mora da buđe ekstravagantan da bi izrazio svoj ednos i osećanje prema životu, stvarima i pojavama. Zar te daje pravo Miliču da upotrebljava jzraze „monoton”, „svakodnevan" i tome slično?
Razlozi Milićeve kritike na to što je napr. Kićevac nazvao svoje književno delo romanom, za mene su neprihvatljivi. Smatram da broj stranica i format knjige nisu odlučujući za utvrđivanje rođa knji· ževnog dela.
Metod Milićeve kritike takođe mi se nie sviđa. On često uzima delove rečenica, fragmentalno ih izdvaja i tako dokazuje svoje tvrđnje o monotonosti teksta i dr. A baš ovaj izdvojen: fragmenat uklopljen u celinu ima svoj pravi smisao i značaj. Svaka rečenica knjige povezana je sa prethodnim izlaganjem, tako da izdvojeni fragmenti iskrivljuju pravi smisao &#eline. Ovakav metođ kritike nije akt đobronamernosti i čini ovakvu Kritiku bezvrednom.
Najzad, zar su Kupusinac i Velić pisci koji nas pod određenim uslo-
· vima ne mogu i ođuševiti?
Velić je pun nemira, njegova raspoloženja se menjaju baš kao i mi, mladi ljudi.
Kupusinac je raspevan, ponekad i tih do Šapata, ponekad i sa suzama u očima.
Gleđana u celini ova kritika nije uspela, jer je nekonstruktivna i neobjektivna, a obiluje ;ronijom. Kritika bi: trebalo đa ukaže mladom piscu na propuste i neđostatke, ali i da mu iskreno i pošteno kaže
šta valja i šta vređi. Nama čitaocima takva kritika pomaže da sredime svoje utiske posle (ili pre) pročitane knjige,
Na Milićevu kritiku se sasvim odnose reči Milana Bogdanovića iznete u lista „Mladost”: „Savetujem mlađim. kritičarima da se brane od mladalačkih zatrčavanja, od brzih i olakih sudova i presuđivanja, jer ih to vrlo lako može odvesti u nepravičnost, a biti nepravičan u Književnoj kritici je i neka vrsta malog zločina”.
Mirjana D. MILOJKOVIĆ
1. Naši udžbenici literature su vrlo jeftini, a skupo, čini mi se, plaćeni. Nekakve školske antologije sa prikazima pisaca i književnih pravaca. Najmanje u njima riječi o vrijednosti unesenih materijala, a prava estetska analiza sasvim je odsutna. Udžbenici imaju isključivo dđeskriptivan, odnosno loš antologijskt karakter. Čitanke! Sva je nesreća već u Programu: ođasvud je uzeto ponešto i to se „mora proći“.
2. Neka se razgraniči historija književnosti i književnost. Satovi književnosti neka budu ispunjeni čitanjem i analiziranjem vrijednih djela adekvatnih uzra=
ŠKOLSKA LEKTIRA
(Hđanje Narodne knjige, Beograđ, 19058)
Nedavne su se u nOvopokrenutoj bibHoteci Narodne knjige „Škotl ska lektira" pojavdHe (bez ikakve
reklame i najavljivanja) prve tri
knjige izabranih dela jugoslovenskih pisaca namenjene prvenstveno školsko} omladini.
Pe svojim osnevnim karakteristikama biblioteka „Skolska lektira” veoma je slična b.blioteci „Srpska književnost u ste knjiga”. U njoj su prebrana najbolja đela pisca, zatim svaka ima opširan predgovor, odabrane kritike, sećanja savremenika, kargskterističnu prepisku, anegdote, hronologiju i najvažniju literaturu o piscu. Osim toga, čitalae će u ovim knjigama, naročito u anegdotama i sečanjima, moći da oseti i đoživi pisca intimnije, njegove lične pobude x književne preokupacije.
Knjige ove biblioteke moći će naročito. korisno da posluže za uvođenje i izvođenje seminarske nastave. Kao što je poznato, u svim našim školama vrše se pokušaji sa seminarima. Učeniku je sada sve najvažnije o piscu u jednoj knjizi. en ne mora da traži i prevrće stare časopise i novine do kojih se, Baročito u manjim „mestima, veoma teško dolazi. Ako pak želi da pisca još bolje shvati, on ima u Knjizi + najvažniju literaturu a i uputstvo gde se može naći opširnija bibliografska građa. Time će knjige ove biblioteke đobro do-
ći čak ı studentima književnosti.
Dragoljub VLATKOVIČ
ISPOVESTI
M. MILINOVIĆ, 5. ŠANTIĆ, i V. MILOŠEVIĆ: „ISPOD GRANJA I ZVIJEZDA“
Sva trojica su na početku svoga Hterarnog omeđavanja, sva trojice maju gotovo istih pesničkih vr XMma i nedostataka, Njihova poezis ja je prisna, topla, iako je već:m delom potopljena u sive boje. Ali ona, ma kolko prijatno delovalay intenzitetom svojih emocija ne po«buđuje u nama dublje osećaje, To je valjda zato što su u otitsustvu dubljeg. kreativnog stava i misa= onog ispoljavanja, Manje-više sva trojica su tihogovorijivi, mekano= hrski, Šantić i Milošević se nekada senorno uzdignu do izrazitijeg kazivanja, ali se đesi da u pojedinim pesmama skero naglo propadnu, Nehomogenost i neodđržavanje bay približno ujednačene potencijalne: ritmičke visine uslovljava đa jed< pa pesma ne može đa dođe dq punijeg poetskog odraza | GU« bljeg simboličnog značenja, Miros slav Milinović je „zaokrugljeniji“, ujednačeniji, stilski uglađeniji odi druge dvojice, ali. su njegovi stihovi prozirniji. U njegovoj poeziji koja ima karakter beskrajne jadi= kovke, srećemo pozadinsku životni problematiku koja nosi surovi sudbinski pečat autentičnih životnih. dešavanja, Pesnik zajauče đo bola, zaplače muški, ali duboko, prigu« šeno, u sebi, — đa se ne čuje.
Poetska reč ove irojice mladih pesnika pomera jednu svoju skahi ka čoveku i njegovoj suštini, a& drugu ka prirodi i njenim nikada neotkrivenim dražima i lepotama Ta skala između čoveka i prirode otkriva čoveka, čoveka i ljubav; ljubav radost i bol, ljubav čežnju i kob, ljubav nemir i utehu, ljubav koja ima tu moć đa sputava i pokreće, da strasno zanese i UZbudi. U toj ljubavi, koja zns da rani i da stavlja meleme na rane, čuje se najlepši pesnički monclog, za tu ljubav kaže se iskrena (po=< nekad nevešta) reč, I pored veli= kih podđuđarnosti, u poeziji trojice pesnika ima i znatnih razlika kako po unutrašnjoj poetskoj strukturi tako i u fakturi stiha. Ova tri stu= denta sa svojim lirskim prvencima u zajedničkoj knjizi potvrđuju đa imaju šta da kažu i da mogu bolje da nam pokažu svoje pesničko žice,
Dragutin OGNJANOVIČ
Berislav NIKPALJ, nastavnik, Zagreb
Za stvaranje afiniteta
stu, specifičnim potrebama ij interesima, Pored toga, naviknuti učenike na „Književne novine“ i barem jeđan književni časopis. To čak preipostaviti rađu — „prema Programu“,
5. Učenici ne čitaju ni četvrtinu zadane lektire, Krađu se fabule š to se servira za — ocjenu. Trećerazredna i šundliteratura ubijaju trenutke dosade, Učenici čitaju odista — sve manje.
Valja astvariti almitete i izgrađiti kriterije za istinsku, um{jetničku književnost. A to je golem posao (mihako ne srednjoškolsko šabignski u stile „Pročitajte mi „Karanfi s pjesnikova groba“). Lektira bi mogla da upot=
punjava znanja, „koja škola treba da daje ili đaje“, ali to nije bitno. Pojam znanja ne iscrpljuje, zadatke srednje škole u pogledu književnosti (Viđi odgovor na tre“ će pitanje.}).
4. Literatura i didaktika ne idu zajedno, Zaključak o nekom djeju nije — jedan. Neki (da ne kažem mnogi, uključujući i sebe) nastavnici nisu dorasli suvremenoms tretiranju književnosti, Rekao bih i ovo: ne može se predavati on Ga (čitaj: suvremena literatura), što se ne poznaje, A i zaboravilo se ođavno, da je književnost umjet“ nost.
Gdje su Kiterpretatorić
0:
Mesta koja volimo
Tragom Linida i Orida
Stari narodi pa zvali Linida, Sloveni Orid, ili Ohrid, a svima bio yažno naselje. Grci dizali u njemu čitave naseobine bazilika, Rimijamima bio jedan od najvažnijih tačaka na putu između Drača i So}una. Samuilu, močnom makedon= skom vladaru s kraja devetog i pocetka jedanaestog veka poslužio za drugu prestonicu, kada se mošao seti iz Prespe. Makedonskim prosvetiteljima i duhovnicima Svetom Klimentu i Svetom „Naumu poslužio kao stecište učenika. U njemu i oko njega dizali su crkve i manastire, od kojih neki i danas šraju kao vidni spomenici srednjovekovne makedonske kulture i pro= Svete, Narodna poezija ga slavila M bezbroj vidova. Vizantiski, srpfki, bugarski i turski vladari po stavljali u njemu stolice svojih g#vetovnih i duhovnih velmoža., A svi ponešto zidali, ali i ne manje pušili, Vreme međutim juri, pajjača tvrđava morala, već i od samog vremen8, oronuti. Ali, i najslabija nekog traga od sebe ostaiti, U narodnoj pesmi poznat je kao Orid, Kraljević Marko slao je n njega svoje ljude za „ribu od OĐrida”, Predanje kaže da mu je ime nastaio iz jednog uzvika prvih slovenskih „doseljenika, koji Bu dolazili preko jezera: „O, hrid!" ~— da su rekli videći ga prvi put, jutajući Jezerom, kome nisu znali Mi veičinu ni imena.
Sve se to odavno pouzdano zna o ovom drevnom jezerskom građuU, koji se ubraja u najlepse gradove pe samo Makedonije nego i čita yog Balkana, pa ipak može 5e Fei da se o njegovoj prošlosti još ji danas naziru samo glavne Kkonture, pa i one svakim danom mepjaju svoj oblik,
troučiti Ohrid samo spolja, iz povijin vremena, naprimer arhitekfuru J9 veka, trebaio je uložiti i mnogo truda i mnogo novaca. OtKriti sve sto se moze naći u nje= govim zidinama i tlu, traži milidjarde i vojske naučnika i njegovih Baradnika. Početak Je dobar. Ono što je učinjeno u pogledu spasavanja najveceg srednjovekovnog objexta Onrida — „bvete Sofije” i nekih javnin i privatnih građevina JU veka, velika je stvar, ali je tek pocetak pocetka.
Na ispitivanju prošlosti ovog starog grada, a to će reći prošlosti cele Makedonije, jer se ne jednom u njemu okretao ceo njen Život, raduo se i dosad mnogo. Samo, ne jednom i pristrasno i manje iz naucnih, više iz političkih razloga da bi se dokazalo nešto što nije Đostojalo. Danas u njemu postoji Mowalnı muzej sa nekoliko mlađih &trucnjaka koji, doduse, nemaju ni mnogo novaca ni mnogo radne pomoćne snage, ali ono što urade Bma svoju lepu i nesumnjivu naMaucnu vrednost, i vrio je verovatno Ma će, bar u onim „najglavnijim postavkama, ostati nepromenjeno i puste mnogo godina, — u opstoj jugoslovenskoj istoriji i arheoOiogiJI, — što međutim nije uvek slučaj sa mnogim nekadašnjim ispitivanjima i proučavanjima kad je u pitanju ovo bogato istorisko i arheološko tle Makedonije.
Na čelu odeljka, koji se bavi antikom i srednjim vekom, stoji jedan mlađi arheolog, Vasi! Lahtov, čovek pun volje i nesumnjive ljubavi za svoj poziv. Pošto je obišao više puta stara nalazišta, pošao je u traganje za novim }oka=
litetima. } za ovih nekoliko godina, od osnivanja Gradskog muzeja u Ohridu, on i njegove kolege i saradnici otkrili su niz vrio važnih predmeta i lokaliteta.
Do ospivanja muzeja bila su u9Slavnom poznata nalazišta Trebenište — 11 kilometara od Ohrida; "Trebeniško Kale — Trebeniški građ na putu za Kičevo; Radolište Rađoliška ilirska nekropola tri kilometra zapadno od Struge; Sveti Erazmo — helenistička citađela sa ogromnim zidovima, i najzad Gradište kod sela Dolno Lakočerej, tri kilometra od Ohrida prema severu.
Danas u Ohridu i njegovoj Ookolini ima 150 novih arheoloških lokaliteta raznih epoha. Neki su bili sasvim nepoznati u ovom kraju, Tako je doskora vlađalo mišljenje da ovaj kraj nije znao za sojenice, Prošle godine otkriveno je međutim pet kuća sojenica s kraja neolitskog mlađeg doba koje prelezi već i u puno bronzano doba. U samoj Strugi nađena su dva nova neolitska lokaliteta, Jedan na samom bregu, kod hotela „Galeb”, drugi, na kraju Struge severozapadno eđ „dapašnjeg struškog groblja.
Novim iskopavanjima na Trebe= ništu, koja su vršena 1955 i 1954, utvrđeni su možđa i počeci same ove hekropole., Na Trebeniškom
Kale otkriveno Je poslednjih godina i zekoliko novih. ženskih grobova. U jednom ed njih nađen je par minđuše u vidu goluba sa safirima sa strane, što je prilična retkost među „pbakitima Baikana. Otkrivena je } nova helenistička nekropola u južnom delu u kojoj ima i slovenskih grobova. Raskopavanjima, koja su vršena prošie i ove gođine, tstanovljena je i jedna nekropola rudarskog karaktera, U rejonu sela Openice nađe-
ni su Ostacı čuvenih openačkih sre-
brnih rudnika, za koje je znsao još Strabon i turski srednjovekovni putopisac Hadži KMalfa., ·
Nova iskopavanja pejasnila su istoriju samog građa, a u velikoj meri i čitave Makedenije.
Jedno ed najvećih etkriča u oOvom rađu ohridskog muzeja nesumnjivo je pronalazak ranohrišćanske bazilike kod Biljaninih Izvora, Od koje se sačuvao đo danas vrig zanimljiv pod u sitnom mozaiku, Ona potiče iz petog ili šestog stoleća, Njenim otkrićem broj grčkih bazilkha u jezerskom kraju popeo se na seđam. S obzirom da sve one imaju sličan pod, mozaik sa figurama tica, riba,
plodova, putira i sličnih obrednih sudova, smatra se da se ovde radi o čitavoj jeđnoj umetničkoj školi, koja je radila ove mozaike,
MARINO MARINI: AKROBATA
* “7.
če. Mad e e 0.0 o
~ eat. er va.
ERA ope ie
iipakez" ve
MILIĆ STANKOVIĆ: LTUBAVNA SEANSA
Poslednja nekropola Crvunca kod Prentovog mosta, 16 kilometara od građa na putu za Resan dala je niz novih vrlo zanimljivih i važnih. predmeta, Na tom lokalitetu
rađi se već dve godine. Dosad je
iskopano skoro 80 grobova, iskopavanje je tek načeto. Među tim grobovima su i 25 slovenska, što se vidi po đarovima i po načinu ko= pa. Većina grobova potiče iz helenističke epohe četvrtog i trećeg veka pre naše ere. Slovenski gro-
___bovi su iz 10 i 11 veka, iz tako
zvanog Samuilovog doba. ·Prema predmetima iz fe mekropole utvrđeno je da su Ova naselja bila široko vezana s grčkom trgovinom, a da je odavde ređovno izvoženo srebro. Nađene su rudarske individualne peči, jedan čekić rudar= ski, stare šahte. Na svakom gro= bu otkriveno ie pomalo zgure, ko= ja je tu stavljana kao znak zanimanja. A u nekim grobovima · bilo je čak i delova zidova od peći za topljenje ruđa, opet kao znak zanimanja. Otkriće ovih slovenskih grobova pokazalo je jasno da se još u 10 veku koristio ovo ruđarsko nalazište za vađenje srebra. A darovi otkriveni u tim našim grobovima pomogli su umno=gome da se rasvetli više pitanja u slovenskoj arheologiji ovog kraja, a pre svega put kojim su pojedini predmeti dolazilđi u ove krajeve, pre svega nakiti.
Samo najvažniji predmeti izloženi su u glavnoj zgradi muzeja u Ohridu. Međutim, mnogo veči broj predmeta nalazi se u skiadišt:ma, Kad bi jednoga dana Ohrid dobio novu muzejsku zgradu i izložio samo ono što je dosad nađeno to bi bila jedna od „najboljih i najraznovcrsnijih naših kulturnih ustanova Ove vrste u unutrašnjosti. A ako bi se sakupili i predmeti iz drugih naših i inostranih muzej3, vezanih za ohridske lokalitete, to bi bio verovatno i muzej za koji bi se mogli zainteresovati i nauč= nici čitave Evrope.
S. P.