Književne novine

Velibor GLIGORIĆ:

Na samom početku književnog rada Jovan Popović je objavio dve zbirke pesama: Hadžija večno" sti 1925 i Ples nad prazninom 1926. Jednu od tih zbirki poslao mi je sa posvetom, i to je bio moj prvi kontakt sa njim kao sa piscem. Te pesme su, bile pisane pod jakim uticajem ekspresionizma, onog dela koji je u centar tema stavljao vizije čoveka u kozmosu. Mladog pesnika je tada takođe snažno impresionirala Bodlerova poezija, a mogli su se u njegovim prvim pesmama čuti i ujevićevski tonovi. U osvrtu ma svoju poeziju u zbirci koju je izdao posle rata, Jovan Popović je rekao za njih: »one nose pečat nesavladanih mlicaja evropskih i domaćih struja takozvanog modernizma, zbunjeno iako bolno postavljenih društvenih i ličnih problema i još mucavog poetskog izraza«. Emocionalna stanja u toj mladalačkoj poeziji su pod visokom temperaturom izrečena 8 patosom, Ss puno velikih reči ispisanih s početnim velikim slovima. Po neka pesma subjektivnija, ličnija otela se od poetske

retorike i u njoj zatrepere lirska raspoloženja, meka,

nežna, senzibilna, svojstvenija poetskoj prirodi Jovana Popovića.

Godine 1928 ispovedao se u privatnoj korespon“ denciji da su te prve pesme iz ijednog dosta udaljenog i prebrođenog njegovog razvitka i da su mu umetnička shvatanja sada drugojačija. Prišao je onom frontu, na kome se, kako je o tome pisao Otokar Koeržovani a Novoj literaturi 1929 godine (Beleške o omladini), postavljao w literaturi zahtev za novom 54” držinom, na kome se razvijao smisao za konkretmost, za konkretne probleme savremenog čoveka u tadažnjim društvenim odnosima. Taj {ront u našoi književnosti, koji je n rasplamsanoj klasnoj borbi za-

slupao. interese proletarijata, razvijao se već iz ranije.

Snažno dejstvo Oktobarske revolucije, izraženo ite.

raturom Miroslava Krleže i Augusta Cesarca, časopisima Plamen, Republika i drugima u kojima še manifestovala slobodna, napredna misao, kritička negacija vladajućeg društva, prenosilo se i na nove 8encracije pisaca Sirom Jugoslavije.

Pojavila se potreba da se pesme koje sw imale zajedničke motive, zajedničko u buntu i protestu, objave na jednom mestu. Ova potreba koja ije, tako reći, spontano iznikla iz bliskc veze napredne literalure i borbe proletarijata, našla je u tom momentu pobornike u mladim piscima Jovanu Popoviću i ovaku Simiću. Jovan Popović i ovak Simič nisu se lično poznavali (Novak Simić je živeo u Zagrebu, a Jovan Popović u modnom mestu, u Velikoj Kikindi) kada su sc potem korespondencije dogovarali o izdanja jednog jugoslovenskog almanaha poezije sa socijalnom, revolucionarnom sadržinom, poezije u kojoj bi uglavnom bih zastupljeni mladi pisci. Iz prepiske mećlu osnivačima, između redaktora i saradnika ovog almanaha, koja je delimično objavljena, može sc jasno videti da u raznim krajevima Jugoslavije u iom vremenu izvwicm isle težnje u maprednoj literaturi, ista traženja da literatura u klasnoj borbi aktivno zastupa inlerese proletarijata. Pisci iz raznih krajeva Jugoslavije me poznaju sc lično među sobom, ali se poznaju po svojim literarnim delima, po ispovestima M njima, i spontano, neposredno izmenjuju među sobom svoja osećanja, mišljenja i stavove. Uignute su nacionalnč ograde um oblasti jugoslovenske književnosti putem progresivnih časopisa i publikacıja, i zajednička reženost za borbom manif{estovala se i u akciji oko izdanja almanaha kome je dat naslov sa značenjem budućnosti: Knjiga drugova.

Knjiga je otštampana u Velikoj Kikindi ličnim

punim angažovanjem Jovana Popovića koji je u njeno štampanje uložio i svoj novac. Mađutim knjiga je zaplenjena, po oJluci vlasti, u štampariji, a urednici i saradnici pohapšeni. Štampanje knjige palo je vw okolnostima koje su bile jedna od majtežih u razdoblju između dva rata. To je bila prva polovina 1929 wodine, dakle početak zloglasnog šestojanuarskog režima, kada je ukinut Ustav i kada se zaveo svirepi cteror uperen proliv Komunističke partije, protiv porbe - projetarijata, slobode štampe i mišljenja. Vršena su ubistva boraca, hapšenja u masama i zverska premlaćivanja u zatvorima. Režim je hteo da brutalnim udarcem uguži Svaki revolt, svaku organizovanu proletersku akciju, svaku slobodniju i smeliju kritiku.

Isleđenie je izdvojilo kao krivce za izdavanje -almanaha Knjige drugova pisce Jovana Popovića, Novaka Simića, Husniju Čengića, Ivana Grahora, Mila Klapčića i Franca Kozara i njih je držalo w zaivoru i poslalo na suđenje. Jovan Popović je vođen u a« rajevo gde je bio isledivan i Husnija Čengic i gde su vršena divljačka mučenja i zlostavljanja zativorenika. »Žrtve su tukli bokserima i držkom revolvera po glavi, i pendrecima gde su stigli i zabvatili, gazili tvrdim policiskim cokulama do mile volje „..«, priča Rize Ramić. U takvoj situaciji skočio je Jovan Popović na, stražara da odbrani jednog druga. Stražati su ga oborili na zemlju i linčovali. IU ovom gestu Jovana Popovića pokazale su se njegove velike ljudske osobine: hrabrost, karakternost, poštenje, buma protiv nasilja nad čovekom i prisna, požrtvovana ljubav prema drugu.

Veliko poštenje pokazaće i za vreme isleđenja i suđenja kada je primao na sebe i ono što su drugi učinili, Istražni sudija u WMelikoj Kikindi podneo je optužnicu u kojoj Je optužio šestorica pisaca »što su u vremenu od druge polovine 1928 i početkom 1929 godine organizovali pokret za izdavanje knjige sa svrhom da propagiraju komunističke ideje, a u cilju da potstrekavaju nasilje prema državnim vlastima tc ugroze javni mir i dovedu w opasnost javni poredak, a ujedno da kod drugih stvore ubeđenje da treba promeniti politički i socijalni poredak u državi nasiljem i terorom te su SC U [u svrhu dopisivali, skdoljali novčane priloge i pesme i početkom februara 1929 godine štampali knjigu u knjižari Sedakova u Velikoj Kikindi, pod naslovom Knjiga drugova. Sudski pretres je održan krajem marta i početkom aprila 1930 vodine u Velikoj Kikindi. Zahvaljujući liberalnom držanju pretsednika Okružnog suda Đurđevića šesto“ rica pisaca oslobođena su optužbe.

- Almanah je imao nepotpisan predgovor. Na sadenju je Jovan Popović priznao da ga je pisao. Žavršni pasusi toga predgovora glasili su:

ay »Postoji bezbroi avantura za naš duh, i mi sa ne ograničavamo. Nismo slepi za odbleske transcedentnih zora, čujemo nečuvene zvuke u pećinama modrim što obrazuju pod morem sunca. Život je pred nama mnogostruk, i isprepleten i jedinstven. Slobodu našega duha, nećemo nikada prodati, niti je se odreći. Ali, mi je poklanjamo. Poklanjamo je onda kada osećamo da treba, i činimo to iz punog Srca. Ovo je danak, pobožni prinos. ı| :

Ne treba da stvaramo ideologije, jer ideologija radničkog po reta već je stvorena i jasna. N treba nam tumač, uostalom. Ne proklamujemo se ni Za kakve vođe ni proroke, Merujemo da je ovo što dajemo »ipak« umetnost. a

'Tw smo. Dišemo. Stvaramo. Iza naših reči skriva ju se zbivanja.ć

Ova uvodna peč karakteristična Ye kako za stav

'Jovana Popovića, tako i za teraturu sma socijalnom

tendencijom, koja je lada bila u stvaranju.

KNJIŽEMN.M MO.V-LNE

VAN POP#O

Poezija, otštampana u almanahu Knjiga drugova, bila je po temama proleterska. Doduše, u njoj Je zastupljen znatan broj i takvih pesama u kojima ss bolećivo sentimentalno oplakivala patnja ugnjetenih, čak i takvih koje su pod ulicajem ekspresionizma na turalistički slikale sirotinju i bedu, inliltrirajući u to slikanje i život lumpenproletarijata. No nalazile su se u prvom planu knjige, u znatnom broju i pesmc sa ognjenom bunom, sa odlučnim pozivom u reyolucionarmu borbu, sa doživljajem proletarijata kao moćne društvene sile koja će raskinuti okove ropstva. Slovenački pesnici svojom poezijom bili su na}ne posrednije vezani za život radničke klase.

Jovan Popović je u pesmi »Doziy izgubljenih putnmika« pozivao u revolucionarnu borbu m ime čovečnosti, vizionarski sagledavajući džmovski lik svosa doba, velike poblrese m njemu i njegovu prekretničkw smtrašnjicn. U pesmi je bilo i slabih stihova, naročito onih n kojima se konkretnije slikao tragični položaj eksploatisanih, ali sa druge strane ona je imala i vrlo snažnih akcenata kada je pronicala obuhvatno, a velikim dimenzijama, zažarena zbivanja svoga Yrememna, Jasan, kliktav revolucionarni poziv dat je u nekim stihovima ove poeme. Popović je u njoj pledirao za jedinstvo onih koji se bore, snažnim poetskim instinktom do življavao jedinstvo revolaciomarnih snaga.

Kađa je pošten > zatvora, doselio se u Beograd i zaposlio se m izdavačkom preduzeću Nolit, Tu n Nolit sam ga prvi put lično i upoznao. Jovan Popović došao je W ovu sredinu kada je časopis Nova literatara usled policiskih progona bio obustavljen, i kada je izdavačko preduzeće Nolit probijalo put, uprkos smetnji koje su mu postavljanc, uprkos reakcionarnih harangi, policiskih prepada i hapšenja.

Časopis „Nova literatura osnovan še decembra 1928 godine, a prestao je da izlazi januara 1930 godine. Pokrenuli su sa braća Bihalji, Oto i Pavle, koji su bili osnivači i izdavačkog preduzeća Nolit. Urednik prvih brojeva ovog časopisa bio je Oto Bihalji uz saradnju Pavla Bihalji. Marta 1929 godine Oto Bihalji vratio se u Nemačku, a uredništvo je preuzeo nominalno pozorišni reditelj i teatrolog Dr. Branko Gavela. Glavni urednik časopisa i glavna snaga u {formiranju izdavačkog preduzeća bio je Pavle Bihalji. Pavle Bihalji je imao pred sobom određen cilj: stvoriti izdavačko preduzeće koje će objavljivati knjige sa naprednom socijalnom sadržinom, istovremena i književni časopis koji će okupiti pisce progresivnih družtvenih tendencija. Za izvršenje OoVvOB cilja pored velike snalažljiyosti i energije, imao je i velike bra brosti, jer je ovakav cilj imao da ostvari u Beogradu, pred očima zloglasne Uprave grada, a wu vremenu kada je besneo najveći policiski teror. Policiski teror sručio Se i na njega, jer je jedno vreme bio uhapše» i u zatvoru zlostavljan.

Pokrećući časopis, osnivači su želeli da ostvare međunarodnu saradnju naprednih, lada zvanih »levih« pisaca, pa su obrazovali međunarodni komitet ćaso“ pisa u kome su bila zastupljena i znamenita imena

Dušan VASILJEV

'svelskih pisaca.

Pored toga uredništvo jc želelo da skupi napredne slobodoumne pisce Jugoslavije, pa 5u su se na njegovim stranicama u toku izlaženja javili oored urednika: Dobriša Cesarić, Branko Kreft, Tone Seliškar, Fiasan Kikić, Josip Kulundžić, Marko Ristić (koji je objavio jedan članak o tadašnjoj savremenoj književnosti), Hugo Klajn (koji je pisao pozorišne kritike pod pseudonimom M., Stojić), Janko Đonović, Vuk Lopičić i t. d. Vrlo aktivnu saradnju dali su listu Otokar Keršovani i Veselin Masleša koji su tada Živeli i radili u Beogradu.

Obojica su bili jedno vreme zaposleni u beogradskom dnevnom listu Novosti. Otokar Keršovani je kao publicista pokazivao veliko interesovanie za politčku istoriju Srbije, no imao je takođe i vrlo lep alinitet za literaturu i umetnost, živu radoznalost za sve što se događalo wu oblasti književnosti i vmelnosti. Veselin Masleša, posvelivši se ekonomskim pilanjima, imao je takođe širokog interesovanja Za tadašnja aktuelna kulturna pitanja. Obojica su bili međe prvim pobornicima w Beogradu marksističkog treliran}a problema umetnosti u društvu i mnogo SM doprineli za razvitak marksističkih pogleda i mish u oblasti tadašnjeg kulturnog života, .

Policiski teror besneo je 1929 ı 1930 godine kađa e izlazio časopis. Otokar Keršovani je uhapšen 1930 godine i poslat na višegodišnje Izdržavanje robije a Sremsku Mitrovicu Pavle Bihalji {je uporno i istrajno nastavio da uređuje časopis. Bio je prinuđen da rukopise nosi na kontrolu direktno u TJpravu grada, pošto je ukinuta preventivna cenzura. Cenzor, policiski pisar, sekao je često članke od oka. (Sećam se da je cenzor u mome članku o Matici srpskoj isekao ono što je bilo glavno, a ostavio uvodne i zaključne pasuse, Članak u takvom stanju Pavle Bihalji je ipak objavio).

Nije mi poznato kakvo je nčešće Jovana Popovića m redigovanju knjiga koje je Nolit izdavao. Nolit de objavljivao dela mahom iz strane napredne, »leve« literature, a rede iz domaće produkcije. Za široke čitalačke slojeve iz ove literature zračila je me samo književna lektira, već i nešto više, dočekivana su ı kao oružanja svesti, saznanja istine o društvenim odmosima, kao moralni potsticaj bune protiv nepravde i nasilja u svelu. Takvo preduzeće i druga preduzeća sa sličnim programima u Jugoslaviji, zatim napredni književni časopisi i publikacıje, pretslavljali su saažan prodor revolucionarne misli u ast književnosti, umetnosti i kulture.

Jovan Popović Je vrlo blizak saradnik Pavlu Bihaljiju čije savete i sagestije rado prima. U jednom osvrtu m časopism Stožer na opremu knjiga, na [otomontaže koje je radio Pavle Bihalji, rekao je za njega: »Urednik časopisa koji je u našu literaturu uneo novoga, pozitivnoga, prečišćavanja i potstreka, izdavač sa sigurnim ı jasnim izborom, sa Ssvetskini merilom, Pavle Bihalji je i naš prvi, do sada možda jedini umetnik [otomontaže, izraza nove stvarnosli«. Apsira= hujući ovo o fotomontaži, Popović je w lome teksta dao veliko priznanje radu Pavla Bihaljiia.

Za vreme uređivanja časopisa Stožer i om e nastojati da unese u našu literatura novoga, pozitivnoga, prečišćavanja i potstreka. Ovaj časopis koji Jovan Popović uređuje 1931, 1932 i 1933 godine, nastavlja liniju Nove literature. Javljaju se isti saradnici. TIzostaje Otokar Keršovani. Njegov konstruktivni, ideo\oško propagandni rad preuzima Jlovam Popović. Đopović je n Stožeru vrlo aktivan. U) svakom broju daje ili članak ideološkog karaktera, ili književnu kritiku, ili kritički komentar na tadašnje kulturne prilike. Povremeno piše i pozorišnu kritiku. U svima njegovim napisima osnovna misao je vodilja: dati potsticaja naprednim snagama w literatari i umetnosti za borbu protiv reakcije, otvarajući im perspektivu budućnosti i unoseći idejnu jasnoću u borbu.

Ožigledan je njegov napor da uzdigne književnu kritiku na platformu principijelnosti i pored toga što s vremena na vreme zadržava u njoj stil i ton polemičnoga. Nalazio je da nova kritika, ona koja hoće savesno i svesno da vrši svoju ulogu, mora pre svega biti u oštrom suproistavljanju prošlosti. No da krilika ne bi bila individualna. anarhična, ona mora tražiti i nalaziti pozitivne osnove, mora biti odraz stremljenja veka u istoriskoj zakonitosti, mora biti aktivni izraz, traženje puteva Za to stremljenje. Od onih koji imaju »jasan pozilivan slav sa semenom progresa i ideologije mlade klase« Jovan Popović je tada istakao Krležu, Kombola, Keršovanija, Durmana, Maslešu i u pozorišnoj kritici Huga Klajna.

Jedan lep kvalitet Popovića pored priocipijelnosti i iskrenosti javljao se u njegovoj kritici, a io je suprotslavljanje vulgarizaciji stava, pogleda i krWerijuma. Umeo je da očuva skalu estetskih vredmosti i lada kada je davao sa svoje pozicije krupne ideync zamerke. Drugojačija je njegova kriika na deto Lijadi govore Rastka Petrovića, od recimo one na poezi}u Đorđa Clumca. Jovan Popović e osporavao Rastku

ezznoneOea aa ai aaa evee re

MOLBA NA BERZU RADA

Pokorno Vas molimo, Gospodo sa zbaiinim zulima

da saslušate molbe

nas, Što mamo se skamenili pred vratima.

Svaki dan vi nasmejani prođete

i mi vam uvek tužnu počast odamo

i ne bunimo se, Gospodo!

Možđa mam ruke misu tako fine, aP u našoj duši, može biti, ima više svetlosti, Gospodo?

Radnici smo, ponizite nas do zemljc, nas bedne najamnike,

jer imate moć i silu;

ugasite i to malo svoje .čovečnosti,

i svoje niske instinkte

oslobodite na nas.

A mi ćemo savladati sebe, i Uzdići sebe · nad vas, nad vašu moć, nad vašeg boga.

I kad nas bacite u kakvu Špilju, naša će pesma odjekivati:

tu susret će ići Velikoj Viziji

što je Budućnost krije;

velikoj Pobeđi onih što grade .

nad onima što razgrađuju,

kao Vi što nam dane razgrađujete, nasmejana Gospodo,

Moramo da čekamo danas na vaš, znak rekom, i đa vam duboko zahvalimo

pseću pomoć,

A možda naši snovi

od vaših sto puta dalje dosežu,

i imaju sto puta širi obim.

I vaša vrednost leži tada u ispeglanom odelu, i namirisanoj kravati

i u tim divnim zlatnim zubima. a

O

|

;

Petroviću ljudsko zalaganje pisca u prikazu, njegovog kontakta sa ubatinA. _OBRGi je za „rjeonatO 7 liudskoga u piscu sa ljudima.o kojima pišc, alt 16,2 dala Petrovića, i pored još drugih strožih. kritičkih opservacija idejne prirode, rekao da je to »jedna fina lirska kujiga, čista poezija&. PPI

Časopis Nova literatura zauzimao je oštar kritički i stav protiv pojava i stanja konzervalizma i mislicizma u tadašnjem kuhurnom životu, a takode i protiv pm kušaja da se individualističko i anarhično boemstve prikaže revolucionarnim. OQličenje ovakvog pokušaja 35 časopis je video u pešniku Radu Draincv i ujemu }e» njegovim istupanjima u javnosi u ime _revolucionarnosli, upućivao SUOgBU kritiku. To isto čini i časopiš Stožer. Ou proširuje delokrug svoje krilike i na levi front, zahtevajući jasnija i odlučnija idejna opredeljenja. Popovića u» lom momentu ne zadovoljava ni gta“ danski liberalizam i protivnik je sredine između frontova. U članku Q) našim časopisima 74 njega 5Uu Opasamiji omi časopisi koji laviraju levo i desno, koji pokušavaju da ubede da nema suptolnosli taro gde ih mora biti i da »prosto ireba ramc uz rame da se por javljuju izmedu njegovih korica omi koji su zapravo dva protlivnička tabora«. Ali od najveće štelnosti su oni časopisi koji zauzimaju lažan stav, kada im se pripisuje vadeća uloga u novim socijalno-kulturh:m stremljenjima, kada uzimaju jednu ispravnu i Životnu ideologiju, ali je f{alsifikuju, iskrivljuju ı obrću pro | tivno«. Popović je konkretno naveo primere na koje "35 je mislio. -

Vodile su se diskustje i sa grupom nadrealista wu kojoj su se tada pod dejstvom procesa klasnog sukoba vršila previranja u idejnim stavovima. Diskusiju je povco Pavle Bihalji pod pseudonimom 1. Merin (mada je to bio pseudonim njegovog brata Ota,) Od strane nadrealista u diskusiju su wšli Vane Živadinović Bor sa člankom »Za jednu autokritiku nadrealizma«, Aleksandar Vučo, Đorđe Jovanović, PP. pović sa istupom u zajedničkom pismu, kasnije. Marko Ristić sa polemičkom marginacijom Muz članak »Odlo« mak o modernizmu i iracionalizmu« i opet Vane. Z.j vadinović Bor u odgovoru Merinu. U prvom del diskusije ispoljeni su pokušaji da se razjasne mome ti i stavovi koji spajaju i koji razdvajaju pisce oko Složera i pisce nadrealiste. L} drugoj fazi s koja šu ušle u sumarne ocene nadrealizma, date od strane Veselina Masleše i Jovana Popovića, časopis Stožer j» ispoljio inteansingemwinije krHički slav prema nadrealisiimaı. Principijelan kritički stav | xawzimao e časopis Stožer | prema omim piscima koje je šsmalrao rodonačelnicima književnosti sa socijalnom tendencijo:nJovaa Popović je pisao za knjiga Augusta Cesarca 'Tonkina jedna ljubav da wmije zadovoljila očekivanja i prekorevao je Cesarca ovim rečima »Cesarec je pošten čovek. Težio je uvek za ispravnim stavom, Zato želimo da me pravi greške koje škode ne samo njemb, nego zbunjnju još neodređeme pojmove i odnose u nažoj kultwri. Cesarca mnogi smalraju wčiteljem, A njegova dela uzorom, baš zato moramo bez sentimentalnih obzira reći mi koji ga volimo: ovakve cksperhmenie ne treba više da vrši, ovakve kajige ne odggvaraju očekivanjima uloženim s njega ...ć Qaima koji sa lično sarađivali sa Jovanom Popovićem biće vrlo shvailjiv ovaj njegov stav, jer Je om i M Usmćhom ocenjivanju književnih radova svojih prijatelja vrha iskreno, otvoreno davno svoja mišljenja i sudove.

Đavao je polslicaja onim piscima kod kojih se ispoljavao proces idejnog opredeljivanja u klasnom su kobu, izlaz iz artističke izolacije ili rastajanje sa individualističkim odrediyanjima u kritici društva i knj" ževnosti. Obradovao se kada je u Politici pročitao prikaz Gustava Krkleca na Brežnikovu knjigu U senci oblakodera. isao je wu članku Novi put Gustava Krkleca: ... »WVMerujemo da se Krklec vraća sa izleta u nebo ovoj našoj stvarnosti, zadacima današnjega intelektualca koji prezire {alsilikate stanja start i, koji otkriva činjenice „...« Zaštitnički se odnosi premx placn Branimiru Čosiću, jer je očevidno „blisko"'upo-

znat sa Ćosićevim stvaranjem romana Pokošeno polje:

...»Ja poznajem rukopis Ćosićevog romana koji je RH |jogesu rađanja, i sa poverenjem zauzimam Stav iščeivanja jedne, nove, smele {aze Ćosićeve, sa ulaženjemi

vu našu realnost punu problema i borbi, i želim da

jednom mogu o njemu pozitivno pisali ...ć

Stožer je okopljao nove saradnike mlade pisee, a raslao je broj iz redova starijih pisaca koji su se opredeljivali. Već se moglo i u stvaralačkom pogledu govorili o prekreinici u književnosti, o razvoju jednog novog njenog smera. Masleša je u članku Nekoliko metodoloških primedbi pisao da socijalna književnost u svome razvoju leži da se formira kao pokret u književnosii, adekvatan društvenom pokretb masa, »izraz je i avawgardigam u isto vreme socijalnih faktora droŠtveme dinamike«. Smatrao je da i pored kritike na patetiku, naivnost i šemtimentalnost w izvesnim prilozima mladih fiudt, postoji razvoj, postoje traženja i sezrevanja kajičewaosti sa socijalnom tendencijom.

i} enim wepodesnim prilikama Stožer je izgradve = peiličnoi mesi čvrshu, poskojana idejna platformu, wwerem wa ijsprevmo adi ma bazi istoriskog meatoerifaliyama i w dela programa revolucije. No + pored njegowog aktiveog., borbemog izgrađivanja stava, pro livnog ofportanipma, kompgomisima, Yarkama i pvevaram ma levosm fromw4w, ipak su se u njemu vwkH meki kenomij wresi, kao i zablude nasleđene iz Nove litefature: 3 u samoj mjegovoj sredini postojala je poieeba va Prečišćavamjem. Mora se takođe imati w vidu da je gazviiak mapksiatičke misli a oblasti knjičev“ mwoefti i wwweimosti bye tih godina još u sazrevanju., -

Nova literatura ? Stožer isticali se potrebm a KReraterom koja će bi vegcam i istinit izveštaj o stvarmosti, koja će donositi stvarne činjenice o životu, upor zmavaki čitaoce dokumentovano o eksploatatorima ekeploatisanima, o nepravednim društvenim odnosima. Davalo se značaja reportažnoj literaturi kao najpodesnijem oružju za buđenje svesti u čitalačkim masama. Na formiranje ovakvog gledišta koje je bilo jedna tačka m ukupnom programu literature sa socijalnom lendenmcijom (koncesija faktografskom tiretiranju litera=ture), imala je svakako uticaja nemačka leva ekspresionistička književnost. Jovan Popović je wu članku »Drosek kroz značajnu literaturu svelta«, govoreći poglavito o onoj svetskoj literaturi koja se walazila u izdavačkim planovima Nolita isticao kod Ludviga Rena, u njego | vom antiratnom delu Rat, skrupule prema golim činjenicama. U tom članku dao je i jedan tekst o Emestu Glezeru iz koga se vidi da je taj pisac moga uticali ma Popovićevu koncepciju proze u njegovoj, zbirci Reda mora da bude, koju je izdao Noli, Tekst glasi: >I Ernest Glezer daje dokomenati dobi: raspadanje i metež društvenog stanja b Nemačkoj. »Godište 1902« kroz psihologiju dečaka u pubertetu oživljuje rat i psihozw masa o varošici iza fronta. koja Glezer porazno razgolićuje finom ironijom...« j

Nastavak | Gligorićevć amalize. književnog rada i aktivnost len vama Popovića Književne mo" vime« će objaviti u sledećim bre.

Vewimta, ae

wLLRO MIL E.