Književne novine

| | |

i la

KNJIGA AJNŠTAJNOVIH. | __POLITIČKIH MISLI

U redakciji Ota Natana i Majnca Norđena, i& sa predgovorom „Bertranđa MRasla, pojavila se u Njujorka neđavno knjiga »Ajnštajn o miru« Kkoja sadrži sve što je veliki naučnik mislio 1! govorio o stvari mira i međunarođnih veza, od njegovog prvog političkog manifesta za ujeđinjenu Bvropu 1914, preko aktivnog praćenja svih značajnijih političkih događaja u svetu, do smrti 195. Kao i sve Što je činio i ova Knjiga otkriva čoveka čiji je mnaučnički integritet bio deo dubokog moralnog i ljudskog integriteta baziranog na ličnoj skromnosti, ali i ma beskompromisnom ostvarivanju indđiviđualnog dostojanstva i nezavisnosti, otkriva čoveka čije su reči u svemu pa i n politici imale humanistički i profetski wmnačaj.

ODRŽANA GODIŠNJA SKUPSTINA UDRUŽENJA KNJIŽEVNIKA SRBIJE

22. januara održana je u Beogradu skupština Udruženja književnika Srbije. Izveštaj o rađu podneo je seKkretar udruženja Stevan Raičković. MW svom izlaganju Raičković je istakao da je prošla gođina bila jedna od najplodnijih i najuspešnijih, "To se ne ogleđa samo u broju objavljenih dela nego i u činjenici da je 13 književnika Srbije dobilo majviše nagrađe za svoja dela. Skupština je prihvatila inicijativu Saveza književnika dugoslavije da se svečano pro" slavi 20-gođišnjica revolucije i da se izđa zbornik rađova i faksimila hisaca poginulih u NOB-u. Na kraju je data razrešnica staroj i izabrana nova uprava: predseđnik Udruženja je Dušan Matić, a sekretar Roksanda Njeguš.

i NOVI ČLANOVI UDRUŽENIA' KNJIŽEVNIKA SRBIJE Na godišnjoj skupštini Udruženja književnika Srbije primljeno je u Udruženje 11 novih članova: Mitra Mitrović, dr Vojislav Đurić, Vukašin Mićunović, Marko Vujačić, Mića Popović, Nađa Marinković, Dragan Ko Tunđžija, Tovo Vulević, Voja Čolanović, Blagoje Kojić i Ljubomir 8i-

mović.

JEHUDI MENJUHIN OBOLEO

Jedan od najvećih živih violinista ma svelu, Jehudi Menjuhin je iznemada oboleo prilikom svoje urneje po Engleskoj. „Menjuhin je morao da se podvrgne komplikovanoj operaciji stomaka u jednoj od london-

KNJIŽEVNE NOVINE List za književnost. umetnost 1 društvena pitanja

Redakcioni odbor: Miloš IL. Baudić, Bora Ćosić, Slavko Janevski, dr Mihailo Marković. Slavko Mihalić, Čedomir „Minđerović, Vladimir Petrić, Izet Sarajlić, Vlađimir Stamenković, Dragoslav Sto-

janović-Sip„

Direktor i odgovorni urednik: TANASIJE MLADENOVIĆ : Wwrednik: PREDRAG PALAVESTRA

Sekretar redakcije: BOGDAN A. POPOVIĆ

List izđaje Novinsko-izdavačko. pređuzeće »Književne novine«, Beograd, Franeuska 7. Redđakcija: Francuska “, tel. 21000, tek. račun: 101–707-1-208

Tist izlazi svakog drugog petŠš ka, Pojeđini broj Din. 980. Go i dišnja pretplata Din 600, poluiN godišnja Din. 300, za inostranŠ stvo dvostruko

Rukopisi se ne vračaju

mehničko-umetnička oprema: DRAGOMIR DIMITRIJEVIC ·

Stampa »GLAS•, Beograd, Vlajkovićeva 8..

Sskah klimika, Prema lekarskom saopštenju bolesniku je sada bolje, ali će svi njegovi predviđeni koncert biti otkazani ili pomereni za neodre-

đdeno vreme. Na komcertu sa Liverpulskom filharmonijom, Menjubin će zameniti nemački violmista Volfgang Maršner,

KOMEDIJA DŽ. B. PRISTLIJA

PRERAĐENA U MUZIČKU KOMEDIJU

„Komedija engleskog savremenog pisca Dž. HB. Pristlija » Još od raja«

· preradena je u muzičku komediju pod

plodna jedino w slučaju kad su naslovom »Adam i Eva«. Adaptacija je izvršena, uz Pristlijevu saradnju, u Gotenburgu, u Danskoj, gde će se i održati premijera 10. februara ove godine. Istovremeno sa danskom verzijom komedije, napisana je i švedska, koju će izvesti Kraljevsko pozorište n Štokholmu.

OPERA PO DELU SELME LAGERLEF

i Svedski kompozitor Gesta Nistrem je komponovao muziku na libreto po jednoj priči poznate ·skandinavske spisateljke Selme Lagerlef. Ovo je već druga opera rađena po motivima književnih dela Selme Lagerlef. Pre nekoliko decenija je tako izvedena premijera opere »Saga o Gest Berling«, ali se ona mije zadržala na svetskom operskom repertoaru. Kompozilor Nistrem očekuje da će nje“ govo novo delo, inspirisano jednom pričom Selme Lagerlef, „imati više uspeha. |

PROSLAVA 150-GODIŠNJICE, DOSITEJEVE SMRTI

U okviru proslave 150-gođišnjice smrti Dositeja Obrađovića pređviđeno je da se ustanovi nagrađa za najbolji udžbenik izđat u toku jeđne školske gođine, _

Ovaj kulturni jubilej bice obeležen i publikacijom celokupnih Dositejevih đela koja če objaviti beogradska izdavačka kuća »Prosveta«. Osim toga, štampaće se posebno »Život i priključenije MDositelja Obrađovića«. Pređviđeno je i snimanje f{ilma o Dositeju.

KOMENTARI

NOVE PREMIJERE, U LONNODU

Popularnost Ežena Joneska i Žana Anuja u engleskoj prestonici je ma zavidnoj visimi, kako među publikom tako i meču kritičarima. Ovih dana su održane engleske premijere njihovih pozorišnih dela. Jonesko je bio zastupljen »Ubicama«, a Anuj svojom poznatom »Probom«, lako različita po žanru, ova dva komada su naišla na dobar prijem i prilično laskave kritke.

IZVEDENO JEDNO ZABORAVLJENO DELO ARTURA ŠENBERGA.

. Londonska filharmonija je izvela jedno već zaboravljeno muzičko delo kompozitora Artura Šenberga, koje nosi maslov »Četiri komada«. Šenberg je ove čeliri muzičke slike komponovao u vreme kada je bio član akademije »Svete Cecilije u Rimu. Kritika paročito ističe muzičku sliku »Kineska frula«, za hoju kaže da je jedno od najuspelijih ostvarenja ovog

'savremenog kompozitora.

»HAJKA« NA FILMU?

»Lovćen film« iz Budve otkupio je pravo na filmsku ekranizaciju najnovijeg romana Mihaila ·„Nalića »Hajka«, Režija će, izgleđa, biti poverena Zdravku Velimiroviću, Koji je neđavno završio svoj prvi umetnički film »Dan četrnaesti«, Ime scenariste još nije poznato.

SVETSKI MUZIČKI FESTIVALE U JAPANU

U Japanu će se na proleće održati

veliki festival muzike celoga sveta.

Prema izjavama organizatora, ~ cilj.

ovog festivala je okupljanje najboljih kompozitora i muzičara iz svih krajeva sveta, kako bi se razvijao opštečovečanski duh umetnosti. U ovim »muzičkim susretima« | „čovečanstva, koji bi trebalo da se održavaju svake godine u Tokiju, učestvovaće majbolji predata baleta i muzike, mešu kojima Njujorški filharmonijski orkestar; orkestar iz Indonezije, Lenjingradski simfoničari, Britanski kraljevski balet sa Margoi Fonten na čelu, orkestar japanskog pozorišta »KMabuki« i američki »Moderni džez kvarteta. Organizatori se, takođe, nadaju da će ovaj festival ubrzo prerasli u

pvlhtri CMI} Pe

jednu džinovsku smotru svega najbo“ ljeg što svet ima na ovom polju.

SNIMA SE FILM PO PRIČI ARTURA MILERA

U najvećoj tajnosti, jedno holir vudsko filmsko preduzeće je otpočelo sa smimanjem filma po scenariju koji je napisao Artur Miler. Scenario je Miler napisao na osnovu jedne od svojih malobrojnih pri povedaka. Za sada se zna da će film nositi naslov »Nepodesan«, ali se o njegovom sadržaju samo naga“ da, Novinari nisu uspeli mišta više da saznaju ni od samog Milera koji je wu poslednje vreme bio stalna meta predstavnika štampe | zbog bračnih nesuglasica sa svojom suprugom Merilin Monro. Premijera ovog filma se očekuje negde u drugoj polovini godine. MOPASAN NA FILMU Književna zaostavitina Gi de Mo-

edam život«, u kojoj mastu" Paaa Bel, Paakal Peti i Antoamela Lwaldi. Kritika je prilično me“ povoljno ocenila ovaj pokušaj.

LM — PREDMET KOJI SE TUDIRA NA ENGLESKIM UNIVERZITETIMA

Od ove. školske godine ša engleskim Wwniverzitetima je olvorena ka tedra za filmsku umemost, za koiu :e vladalo weliko interesovamje meču atudepHioR; Pored raznih filmskih žkola i akademiia, ovo je prva un! verzitetska katedra | za studiranje filmske umemosti u Enwleskoj. Predavači će biti pozmati filmski umctnici, kao Što su režiseri Kerol Rid, Lorens Olivsiie i producent | Artur Renk. Za eksperimentalnu nastavu, katedra ima na raspolaganju pristip u sve filmske studije i obećanu saranju renomiranih glumaca i režisera. „Balada o vojniku“ na programu njujorških bioskopa

Već mesec dana se pred prepunim dvoranama nekoliko bioskopa u Njujorku prikazuje sovjetski film »Balada o vojniku«. Jednostavna i poetski snimljena drama o ljubavi mladog vojmika i još mlađe devojke, primlje-

ma je od američke publike veoma srdačno. Posle uspeha filma »ŽZdralovi lete«, ovo je još jedan sovjetski film koji osvaja svojom jednostavnošću i humanom temom, — pišu a” merički filmski kritičari,

(rare Doai=i Sira a.parKrro gi RKMMEiP TP IIIa iInny ari Jeni rzzir res pOrerip ini rir ur sz OON

Kad se poezija posmalra iz ugla anlipoezije...

Nekoliko opaski povodom jednog napisa o „lirskom junakut* naših pesnika

Naša književnost sve češće i sve vidnije prelazi granice zemlje, jačajući i proširujući svoje kontakte sa čitaocima, umetnicima, reči, kritičarima i proučavaocima na mnogim stranama. Iz godine u godinu raste broj prevoda dela jugoslovenskih klasika i savremenih pisaca, iako, naravno, čitav niz značajnih ostvarenja naše literature još čeka brevodioce — i za sada ostaje nepoznat u inostranstvu. Zanpaža se i postepeno povećanie · broja stranih autora koji prate jugoslovensku kKmjiževnost i pišu o njoj. Mnogi od niih nastoje đa otkriju — kako za sebe same, tako i za čitaoca -— težnje, svetove, izražajne mogućnosti i domete naših prozajka i pesnika.

Međutim, s vremena na vTeme pojavljuju se i drugačiji napisi o našoj književnosti, napisi koji u znatno većoj meri govore O| uskim, jednoOosmernim, neprihvatljivim merilima njihovih autora mego o savremenim jugoslovenskim piscima i njihovim ostvare njima. U takve tekstove svakako spada i obiman čianak Tne Radvoljine, objavljen u decembarskoj svesci (za DTOšlu godinu) moskovskog ĆČBsopisa »Novij mirć (Novi svet), pod naslovom »O čemu priča lirski junak. ( Beleške o savremenoj jugoslovenskoj

literaturi). Ovim ·napisom ·

Radvoljina, u stvari, nastavlja svoj raniji članak sa istoz tematskog područja -— »Otvoren razgovor« (februarska sveska »Novog svetad 7& 1959.). Na 19 stranica, odnosno 38 stubaca drugog čilamka 1. R. navodi niz citata 15 dela većeg broja naših bpesnika koja su objavljena od 1955. godine naovamo, dok od proznih dela njenu pažnji privlači ovog puta roman Oskara Daviča »Radni naslov bĐeskraja«. Govoreći na DĐOčetnim stranicama novog član ka o tom romanu, 1. R. kao

~ da prebacuje neku vrstu mosta između dva svoja teksta, pošto se u onom prvom bavila našom savremenom pro: zom. :

Ukoliko bi se za trenutak 1 prihvatio takav postupak stapanja obimnih proznih dc la i lirike u jeđinstven objekat razmatranja i ogcenjivanja, valjalo bi naglasiti da Je u ovom slučaju ocenjivanje krenulo putem očiglednog i do kraja sprovedenog zabDoOstavljanja same prirode, duha i smisla književnog stvaralaštva. Složeni procesi Dponiranja u stvarnost, mnogostrTUka sučeljavanja realnosti i slutnje, kompleksnost težnji koje prožimaju pravog StVaraoca na putu što vođi uočavanju i umetničkom ovaplcćenju istine o današnjem Čoveku i svetu, domeni emocije. pitanja materije umetničke

reči itd. — sve io ostaje iz van vidđdokruga ine Radvoljine. \

Drugim rečima, OVi »OLVOreni razgovori« o savremenoj jugoslovenskoj književnosti — gatvoreni su i za književnost i. za pravu ocenu Kknjiževnosti kao rezultata stvaralačkog procesa. U tom uskom zatbvorenom krugu Književnost, se prvenstveno zamišlja

} i pi VA __Z

kao neka, vrsta pravolinijskog, do krajnosti simblificiranog i shematizovanop literarno8 »gradđiva«, sa debelom, upadljivo povučenom graničnom linijom između pozitivnoga i negativnoga.

Upravo iz fog ugla I. HR. posmatra i ocenjuje stihove mnogih naših savremenih YWeSnika — i, sasvim prirodno, ostaje veoma nezadovoljn8. Njena povoljna ocena značila bi, u odnosu na dela tih pesnika, da njihov »lirski junak« nije odgajen u znaku poezije . koja traži i otkriva (i upravo time afirmiše sebe kao svet poetskop doživljavanja) već u duhu »pesništva« čije Dre-

| TIIHIIĆIIIJIIIIIIIRILIIIRIIIILRIJRJIIIIIIIIIIIIIJIIIIJIJIIIIIIJIJIJIIJIJIIIIIIIIIIIIIF

mise ne izlaze iz malopre pomenutog kruga. Istina, ćlanak »O čemu priča lirski junak« sadrži i neku vrstu preporuke savremenim jugoslovenskim pesnicima, da, se U gledaju na znamenite domaće uzore, počev od Njegoša pa do Vladimira Nazora, Otona Župančića i Ivana Gorana MKovačića, ali .itava, »atmosfera« i osnovna usmerenost Ovog članka upućuju na zaključak da je pominjanje tih velikih imena, odnosno znamenitih opusa — sasvim SDpOredno. Uostalom, uloga sličnih upozorenja i saveta VOOma je sporna u svim literaturama, nezavisno od trajne lepote dela klasika i najistaknutijih pisaca. U sovjetskoj kritici, na primer, niko no preporučuje odličnom liričaru Leonidu Martinovu da piše, recimo, · kao Puškin, Pet ili Njekrasov, niti je mladom, veoma talentovanom Evgeniju Evtušenku savetovano da krene putem Brjusova, Bloka ili Bagrickog... Međutim, Ina Radvoljina kao da UDOzorava (doduše, posredno, alt prilično određeno) Dušana Kostića, Tanasija Mladenovića, Ristu Tošovića, Slavka Vukosavljevića, Čedomira Minderovića, Slobodana, Markovića, Nikolu Drenovca, Mateja Bora i druge naše pesnike da bi trebalo u većoj meri poštovati pesničku tradiciju.

Na taj način, obziri prema tradiciji poezije preporučuju se iz aspekta jednog simplicističkog, u osnovi antipoetskog shvatanja koje bi htelo »poJednostavitić stvaralaštvo Upravo do pretvaranja u nestvaralaštvo. Ova zaista paradoksalna situacija proističe 1z već pomenutog stava I. R. prema »lirskom junakuqa malopre nabrojanih pesnika!(pored kojih se, uz negativne ocene, pominju Vasko Popa, Miodrag Pavlović, Aleksandar Vučo i — kao autor zbirke »GSličnostić. — Miodrag Protić). Za koncepciju o koJoj je reč taj »lirski junake je odveć složen, previše odan refleksiji, nedovoljno vedar. Tna Radvoljina. htela, bi mnogo više optimizma i matno

manje kompleksnog unutarnjeg života. Još određenije rečeno, I. R. se izjašnjava za »lirskog junaka« sa krupnim defektima vida i osećanja. Za junaka koji ne bi mogao Uočiti i osetiti dđa su svet i stvarnost u ovom našem VTIEmenu — i na tlu socijalističke Jugoslavije — bogatiji s&držajima i podsticajima za unutarnje doživljavanje, složeniji, raznolikiji nego Što to odgovara koncepoiji iznetoj u članku »O čemu priča lirski junaka.

O ostvarenjima pomenutih naših pesnika mogu da postoje ·veoma različita, međusobno nepodudarna „mišljenja. Ni od domaćih, ni od stranih kritičara ne može se tražiti, naravno, da afirmativno govore o svim zbirkama iz kojih je I. R. vadila citate, nastojeći da njima potkrepi svoju nepovoljnu ocenu »lirskog junakac (iz koje je izuzela poeziju Desanke Maksimović, Vesne Parun i Gustava Krkleca). Međutim, ovde nije posredi negativna ocena pojedinih zbirki pesama, već jedna. uopštena, shematizovana negacija »lirskog junaka, koga su, prema TI. R., zajedničkim snagama, izgradili Tanasije Mlađenović, Dušan Kostić, Risto Tošović i drugi.

Težeći da dokaže nedolično ponašanje tog jumaka, TI. RH. marljivo bira citate koji bi, kako ona smatra, mogli dokumentovati takvu »tezuć 8, ona je ilustrovana -i nečim što bi trebalo da posluži kao junakov portret. Pod kičicom I. R. »portret« izgleda ovako: opušteni uglovi usana; skeptičan osmeh; čelo izbrazdano borama.; upale oči; jedak pogled, pun nepoverenja; bovijena leđa — kao da je »litskom junaku« izvađena Kičma, ita... Slika je zaista stra hovito neprivlačna i sva je sreća što ona spada u domen pobuda autora članka »O čemu priča...« (a ne i u domen u koji bi Ina Radvoljena htela da je smesti). Jer, u suštini, bublicistička Foncepcija I. R. je sledeća: bpostoji sumnja da je posredi ozbiljna bolest i stoga je Do:

III: JITIIIIIILJIIIIIIIIAIIIHIIIIIJIIIIIIIIIIIIIII 0 11 HII101 III 101 III IIIIJ IH HIIIIIIIJI

USPEH SOVJETSKOG PIJANISTE U AMERICI

Svjatoslav HRihter, čuveni sovjelski pijanista, završio jc ovih dana svoju dvomesečnu tumeju po SAD, što je ujedno i njegovo prvo veće goslova, nje u inostranstvu. Turneja je pred" stavljala pravi irijumf za Rihtera, o kome se izvan granica Sovjetskog Saveza znalo veoma malo. Rihterovo ime se pročulo povodom sahrane Bo, risa Pasternaka, kada ic ovaj umet nik celoga dana svirao klavirske kompozicije pored odra preminulog pesnika. Oduževljeni kritički prikazi w svim američkim listovima i još zanetija publika, učinili sa od Rihtera prvu ličnost u muzičkom životu ove zemlje, sve dok je trajala njegova turneja.

NUŠIĆ NA RUSKOM

Branjslav Nušić prevođen je ma ru» ski jezik još 1911. (Knez Ivo ođ Semberije« i »Danak u Kkrvi«). Za posleđnjih pet gođina štampano je na ruskom jeziku seđam njegovih Knjiga, među kojima »Autobiografija« ' komeđije »Dr«, »Gospođa ministarka«, »Pokojnik«, »Narodni poslanik«, »Su» mnjivo lice«, »Običan čovek«, »Mister . dolar« i »Ožalošćena porodica« u pri• bližnom tiražu od četvrt miliona pri• meraka.

VLAMK. BEZ VOZNOG REDA U BUKUREŠTU Rtumunsko Ministarstvo za prosvetu i Wkulturu priredđilo je 5. đecembra u jednom od najuglednijih bioskopa Bukurešta svečanu premijeru jugo“ slovenskog filma »Vlak bez voznog ređa«, Te večeri umesto žurnala pri-

kazan je jugoslovenski kratkometra• Žni crtani film »Romeo i Julija« Q jugoslovenskom fiimu govorio je glumac Stojan Aranđelović.

ftrebna marljiva dijagnoza SA mnoštvom rendgenskih snima nja, tj. citata — i sa odgovarajućim »pOritretona«... đutim, ukoliko je dijagnoza zaista, neophodna, pre bi trebalo postaviti dijagnozu sulminje koja se iz sasvim određenih razloga pojavila kod Ine Radvoljine, urođivši razmatra njem poezije sa gledišta antipoezije i jednim »poriretcm« iz galerije nepostojećih stra- | hota. | Kao jednu od glavnih DOUka i gaključaka uz taj nazovi —portret, 1. R. ističe neophod nost, optimizma. U njenoj va. rijanti, odnosno u čitavom kontekstu njenih merila to je čisto verbalni, jednosmerni, deklarativni optimizam — i pored sveg pozivanja na slavna imena i velika pesnička ostvarenia. On je suštinski protivstavljen pravom Oopimizmu u književnom stvara . laštvu — optimizmu koji obijluje mogućnostima za dalje razvijanje i produbljenje, OP timizmu koji nužno dobija. složenije, umetnički bogatije forme. Sa pozicija optimiz ma kakav traži I. R. rđavo bi | prošli ne samo Dušan Kostić, Tanasije Mlađenović ili Nikola Drenovac, već i mnogi br0slavljeni pesnici iz devemg estog veka — da-su nešto živi. i aktivni u našem vremenu, Na primer, može se sa .raž logom pretpostaviti da bi pod lupom ovakve kritike i ovale vih kriterija Mihail Jurjević Ljermontov kao savrememi, živi pesnik ispao sumoma gocentrična ličnost, mrgodni. skeptik, usamljenik bez pr „želja, bez vedrog osmehan – usnama, č#k bez osećanja i \ t

spektive itd. Jedino ta ORO} nost Što već sto dvades godina nije u životu i što je zanavek obezbedio sebi me” sto i ugled klasika — jedino ta okolnost kadra je, izgled da odstrani simplifikatorski | sumnjičenja Ljermontova 58 njegovom strastvenom, Siva ralačkom gorčinom, sa geDF jalno datim, u suštini borbe . nim likovima „Demona i” Mcirija. | Živim pesnicima, međutim, simplifikacija i antipoezija U. pućuju poziv na igru vidnO zastupljenu u njihovom 5P" sku igara; a to je onaj MP" timistički hopak« o kojem 7 d OSS rio. s oštrom ironijom gOVOTE pre godinu dana odlični SV jetski pisac Leonid Maksim0 vič T,eonov.