Književne novine

DESETOGODIŠNJICA »SOVREMENOSTI«

Bkopski časopis »Sovremenost« ulaM u jeđanaesta godinu svoga izlašenja. Ođ maja 1951. kađa se pojavio prvi broj, đo danas, na stranicama ovoga časopisa pojavile su 8c pesme, pripovetke, eseji, manje-više svih makedonskih pisaca, Zbog toga je časopis ubrzo postao najbolja književna revija u Makedoniji i zauzeo m našem Kknjževnom životu ugleđno mesto. Značajnu ulogu časopis je odigrao u upoznavanju ma Wkeđonske čitalačke publike sa ostaJim „Nnjiževnostima „jugoslovenskih narođa. Ugled koji ovaj časopis uživa najbolje ilustruje činjenica da je za proteklih deset gođina na njJjegovim stranicama objavilo radove oko 250 savremenih „jugoslovenskih «pi-

saea. | %

PARISKI ČASOPIS »EVROPA« I MOLIJER

Pariski časopis »Evroba« posvetiio je dvobroj mai — juni Molijerovoj mlađosti, jer se ove gođine navršava tri stotine gođina od prvog pariskog uspeha Molijerovog, po njegovom povratku iz provincije u Pariz.

Or uvođnoj reči uređnik »Evrope« saopštava da je ređakcija časopisa ođiučila đa drugu svesku posvećenu Molijeru objavi 1965. gođine, kađ bpada godišnjica premijere »Don Žuana, Ta će sveska biti posvećena zrelim gođihnama Molijerovim i njegovim najvećim kodmeđijama, kao »Tar• tifu«, »Mizantropu« i »Don Žuanu«,

Treća sveska, posvećena Molijerovim poslednjim godinama Života, biČe objavljena 1970, godine, i u njoj će biti govora o njegovim komedđijama iz poslednjih godina Života.

Tih istih gođina biće priređene veMke pozorišne svečanosti u Parizu i po čitavoj Francuskoj u čast Molijerove uspomene,

Kao uvek, i danas Francuzi smatraju Molijera svojim najvećim narodnim „genijem i personifikacijom francuskog i galskog đuha.

JUBILEJ ČASOPISA »AL-MANHAL«

Ovaj časopis, čije ime u prevođu znači »izvor«, jedna jc ođ znamenitosti drevnoga grada Mele, Koji i danas spada u najznačajnije kulturne centre Saudijske Arabije. Neđavno se navršilo 25, gođina otkako on obaveštava svoje čitaoce o zbivanjima u domaćoj i stranoj literaturi, Značaj njegovog postojanja je ogroman i zbog toga što drugi časopis te vrstc u zemlji ne postoji.

LINGVISTIČKA ISPITIVANJA U GANI

List »Dejli grafik«, koji izlazi u Akri, piše o četrdesetogođišnjem radu na ispitivanju nacionalnih jezičkih pođručia Game, koje je izvršio jeđan ođ najvećih ganskih naučnika, K. A. Akrofi. Njegovom peru, kaže se u listu, pripađaju brojni lingvistički radovi; on je tvorac PT ve gramatike jezika tvi i hiljada poslovica (preveđenih na engleski je“ zik i propraćenih komentarima). Na jezik tvi preveo je mnoge engleske romane, ali ističe da za razvoj jednog jezika nije dovoljno ono Što ie on učinio: »Lingvisti stvaraju sa mo temelj jezika, a život mogu da mu uđahnu samo pesnici. Bez svojih

eooeooeooo0o0000000 KNJIŽEVNE NOVINE

LIST ZA KNJIŽEVNOST. UMETNOST I DRUŠTVENA PITANJA

Ređakcion! odbor: Miloš 1. Bandić, dr Milan Damnjanović, Zoran Gluščević, Slavko Janevski, Velimir Lukić, Slavko Mihalić, Vladimir Petrić, izet Sarajlić, Vladimir Stamenković, Pavle Stefanović, Dragoslav Stojanović-Sip

Direktor 1 odgovorni urednik: TANASIJE MLADENOVIĆ

Urednik: PREDRAG PALAVESTKA

Sekretar redakcije: BOGDAN A. POPOVIĆ

Tiist izdaje Novinsko-izdavačko preduzeće »Književne novine«, Beograd, Francuska 7. Ređakcija: Francuska 7. tel. 21-000, tekući račun: 101–201-–208 List izlazi svakog drugog petka. Pojedini broj Din. 30. Godišnja preiplata Din. 600, polugodišnja Din, 300, za inostranstvo dvostruko. mehničko-umetnička oprema: DRAGOMIR. DIMITRIJEVIĆ Štampa »GLAS Beograd, ı Vlajkovićeva 8.

eeee00000000000

Sekspira, Cosera i Vitmena, koji bričaju narodu njegovim maternjim je“tkom o lepotama njegove dđomovi*• ne, bez svojih Miltona MWoji stvaraju spevove O prošlosti svolih naroda, sav truđ lingvista osuđen je na ne” uspch«.

i a

ANKETA O POZORISTU U CASOPISU »PERSPEKTTIVE«

Bkhoro ceo majski broj ovog ljubljanskog časopisa posvećen je pro" blemima savremene pozorišne umetnosti, Poređ produžetka članka Janka Kosa o savremenoji drami i Dpočetka eseja Tarasa Kermaunera o mekim problemima savremenog pozorišta, časopis donosi vrlo zanimljivu anketu o savremenom slovenačkom «pozorištu. „Učesnici amkete raspravljali su pitanja o društvenom i moralnom smislu dramske literature, o funkciji savremenog pozorišta, o savremenim shvatanjima pozorišta, o pozorišnom stilu, o, stanju savremenog slovenačkog scenskog izraza itd. Ova anketa u kojoj su učestvovali Draga Ahačič, Polde Bibič, Petar Božič, Primož Kozak, Niko Matul, Branko Miklavc, Marjan Rožanc, Jurij Souček, „Mire SŠtefanac, Igor Torkar i Mirko Zupančič, donela je dosta zanimljivih problema i može da posluži kao podsticaj za raspravljanie aktuelnih pozoriMŠnih pitanja. Na neki način u tu problematiku se Wuklapa i članak danka Mosa »Slovenačke pozorišne perspektive«,

NEUSPEH FRANCUSKOG MODERNOG TEATRA U AMERICI

Sudeći po članku redđitelja Harolda Klarmena, objavlienom u jednom od poslednjih brojeva časopnsa »The New Work Times Book MRtievieW« bpovođom nedavnog izdanja knjige Žaka Gišarnea »Mođerni francuski teatar« — od Žirodua do MBeketa francusko savremeno pozorište je za američkog gledaoca, a i za mnoge

ŽAN KOKTO

kritičare, zagonetka. Žirodu i Anuj su — po Klarmenu —o/ 7postigli đelimičan uspeh u Americi; Sartr i Rami baš nikakav. Od Joneskovih komada uspeo je Samo »NOSOrog«; Behet je bio primljen, kao i Žene, samo van Brodveja, a Kokto je i tamo doživeo krah, Klodel, Monterlan, Salakru, ostali su mepoznati izvan posebnih društvenih i Tfakultetskih krugova.

Razlozi Koje jRlarmen za taj tako reći potpun neuspeh pronalazi VeOma su kompleksni: Cinjenica da je francuski ieatar uglavnom »teatar jezika« samo unekoliko objašnjava stvar. Osnovni je problem u tome što najznačajnija dela savremenog irancuskog teatra imaju za cilj, kako kaže jedan od njegovih profeta, »da potrese gleđaoca«. Američka publika često — naročito ti bioskopu voli đa buđe »potresena«, ali francuski dramatičari »potresaju« i »razarajucć i d e j a m a. Mnogo strašnije stvari dograđuju se u Kamijevom »Kaliguli« nego u bilo kom Vilijemsovom komadu, ali kod njega gledalac je prisiljen đa iVveruje lu njihovu prealističnost, dok se kod Wamija stiče utisak da su onč prisutne samo da bi reprezentiovale misao.

Iz toga proizilazi drugi razlog: m0oderni francuski teatar je antipsihološki, Da bi se pozorišna drama bavila psihološkim problemom trebalo bi đa bude obuzeta ličnošću i ubedena da posebni tipovi mogu da predstaljaju čoveka Kao manje ili više poznati fenomen. Novi francuski dramatičari, naprotiv, malo su zainteresovani ličnostima i njihovim posebnim egristencijama, a mnogo više kosmičkim silama i uticajem koji one vrše na čovekovo đeiovanje u oblasti »ideja« i wuniverzumace i otkrićem osnovnih moralnih (ili »imoralnih«) istina.

Suštinu neuspeha francuskog bpozorišta u Americi Rlerman nalazi u okolnosti da je Koncepcija čoveka, mmakva, kakva je kođ · francuskih

dramskih pisaca, strana, neprihvatljiva, čak i odvratna američkom gleđaocu, Jer, čovek — ili kako Amorikanci imaju običaj da kažu »obična ljudska priroda«, ne smatra se više tako savršeno poznatim. SBtaviše, mnogi TIrancuski dramatičaYi uveravaju da ne postoji stvar koja bi se mogla nazvati osnovnom »ljudskom prirođom« i đa su »humane situacije«, one kojima se Amerikanci bave, trivijalne, apsurdne, prljave i beznađežne... Sve ovo, ako i nagoveštava pesimizam, svakako nije pesimizam Koji bi se mogao shvatiti kao pervezija, To je samo visoka svest, mada i iznurenost stanjem u home se svet danas nalazi, reakcija na univerzalnu moralnu kataklizmu. U dubokom nemiru francuskog DOzorišta, zaključuje Klerman, postoji izvesna plemenitost i, možda, konačno, obećanje zdvavlja. To su razlozi zbog kojih je američka publika nespremna da prihvati estetske i etičke poglede francuskog modernog teatra. Vreme kada ona za to buđe spremna označavaće kraj američke pozžorišne i intelektualne provincije,

O «USAMLJENOM PUTNIKU« DŽEKA KERUAKA

DŽEKMK. KERUAK

Nova khjiga Džeka Keruaka, «Usamljeni putnik« pisana je u istom maniru u kome je pisan i romaj »Na putu« i mnoge priče o njegovim putovanjima po raznim krajevima i građovima Amerike.

Ova knjiga, piše »Njujork tajms Đuk revju« ne može se nazvati ni dnevnikom „ni umetiničkim delom; ali to je tipičan Keruak, koji se suprotstavlja čitavoi vasioni... On i W ovoj prilici ostaje zanimljiv posmatrač života koji ume Mritički da izrazi svoje utiske, On ne posmatra đa „pronikne situa-

površno, on se iruđi ljudi,

unutrašnjost pojava i

cija«.

Beogradska opera nedavno Se vratila sa jedne od svojih turneja, Već se unapred zna njeno mesto na evropskim festivali ma. Vremenom, talentom i napo rima stvorena je reputacija, Kavu Zaista naše operske kuće niKad ranije nisu imale. Još mre šest ili sedam godina gostovanja naših opera u svetu završavala su se, u najboljem slučaju, sasvim bledom writikom. To ie pro mena Koja vrlo lasKavo govori o našoj glavnoi operskoi wući. Stoga je možda momenat da se razmisli da li jie ova linija Uspona, koja ju jc dosta visoKo dovela, i dalje u razvoju. Šta dalje predstoji? Iduće godine beogradsta Opera treba da gostuje na BEBdinburškom festivalu, nesumnji vo najznačajnijem od svih. Da li će Beograđani biti otkriće i Za Rdinburg Kao Što su bili za Pariz, Visbaden, „Lozanu, i druge evropske gradove?

Sasvim nezavisno od ovog Ditanja, stoji drugo iedmo. U ovoj operi sa „predstavama svetsRoB ranga ima i drugih Koje 56, i po shvatanju i po izvođenju, nisu mnogo izdigle iznad nivoa goji pamtimo od ranije. Postoje, u negu ruku, dva repertoara, onaj goji je, uz mnogo rada, ostvaren na nov način i novim umetničsim, pa i radmim, shvatanima i onaj „zaostali“, od ranije, U poslednje vreme čine se napori da to dvojstvo nivoa nestane, da se ceo repertoar podigne na manjeviše isti režijski, izvođački pa i stilski stepen. Verovatno najsreć niji primer te vrste ie „Evgenije Onjegin“. Ta nesumnjivo veoma popularna opera (iako nije deo italijansxog, najviše gledanog re pertoara), postavljena jc na načim zaista savremen. Šabloni su razbijeni, učinjen je RoragK Ka izvesnoj scenskoj integraciji. eleme nata (uverljivija gluma, mestimično, makar i samo simbolično, uklapanje aktera u koreografiju). ''rasiran je jedan put ka obnovi repertoara u vidu koji će biti prijemčiviji današnjem 'gledaocu, a umetnički svagaKo opravdaniji. Ali se njime mije dalexo odma-–

PANORAMA W/D-4%|

KOMENTARI

PABLO NERUDA O KUBANSKOJ REVOLUCIJI

Cileanski pesnik Pablo Neruđa, čija je »Pesma o podvigu« za vreme njegovog boravka na Kubi štampana kao posebno izdanje, izjavio je pred skupom predstavnika kubanske štampe u Mavani: »Umetnici i kulturni rađnici đužni su da budu u đuhu vremena, Što znači da podržavaju ideale kubanske revolucije«.,

NEDELJA ARAPSKE KNJIGE

Neđavno je u Libanu, zemlji s bogatom izđavačkom delatnošću, održana neđelja arapske knjige u čijol su organizaciji učestvovale mnoge društvene organizacije i državne institucije. »Dom naciomalne Knjige« organizovao je tim povođom izložbu starih rukopisa, a »Klub arapske kulture« veliku izložbu knjiga, Rađio i televizija su ovoj Kulturmoj manifestaciji „posvetile mnoge svoje emisije.

Tim povodom dodeljene su i nagrađe za najveća literarna i naučna ostvarenja. Najveća nagrađa »Premlja pređsednika republike« dođeljena je za »divno i bogato stvaralaštvo na arapskom jeziku« značajnom libanskom piscu i kritičaru Marunu AbUdu. Premiju za najbolje literarnoktiitičke stuđije đobili su Ahmad Abu Haka i Alfred Hurj.

HUAN GOJTISOLO O ŠPANSKOJ LITERATURI

Wu specijalnom intervjuu za pariski »Liberasion« mlađi španski Književnik Gojtisolo je o mlađoj generaciji književnika njegove zemlje između ostaloga rekao: »Prvo što je odlikuje od prethodnih generacija, to je realizam. Svi pripadnici moje generacije su zabrinuti sađašnjom svet"! skom situacijom, svi se odlikuju objektivnošću i bogatstvom izražajnih sredstava, svi se vraćaju živom narodnom jeziku i svi se služe kinematografskim načinom slikanja bež komentara i analiza, To proizilazi otuđa Bto je uskračena mogućnost da stvari nazivaju pravim imenom. Ali stvarnost je takva da su realne slike ravne majsnažnijem protestu«.

Ođ savremenih Wnjiževnika Gojtisolo je pomenuo Ana-Mariju Motute, Armanđo Lopes „šSalinasa, Antonia

slo, za sada, Akcenat Kao da nije na tome.

Sve ovo, naravno, ne retko je predmet raspravljanja među pub ligxom. Među onom najvernijom, najrevnosnijom, onom goja bezbroji puta gleda istu predstavu, iz ljubavi prema muzici, ponekad i prema umetniku. Prema publici Koja voli „svoj“, to jest Rlasičan repertoar. Uwratko prema publici Koja ie, svuda a možda osobito u našoj sredini, glavni Oslonac operske umetnosti — JT puni uću. Što znači, pogotovu U novim uslovima, daje joj ono Pprvo pravo na oipstanag i napredak.

Ta je publika, izgleda, najmanje zadovoljna današnjom repertoarsgkom politiKom, a i SsaVremenijim stilom izvođenja. Po sve mu sudeći, to svoje nezadovoljstvo — bez obzira na to u ROJOJ ie meri zaista opravdano —o ova publika manifestuje i time što manje dolazi u operu. I na oper= swim predstavama pojavljuju se prazna sedišta; ne tako davno, na Karte se čekalo i bila je ponegad sreća dobiti mesto.

Sva ova pitania imaju među so bom veze. Možda je i opera 2ž8hvaćena u izvesnoj meri istim Onim talasom oji je pogodio DOzorište uopšte, talasom *oji je uglavnom sociološKe prirođe, i xoji je interesovanje liuđi u našem tako egkspanzivnom društvu usmerio, verujemo privremeno, na druge strane. TpaK je opera imala stalniju i verniju publiKu od dramskih uća, pa je možda ovde još ponajviše reč o izVesnom sukobu između shvatanja i navika — publike i politike KOja se u Operi vodi.

Prigovor ovawve publige uglav nom je sledeći: forsiraiu se dela moja nisu popularna, a osim toga nova shvatanja u režiji i scenografiju misu skladu sa tradicijom. Po rečima jednog tipičnog predstavnika ove publige, „Sve izgleda 'tamnmo, pozornica je U mraku, ništa se ne vidi, nema ve drine“. U tagvim ocenama ima veoma mmogo wonzervativizma, ali ima i nečeg drugog. Nema ničšeg ni tamnog ni mračnog u „Evgeniju Onjeginu“, naprotiv vrlo sveže, svetlo, postavljenom. Uti-

RAZGOVOR O OPE

MIRJANA MIHAĆ: DUPLI

PORTRET 60

Otero,

Ferasa i pesnike Blasa de Kuhenio đe Noru i Gabriela Selaju.

»Spanska literatura, završio je Gojtisolo, proživljava jeđan od najsvetlijih svojih periođa. Nikad ona nije bila nezavisna i borbena kao sada«.

STAMPANJE KNJIGA MLADIH PISACA

Izdavačko preduzeće »Mlađo pokolenje« obnovilo je svoju biblioteku »Alfa« u kojoj izlaze prve Knjige mlađih „pesnika i pripoveđača, U prvoj seriji koja će izići, kako se predviđa, do kraja septembra, pojaviće se Četiri zbirke pesama i tr! knjige pripoveđaka: »Epifat za ieđan svet« Rajka Čukića, »Na sunčanoj strani ulice« Vladimira V,. Pređića, »Rub zaborava« Zvezđana „dJovića, »Pesme o drugom« Tomislava Cvetikovića, »Šest koraka ma pesku« Branimira Šćepanovića, »Izgnanik« NiKole Kolakovića i »Senke vetrovima odnesene« Zorana Joksimovića.

POEZIJA ANDRESA BLANKOA Neđavno su u izđanju »Editorijal korđiljera« izišla iz štampe sabrana đela u đeset tomova jednoga ođ najznačajnijih pesnika Venecuele, Andresa Eloja Blankoa, koji umro

sag tamne scene diktira onaj dru gi deo repertoara.

Verovatno je neostvarivo ići na dva KoloseKa. Za to ipaK ncma dovolino snaga. Ali ie činjenica da u delu takozvanog Klasič nog repertoara, on najomiljenije italijanske opere Koje su za mnoge identične s pojmom OPERE, do danas nije uloženo toligo ener gije i talenta Koliko u neka dela Koja su čaKg, sa gledišta većine publige, dubiozne vrednosti kao deo stalnog repertoara (iako su nega od njih možđa veće muzičke vrednosti). Ni od jedne „Velike“ opere kakvu publika traži nije načinjen spektakl wagav bi, po svemu sudeći, beogradski ansambil mogao da načini, Kad bi se na to Koncehntirisao. ·

Sporni slučaj ie naročito „Kockar“ Progkofjeva. Po mišlje niu publige to nije osobito zanimljivo delo; očigledno je da ne će godinama privlačiti publiku i pumiti Kuću. Po mišljenju nekih umetničkih Krugova u Beogradu, to ie delo postavljeno uglavnom radi Visbadema, čiji je direktor, Kao gost, i režirao ovu predstavu. Zamerka je implicitna da je to neđovoljno opravdan utrošag:. talenta, energije, vremena i novca po narudžbini, ltrošaK woi se, stoga, neče isplatiti. Po našem mišljenju, ta je predstava bez grivice izvođača koji je majstorski nose ma svojim leđima, ipak promašena, jer je samo delo tagKvo.

„Kockar“ ne bi bio problem, i pored ovagvih zamerki, da je istovremeno repertoar obogaćen negim istinsgKim, nedvosmislenim uspehom. To se, međutim, ne bi moglo reći, iako su predstave KOje su istovremeno pripremane „Seviljski berberin“ i „Pikova dama“ — neupoređivo iznad onog što je u svoje vreme moglo da se pojavi na našoj opersKoj sceni. Ali publika, čak i aKo u sebi ponekad ima žicu Ronzervatizma, i ne mora uvek biti, u pr-

vom #+renutku, majbolji sudija vrednosti, traži stalmo sve, Viši nivo: Što joj Kriterijum raste

„Kriva“ je uspešna politika Opere posledniih godina. Poluuspesi se sve teže primaju. tz

1955, gođine u Meksiku, gde se bio sklonio od „progoma „reakcionarne diktature. U ovo izđanje ušlo je sve što je pesnik napisao u otadžbini i u izgnanstvu.

Svet njegovih poema je ispunjen problemima JJjudi koji se bore za mesto pod suncem, za goli opstanak, Jeđan od njegovih heroja, stari 5cljak Teobaldo postao je inkarnacija

narodne mudrosti i narodnih strem-

ljenja. ”

ARGENTINSKO NARODNO STVARALAŠTVO

U poslednje vreme u Argentini je štampano nekoliko knjiga narodnog

stvaralaštva. Zbornik »Stare argentinske narodne priče« koji je izđao »Nacionalni institut filologije i fol-

klora« i u koji su ušle priče zapisane u raznim „krajevima zemlje, treba, po rečima recenzenta lista »Prensa« da daš uvid u argentinsku trađiciju i kulturu prošlosti koja se očuvala do naših dana.

Izđavačka Kuća »Ašet« iz Buenos Ajresa je u ediciji »Prošlost Argentine« štampala zbirku »Stari argentinski stihovi i pesma« Koja sadrži oko hiljađu narođnih pesama, kupleta, romansi i drugih pešničkih tvorevina. Ne verujemo da se od Beogradske opere može tražiti da jed nim: širogim repertoarom kKlasičnog, pravca postigne nivo Koji bi je mogao staviti među dvo ili tri vodeće u svetu. Za to nema snaga ni sredstava; takve opere mogu nastati samo zbirom (odnosno Kupovinom) najboljih svetskih umetnika u jedan ansambl. A. BeogradsKka opera je, u najboliem slučaju, glavna nacionalna Opera iedne ne velike zemlje. Sta onda od nje očekivati? Neol.Ko podvig-predstava na najvišem ni vou, ili samo standardan repertoar na solidnom? Prvo bi bilo neprihvatljivo za našu sređinu oja ipak ima pravo da diktira politiKu prema svojim potrebama. Drugo bi značilo nepravednu degradaciju talentovanih i predanih umetnika kakvih ı Beogradskoj operi ima. Problem, ovako postavljen — a svakako da je postavljen, i na mompetentn.ji način, u samoj Operi — UKazuic na Kompromis ao jedinu moguć nost. Sporno ie samo —o KakKaV.

Axo lje ova sezoma bila manje uspešna od nekih ranijih, to ne mora značiti đa ie linija uspeha prekinuta. AKo je „Kockar“ bio, u negu ruku, promašaj, slično je mišljenje (pre premijere!) Uu svoje vreme moglo da vlada i O „Don Kihotu“, možda najveco predstavi Beogradsge opere, utoliko većoj što je ostvarena na Te lativno tangom muzičnom tKIiVU, IsgKustva se awumuliraju.

Nama se čini da bi ipak {ront trebalo proširiti. Iduća sezona biće, htelo se to ili ne, u izVes"

\ ; nom smislu pod senkom Edinbur ga. Može se imati poverenja u Beogradski ansambl da pronađe najbolji način da nas najbolje Tč prezentuje. A nezavisno od toga ostaje potreba da se posveti sve više svojoj najvemijoi publici, nč da bi joi činila ustupke u pogle du stila i načina, već da bi joJ omiljen repertoar donela u No” vom. još privlačnijem ruhu. a wvom moji odgovara | buđuć0j, potencijalnoj, · „stalnoi pubjic među mladima, čiji su ukusi {oTmirani u naše vreme i pod novim

uticajima. , Božidar BOŽOVIĆ