Književne novine

U KORAK SA NOVIM ZVUČNIM STRUKTURAMA

(Na Međanarodnom: bijenalu savremene muzike u Zagrebu)

ı Duže vremena pripremana i više puta najavlivana u dnevnoj štampi, međunarodna smotra savremene muzikc i SaVrcCmenog shvatanja muzike održana je u Zagrebu od 17. do 24. maja u znagKu prilično široke zainteresovanosti domaćih jugoslovenskih womvozitora (za KOjima se uvek vuče i tanjušna, slabašna nit muzičkih recenzena ta i muzičkih bisaca), ali — da go vorimo jasno i otvoreno o činjeničnom stanju stvari — pod be= legom primetno pa čak i upadlitvo slabe lokalne (terenske) za stuplienosti tojest prisutnosti za grebačgxe slušalačKe publike, one moja po dubowim korenima tra dicije muzičkog života u našoj zemlji predstavlia jednu od najsolidnijih inajstabilnijih društve nih baza velikovaroškog kKultivi ranja | lučene i međunarodnim, svečovečanskim duhovnim preogKumpacijama ogRrenute muzike. Kada se ima u vidu prisustvo znatnog broja muzičara iz ostalih gKulturnih centara našezemlje i nešto manjeg broja inostranih (ponajviše nemačkih, preciznije: zapadno-nemačkih) muzičkih stru čnjaka i dopisnika raznih listova i muzičkih lustanovana ovoj inter nacionalnoj muzičoi smotri u Zagrebu, i ako pomenemo da su ne samo popodnevna predavanja na Narodnom sveučilištu grada Zagreba nego i na Večernie Koncertne priredbe u dvorani „Istre“ grupno dovođena deca pubertetskog ı pretpubertetskog uzrasta (u Koju publiku, naravno, ne uračumavamo spontani odziv srednješKolske i studentske „zagrebačxe omladine), onda moramo reći — sa Žaljenjem ili bez žaljenja, ier je za samu objegtivnu stvar muzike tai verbalno subjektivni, deklarativn: anemws sasvim lišen svaKOE značaja — da se i priliRom ovog prvog međunarodnog susreta potvrdila ulturno-istorijski nepobitna činjenica postepe nog odumiranja koncertne forme muziciranja i rasnrostranjivanja (publiciranja) muzičke umetnosti u današniem, na svima područjima delatnosti i međuljudsmogE womuniciranja tehnički VisoKO razvijenom svetu, Radiofonija, a uz nju (uzimaniući, prirodno i normalno, u Toslednie vreme sve više maha) i televizija, omogućčile su zvučni ulazak sVakKC pa i stodvadesetoglave muzičKoizvođače egipe u majušne ođaie savremeno8, wrajnje racionaliziranog stambenog prostora čoVe Rovog; pa Kako su neke (ili moždai sve) muzičke i konferansijer ske seanse MuzičKog bijenala u Zagrebu ili radiofonskim i televiziijskim putem prenošene izvan dvorana u kojima su održavane, ili su snimliene na magnetofonskim trakama, sa Kojih će Kasnije, možda i u više repeticija, biti dostavljene veoma širokom slušalačkKom Krugu (što muzička publika uostalom zna i očekuje), mi nigaKko ne bismo smeli upasti u grešku da društvenu POojavu slabog i sve slabijeg posećivanja Koncertnih dvorana od strane liudni kojima su ti KoDncerti namenjeni proglasimo sim ptomom postepenoš odumiranja društvenog smisla za muziku.

· Estetska shvatanja uloge, fun

cije, smisla, vrednosti i mogučeg značaja muzičke umetnosti u današnjem svetu veoma su različita i prilično oštro podeljena, danas, u wrugu samih muzičara, dagle u mrugu onih Koji su „ličnim stvaralačkim „ili muz CKOizvođačKkim radom: zainteresoVani za prosperitet i opstanak muziRe Ovog ili onog tipa, stila. je zika, načina izražavanja, pravca i same tehnike proizvođemja zvučnih fenomena, pa ie zato sa” svim razumljivo (iako. na raju wrajeva, pomalo i smešno), što na zagrebačkoi smotri saVreme'nme muzike, Kako ono Kod has

tako i one u ostalom prosvećenom, civilizovanom svetu, nisu bili prisutni uglavnom baš oni domaći muzičari Roji u Nnovim izražajmim sredstvima ove umetnosti Pl prost.je rečeno, u izražajnim sredstvima jedne moguće buduće umetnosti zvukova( koju pomenuti ne žele priznati za muziku) — Vide nekakvog strašnag opasnog i UništilaČKog, antiumetničKog bauga. Ne verujem, međutim, da je pomenuta oštra podelienost među muzičarima tradicionalisti;ma i muzičarima novatorima isto ta Ro jaga među ljudima bez ikanvih estetskih predubeđenja i predrasuda, dakle baš među slušao cima muzike, a pogotovu među onima Kojiće kroz neKoliko godina teg biti pravi muzički slušaoci. I Rada sam mapred alipostro firao dovođenje đecena priredbe prvog zagrebačkog bijenala, ja sam u stvari pomenuo jedam sreć ni nesporazum između organizaclonih fagtora ove smotre( Koji su po svoj prilici želeli vidljiv, opaziv, spoljašni efekt široke za interesovanosti ljudi za savremenu muziku) i predstavnika sasvim mladih generacija, Koje

sa iskrenom aodvratnošću Štokhauzenove „Kontagte za Klavir, udaraljge i elektronske zvukove“, gRao simbolc možda baš i nadmenc glorifikacije snaga osvajačKe rat

ne najezde i agresije (na Kon-

certnom matine-u 22. V) i prihvatajući sa ozarenim zadovoljstvom tihu nirvanu gKozmički

fluidnih i eteričnih zvučnih palpitacija sa magnetofonskog snim Ka jedne druge i sasvim drugačije elegtronmske kompozicije istog stvaraoca, Koju je on prikazao na raju svog popodnevnog predavanja tog istog dana. Ali eto, već sama pojava mogućnosti raznovrsnog estetsKog opredeljivanja prema raznim pojedinačnim ostvarenjima ·cleKtronske „muzike“ jasno svedoči o moguć nosti doživljavanja eleKtronskih zvučnih „struktura Kao simbola duboxih i trajnih opšteljudsKih vrednosti. Jer, počev od trenutwa u Kojem slušalačKa svest po-

činje sve ove nove zvučne struk, ~

ture vezivati ascijativnim proce sima „uz daleke i neodređene slike sećanja na duboke i značajne doživljaje iz same Životne stvarnosti, od trenutka u KOiem slušalac tih novih zvučnih

oranz russia OVK SUN unum —————

SLAVKO ŠOHAJ: DVE ŽENE

K_C= IT O PNI ——=——

poseduju sve normalne ljudske auditivne uslove za navikavanje ne samo na neobični, novi, svoievrsno RompleRsni i bogati zvuk bilo konkretne bilo eleKtronske muzike negoi sveži, živi, duhovno elastični smisao za uop štavanje upravo liudsKog mogu ćeg unutarnjeg Karaktera i zna-

čenia tog zvuka, Za otgrivanje njegove „sKrivene potencijalne simbolige, za Uuočavanje jednog

upravo ljudskog smisla i sadrža ja u „jeretičkom, artificijelnom, čudesno uzbudlivom ZVUKU KOm

wretnih i eleKtronsKoh zvučnih strugtura.

Nije ovim rečeno da su sve „muzičke wompoziciie" (nazovi-~

mo ih bolie zvučnim strukturama šumova, praskov3a, grmljavine, KrKljanja, Klopotanja, pištanja, nekog fantasmagoričnog jecanja ili cijuganja nekog transparentnog brujanja ili glacijalnog i+reperenja iz eleptronskih generatora) — našle usrdnog od ziva u estetsKomr senzibilitetu heterogenog zagrebačkog bijenal skog auditorijuma. Naprotiv, bilo je odbojnog reagovanja, do užasavania i. gađenia; a pisac ovih redova, imao je istog dana antipodne dđoživliaie od muzike iednog istog autora, odbijajući

| VINJETE U OVOM BROJU

- IZRADIO BRANKO

· OMČIKUS

struktura počinje u niima i iza njih raspoznavati nove simbole starih i trajnih, „večnih“ ljudskih istina, od tog trenutka SVC te nove strukture, Kao specifično i Kvalitativno izmenjene. auditivno opazive zvučne slige postaju umetničke slike, dakle izražajna sredstva jedne izmenjene i nove muzike, no muz:-

Re — bez znaga navoda oko te smislom i sadržajem ispunjene reči.

Stajući ravnopravno "uz bok značajne i duboko sadržajne tradicionalne tonmalne i modđalne muzičke umetnosti (čijim je negwoligim ·'svetlim primerima pret poslednieg „Večera ovog zagrebačxog festivala trijumfalno zablistao pariski gudači Kvartet „Parenen“, sa čijim su izvrsno odabranim. ostvarenimma duboko impresivno blesnule izvođače majstorije Zagrebačnog gudačkog Kgvarteta ili wlaviristička Vir tuoznost Ivone Lorio iz Pariza) dodeafona ili seriialna, kongret na i elewtronska muzika na o vom festivalu, možda baš sa kompozicijama trojice .poljsKih stvaralaca (SerocRog, GurecgRog i Pendereckog) na čelu. potvrdile su svoje puno pravo na opstanak upravo svojom moći da buđu dirljive, uzbudljive i potresne. što će reći, snagom da deluju na svest slušalaca jednom sDpecifično „novom semantičnošću svojih osobenih struktura.

A ta pouka sa prvog Međunarodnog bijenala savremene muzike u. Zagrebu poslužiće | Kao potpora i podršxa onim našim swompozitorima Koji su na nove puteve .već zakoračili, pao ohrabrenje onima Koji izražavaju tim novim zvučnim sredstvima istin ski gravitiraju.

Pavle STEPANOVIĆ

AA ZZK2

7 4

ZA 07

ZALJIII

7 A

7 4

7750

ŠŠ!

”

7 ZA

AAA

77 A

7707

Velimir, LUKIĆ

Lica: Medeja

Jason

Kreont

'Bigej

Dadilja,

Hor korintskih devojaka Hor atinskih građana

Prvi Čin {(MBDEJIN DVOR, SUTON) MERDEJA:

šta misliš, Dađo, kako da osvetim se Nevemom Jasonu? Tom prokletom mužu Coveku oholom, kome je slava pomračila mozak. On što više ništa ne vidi Zbog ambicije Čudovišne, i zaboravlja ljubav, decu, brak '. Sve sveto i neprocenjivo, radi sticanja nekih

Smešnih počasti ko što je kraljevim zetom se zvati.

DADILJA:

Poslušaj me Gospo, obuzdđaj sada bes prvorodni Kada usahne, kada prođu dani, nedelje, godine Od časa kako za svadbu Jasonovu saznasmo Tada će sve drukčije biti. I ako bogovi Budu milostivi i Jasonovu Nepouzdđanu ćuđ ne promene, imaćeš svoga muža Opet pokraj sebe, kao da vratio se s putovanja dalekog.

MEDEJA:

Ala ti mudruješ! Tako lucidan može biti

Samo onaj kome se sečivo ni traga. stopala

Dotaklo nije. Ali budi mudra, tiha i dostojanstvena

Kada te prži bol. I poniženje,

Gore nego i sam Ad, razdire. Lomi. I O nesreće

Ljigavu treska hrid. Tad reči O buđućnosti j

izreci.

DADILJA:

Ali Gospo, već danima me guši nešto

Kada saznah za svadbu neočekivanu. Osećam kako mi se u grudima oganj taloži, te bih prosto Srž ispila bestidnici što za oženjenog, muža Polazi. Ali gnev nam je nemoćan.

Ona: ćerka je kralja, razmažena, zaljubljena TI samim tim ko more svirepa. Ćutimo.

Od jedne da ne stvorimo mirijađu nesreća.

MEDEJA:

Šta nam još mogu učiniti?

DADILJA:

Mogu. Mogu. Mnogo nevolja novih, Gospo. NIBOR AKT ye OVA

Recimo. i fe DADILJA:

Čuh jutros da Kreontu donose razne glasove

O srdžbi tvojoj. Plaše ga čarolijama i tvojim Umom, što ume uvek osvetu da nađe i do Žrtve dođe putevima najskrovitijim.

On je plašljivac, to. znaš. Jasonu daje ćerku Zato što se plaši Jasonova gneva.

Tnače voleo bi on da je za kralja nekog uda I sklopi savez, proširi zemlju, pritegne vlast. T zato te reči on ozbiljno prima. Oprezan kao Večernje nebo možda će prvi početi da napada Kako bi sebe odbranio i kćer

T Jasona još više privezao.

MEDEJA:

Boginjo da li vidiš ovo? Da li postojiš Uopšte, uobražena boginjo što čuvaš brak? Tli su te Heleni izmislili da postojiš

Samo kao ukras, kao vazna korintska

Kao čempres, i razne detinjarije

S kojima svoj život izmišljaju. ·

Dok živeh u svojoj zemlji

Među varvarima, za tebe boginjo,

Nisam znala, ali znadoh brakove večne i

božanske.

DADILJA' Ne prepiri se sa boginjom GOosšpo, možda je i ima

Pa će to biti još nesreća više kada čuje

Tvoje prekore. Od gore nesreće ne dolaze, već

i niču

Ovde, na zemlji, i njih se treba čuvati. MEDEJA:

Hiljade laži o mojim čarolijama se pronosi

O tome da sam magiji vična, i da, mogu Oživeti mrtvog, a živom oduzeti um i HROVOT,

· Al ono malo što se u trave razumem,

dovoljno je Da Jasonu pomrsi niti. Da li da mu naspem Od neke trave što mušku oduzima putenosšt Pa da kraj nove svoje supruge leži kao cvet Prelomljen preranom burom, da čupa pohotom

svoje

Uzbuđene mišice, remene otkida mesa, val očekujući

Tzgubljene muškosti. Ili da ga zajedno sa . nevestom

Zauvek sigurnom predam Haronu? DADILJA:

Opet, o osveti misliš. Ne preteruj.

Zar vredi jedna preljuba besa iakvOog.

Pogledaj oko sebe, svuđa su pomirene žene helenske

MEDEJA: sa likom bahatim svojih muževa.

Ali mi varvari u jednoj ljubavi vaspitavani T samo za jednu ljubav učeni, ne možemo

. Loše primenjuju.

MEDEJA

primati, zato što je geslo ljudske odlike, koje OSRNIH

vi Divno objašnjavaju, A loše ostvaruju ai Divlja sam varvarska kao što Moji novi sugrađani vele i muž moj Jason Što o meni potajno misli. I ako me stid.

Zablude helenske Mi ne izgubismo

Dom

o običajima kada _ __Tazmišljam

Ljubavnim, ovđe u Heladđi što ih saznah

Ponos me prekrije ko besputni oblak, i ponosom osmehnuta

Zemljom se gordim svojom, tužne pevajući

pesme varvarske,

Obuzme zbog toga,

DADILJA:

Ne preteruj Gospo, na svetu nema ničeg Kada o tome gOovoTe. Znači i ljubav, brak filozofe Apsolutnog. Slušala sam DO trgovima mnoge T sve ostalo, promeni je sklono. Ako je to Priroda, sveta, zašto protiv prirođe roptati?

MEDEJA:

Oh, odvratni jeziče grčki, što posle gozbe

Perverzne, za pohotne zveri pogubne

T vina smolastog, što na sudbinu miriše

Vina sa Samosa, o životu i smrti

Neprekidno brbljaš ismevajući

Prirodu, nebo i božanstva, smrtnike, prijatelje i dragane.

Ds li da te zaspem otrovom k]

T da slušam kakvu ćeš u grčevima Samrtnim otkriti repliku duhovitu Trpezu đa nasmeješ oblapornu. Tdem Dado. Ostavi me samu S mojim ponorom Ti mi pomoći ne možeš Ti si Grkinja.

(MEDIJA ODLAZI)

DADILJA:

Neka ti Zevs pomogne, i nek ti Jasona U postelju vrati, al varvarski govoriš Gospo-tuđinko. (NAILAZI HOR) HOROVOĐA:

O počastima što za svadbu Jasomovu Kreont pripremi, kaži nam starice.

DADILJA:

Istina je.

HOROVOĐA: A postiđena Medeja šta o ženidbi svoga muža reče?

DADILJA:

Reče što. reče: · a HOR:

Pun je ovaj svet promena uzbudljivih

TI nelepih često. Pre ioš nedelju dana

Ložnica se orila Jasona i Medeje

Pomamnim strastima dvoje supružnika

Ko da je puna džinovskih jelena i košuta prečistih.

A danas?

Pustu Medeju gledamo kako usamljen“~t svoju

Sledi natmurena, ko školjka nožem grubim otvorena.

O neodređena žena, dopadliiva varvarka

Žig što joj ne ucrta nebo helensko.

DADILJA:

A vi nemojte devojke praznoglave

Što ceo dan se bez posla vijete

O bolu Medeje da pričate svima.

Najbolje ćutite, i ostavite je samu

Nek doživi, jadnica, do srži svoju nevolju.

HOR:

Tužna Medejo, kako da te iscelimo? Bogovima da prinosimo žrtve.

Pred Jasonom da padnemo na kolena TI u tvoju ložnicu ga povratimo.

HOROVOĐA:

Niko neće da shvati tvoj ponos

Jer reći će:varvarke to je primitivna šujeta.

Zar Jason samo njoj da pripada,

TI ne zasipa svojim plodonosnim semenom

I device grčke, kraljevske kćeri, što boginjama su

Istovetne.

HOR:

To surovo je biti varvarin i među

Helenima zaspati i ujutru među njima

Probuditi se. Reč: poverenje, nikad nećeš otkriti,

A drugu jednu: poniženje

Svakog ćeš dana ma glas čitati.

Moraš 'da si varvarin, makar i bio ko Atina muda,

U dušu ćeš svoju verovati varvarsku

I zgrožen prostotom u vrat će

Sjuriti otmeni mač, 1 to je varvarski.

Reći će Grci umesto pohvale na tvom pogrebu.

— Kraj prvog čina —

. O “

\IMPA - # beta ij\Z 7 A

_--.-_

•

KNJIŽEVNE NOVINE

Q-