Književne novine
=J BUOGARSKO IZDANSK& SRPSKIH NARODNIH PRIPOVEDAKA
"ovih je dana u Sofiji pušten u prodđaju zbornik srpskih narođnih pripovedaka pođ naslovom »Zlatoru. ni ovan«, Knjiga je izašla u 20 hiljađa primeraka, u izdanju izdavač. Tog: pređuzeća »Narodna mlađež, kao najnovija Knjiga eđicije »Narodne pripovetke celoga sveta« Sadrži tri deset devet pripovedaka izabranih iz Knjige M. Panića_Surepa »Odabrane narodne pripoveike« Zbornik je do._ Đro opremljen grafičkim ilustracija. ma, Karoja Rajha 1 prilozima u bo. ji bugarskog slikara Ivana Kirova. Prevođilac je Hristina Vasiljeva, ko ja je izvršila prevođ wredno i stva. ralački, Pogrešno je samo spomenu. to i u naslovu, i na nekoliko drugih mesta da su fo jugosiovenske, a ne isključivo srpske narodne pripovet_
*e. e
NOVE KNJIGE ' O ŠEKSPIROVIM SONETIMA
Neđavno su se u Engleskoj pojavi 1e Mnjige »Teme i varijacije u *Šek_ spirovim sonetima« DŽ. B. Lejšmana i »Mekspirovi suparnici« Roberta Hi fingsa. ı Jedna i druga Knjiga do. nose nove priloge proučavanju ni đo đanas nerešenog pitanja porekla Šel spirovih someta. „Lejšman prihvata mišljenje po kome su Šekspirovi 50 meti »ključ njegova srca« Po njego. vom mišljenju upravo u sonetima se može pročitati patnja, tuga, umo?, šaljenja samoga sebe, preživljavanja, koja su rezuliat nekakve lične dra.me, najverovatnije neke neprebolne ljubavi, On pokušava da dokaže da su mnogi Šekspirovi soneti samo da_ nal wremenu i »literarnom vežba. nju«, napisani u trađiciji preporoda,
Suđeći po pisanju kritičara »Sandi tajmsa«e, Konelija, mnogo spornija je Hitinjsova Knjiga Koja ima za cilj đa rasvetli pojavu pesnika Šekspi. rovog suparnjka, čije se ime spomimje w sonetima. Hitings misli da je Teč o intrigantu._stihoklepcu Koji se kretao u društvima hercoga od E. seksa. iz loze Markhem. Recenzent o tome pitanju ima dve teorije. Šekspir i taj pesnik su se gložili oko hercogove naklonosti, po prvoj a po drugoj Bekspirovska strofa »o gordo nađuvenom jeđru njegovog velikog stiha« je najčistija ironija, a s0net, izražava najpunije preziranje profesionalnog suparnika. Hitingsova Wnjiga, piše nedeljnik, puna je vrlo interesantnih podataka i detalja 'koji ocrtavaju literarne naravi šekspi. rovske epohe ali »nedovoljino argu. mentovana knjiga«.
DELA FHEIDRIHA DIRENMATA. NA FILMU
WU poslednje vreme dela Fridriha. Direnmata redom „se prenose na film. Od njegovog Kriminalnog TG. mana koji je i pravljen kao scena. rio, »Obećanja«, sada ie Kaslo Vajđa napravio film, Takođe je i »Poseta stare dame« prenesena na film. »Brak gospodina, Misisipija« prika. zan je na XI berimskom {filmskom Testivalu gde je postigao lep uspeh.
ŠTAMPANA PREDAVANJA IMANUELA KANTA
Skoro neverovatno zvuči, ali je i_ stinito, đa je veliki nemažki filozof Imanuel Kant umeo da bude zaba-
KNJIŽEVNE NOVINE
LIST ZA KNJIŽEVNOST, UMETNOST ] DRUŠTVENA PITANJA
Redđakcloni odbor: Miloš L Bandić, đr Milan Damnjanović, Zoran Gluš'Čević, Slavko Janevski, V=limir Lukić, Slavko Mihalić, Vlađimir Petrić, Izet Sarajlić, Vladimir Stamenković, Pavle Stefanović, Dragoslav Stojanović-Sip
- Direktor i odgovorni urednik: TANASIJE MLADENOVIĆ Urednik: PREDRAG PALAVESTRA
Sekretar redakcije: BOGDAN A. POPOVIC
List Izdaje Novinsko-izda> vačko pređuzeće »Književne novinea«, Beograd, Fran= cuska 7. Ređakcija: Francuska “7, tel. 21-000, tekući
račun: 101-20-1-208 Tist izlazi svakog drugog petka. Pojeđini broj Din, 30. Godišnja pretplata Din. 600, polugodišnja Din. 300, za inostranstvo dvostruko.
Tehničko-umetnička
oprema:
DRAGOMIR DIMITRITEVIĆ" Štampa •»GLAS• Beograd, | Vlajkovićeva 8.
eee0000000000090D
~ eeo006090e0000000000G0000000000000 esee9eoeo0900000
van. To je onaj „Kant koji je od 1756. gođine u Kenigsbergu, kao dete BVOg Vremena, držao pređavanja iz geografije, etnologije i zoologije, 5 osećanjem jskusnog feljtoniste EKu-
gen Skaza Vajs je za izdavačku Ku. ću Majmeran u Minhenu pripremio izbor iz ovih pređavanja, a izdavač ga je duhovitim komentarom propratio. Tako je čitaocima pružema prilika đa mnogopoštovanog filozofa, na čije „delo se sa strahopoštova„njem gleda, sagledaju i 5a OVC 5asvim neobične sirane.
MONOGRAFIJA o ORSONU VELSU
Wu izđanju Gugenhajmove zadužbine, Muzeja mođerne umetnosti, pojavila se u Njujorku pre izvesnom vremena monografija »Film Orsona Velsa« čiji je autor Piter Bogdano. vić, sin akađemskog slikara Borisla_ va Bogdanovića, Ova monografija obrađuje sva ostvarenja Orsona Vel. sa, jedne od nmajmarkantnijih i naj značajnijih ličnosti ne samo u savre menom filmu nego i u istoriji naj mlađe umetnosti, i pruža potpunu i zaokrugljenu sliku njegovog dela.
Piter Bogdanović nastoji da doka že da svi Velsovi filmovi čine jedin stvenu celinu i nose karakteristična obeležja Roja odmah izvesno otkriva ju stvaraoca. »Nikad se ne postavlja pitanje ko može biti režiser, ne samo zbog poetične, ali tamno obojene nobrazilje umetikove, ZDbOgS oseća. nja mističnog širenja, zla, . tehničke ingenioznosti i originalnosti, dija_ loga punog značenja i duha, ili. mo žda, zbog pojave samog Velsa kao glumca, već zbog teme kojom je čitavo njegovo delo okupljeno. Ta te. ma je: Čovek kao tragična Žrtva sukoba SVOE osećanja „moralno. sti i sopstvene mračne prirode.
'Jenat. Italo
| \ FRANS OBSERVER O ITALIJAN-
SROJ SAVREMENOJ KNJIŽEVNOSTI
Wiože Sazera piše u Jednom od no vijih brojeva ovog' lista da se Iia„ lija može ponositi bogatim stvarala.. Štvom na visokom nivou u okviru li.. terarnog života Evrope u toku po. slednjih 16 gođina.
U Italiji se dve literarne struje taWkmiče: severna i južna, Pisci sever_ ne Skole stvorili su nesumnjivo više, mađa su značajna dela đali i ovi drugi. Jedna od istaknutih inđivi. dualnosti severne škole — po autoYu članka — je Đorđio Basani čije su dve knjige novela neđavno poja vile. Svi Kritičari se o Basaniju po hvalno izražavaju i cene njegov taKalvino je originalan talenat i odličan stilista. Njegov stil podseća na odličnog movelistu pro. šlog veka Nievora (Nievora). Karlo NKasola, koga pisac članka poredi sa. Gijuom, je treći pripadnik severne škole, Majstor opisa i finih senčenja čije delo »II taglio di boSsco« se Spo minje Kao najbolja novela koja se od rata u Italiji pojavila. Roman »Fa usto e Anna« kojim obrađuje doba pokreta otpora postigao je, takođe, velik · uspeh. O:
Najtalentovaniji predstavnici mla_ de generacije su: Otiri, Dabi i Silvio Mikeli, Pjero Kalefi zbija svoje do. življalje iz đeportacije u roman KOji pruža znatno više nego što se to očekuje od reporterskih romana.
Pisac članka spominje i dva pesni. ka kao dostojne predstavnike itailjanske lirike: Franka PFortinija i Pi-
era Paola Pazolinija.
RAZGOVOR SA „ŠEJLOM DELANI
U razgovoru sa dopisnikom »Deili vorkera« dvadđesetđvogođišnja dram. ska spisateljica 8. Delani, koja je pOmznata naročito po drami »Ukus međa«, iznela je neke svoje poglede na savre menu dramaturgiju, pozorište i sVOje mišljenje o wadacima dramskih pisaca. »Hoću da buđem pošten pisac«, rekla je između ostalog Delani, a biti pošten pisac po njenom mi. šijenju ne znači izbegavati život »već pisati onako kako csećaš i opisiva-
. ~
ti ono što vidiša, Ljuđi su danas in. formisani o svemu bolje nego ikad, nastavlja, oni imaju savest i svest. Sve veći broj ljuđi se pridružuje onima koji hoće da wnište nejedna. kost i strah, koji danas razdiru svet, Eto, zbog toga se piščevo skrivanje od života odmah zapazi. Mi možemo, ako hoćemo đa buđemo pošteni u svojim očima, đa bežimo ođ Života, stoga što je pozorište namenjeno šiYokim masama i ono ne može da ignoriše ni preživljavanja. ljudi, ni situacije u kojoj oni dolaze« Do sada su gledaoci, po njenim rečima, smatrani posrednim stvarima, što je učinilo da se oni tako i osećaju i da buđu primorani da se zađovoljavaju salonskim Komeđijama, jevtinim far sama i pozorišnim komadima »žestokih osećanja«, koji nisu imali ničeg zajedničkog s realnošću života. »Pis ci kao što je Nouel Kauard, nastavl1ja ona, neće da shvate đa savreme. na umetnost nije samo za izabrane, već da ona teži đa stvori pozorište ili bilo Moji vidđ umetnosti za Što veći broj ljuđi, A. ovi djudi više vole đa ignorišu tri četvrtine savre„menog društva, Prema tome, zaklju čila je najmlađa engleska dramska spisateljica, naši pozorišni „Kkomadi moraju ne samo da zabave ljude ne go i da ih nateraju da se zamisle,
ROMAN O RADNIĆKOJ KLASI KERALE
Novi roman malajalskog Književni ka K, Damodarana »Padmati« štam. pan u prevođu na hinđi đelijskom dijalektu pođ naslovom »Ašok prakašan grah«, posvećen je životu rad ničke klase MKerale, jedne od najživopisnijih oblasti Južne Inđije. Ro._ man se pojavio u seriji koja je poMWrenuta radi »upoznavanja inđijskog naroda sa životom i mislima, 6& tradicijama, umetnošću i literaturom na rođa Koji žive u raznim Krajevima Mnđije«. Rađnja romana ž8yzbiva se 1946—47, wu vreme kada se u ovoj Oblasti rađaju Kapitalizam i radnič_
ka Klasa, Po mišljenju recenzenta neđeljnika »Nju ejđže, Ram Bilas
Sarme, najubedljivije zvuče stranice na kojima se otkriva lik glavnog junaka, radnika Kasavana. »On posta. je istinski revolucionar ne samo u politici već i u oblasti socijalnog: pre poroda — kaže Mritičar.
m o a i
SA V REMEN A BASN A
PARISKA · POZORISTA U NOVO? SEZONI -
BERTOLT BREH'"T
/
Početkom septembra većina. pariskih pozorišta otvorila je svoja vrata, I ove godine Bertolt Breht zaokupio je pažnju pariskih pozorišnih
stvaralaca, Vije kolombije i Teatar na Jelisejskim poljima — predviđaju premijere Brehtova komada »Vojnik Svej u drugom svetskom ratu«. Osim io. ga pozorište Studio na Jelisejskim premijeru Breh
Tako dva pozorišta
poljima predviđa i
BRENDAN BEHAN
POMAMA U CARSTVU PTICA
Svaka sličnost sa Živima ili
mrtvima samo je Slučajna.
Ptice liče na ljude kao što ljudi liče na druge životinje. Ali, ptice umeju da pevaju i u njihovom pevanju uživaju ljudi. Poneki od ljudi takođe umeju da pevaju i ako to čine dobro onda se kaže da pevaju kao slavuji. No, islo se tako za ponekog od ljudi kaže da zavija kab hijena. Ljudi su, znači, bar me pevanju upućeni da streme ka pticama. One svojim, pevanjeni ispunjavaju ljude radošću i za” dovoljstvom. Oduvek se znalo koje ptice lepo pevaju, a kojima {aj dar nije dat. Znali su to ljudi, znale su to ptice. Tako su se i ophodile u svome carstvu. Između zemlje i nebeskoSš svođa ima toliko promena da ništa ne može da ostane večno. Iznenada je došlo do pomame u carstvu ptica što je više uzbudilo ljude nego Krilatice. Verovatno zato što je u hramu ptica na oltaru bilo zabeleženb: „Obožavai Vreme, vno sve dovedđe u red!“ Ali, ptice su počele da se ugledaju na ljude, pa s% zbog toga u svojoj pomami Zaboravile na Vreme. U stvari, svemu je uzrok to što su Domamu u carstvu ptica prouzrokovali sami ljuđi okićeni ptičijim perjem. Oni su pokušali ds
uvedu novi red među ptice i da .
ih kategorišu po njihovim pevačkim sposobnostima. Da bi to postigli objavili su takmičenje. Pošto je to bilo nešto novo među pticama, ljudi su doneli Ze” maljske zakone zbog čega je i nastala čitava zbrka. Pre no što su se ptice snašle zakoni su bili prihvaćeni i proglašeni kao jedino važeći za sve ptice. U carstvu ptica počelo je takmaičenje koje se izrodilo u pomamu. Mnoge ptice koje je priroda obdarila lepim glasom nisu he le da se povinuju zakonima i pravilima. No, ubrzo su ota12 same, pošto su se Svi njihovi sugrađani podelili u dva; jat. - Najstrašnije je bilo što” Su. najzad i ptice sa prirodno obdarenim glasom, izbezumljene p:'-
da izvijaju cvrkutom, jer im je to garantovalo uspeh u takmičenju. Ili su samo zadržale ma=– sku doslednosti a u stvari Su se poistovetile sa ovim ·ili, Onih jatom. „Mislile su: „što da „tako ne činimo kad to pali i vodi Uuspehu i slavi. Onim pticama koje ne razlikuju pevanje od kreštanja bilo je i onako svejedno. A one koje su imale u sebi 15konski, unutarnji nagon: za Devanjem ubrzo su počele da pate, čak i da poleću sa najviših stena i da na najvećoj Visi prestanu da mašu krilima. Najbolje su prošle lukave ptice, jer su iskoristile pomamu i svađu ji&ta, Sposobne da još nezrelim glasom oponašaju sva pevanja, počeše da cvrkuću ona
ko kako se to jednom ili drugom jatu sviđa. Odmah su bile prihvaćene, vođe ih uzneše a visine i pustiše da Kkrešte iz sveg glasa, tvrdeći da takvom načinu pevanja freba svi da še dive i da ga slede. Budući toliko hvaljene one se osiliše ue prestajući da deru svoja nejaka grla, da se šepure perjem, sve dok ne posustaše i perje svoje- poabaše. Tada se tek otkrilo, ali se odmah i sakrilo, da ispod perja crvene ljudski 0Oobrazi. I oni koji su bili određeni da ocenjuju pevanje ptica uklopiše se u pomamu, jer su bili oviad šćeni kao preistavnici jednog ili drugog jata. Zato su se sta! no svađali i isticali svoje kain-
didđate: Hije preostalo ništa dru go nego da se nadglasavaju. Ipak ustanoviše da još uvek ima ptića koje se nisu privolele ni jednom jatu. Njima boslaše ptice-kurire. sa porukama đa moraju da se opredele i da
ne mogu da ostanu po strani.
Uz te poruke su slani i detaljni prospekti sa objašnjenjima šta sve pruža određeno jato svojim sledbenicima. Mučene dilemom u koju su dovedene, ptice koje su umele da pevaju jedino svojim glasom, još više zaćutaše i počeše da pevaju samo noću kada ih je retko ko mogao da čuje.
Sve bi to možda tako potrajalo ko zna koliko dugo da odjednom u ptičijem carstvu dan
\
ARŠIL GORKI: SLIKA IZ KSORKOMA
mamom. stisnule grlo i počele i a app uu nE IL II u„_„A_AALAA„„IAAJAIAR uan niJimuIIE n, an gruu•„yuruuuun umu ur u ur ruuuiunuuunı if: IuiIm IEIr IR IrIKKAKECIEKCK | : i :
tove »Džungle gradoya«, sa Loranom Terzijefom u glavnoj ulozi, Međw mutore čija će se dela igrati na vi, še pariskih scena spađa i Pol Klo„ đel, Poređ njegove drame »Oglas' za, Mariju«, koja se prikazuje kao ve„ priza i Ove Sezone, Teatar Vije Ko. lombije priprema premijeru njego. vog komada »Talac«, Isto pozorište takođe priprema i premijeru drame »Romul Veliki« od Friđriha Direnma, ta, autora koji je našoj publici po. znat po drami »Pošeta stare đame«. U pozorištu »Sara Bernar već je prikazana premijera Retigenovog ko mada »Laurens od Arabije«, dok Te atar de la renesans priprema premi jeru »Luizijane« ođ Marsela Emea, Pozorište »Pale rojal« priprema pre. mijeru Rusenove »Nevaljalice«, a pozorište »Ambižu« staviće na svoj repertoar, početkom novembra, komad Armana Salakrun »Bulevar Diran«. — Među reprizama ove Sezone i da lje figuriraju »Zamak u Švedskojae od pFransoaze Sagan (u pozorištu »Atelje«a) i Čehovljev »Galeba«a (Tealar mođern). •
POSLEDNJA REČ DRAMSKOG PISCA
Neđavno je u Frankfurtu. na Majni održana premijera đrame Hansa He. nija Jaana »Prašnjava duga« To je poslednja drama velikog dramskog pisca, književnika, borea protiv militarizma i atomskog naoružanja, ko ja je u njegovom arhivu pronađena posle njegove smrti. zasluga za nje no pojavljivanje na sceni, prema pi sanju neđeljnika »Forverts« pripađa poznatom nemačkom ređitelju Ervinu Piskatoru. Drama postavlja vrlo delikatno pitanje odnosa atomskog naučnika prema svome rađu i nje govim produktima i na primeru jed_ nog humanistički raspoloženog nauč nika pokazuje težinu konflikta izme đu naučnikove dužnosti i njegove 5A, vesti. Neđeljnik »Dojče Vvohe« piše da je dJaan u svojoj posleđnjoj dra mi »Stavio pod znak pitanja sve moral i dužnost, savest i ljubav, bilo Rkhakvu ljuđsku odgovornost, bilo kakvu promišljenost i bilo kakvo po da prirođa koju je čovek probudio zađaje odgovarajući udarac. Duga, koja odđvajkada simbolizira svetiu nadu za heroinu drame, Žanu, ženu atomskog naučnika, postaje simbol rađioaktivne smrti: »Svi mi živimo pod prašniavom đdugom« iuzvikuje
ona. e
ISPRAVKA
U prošlom broju učimjena je om ška: Izostavljeno je ime Ljubimka Šošanića čije su sve viniete izuzev onih na 2. i 3. strani.
|H DRGMLINOJ
Vladimir PETRIĆ
ne postade noć, a noć „sec izvitoperi u dan. Danju sec kreštalo, a noću pevalo, Nastade još veća pomama, jer su bili poremećčeni zakoni, prirode. Svi 5Uu postali utučeni po danu, sern svraka koje su se šepurile okićene slavujevim perjem. a no” Ću su svi bdeli i osluškivali ne bi li čuli istinsku pesmu. er ptice bez prave pesme ne mo gu da žive. Napokon se setiše natpisa na oltaru svoga hrama, i pozvaše Vreme da stvari dove de u red. Mnogi sč usproliviše toj odluci, ali Vreme, kad se jednom na njega pomisli, necizostavno dođe. . Tako se u carsivu ptica po” javilo Vreme kao vrhovni i be” oporecivi sudija da kaže SVOju reč o pomami koja je pore mefila život piica. Sve su ptce morale da se okupe, sva jata i svi koji nose perie, jer nisu imali kuda da pobegnu pošto je Vreme bilo sve natkrililo. Ono je najpre/ukorilo ptice što su se isuviše ugledale na ljude kao što su se oni ugledali naša druge životinje koje ne poznaju i ne vole pesmu. Pticama je reče Vreme — zato i dat glas da njime opijaju ljuđe i da ih uzdižu sebi, na visine, a nika” ko da ptice, podstaknute ljudima, počnu da oponašaju zavijanje hijena. Svima je, odjednur. sve postalo jasno. Jedino su pti ce počele da žale što Vremc
nije ranije došlo da ih spasč pomame,. Ja uvek dođem odgovori mirno Vreme — ali ie najveća mudrost postupati on3” ko kao da sam ja uvek prisutno u celini, a ne samo delićem svojim koji obuhvata ljudski ili ptičiji život.
U carstvu ptica se opet začu” la blažena pesma. Slavuji 5d cvrkutali na uživanje ljudi, #8 svrake su odletele da zoblju ž!” na po pokošenim livadama 54 kojih je Vreme uklonilo strašila. Da bi mir bar malo duže potrajao, jer je Vreme imalo i
drugih poslova, a ne samo da se bavi pticama.
—