Književne novine

ročit slučaj — pogled koji javi: su., Eshil, Sofokle, Euripid“.

Prevela

i N AU “A Mazalia FINCI

spremniji da to učini, možda, đa priroda deluje na osnovu neumoljivih zakona potrebe, ravnođušna prema ljudskom uverenju da je čoyeh neki nma-

ukoliko deli naučni pogled

i je doveo do toga da Vajihed iz„očevi-poklonici naučne jmaginacije kakva

je danas

Druga pesnikova poteškoća je tehničke prirode, i na= glašena je u onom odlomku iz Vordsvortovog predgovora. Ako on pokuša da upotrebi kao metaforu „naiđalja otWerics hemičara, botaničara ili mineraloga“, kao što su pesnici ć,nili 1950. godine, biće izložen opasnosti đa padne u plitxo mudrovanje. Dok konstrukcije moderne tehnologije ne pcostanu naturalizovani predmeti seoskog i gradskog poajzaža&, vrlo ih je teško asimilovati u pesmu, jer njima nedostaje konotacija — nedostaje im, tako da kažem, ona đubina {ia, akumulisana dugim periodima čulnog i emocionalnog obra-

ćanja, u kome poezija može da

širi koremje. Mesumnjivo

mnogo je verovatnije da će pesma u kojoj se izvodi neka analogiia sa mašinom sa unutrašnjim gsa&gorevaniem snopštiti nešto običnom čitaocu nego pesma koja se koristi metaforom atomske fisjje. Ali pesnici moraju 'još dugo znostiajati za tehnolozima skupljajući njihove pabirke i značenja, Kad je u pitanju naučna teorija problem je još nezgzodniji, Poezija u celini zahteva čvrstu osnovu ideja sa koje bi .g=

gla da uzleti: danas međutim, a n

aročito u svevažnom pniju

fizike, izgleda kao da postoji neprestano modifikovanje i

prilagođavanje naučnih teorija. Da naučne ideje mogu da

se asimiluju u pesničko

znanje pokazuiu pesme Edvina Mjuira, Viljema Empsona,

Ketlin Rein i drugih savremenika.

Analogije sa naukom po-

kazale su se korisne i ınr književnoj kritici, Profesor Džordž Veli, na primer, u svojoj sjainoj Enjizi „Pesnički propes“

predlaže analogiju „sučeliavanja“

da bi ilustrovao nekoliko

stavova u odnosu na realnost pesnika, mistika, naučnika i prosečnog čoveka, Šerington je upotrebliavno termin „Su“

čeliavanje“ da bi opisao površinu sreću faze tečnog, čvrstog i gaso specijalne prilike za uzajamno đe

naše planete „gde se suvito“ i gde „se ulkazuiu išstvo“. Profesor Voli fraži

od nas da „zamislimo da se čovek i prirođa (ili „subjoli“

i „objekt“) sreću i grle jedno dru

„život, golo živlienie zbiva u tom sučeliavanji..,

čovek sreće i uobličava ,prirodw i

so u sučeliavpnju“: da se da ovde sam biva uobličem niom ..

Sve vrednosti iate se u sučeliavaniu i nisde drugde se ne

mogu n"ći. Piti „obuhvaćen“ tim

sučeliavaniem znači biti

„stvaran“, uplesti se u stvnrnost“. Cili pesnika je, nnmso-

veštava profesor Voli, da „oflrrije

.kako ie u sučeliavaniu“,

Ja ližno nalazim da ova parahola, za koiu nemam više vremena pa mogu da dam nien povržšem preeTeđ, ieste krninje

koristan način govorenia o poeziji.

„Realnost“ ie nepouzdana ·

reč; ali ranije ili Eesniie, raspravliajući o noliu i svrsi po= ezije, čovek ne može dan je izbepne, jer alto se pesnici ne bave istraživanjem „života, golog življenia“, u niegovoji najijsčoj snazi, omogućujući nam da osetimo RkbWkav je život,

onđn ja ne znam čemu oni teže, kožu značai

Niihov zađatak ie da pDo-

nniobičnijih Živofnmih zbivania; i tai znadanftak

bivn sve važniii kada se čovek i njiegova planefia gube u

fizičiroi beznpčninosfi nosuprot

ogromnim wdntionosfimn

prostora i vremena koje nauka otkriva. Kao što ie nednvno

kazao iednm mpisnec.

„nema takvoems nepromenliivne znkoma

koji kaže đa bi prizori koji se dečavaiun na mehurnm zvozdane pračine m jednom vrememskom {remutkw frebalo da

imaju neli bitni zmnčaj“, Alko ubedžfti u bifpu vredđnnst liudske

nas jedimo religiin može Đozornice, ponozijia i đruse

umetnosti. moru bar. da. nam ;pruže: osećnmje nioemogz znnčnia,

njene. važnosti; Poezija. dans može;"možda. najbolje dade" luie kao Morektiv i dopunam:maulhe. TOmd nem nmuka Meaže.pripnda neš sunčmmi sistem Holilo

da je galnksija MWofoi ogromnn dn sevneflnet potuiwći 80

000 kilnomoefa5ra u seknmndi,

trebn između 60.000 i 100000 podinn da bi prešla od jednos do druezom kvnia gpalnksiie, mi laici primpmo tu izipvu ali nnlezimo dn ie ona besmislenm — van moći shvatoenin srca ili duha, Mod npm navhn kaže da. liwdshPo biće sedrži „hi»-

lindu biliona bitnih delova, od

kojih svnki živi“ ili da

„ljudsko oko im» olho 137 miliona nosebnih .vidnih? elemenata raspoređenih ma površini refine“. nigmo nišfa manie parnlizovPni, intelektupino i emncionalno. Čovek je zaprepnšten oeromnostima i sićušnosf'ma kojo mu ie nnuka ra7= otkrila. One su zaista nezpmislive. Ali znr mooezija ne bi

mogla da bude mogu/ćni put za m imaginneiii? smižavnmia ka imangsi timo se Perzein, koii niie morao Gorgonu a dn ne buđe pretvorem

ihovo priblžavnanie n”šoj nativnom shvnmftanin? Seadirektno da gpledn strpšmi u kamen, a mogeono je da

gledn niemn «liku ođraženu na štitu koji mu je boginja mu>

drosti osudila.

Tzvesno, sl'ke sveta koje nauka pokozuie čoveku Moii u niemu živi. i slike sveta k»ii jie u niemu, pružaiu venma

zaprepašćuiuću pređu za pesnika

bi fužno kad se niieđan

da o nioi razmišlia. Bilo

pesnik ne bi našno da o tom misli

i daje imanginnftivni smisno. Bilo da pesnik naposda ove Vi-

sine i dubine, ili da dajie smisao

običnim stvnrima živofa,

poeziia ipak ukliučuie u sebe

nelm vrstu animizma, izvesnu

projiekciju sebe u 'takozvani „neživi“ svet. Ovn projekcija će nesumnjivo đobiti tananije, samosvesnije oblike.

| Crvena ruža kliče, .Ona ie blizu, ona je blizu

A bela ruža plače, .Zakasnila je”

— đaleko ie ođavđe do Eliotovog

romanfičnim pružaju nam zna 7 ) ) Vođiču u istoriju zemlie“ Ričard Kerington

piše:

ti od svojih polaznih mesta u Bredstavljaju mneodvojive procese, Sve one pre bnike znania, operišući sa jed različitim stepenima svesti“. kao o tehnici znania, pomo neodbraniive barijere izmeđ naš mođerni obr sti. Mi ćemo tnko pitanie kojim sam poč pesnik zna dasa je niegov dalieg otkrivania. „Postup.

„jer ruž

imadoše

TJ svom

e ! izgled cveća koje se posmatralo“. Ali Eliot sa. svojim sofistikovanim ružama | 'Tenison sa

”

nje o izvesnom staniu duha...

„Nauka, umetnost i religija, razvijajući se u nove bit-

azovni sistem neprestano nastoji da đe odgovoriti, ili radije izbaciti ono drugo eo — poezija, sredstvo ili cili? Svaki

duhu primitivnog čoveka, dsatavliaiu tenakom pravovalianošću na Alko o poeziji mislimo ovako, i ćemo da se sruše voštačke i u nauke i pooziie koie, avnj, UučvT-

a pesma i cili po sebi i sredstvo ati sa životom u duhu umetnosti“,

rekao je Volter Peiter. „Pnnči učiniti život nečim u čemu su sredstva i ciljevi poistovećeni“. -

(Odlomak iz eseja „Pesnikov put znanja“)

BBELESKA O PISCU: ripađao je, zajedno 5a RBipenđerom i Odnom,

nimljiviloj engleskoj pesničkoi grupi, Wniiževni preri ve grupe bili su '., 85. Fliot, Vilfriđd Oven ! Dž. M. Hop-

sesi!l Đej Luis D

najzn o

kins. Na Sebe leđa iii i poetske, veruje da

wečno frajanje. mo je imalo uticaja i ma MNhva

oslabio,

koju Mritičari nisu primali Kao profesor poezije na unive

iju predavanja i objavi sie Že za njega Je bistar kritičar,

Meikolm

KMivmli ka

zuman i neđogmatičan istražiyač.

Rođen wu Irskoj 27. aprila 1904,

ao nn pesnika revolucije, i političke su samo poezija i bajka osuđeni na

Posle rata mjcegov revolucionarni žar je

litet njegove poezije, onako blagonaklono kao ranije. rzitetu u Oksfordu održao je

o ih u knjizi „Poctska slika“ (1947) | jasan, ra-

Dr PEHIM BARJAKTAREVIC

Pregršt narodnih pesama iz bosanskog Skoplja (SANU, Beograd 1961, ;

Dr Pehbim Barjaktarević „saopštio je nekoliko marodnih pesama koje je wu“ detinjstvu čuo ođ svoje st&ramajke. To su balade koje obrađuju mmožze poznste muoflive naše Mlasične paročne poezije, Hako ove pesme memnju onu wvrednost koju maju pesme iz zbirki Wuka KMarađžića i Matice hrvatske, one po” seđuju mnmose karakteristike naše dobre nnrodne poezije, U prvom redu treDa istaći Mlasičmu jedmnostavnost, lizizam, toplinu, mimoću, izvršnu dilciju, To su elementi koji čine da ovu rukovet narodnih pe sama doživljavamo kao nešto prisno i drago, kao nešto neodoljivo vezano za nas, kao nešto što se prihvata i voli posle prvog susreta jer uvek ima draž otkrića, Izđavaču ovih pesama treba ođat! mnoga priznanja. On je svoj posao obavio doista besprekorno, Njegovo izdanje može da posluži kao primer kako treba obavljati naučne poslove ovakve vrste. Barjaktarević je propratio pesme svim potrebnim komentarima ı dao sya nužna objašnje“ nja. Naročito su zanimljive primeđ= be koje ukazuju ma sličnosti i razlike između ovih pesama u Karadžićevoj i Matičinoj zbirci, One često mogu da buđu Koristan podstical za mnoga zanimljiva i komparativna proučavanja „maše narodne poezije. Ne manje je Koristan istoriiski uvođ u kome je pisac rekao sve ono Što je imalo da se kaže o pesmama Koje se objavljuju. „Na kraju ipdan'a malazi se rečnik, tursib. ita!iamskih ;i ostalih manje poznatih reči, (P, P-ćb

ALBERTO MORAVIJA ~

Dosada ~

(„Otokar Keršovani“, Rijeka. 1961; preveo Berislav Lukić)

»Dosada je za me upravo neka YVrsta nedovoljne, neprimjenjene, krnje Sstvaynosti... Osiećaj „dosade rađa“se u Meni jz osOdjaıı igla e&Veoalgs

kao što,sam

m spome> nuo da je bit dosađe poglavito u neđostatku 'Pprisnosti“. :

Tih nekoliko misli iz prologa romana „Dosađa“ Alberta Moravija ukazuju na karakter knjige i unekoliko obeležavaju i literarni put OVOE poznatog književnika. Kada se pojavio njegov prvi roman „Ravnođušni ljudi“ u sređini onog perioda (1929.

gođine) koji danas nazivamo crnim periođom italijanske literature, zvanična kritika reagovala je svrstavajući to delo među pornograjske romano i skrećući pažnju sa njegovih Kritičkib komponenti koje su, za to doba, bile i le kako jasno izražene. Docnije, roman „Ravnođušn} ljudi“ trebalo je da buđe preteča onog književnog pravca koji je od mnogih nazvan „ncorealizam“; time se došlo do druge Mkrajnosti, isto tako škođljive za pravilnu interpretaciju Moravijinog književnog opusa. Moravija je pojava za sebe, jedan od malobrojnih italijanskih MWnjižeynika koji su uspeli da se otrgnu od književnosti evropske provincije i da svojim delom izraze ne samo parcijalne brige | probJeme (koji iako su u jednom trenutku postali brige i problemi čitave Evrope, posle kratkog vremena nanovo su se sunovratili u provincijalne provalije); već je, poput PiranđeJa, izgradio svoj apstrahtni, metafizički, univerzalni svet. Mako često postavlja radnju svojih Književnih đela u neorealističke okvire | služi se realističkom tehnjkom literarnog izraza, Moravija je isto loliko koliko T Kami filozof apsurda, pisac koji nempgućnost opštenja (ncomunicabilita) stavlja n prvi plan svog literarnog stvaranja. Sve njegove ličnosti su neđovol!no ndaptirane. za postojeću stvarmost, bilo da pripađaju buržoaziji, bilo ftumpenprolekarijatu velikih itali-, janskih građova. Buržoasko Mvazliin-

JIGA_

ftelektualci su u većini sluč+jeva mo» sloci takvog apsurda, i oni se svim silama truđe đa kroz izvesne konstak~

· te sa stvarnošću, naročito kroz sehsu>alno posedoyanje, đođu do afirmacije svoje đeficitarne ličnosti,

· Mednu ođ svojih poslednjih pripo» weđdaka pod naslovom „Ni?ta“ Mioravi ja završava veoma običnom, ali u i-

sto vreme i značajnom Konstaftaci-

jom đa „mije sam onaj koji je sam; sam je onoj koji se oseća sam“, Dino u romanu „Dosađa“ želi đa na svaki način pobegne ođ samočće koju on naziva „dosađa“, ali to mu nije moguće, U univerzalnim ol-virima. on je mosilac sveopšte samoće, iako Moravija čeli đa njegov apsurd syeđe na Kkiasmu dograničenost, U intervjuu jistu „Espreso“, Moravija ovako objašnjava đilemu glavnog junaka romana „Do» sađa“; „Dino je ličnost koja nesves-

no preživliava dramu bogatstva; om,

je direktan proizvod ekonomske si!uacije u kojoj je odrastao, Dok sam.

ga stvarao, mislio sam na mnogobrojne sinove milijarđera koje sma upoznao | koji misle da, upisujući se u komunističku partiju ili odbacuijući očev novac, rešavaju svoj problem, a ne shvataju da se njihova nevolia sastoji u otuđenju, to jest u nemogućnosti poistovećenia sa stvarnošću. U početku sam i želeo da roman nazovem „Otuđenje“, Ustvari. imam utisak da nisam dovoljno razotkrio ovaj problem i da sam dopustio da me povede Čečilijina ličnost.“ Cečiliia je jeđan ođ najbolje Izvajanih likova čitavog Moravijinog đela, i u njoi je zadržana Kkraljnia amoralnost i đuboka moralnost Moravljinih ženskih ličnosti. Zadovolistvo Je ono što je veže sa stvarnošću i njena izvesna pasivnost u odnosu na život nije ništa drugo do rušilačka snaga koja poput valika uništava bolesne indiviđue i dovodi ih do pokušnjia samouništenia. Ona predstavlja istinski: život koji poslednjim „Bnanar, ma _ Bselsuajne~ ĐOVejiGaJe 47 Bava da zadrži stavi. a isto tako i prirodu i stvarnost sa kojom uzalud teži đa dođe u dođir nepotpuna Dinova ličnost. (S. M.)

zuzana | . ; GOJKO JANJUŠEVIC

Greben

(»Progres« Novi Bađ 1961)

Pojava. Gojka dJanjuševića u našoj

mlađoj poeziji nije ni slučajna, ni neopravđana. Ovaj novosadski pesnik gradi jeđinstvenu i straystvenu „pesmu, pesmu koja je njegova u samoj svojoj suštini. Sađa se Gojko danjušević predstavlja svojom drugom knjigom pesama »Greben«, Sam po sebi naslov ne kazuje gotovo ništa; čak odbija svojom hladnoćom. Međutim. ako se malo đuhlje i malo

(»Zora«,

TLJ3A WRENBURG ! Moskva suzama ne veruje

(„Prosveta“, Beograd 1961; štampano bez imena prevođioca)

Ova Knjiga preobilnog iskustva i posmatračice veštine, knjiga kinematografskog obračunavanja sa trađicijom kompozicije ' i uobičajenom romanesknom poetikom, izleže i jeđan stav: pisca, Koji nije sadđržan samo u mjenom maslovim

Pabnliranje nastaje oko spretno po strožene konstrukcije, u vremenu izdašnih efekata protivstavljenih ideja i posleda ma Život: tihe ođaje pri vatnos pansiona u zabačenom parjiskom Mvartu otkrivaju jedan ·svet pri gušenih strasti i maštarija, jednu neočekivanu spremnost na pobunu pro tiv života i rastočenost, . psihe koja konstatuje svoje nezadovoljstvo. Autor kaže: „Niko u „Monblanu“ ne ume ni da ubije, ni đa umre, ni đa buđe zabavan“, — ali je dovolino pre listati nekoliko stranica pa đa se shva fi koliko su „dosadne“ replike lično sti — upravo zabavne. Svega ima u ovom romanu: i razvijenih linija ljuđ ske suđbine, i Whonglomerata jiđeja Koncepcija, — 'ođ savremene variian te šigaliovštine (Kupfer) do ortođok snog oduševljenja ruskom Koncepcijom komunizma (Lej, Homes) — i he minrvejski smelo parodiranja nokih starinskih literarnih. situacila {trougao Golubjov-—Jelena—Bine u odnosu ma shemu turgenievske postave junaka u romanu „Uoči novih dann“). Maiposle, i jedne nevobičajene klime za Erenburga, koja skromno podseća na prisustvo gzapamćenih detalja u svesti nekađašnjih čitalaca „Ulice na Moskvi“: u romanu Erenburgovom ni je samo železna iđeja Moskve merilo poretka stvari, već i jeđna obična, liuđska težnia za ljubavliu, koja no tresa sunčnnu Anmari, blistavu tnčMu zamušliivop sveta „Monblana“. Na dasve, nnravno, Prenburs je.skentik; on se brižliywo MKrije iza mneMkolih ličnosti pođ: „maskom odđuševlienog (Me#), anorhičnog (Hmfer), melpnhoTično-izeuhlienog (Golubiov) jiunnka, ali zar ipak tako otvoreno ne đopišta da ga prepoznamo Kkađa, unoređuiući ih, oceniuje postupnk Goluhiova i BDinep?! U svnkom slučnju, pisao nam se pređstnanvilia iz roznih urmlova, snop štavajući tnko i suđbhine ljuđi u vremenu seni i krize iđen1a. Ove senke se kreću Mao na pogarnici, ohasinne vreflektorimn: neših očiiu, a to su oči

ei eregairiteresovanihy 'u” Erenbnrgovom ro likar Balestjert maji trebn\iddti bristunnčnu infter-

pretneiiu jefmom poslavljla Krize svremene civilizncije, u koioj je đošlo đo deformanoiše misli i osećanša; i jeđon vanašBnr surbine, kojem se pisac sa merom podsmehuje, pođdovrevajući u njemu sve oznake prelaznosti.

(M..N. 73.)

MIHAEL MANSFELD

Ne budi ničiji podanik Zagreb 19061; preveli Lopina i Branko Plivelić)

Vesna

Takozvano. »nemačko privređno

čuđo« i sva ostala politička i ekonomska zbivanja na {lu pođeljene

Nemačke ne mogu se shvatiti ako se ne prouče koreni ovih pojava, ako se sve te (inače opštepoznate) činjenice istorijski ne osvetle i ne objasne Ova iđeja nije nova, ali je, zahvaljujući „razvoju događaja, 1 dalje alttıecIna, i nije čudo što savremni nemački pisac Mihael Mansfeldđ, uwldapajući različitu i raznovrsnu 'građu u svoju hroniku, polazi upravo ođ te istorijske perspeltive. Ovom knjigom je, šta više, obuhvaćen uglavnom ratni period, ali piščeve đigresijle u predratno i posle ratno vreme u mnomfome đoprinose širem sagleđavaniu ankcila i kretanja, lica i MWnraktera obuhvaćenih njiegovim đelom. Ovo osećanje kontinuiteta đaje Mansfelđovom romanu — hronici posebnu boju. Mansfeld (rođen. 1922. gođine) pripada, da tako. kažemo, nomačkoj »pretučenoj generaciji« ljudima Koji su najbolje gođine života izgubili u vihorima jednog rafa čiji im smisao nije bio jasan. Zato se on sa Krugovima koji su Nemačkm u prošlosti poveli putem «militarizma 1 agresije, a čiji. ne mali ostaci danas rade na nmnaoružavanju „Za-

doslednije pročita. viđeće se da ova poezija nije lišena darovitosti.

Zbirka »Greben« podeljena je na seđam đelova, ali su ovi ciklusi u međusobnoi · vezi; njih spaja autorova nit neposrednosti, , pretvaranje pesme u iduću pesmu. Gojko Janjušević je, praveći ovu knjigu, pošao od principa. čvrste | stabilne analize, pošao je od doživljaja istine, osmišljavajući pri tom svoj govor, svoje poetsko nađahnuće formulama koje je Izmislio i izmišljao. još pre no što le je zabeležio pesme. Takvim načinom unutrašnjeg obračunavanja Janjušević nije bio daleko od konačnog rewultata. Međutim, on je posrnuo, poŠto je prevideo fakturu pesme, nicmu funkcionalnost. Tako smo, čitaJući njegovu Knjigu pesama, stekli utisak da je autor suviše pazio na formu, na grafičko rešenje pojedinih pesama,

Pravdajući i prihvatajući rimovani oblik kazivanja Janjušević je osnovmu logiku inspiracije zamenio | musičkom fantazijom, pa je u tom tonu i toj neposrednoj zvučnosti inter pretirao' pojeđine partiture, pojeđine cikluse. Ta muzička monolitnost, taj stalni rimovani senzibilitet ne smeta mnogo Janjuševiću, ali smeta njegovim čitaocima, koji od njega očekuju 1 misaonu poruku, rečenicu koja ne će biti samo rimovano Koketiranje nego i živofno iskustvo.

Wqwzevši u celini, nova Knjiga Ppesama Gojka Janjuševića pokazuje đa' je autor jJoš,uvek .u fazi traženja svog sopstvenog jezika, Madnan mu še ne može pripisati mucavost, , anjuBević je još đaloko od čiste pesme, od čistog govor (HR. M.) ; ,

padne Nemačke, obračunava ” besa ' kompromisno. i sarkastično, skiđad juči i poslednje Womadiće dobroću= dne građanške maske sa njihovo lica. Svaka ratna 'oepizođa ove hro» mike deluje snažno, opominje, izaziva revolt, i to rovolt uperen: W tačnom smeru, proliv stvarnih Krivaca za. rat. Možda bi šire sagleđamje posleđica rata (koje su u drugim zemljama, žrtvama nemačke agresije 1 okupacije bile još teže) dalo mnatno vetu snapmu 1 monumentalnost ovom delu, ali Kkvajičet Mrnsfelđove knjige, pre svega njegova d“fektno izražena poruka, daju joi posebno mesto u okviru ratne, odnosno amtiretne proze nasčeg vremena. Prevođioci, na žolost, nisma bili na, visini zađatka koji je stajao pred njima. Ako se neke sitnije ·greške (na primer; »Pa zelenilo ne miriši« i mogu shvafiti Pao propusti lektora, korektora ili slagača, naftemnute i mašem jeziku strane konstrukcije (kao »Igraplo. se tenisa) pokazuju da prevodioci nisu baš najbolje. upućeni kako se izvesne nemnčke konstrukcije prenose na naš jezik. (IL. 8.)

VALENTIN OVEČKIN

Naporno proljeće

(»Zora« Zagreb 1961; preveo Ante ·Muljačić)

' l Roman »Naporno prolječće« Valentina Ovočliina rezultat je.njegovog velikog interesovanja za Zivot i rad čoveka u MWoMozu 43 som ukMopljen u tempo i ritpm” eidntfyanlživa za-

„interesovan»za njegovewproDlemie, pi-

sac iz velike blizine sapJednva čoveka o kome govori, Njegove mnoyjo» brojne pripoveike u Rhojima je tretirao probleme KolLoza imale su izs razite agitatorske pretenzije. Boman »Naporno proljeće« je njegovo ljtorarno oslobođenje, svesno izbegava, nje svake tenđencije, u korist realnog i objektivnog.

Tema romzna je odnos među ljudima Koji su strmnmo i nužno Upu> ćeni jedni na druge u oliviru za» jeđniece, Pačnju nose junaci svim onim sukobima sa sobom i olkolinom. Naime tokom čitavog dela nešto se đopađa, nešto se rodi, oseća se igvestan čžamor, rađni nemir, Taj žšamor je sazvučen m celinu i n pređstavlia radniw đela

Nama, naviknnutim nn sasvim drnk= čiju, Kkliširnnn sliku o Mrolhozu, susret sa OvečN'novom imiigom u» potpun?*uje tu s!ikti stvnmmitim bojama Nije to više onnji Wkolboz gđe liuđi samo predzno rađe, pevaju 1 bĐucajiu od zdravlia i snnge. Zavirili šmo u kolhoz u kome 1ljnđi znaju i đa krađu, da podmićuju, da trebljavnju svoju vlast, da „umorni od svega nnpuštnju rad izneveravajući svo!e obaveze. Pozpavajući dobro sređinu o kojoj movori, pls sac se nimalo ne ustručava đa je prenese onakvu Moaokvuiu je nista viđi okom odličnog posmatrača,

on se nimalo me libi da mnn stranice Svoje knige dovoeđe i šito i kukoli: pored izrpgriti komunista i simnl”nte, siledžije, grabliivce | ka= rijeriste. Vodeći računa o sadržini, O Ob=jektivnosti, o činjenicama i njiho-

vom čišćenju od svake tendencije. pisac je u neku ruku zanemario svoj način kazivanja, Monotonija u izlaganju, sporost u postavljanju i razvijanju radnje vidne su slabosti ove knjige. Začudo da del) nema čak ni onaji Žurnalistički ritam (i pisac i glavni junak su bivši novinari), nego Se Izlaganje činjenica odvija sporo, suvo i MKrajnje jednolično. Delo bi se možda moglo iskupiti smirenošću, ozbiljnošću u postavljanju ~ psiho> loške strane ličnosti, te bi tom prilikom mogla da se istakne piščeva· tendencija da se Iziđe iz okvira zanimljivosti po svaku cenu. Ovečki« nova knjiga pređstavlja u neku ruKu zanimljivu novinu, ali time ne zadužuje mnogo ni umoinost ni ČItaoca. Preveaečna malo ncelastično i kruto ova Nmjiga opremljena je veoma ukusno, (V, O.) i

Lady ad o 0. O dodi do

PIŠU: ·.PREDRAG PROTIĆ, SRDAN

MUSIC RADOMIR RAJKOVIĆ. MI-

LIVOJE JOVANOVIĆ, IVAN SŠOP, I VIDOSAVA OGNJANOVIĆ

KNJIŽEVNE NOVINE

zloupo= —

Cry or

NO a

755

a rk,)