Književne novine

jedna urbanistička dilema

Zašto planovi urbanistič-

kih rešenja pojedinih delova Beograda ostaju tajna, sve dok se me pristupi izuvođenju radova, a ponekad, čak i posle toga? Zašto cni ostaju zatvoremi u projekftamtskim, ateljeima, dostup= ni samo uskom, krugu meposredno zaimteresovamih, u njihovoj izradi, umesto da se omogući da o njima kažu svoju reč svi kojima je na, srcu izgled Beograda i koji bi, možda. bez obzira na soju stručmost, mooli ponekad, da nekom kor'snom, sugestijom, ili izmoše= niem svog sopstvemog DTO= blema, pomognu i omonmuće bolje planiram, i svrsishodmije ostvaremu, „izgradmiu, pojedinih „gradskih sekfora? Ova pitania postaju akžuelna maročito sada kad su brojne mevolje i rđava iskustva arađama, koji stamuju u visokim soliterimq, naveli mnome ljude, koji su ma sopstvemoj koži islansili sve loše strame ovih višespratnih stambenih jedinica, da se upitaju dokle će se ići sa arnđenjem wu visimu. Se doskora ovi Driqovori. koji sm se iavlinli kao posledica tih visinskih stam bemih moevolja, kao da mikona misu i2memAravali. U Beograd? na sve strame miču zorede od Ššesmnest. Osammaost. na i preFo dvn= deset sprefoema, a Pan da niko me mish, ma, Woetyobitu, beornrađskm, blimm, vreln le fa bez vođe i mstmle momolje stamnra solitera. Vo~o= vnafmo (m, forsiromn grofeme visnhih zemrada ima soja lneikm, kom, urbnmiste merom cin ftmleoom. nara. đemšu mribonmnnin, Čemšomice “e. mođof m. de *# glasovi koi se da, rrntio fenlkemnn mnčimm ornomia. S obzirom, mw dosann*naja mesrofmn, iskustva, isto tako lonmičmi.,

Kako čujemo neđavmo ic Savez za urbnmisam orada Benmrada, velidna sled te foliko očinledm,e i SKOTO TDOmamme juvmjave ze iso" kim, izeradmijamn, stmo ma stamovššte da me treba ići za ovofomiom visokih »tnm benžh, blokova, već se treba ocreonščoonti ma izorndmju nižih stambenih zarada, ižmeđ». četiri i osam. sprafova. Tu srednju grrđevimsku, visinu, prema mišljenju Sa veta za urbanizam, treb"lo bi imoti pred očima mrilikom, plomšrnnka budućih ma selja i blokova.

Madđa „Savet za wrbanizam, · smatra da Beonradu ne odmovara stamovamje Mu bisokim zgrnmdnmo, konočma, rešemia još misu domesema i me može se aovoriti ao mekom jedimstoemom uT=– banističkom, ili proiektantskom. sta»w. Da bi se do konačne odluke što pre došlo. i da bi ona đoneln meko zadotvoljavajnće rešenje, trebalo bi prethodmo mekom iawmom disensiiom, ili 'amketom. w, moninnma UuDO-

znati „Beogrnđeme sn tim problemi'mn leni su doveli do wrbamističkih meslagama. S obziyom, da se zoavo.de grade u DĐTVbOm redu da bi se u mjima prijatno i u godmo moglo živeti. trebalo bi pre svegn vodifi računa o momićnostima da se ta prijatnost i umodmost žibofa osfmavi. „Vizuelni utisci“, za koje je, pomel:ad. odista teško reći šta se pod njima nodđraznimemn, meko, budu w drugom Dlamu.

lUrrbamisti će. razume Se, s obyirom ma S9OjU stručnost i nesrećna iskustoa Sa

dosađašnjim visolkcim, izgradnšama, dometi korisna i zadovoljavajuća ešemja, Samo još jedmom ponavljamo da svi ljudi, koji u Ovom, gradu žive, smatraju da je om njihov i da zato imaju bravo da i sami, ma kar meznatno i laički, sudeluju u stvaranju mjego-

vog budućeg lika. Dušan PUVAČIĆ

U prošlom broju „Književnih novina” Surep je objavio dvostru ki:odgovor, a odatle se jedan deo odnosi na mene, zapravo na moj polemički osvrt objavljen u reviji „Danas“. U svom odgovoru Surep je moj prilog emotivno po> brkao ili izjednačio sa. komentarom Stevana Majstorovića i oba teksta strpao u jednu torbu shva– tivši i.moj napis kao deo kampa» nje koju revija „Danas“ vodi pro tiv njegove ličnosti. Pošto ja za to ne znam niti imam sa tim biio kahve veze i pošto se moj pojile= mički osvrt pojavio u slučajnoj koinciđenciji sa Majstorovićevim komentarom, dakle po mojoj liče noj polemičkoj inspiraciji a ne po nekoj ili nečijoj narudžbi iii prethodno · smišljenoj i izvršenoj podeli rađa u planskom organi> zovanju napađa na Surepa, i pošto moj prilog ne predstavlja nikakav napad na Surepa nego Sa= mo jedno izdvajanie mišljenja, to smatram da u celom tom žalo= snom činu Surep nije ni na}]ma= nje preokrenuo argumente u svo= ju korist time što se od „napad“ nutog“ i sam prometnuo u napa= dača.

Svakome ko staloženo i nezain= teresovano, bez obzira da li je ili nije upoznat sa gornjim činjenicama, pročita moj nabpis biće sasvim jasno da on. u odnosu na Surepa i Surepovo mišljenie o 1= stoj stvari, ne daie povoda da se smatra „ružnim činom“, da se u njemu ne mogu videti nikakve „bolitičke insinuaciie“ kao šio se uopšte ne može održati Surepovo tvrđenie da je tai napis „dočekao na nož“ njegov članak u NIN-u. Šta tek da se kaže za završetak Surepovog odgovora u kome on na moju adresu upućuje sledeće reči' e b=

„No, ja se mjemu ipak ne ču= dim; svašta se može roditi u jednoj glavi. Ali se ipak me mogu oteti čuđenju dmn je meki glovwmi i odgovorni wređmik nekom lista za umetnost. kulturu i društveva pitanja takve misli parafirao i po slao u javmost. kao bojni stega pod. kojim se nada da će pvobpopdiž“.

I pored najbolie voije ove redove ne mogu da shvatim drukčile do kao Surepovo aDprinrno ignorisanje svake mogućnosti da se u stvari koju on zastupa žau=

zima suprotan, u bilo kojoi 'meri'

suprotan sfav. Ako Surep smatra da je ono što sam napisao trićs= rija takve vrste da ijoj se može olako prileoiti jedno DrezrivVo „svašta“, onda tu nema mest. njkakvom odgovoru. Ako ne sma» tra. onda je trebalo ozbilino polemisati. A šta Surep umesto 0» ga čini? On odgovara vicem. 'Tsčntiie, da bi dđokazan neispraynost mojih misli, on ih logički razvila. Ad bbsurdum. Samo, pilanie je da li te misli stvarno dopuštaju tokve paralele koje na Osnovu njih pravi Surep? On prividno no čini ništa drugo nego prime» nm'uie moi metod „nagađanja i pretpostavki“ da bi pokszay dokle nagađanje može da odvede. Međutim, logička slhema nieMovog nagađania ie vie, ne stega pavalela. Radi vica Surep u tIDO> ređivaniu dopušta sebi logičku proizvolinost koiu ne može dn na đe u mom {ekstu. On ne pokuša– va da kombinuie el•men”t \STO= rijske fnmntaziie sa egrznktnim TOsztuokom annlogiie stvorenin na zakl učeimn istorijski „jeznatih ta kala. Iako Surep pretenduie na dialektiku vezonovanjna, Sud9ći

.

uzor o u ——__ GROBARI II STVARAO(I?

4

našlo u osobenoj situaciji: bež

ip Povodom komentara M. Panića-Surep3 -

u prošlom broju „Književnih novina“

po naslovu njegovog odgovora, on rezonuje služeći se shemniskim upoređenjima i uopštavanjiina,

Na osnovu. toga što sam-.jizneo

da je umetnost stečaka nastala u Rrajevima van domašaja neimna> njićkog državotvornog feudaliz= ma, ba da se, prema tome, kul· tume zasluge Save Nemanjića za onoliko umanjuju za koliko ·se dojcže da je on, kao idejn; r.osi= lac nemanjićke feudalizacije, Onemngućavao procvat fe. umetnosti, Surep je prostom. računi-

com upoređenia zaključio. da je-.

dan socijalistički Sava gubi.u za=. slugama onoliko kcliko se borio” za uništenie kap:talizma! Jer, to. implicira Surepova logika upore=

đenja meni pripisana, Sava je

„kriv“ što se borio protiv iednog

nižeg oblika društvene i državne organizacije, pa onda. kađa'se ta shema uopšti, znači da je' svako i sada i u budućnosti utoliko: ma= nje zaslužan ukoliko se bori pro-

tiv nižih. oblika istorijsko-druš> ·

tvene egzistencije! Ali, ako ovaj Surepov način rezonovanja koili on na meni primenjuje primeni= mo u obrnutom smeru, onda: će po njemu ispasti da je svake, sn» mim tim što je doprineo da se zbriše sa lica zemlje prethod'i niži društveni oblik, iskupljen za sve ono što:i subjektivno'i:objektivno donosi novi, progresivniji stupanj društvenog razvoja, prema tome, kapitalistička ·eksploa= tacija iskupila se,samim. tim što je svrgla feudalizam, koji- je .od nie nazadniji, a epoha staljin= skog „tipa“ socijalizma iskupila se za, Staliinnovu strahovladu samim tim što ie sociializam uništio kapitalističku eksploataciju! Razume se, Surep tako ne misli ali na to se obiektivno svodi primena niegove interpretacije moje logike tumačenža i definisanja.

Surepova interpretaciia mog na čina rezonovanja zanemaruje ·Osnovnu stvar koju sam hteo da istaknem: a to je dijalektikn vred novahja jedne istorijske ličnosti ili poiave. Kađa sam rekao da se u uslovima nemaniićke državne, društvene i ideološke prakse nije mogla razviti umetnost stećaka, time' nisam rekao da bi, u dnte= vesu stećakha, večito. trebalo održavati odnose i uslove koii su njihovu pojavu omogućili ili. potpomogli, dok ceo svet unaokolo ide napred. Isto tako sasvim bi bilo pogrešno iz toga izvesti žakličak da se velika umetnost pre rađa na nižem negoli na· višem stupnju razvoja, pošto se ·umetnost stvara na svakom stupniu, a geniji se ne stvaraju favorizovanjem uslova idko se i njima potrebni uslovi da bi se tvorački održali. Isto tako neodrživa je i Surepova: analogija O odnosu skulptora i arhitekata sredine 20. veka prema seljačkim kraiputa=šima Jer stećci niti su kraiputaši niti su „ta i takva groblianska umetnost“. A u ovoj polemici sve se na to svodi i sve od toga po=

lazi šta su stećci i kakva je njihova umetnička vrednost. Ako je Surepu neobično stalo do toga da se njegovo mišljenje održi, on to može postići i na posređan način. On' jednostavno treba da dokaže da stećci nisu umetnička tvorevina nego izmišljotina; ako u tome:on uspe, onđa bar da pokaže da: su mogli da se razviju i pod Nemanjičima, samo da ovi nisu bili grecizirani i bizantinizirani, odnosno da su imali smisla za „grobljansku“ umetnost. Ali, lak~

'še je'praviti viceve negoli zalaziti

u dokazivanje koje zahteva upo-

· trebu jedne neobično složene lo-

gike \ argumentovanj a.

Surep sa omalovažavanjem govori o stećcima kao o „groblian= skoj“ umetnosti. On je pri tom samo'izgubio iz vida da su „grobljanske“ 'i'mnoge druge umetno~

' sti ':da”"su na grobljima ili kao

delovi groblja ponikle najveće umetnosti sveta; da je prvobitni stan čovekov bio istovremeno i njegova grobnica, magijsko i Umetničko. svetilište; dasu prvobitno:život:i smrt za. čoveka jedno'isto:'i da je iz te jednačine ĐOnikao čudđesan fenomen groblja kao obiekta i teme neprevaziđe-

'ne po broju i raznolikosti umet-

ničkih inspiracija. A odlika ste-

“ćaka: je, kao»što ćemo. · videti, -baš

u tome što ovu. prastaru jedna-

činu život. — smrt odlučno pre= okreče': u. korist života. |

Kod:nss'je više puta i na razne načine cbezvređivana umetnost stećaka. Jedan od tih.načina je i apriorna ·estetska negaciia: stećci nisu uopšte umetnost. Niie teško iza.toga otkriti estetički komoditet kao jedan od motiva. Zato i nije čudo što jedan beoveradski profesor. istorije umetnosti, koji tačno zna u kom je veku i dece-

niji i na kojoi freski bogorodica

okrenufa· na levu a u kome na desnu stranu, kad ruku drži po» lusavijenu a kad sasvim ispravljenu, što jedan takav profeso” smntra da su stećci rezultat umet ničke nesposobnosti niihovih LVvraca da stvore klasičan likovni izraz. Stećci su. prema tom svhn= tanju, likovna dekađencija nostsla iz nesposobnosti da-se -stvori likovni izraz Klasično-helens%08 tipa, koji je. odavno ušao u sve školske i estetičke udžbenike kao iedini kriterij i jedino merilo likovne vrednosti.

Nije teško, na osnov: savremĐnog likovnog iškhustva i stvata=nja. demantovatiti ovakva shvn= toenja. Jer to stvaranie poknzuje da odnos prema klasičnom likovnom idealu ne može više biti merilo estetske vrednosti. R'zvoj moderne arheološke m'sli o3 Leo Trobeniusa do Andre Malroa pokazuje da sem klasičnog eVropsko-helenskog npostoii i ,edan dru gi estetski ideal koji jx, za našu evrobeiziranu svest, naanadno po tvrdila i arhajska epoha helenske umetnosti. Degradirati, prema io= me, tu staro-meksičku, staro-a-

fričku ili indokinesku umetnost kao umetnost zato što nisu dostigle klasični helenski likovni izraz nije već odavno nikakav likovni, ili estetički argument ao što sč i moderan izrwz Pikasa prihvata kso umetnost zato što modernn umetnost ima svoju estatiku a ne zato što je Pikaso u staniu da slika i kao klasični majstori. Zar može da bude argument protiv Mura to što on ne stvara ili ne ume da stvara kao Mikelanđelo i što je stvorio svet umetnosti koji ne podražava Helene? To što majstori stećaka nisu umeli druk čije da klešu likove i figure nego što su ih Kklesali, što njihove rukotvorine imaju linije naivne likovne vizije, nespojive sa klasičnim helenskim zaveštanjem, to nije nikakav estetski hendikep ako umetnost stećaka po sebi vre di kao naivna likovna vizija.

nafinovaniji negatori idu drugim putevima. Oni figuralnu Umetnost stećaka poistovećuju sa ornamentima na stećcima, a te ornamente negiraju estetski kao imitacije, jer koji je ornament, iz primitivnog sveta originalan' u istorijsko vreme? Ili ih sasvim de gradiraju kao nosioce kultnih i mitskih predstava koje su pozajmljene, pa je onda pozajmljen i ormamentalni oblik kojim su saopštene. Ova je umetnost i posredno ne= girana na taj način što je svoievremeno učinjena zavisnom od ishoda jedne problematične rasprave o karakteru našeg: srednievekovnog bogumilstva. Zaborav= lja se đa su stećci umetnički noezavisni od: bogumilstva, da je jed no ideologijn bogumilstva a drugo esteika i životna filosofija stećaka. Tako u ornamentalnim motivima stečaka ima'i arijanskih i paganskih i staro-slovenskih i autohtonih jiužno-slovenskih mitoloških, religijskih i životnih predstava, stećci nisu rezultat nijedne od ovih ideologija, Jer iako se njima dekorativno i ornamental– no koriste, oni prinose jednu životnu radost koja je jača od svih tih ideologija.

Kako onda da se objasni n3– stanak stećaka i njihova estetska osobenost? Mislim. da tumačenieč Oto Bihalii-Merina (u jednoi publikaciji koia još nije izašla iz

štampe) pruža dobrim delom najprihvatljiviji okvir. Tai je umetnički fenomen nastao na tai način što se jedno daroviio pleme

umetničke tradicije

mjiljene POO a snažnim tvoračkim

iza: sebe, a 58

' nagonom uvežbanim možda još u

jedničkoj slovenskoj prapostojbini; ono je, odbijajući koliko je moglo umetnost hrišćanske i feu= dalne Evrop», ne samo po idejnoj nego i po umetničkoj odbojnosti, bilo nagonski upučeno na svet predstava koji je u sebi nosšilo i

'koji ie izrastao iz njeg0oVOB život~

nog kruga. . l Mislim da bi se ta opšta linija

tumačenja mogla da prihvati sa izvesnim varijantama. Jer gde su izvori naivne likovne vizije? To ne bi mogao biti samo nedostatak klasičnog likovnoš obrazovanja, jer tu, na našem tlu, imamo i

·' spomenike koji govore O istovre-

menim likovnim uticajima i sa istoka i sa zapada Životna rađost je to što svemu daie pečat: drhiavom figuralnom linijom, ritmičkom igrom ornamenata, njiho» vim estetskim skladom, molivskom inspiracijom. Osnov svega je naivna sraslost sa životom ko> ja i groblja pretvara u stegove živots. Ona se manifestuje i u tome što smisao ?a estetsko i ritam odnosi pobedu i nad simbo= lima arijanstva i nad simbolima pagamstva: ti drevni kultni i religijski simboli upotrebljeni” su često samo kao dekorativna Igra ritma. Njihov raspored 'ime da pokaže i izrazito estetsku strukturu, dominaciju estetske ideje. Naivnost figuralnih linija ovde

'ie izraz potpune životne zrelosti:

i rimska i bizantinska i arijanska religijska ideja u krajnjoj su liniji samo dekorativni privesak u igri svemoćnog ritma života. Samo ljudi primitivnos mentaliteta (u saznajnom psihološkom smislu) spontano pribsgavajiu drhtavoj i naivnoj figuralnoi liniji kao svom likovnom izrazu. Ta figuralna na> ivnost, ma koliko to zvučalo pa> radoksalno, likovno je svedočan= stvo života koji je spontano i Or= ganski doživlien ao igra životnih radosti*) Ni u rano-hri= šćanskom Rkiparstvu i plastici Dalmaciie ni u fresko-umetnosti Raške asketska ideologija ne zna za. takve radosne igre, za život drhtavo shvaćen ko trenutna i nepovratna sen koja samo u ka> menu može da se zadrži. Ideolo> pija bi ovim figuralnim linijama dala asketsku stilizaciju, na šta je i nagnala naš fresko-slikarski genije, od čega se on S mukom oslobađao. Život kao igra i po> dražavanie igre — to je ideolo= piia stećaka koia daje počat i staleškim i kultnim motivima. Zar to nije jedon od vidova u kome se po svojoj biti umetnost naja+ vljuje? LMOG} MK894 zoran GLUŠČEVIĆ . #) Parađoks Je u tome što „primifi•van“ čovek bukvalno shvata stvari života i sa njima se poisilovećuje, a iš= tovremeno oseća da su đeo jedne sVemoćne igre.

less Naši • o. pesnici j 00 u lialiji CascbiRu „Europa letteraria”. koji je od svoga osnivanja po* 'kasivao ozbiljno interesovanje

za mašu savremenu kumjižev-

nost, pridružili su se u posledmje vreme 1! drugi listovi i Časopisi koji su ranije izgledali vrlo malo zainteresovani za na ša književna zbivanja. Tako je popularni neđeljni list „La fiera letteraria“ objavio u Jed» nom od poslednjih brojeva panoramu savremene makeđonske lirike pod naslovom „Make donska poezija rođema skoro ni iz čega“. Đakomo Skoti preveo. je pesme S Jancvskog, B. Ronoeskog, A. Sopova, 8. i G. Ivanovskog, M. Matfevskog, G. Todorovskog, G. AndreeVs5kog, A, Popovskog, V. Uročevića i B. Đuzela, dao beleške o au torima i mapisao vrlo soliđan propratni esej u kome je ba-

"aktuelnosti

cio težište na rađanje modđeTnog makedomskog jezika i ma wlogu pesnika Roče Racina u njemu. Zatim dvomesečni ča•

sopis „Ausonia“, koga uređuje poznati pesnik Luiđi Fjorentino, donosi u dvobroju za MNmovembar | decembar izbor iz po sleratne jugoslovenske poezije. pošto je u prethodnom broju

objavio odličan prevođ Andm-

ćeve pripovetke „Most na Zepi", Pesme je preveo Đuzepe Donini, ali bez propratnop na pisa, ako se ne računa vrlo dopštena uvodna beleška. Zas• tupljeni sU Vasko Popa, Miodrag Pavlović, B. v. MRadiče-" vić, dosip Pupačić, M. 8. Mađer. i Cirih Zlobeč. „L”Buropa Letteraria“ mneđavno je objavila opsežan razgovor SVO ga saradnika Serđa Pautasa BG našim književnicima Mlađenovićem, KRošom, Palavestrom Maičkovićem. On se interesOvao za odnos naših pisaca pre-

ma zbivanjima u svetu i svet- ·

skoj literaturi.

LITERATURA KRAO ISTORIJA

Roj Marvej. Piers, profesor engleskog jezika.na Državnom univerzitetu u Ohaju, dao je

MERIJAN: MUR

= kako kritika ističe — VOjom knjigom „Kontinuitet ame ričke poezije* prvu. obuhvatnu studiju američke poezije od seđamnaestog veka do danas On sam: kaže da se „ne.bavi Wstorijom pisanja pesama, meRo pre istorijom koju pesme čine“. On viđi „literaturu kao istoriju” |” pokušava da . opiše kontinuitet američke stvaralač ke imaginacije u odnosu na istoriju američke kulture. Obradujući trista godina jedme po"

i.

eb ~ »

ezlje Plers obuhvata stilsku i kritičku analizu pojedinih pes mika i filozofski aspekt njihovog dela. Najbolje stranice nie gove knjige su poglavlja o Emili MDikinson, Ralf Valdo Mmersonu, Edvinu Arlingtonu Robinsonu i Marijani Mur, koJe pisac smatra na određeni mačin ključnim pojavama u a meričkoj poeziji.

*• ·

DODELJENE NAGRADE „OSLOBOĐENJA“ ZA KRATKU PRICU

Na konkursu „Oslobođenja“ za kratku priču stiglo je 214 pripovedaka. Žiri u sastavu: Ivo Andrić, Midđdhat Begić, Vilko Vinterhalter, Cedo MKisić ı Sreten Asanović, pošto je pre" gledao prispele pripovetke, do neo je odluku o magrađivanju Prva magrađa, wu iznosu od 100 000 dinara, dodeljena je R!sti Trifkoviću, književniku iz Sarajeva, za priču „Jedna Čnovnička skaska“. live druge magrađe dodeljene su Filipu Davidu, stuđentu iz Beograda, za priču „Rarneval“ i još neiđentifikovanom a&utoru pripovetke „Sınilsao“, Ova dva pisca magrađena Su po 50.00 dinara

Otkupljeni su rađovi: „Podstanari gospođe Katarine“ (au-

tor Dragoljub Janković iz NIša), „Pismo Mariji“ (Dragan M. Jeremić iz Beograđa), „Skret-“ mičareva kći“ (Radđivojie Tešič Iz Beograđah „Na ljetovanju“ (Risto Trifković iz Sarajeva» „Poslednja stanica“ (Feđor NSeŠšun iz Beograda), „Posljednja želja“ (Dragica MWalember iz Sarajeva) i „Kako je umro MWendžamin“ (Mirko Bojić Iz Beograđa).

ZIVOT MEĐU NADREALISTIMA Knjiga Metju Džozefsona „Ži vot među nadrealistima* nije ni istorijska studija ni teorjska analiza toga pokreta. To Je, u stvari, niz sećanja na Monparnans i pariski boemski život u godinama posle prvog svetskog rata. Ne poklanjajuć! ni malo pažnje.delima pesnika 1 slikara sa kojima se družio, pisac je ıpak dao zanimljivu ponaromu „jednog značajnog književnog razdoblia između 1920. i #930. godine. Neki povrtreti u njegovoi Wnjizi nacriani su Sa inteligencijom i simpatijom. To se wu prvom redu

odnosi na portrete Elijara, Mak sa Ernsta, Robera MDesnosa 1,

naročito, Luja Aragona. Ovo

delo predstavlja Worlistan đoe prinos književnoj istoriji toga vremena. SaMte O

BERNAR BIFE RAO SLIKAR FRESAKA

Fuveni francuski savremeni slikar Bernar Bife ima sada tek 33 godine, a ovih dana Of» vorio je već svoju četrnaestu izložbu u Parizu. Na pitanje novinara šta sprema nova po» sle ove izložbe odgovorio je da Već uveliko radi na freskama selu, SŠato d'Arku Napravio je do sada citav niz velikih platna Kal-

Vvarije, a naročito mu je uspela

crkvice wu svome

Jedna Pieta ogromnih razmera.

Rad na crkvenom slikarstvu sada je u velikoi modi u Fran= cuskoj. Tako je nedavno pe" nih i slikar Žan Rokto ukrasio na sebi svojstven način U* nutrašnjosi jedne male kapeleHanije su to isto učinili Pikašo i Matis na iugu Francuske. Sagal je, tahođe, nedavno \zra dio izvanredne vitraže za JodBu sinagogu u Izraelu.

KNJIŽEVNE

NOVINE

e Direktor i odgovorni urednik: mTanasije Mladenović. Urednik: Đredrag Palavestra. Sekretar redakcije: Bogdan A. Popović. 'Tehničko-umetnička oprema: Dragomir Dimitrijević. 'Ređakcioni odbor: Miloš IT. Bandić, dr Milan Damhjanović, Zoran Gluščević, Slavko Janevski, Velimir Lukić, Slavko Mihalić, Vladimir Petrić, Dušan Puvačić, Izet Sarajlić, Vlađimir Stamenković, Pavle. Stefanović, Dragoslav „Stojanović-Bip.

e List izlazi svakog drugog petka. pretplata Din. 600, polugodišnja Din.

Pojeđini broj Din. 30, Godišnia

' 300, za in e List izdaje Novinsko-izdavačko pred ee inostranstvo dvostruko,

grad. Francuska 7. Redakcija Francu 101-20-1-208,

e Štampa „GLAS“, Beograd, Vla

uzeće „Mn

jiževne n « 5 ska 7. 'rel, Bvinež 60

21-000. Tekući račum

jkovićeva 8.