Književne novine
ı aa
jeo
Peca
aktuelnosti
DA LI (E
IZDAVACI DOBITI KREDITE
IZDAVAČKA PREDUZEĆA već čitav miz godina stavljaju ma dnevni red jedno za mjih veoma važno Ditamje; ono, međutim, mi do danas još mije rešeno u skladu sa mjihovim potrebama i željama, Reč je, maime, o kreditiranju izdavačke delatnosti, odnosno o za– htevima, izdavača za kreditiramjem. O opom problemu nmedđabvmo je bonovo bilo rcči w jednom, od poslednjih, brojeva „Knjige i sveta“. Tom, prilikom, „ozbiljno i analitički iznesemi su problemi s kojima se izdavačka preduzeća. usled, toga Suočavaju; istakmuto je, takođe, koliko bi bila korist kad bi se taj problem, rešio u skladu s izdavačkim, potrebama. Činjenica je da posle aprila, meseca 1960. godimc GcUGČRO preduzeća misu dobila, iz bamkayYskih sredstava, i dryuštveno-investici»hih, fondova, političko-teritorijalnih, jedinica mijeđam dinar mi za dopunu medovoljnih, i Kkmrjih trajnih obrtnih, sredstava, ni za mamensko dugoročnije Kkeditiramje određene izdavačke produkcije, iako su i po Wcona stroginy- normatipima ispunjavali uslove pume kreditne sposobnosti visinom potražipanja od kupaca u okviru dvotnesečne TCalızacije". Usled toga izdavačka pYcduzeća su bila prepuštena sama sebi, Jormiraju obrYtna sredstva
ostavljena da
isključio iz sopstveme akumulacije; takav nači Jormiranja obrtnih sredstava, međutim, hemogućam je, pošto je poznato da „ova grama, kulturno-privredne delatnosti spada u Yed, Tuajncakumulationijih, privrednih, kategorija“.
Zalažući se da se problem kreditiranja skine, konačmo, s dnevnog reda nmerYešemih pitamja iz ove oblasti, izdavači ističu da bi sc ma taj način „radikalno doprinelo unapređenju, dinamičnijem i sistematskijem razzitku izdavačke delatnosti i usklađivamju mjemog hoda sa opšte-društvewim, i bpYivredmim razuvitkom zemlje". Oni predlažu da se za kreditiranje izdavačke delatnosti iz bankarskih sredstava odobravaju duvce UtrYste kredita: kratkoročni krediti do jedme godine i sYedmjoročni do pet godina. Ukoliko bi se, pomoću tih Ircdita, odista ostvarilo ono što izdavači, obrazlažući svoj zahtev, obećavaju (Deći tiraži, niže prodajne ceme Knjiga i, uopšte, sistematsko unapređenje izdavačke politike) nesumnjivo je da njihovi zahtevi imaju svoje puno opravdanje i da bi im, trebalo udovoljiti. Najvažnije od svega je to što bi se ma taj način rešila, mnoga pitanja koja „potrošači“ knjiga uvek stavljaju, na dmevmi red kad o knjigama kao svojoj svakidašnjoj potrebi, misle i Tazgovaraju. O jednom povodu
i povodom njega
Nastavak sa 7. strane
Najzad, nešto o „dezinformaciji“,
| Na plenumu CK-a drug Minderović je kao primer pogrešne politike naveo i to da je kao predsednik Udruženja književnika dva puta zvat u Glavni odbor SSRN Srbije, radi razgovora o kadrovskim pitanjima pred skupštinu Udruženja. Kako nisam učestvovao u tim razgovorima, smatrao sam potrebnim da, na kraju svog izlaganja o drugim pitanjima, iznesem svoje mišljenje da je politički forum, čiji sam i ja članm, ispravno postupio jer je „uprava Udruženja književnika, sa drugom Minde~
Opet povodom
dezinformacije svome napisu O jednom, povodi,
|| | i povodom mjega drug Milan Vukos — pored ostalog predsednik Komisije za politički i idejno-vaspitmi rad Glavnog odbora SSRN Srbije i predsednik Upravnog odbora Fonda za unapređivanje kulturnih delatnosti pri Savetu za kulturu naše Republike koji raspolaže stotinama miliona dinara zalaže se za „demokratizaciju“ rukovođenja kulturnim životom, razvijanje socijalističkih odnosa u ovoj oblagti, stvaranje demokratske almošfeTe, široku konstiruktivmu borbu mišljenja, marksističku MKmribiku ilbd.”. Mislim da je to zalagamje naročito potrebno kad je o mjemu, o M. Vukosu, reč. Sprovođenju svih tih kategorija u život i njihovoj praksi trebalo bi pre svega da se.on priuči — a za to mu dovoljno mogućnosti pruža razvitak oblika društvenog života u mašoj zemlji, Program SKJ, naš novi Ustav pa — i praksa prošlogodišnje uprave Udruženja književnika Srbije, o čemu je prilično bilo reči u mom članku Povodom. jedme dezimformacije, objavljenom u prošlom broju Kmjievmih mo-
vina.
Tada bi i njegov napis sasvim dmuikčije izgledao. Bio bi objektivan i konstruktivan. Doprineo bi našem kulturnom životu i razvilku. I, praklično, značio bi nešto novo i uneo, sa svoje slirane, nešto novo i u odnosc naših književnika.
Međutim, na žalost, on ne znači, i ne unosi — ništa novo. I tako se svc kategorije „o demokratizaciji rukovo= đenja KWulturnim životom... itd.“ · koje navodi — u njegovom članku u stvari svode na frazeologiju. A iza te fTrazeologije se Jako, odmah, otkriva neobjektivnost i isključivost, kojih drug M. Vukos, naročito ako ima pretenzija da rukovodi našim kulturnim životom, tek treba da se oslobodi.
On, napr., tvrdi:
„Naravno, za suštinu stvari nebitno je da li su mi tačni podaci saopštavani jedanput ili više puta. Ako sam ih i jedanput čuo, a lažno ih preneo isto je tako nemoralno kao i da sam ih čuo više puta“.
U istom pasusu on i podvlači da ih je jedanput čuo. —
I to kategorički:
„Zato opet moram vrlo kategorički da tvrđim — do mog izlaganja na Plenumu CK SKMKS imao sam prilike jedanput da se upoznam sa pomenutim podacima“,
e Direktor ! odgovorni urednik: 'Tanaslje Mlađenović. Uređnik: Predrag • Palavestra. Tehničko-umetnička oprema: Dragomir Dimitrijević. ReMiloš 1I. Banđić, Božiđar Božović, Dragoljub 5. Ignjatović, Slavko Janevski, Dragan Rolundzžija, Velimir Lukić, Slavko Mihalić, Bogđan A. Popović (sekretar redakcije) Pređrag Protić, |. Dušan Puvačić, Izet Sarajlić, Pavle Stefanović, Dragoslav Stojanović-
KNJEŽEVNE; NOVINE
dakcioni ođbor:
rovićem na čelu, nizom svojih postupaka stavila u. sumnju mogućnost ob-. .
jektivnog MKritorijuma“.
Pri tome sam polazio kako od poznate situacije a Udruženju književnika, tako i od nekih konkretnih. primera od kojih sam dva naveo.
Prvo, prilikom razmene delegacija sa slovenačkim književnicima, iz Slove= nije je došla vrlo reprezentativna grupa, sastavljena od najuglednijih imena, koji pripadaju različitim · „estelskim pravcima. U Sloveniju su, pak, olišli sledeći pisci iz Srbije: Desanka Maksimović, Čedomir Minderović, Mmih Koš, Dušan Kostić, Skender Kulenović, Mladen Oljača, Stevan Raičković, Nikola Drenovac, Slavko Vukosavljević, Esad Mekuli, Florika Stefan i Mihailo Lalić.
Drugo, u Italiju na sastanak MKvropske zajednice pisaca (nema potrebe da se drug Minderović ograđuje od ove mkcije, poznato mu je da njegova uloga tn odlasku te grupe nije bila beznačajna) od članova Udruženja Kknjiževnika Srbije išli su: Mira Alečković, Desanka Maksimović, Dragan Jeremić, Predrag Palavesira, Brih Koš, Marijan · Jurković, Čedomir Minderović, Mladen Oljača i Stevan Raičković.
To su bile tačne informacije. „Deczinformacija“ je — po drugu Minderoviću — što sam kazao da su time drug
Ako ih je, dakle, bar jedamput do svog izlagamja ma Plenumu CK SKS dakle pre Plenuma CK SKS — čuo, odmosno lipoznao se s mjima, mislim da mije potreban moj khomemtar — mislim da je dovoljan komentar samog druga M. Vukosa koji je vrlo izričit,
Mogao bih, i u ovom članku, da poslavim neka pitanja drugu M. Vulkosu, na primer:
1. Koji su to bili moji „ciljevi“ koje
M. Vukos pominje u svom napisu TO Je
mije li to, u Konkretnom slučaju, na
žalost već prilično ohbičajema imsinuacija? 2. Kakvi su to moji „napomni” čimjeni
u poslednje vreme da neke ljude diskvalifikujem, i to „pojedinačni“ posle „fPromtalmih“? Na koga se to odmosc „pojedinačni“, a na koga „frontalmi“? Zašto drug M. Vukos te ljude ne imenuje i me brami — nego se služi samo muhnim aluziijama?
83. Može li se tvrditi da je svoje UvVrdmje izmeo samo „jedam jedini put“ ako ih je imeo i na Plenumn CK SKS usmeno, i posle ponov-
nog razgovora sa mnom i uprkos njima, u materijalima sa Plenuma CK SKS objavljenim u
Maloj političkoj biblioteci, sv. 21, ali lada štampamo? Nije li to opet jedna dezinformaocija, zbog nečega potrebna drugu M. „Vukosu, ali svakako još jedam mjegov pokušaj da javmost navede na knuvivi put.
4. Zašto je odustajanje izvesnih pisaca od puta ma međurepublički susret u Sloveniji po pozivu uprave Udmwuženja književnika Srbije „rezultat i ncobjektivnosti i isključivosti članova upnave i, posebno, druga Minderovića“? Zar to nije znak neobjektivmoskti i isključivosti tih izvesnih pisaca koji sc ne odazivaju i ne žele da učestvuju u jednoj Rkulturmoj akciji naše međurepubličke saradnje, pisaca u čije ime drug M. Vukos tako nespretno i tako zadihano polemiše? Drug M. Vukos kao da zna razloge tih „izvesnih pisaca” i,
Minderović i Uprava „stavili u sumnju mogućnost. obiektivnog kriterijuma“. Meni je i tada, kao i sada, bilo poznato da su u Sloveniju zvati i drugi pisci, ali da su oni „iz različitih razloga odustali“, da su u Italiju zvati svi
članovi, ali da su takođe drugi „iz raz- ”
ličitih razloga odustali“. Nezamislivo jc da je drag Minderović, a pogotovu Uprava kao celina, mogao da i „druge“ ne pozove. Ako bi tlo bilo i od druga Minderovića — mnogo bi bilo. . I/pored toga što mi je lo bilo poznato, ja sam smafrao, i danas smatram, da je to rezultat i neobjektivnosti i isključivosti članova Uprave i, posebno; druga Minderovića. Činjenica je da je Uprava umirila svoju savest i našla opravdanje pređ javnošću upućivanjem formalnih poziva, a da nije učinila stvarne napore da u ovakvim i sličnim situacijama obezbedi punu objektivnost, eliminiše isključivosti i Obezbedi reprezentativan sastav grupe pisaca koja je odlazila u Sloveniju. Ako to nisu mogli svojim snagama (zbog bojkota Udruženja od strane grupe pisaca ili zbog drugih razloga), bila je njihova obaveza, a posebno druga Minderovića, da u tome zatraže pomoć političkih foruma ili Saveta za kulturi. Umesto ioga, kada je umesto njihovc inicijative došlo do razgovora na inici-
umesto da ih navede, da sa njima Uupozna našu javnost, on ih, zavedem sVvOjom jednostranošću, prečutkuje — nabacujući se insinuacijama na upravu Udruženja kmjiževnika i ma mene. Je li to „razvijanje socijalističkih odnosa“? Po njemu je znak neobjektivnosti i isključivosti ne odbijanje na saradnju —v nego poziv na saradnju. Zaista čudna logika.
5. Po čemu je za mene „normalna samo jedmi odu, da se svi pozovu u Italiju — a opetsamo jedni odu? Zašto drug M. Vulkos i poziv u Sloveniju i poziv u Italiju opet sakriva pod iednu kapu? Zašto se drug M. Vulkos
ne upita da mije lo možđa, u stvani, „normalna“ stvar za le „jedne“ čiji jc
on, tako isključivi i mneobjektivni zagovormik? Da li se takva neobjekiiv-
nost i jsključivost mogu „nazvati „šinokom konstrukftivnom borbom mišljenja” — i od strane druga M. Vuko-
sa i od strane tih izvesnih pisaca?
6. Ako drug M. Vukos tvrdi da je nevažno šta privalno misli o nečijoj literaturi zašto, ma određeni način, javno diskredituje u svome napisu čitav miz imena maših Kmjiževnika one koji nisu odustali od puta u Sloveniju ni od puta u Italiju? Zar to nije oživljavanje mepyrincipijemih raspri protiv kojih on u svom uvodu i sam deklarativno ustaje, zar to nije metod „poznat iz književnih svađa” u kojima se drug M. Vulkos tako isključivo, ne snebivajući se čak ni da olitira imena khmjiževnika, amgažuje sa jedmom Vrlo jasnom i vrlo kamakterističmom ~ jednosfiranošću? metod „političkih razgovora” o našoj Wulturi i našem književnom životu?
7. Zašto drug M. Vukos opet prećulkuje činjenicu da su članovi I?vropsikce zajednice pisaca iz naše zemlje pozvati u Italiju preko sekretarijata uprave Saveza MKknjiževnika Jugoslavuje, a ne preko Udruženja književnika Srbije da li mu je i to polrebno da „dokaže”
Poljski Književni list „Nova kultura“ u svom broju od 7 aprila, prenosi u izvođima diskusiju, koja se odvijala u ređakciji „književnih novina* povodom petnaestogodignjice izlaženja ovog lista o karakteru i ulozi književne štampe“. „Nova kultura“ do| nela je izjave jugoslovenskih časopisa: Dragana Jeremića, Jovana Hristića, Predraga Palavestre, Slavka Leovca, Tomislava Ladina i Tanasija Mlađenovića, koji dodiruju gore navedene probleme.
IZLOŽBA POVODOM GODISNJICE ROĐENJA IVANA GORANA KOVACICA
Povođom 50-gođišnjice rođenja Ivana GOorana Kovačića, u riječkom „Istorijskom mu-
karakteri uloga književne štampe
zeju“ otvorena je izložba o radu i životu ovog velikog pesnika. izložene su fotografije iz Goranovog Zivota, fotokopije rukopisa i beleške o njegovom literarnom stvaTanju. Interesovanje naročito privlači originalni primerak partizanskog izđanja poeme „Jama“, povezan u padobransko platno i štampan godinu dana posle smrti.
pesnikove
Izložbu je priredio Institut za književnost Jugoslovenske akađemije znanosti i umjetnosti. Posle Rijeke izložba će biti preneta u desetak naših gradova.
___ ___ ___________ –– | P— ri... . . ---------__________________— _______I
sip i Kosta 'Timotijević,
o
čun 101-20-1-208.
———
stvar da ·se svi pozovu u Sloveniju, a' · voljno garamcija”.
Da li to treba da bude .
jativu Glavnog odbora Socijalističkog saveza, drug Minderović lo proglašava „grubim postupkom. Za njega je sasvim normalna slvar da se svi pozovu u Sloveniju a samo je đni odu, da se svi pozovu u Italiju a opet samo „jedni“ odu, Otuda se moglo pretpostaviti da bi za njega bilo normalno da Uprava na. pravi „dovoljno širok" listu“ kandidata za novu upravu u kojoj bi bili za. stupljeni i svi izv. „pravci“, a da se na kraju u Upravi nađu samo „je. dni“. IT opet bi se našlo opravdanje drugi su „odustali iz različitih zaz. loga“,
Zbog loga sam smatrao da je inter, vencija ·Glavnog odbora SSRN bila opravdana i to sam rekao.
* * *
Za razliku od druga Minderovića, ja ne mislim da sam vakcinisarnı protiv neobjektivnosti i isključivosti. Zato smairam da je demokratizacija rukovođeiija kultarnim živoiom, razvijanje socjaalističkih odnosa u ovoj oblasti, stvananje demokratske almosfcere, široka konstruktivna borba mišljenja, marksi« stička kritika itd. put suzbijanja mogućnosti takvih „zaraza“. Put koji je izabrao drug Minderović lakve zaraze samo ŠSiri. .
Milom VUKOS ———dĐĐžbwzceC""
“ ne isključivost onih koji pozivaju, nego onih koji odbijaju poziv?
Ali, pre svega, ireba konstatovati da drug M. Vukos nije odgovorio na sle-
deća pitanja iz moga članka u prošlom broju Književnih, movina: | Prvo: Šta podrazumeva pod „nizom
postupaka” kad govori i piše o radu uprave Udruženja književnika?
Drugo: Koje su to „neke druge akcije” na osnovu kojih izvlači zaključak da „tadašnja uprava nije pružila d\itd.? Treće: Otkudđa mu opsesija i dezinformacija o „ljudima Moji pripadaju jedmoj esletskoj grupi” (koja je to grupa i kakva je to cestetika!)?
Imam utisak da jc drug M. Vukos i svojim napisonmi O jednom povodu i povodom, mjega bpolvrdio da je
ji. Tako on, ni pet ni šest, tvrdi i pored svih svojih evidenimih koniradikcija i evideminih isključivosti — da ja diskutujem na načim i fonom koji nije svojstven komunislima, Ne pada mi mi na um dđa se služim takvim insinuacijama. Ali izgleda da on smatra da tirađe i inmnsinuacije mogu da zamene argumente i činjenice, i tako ostaje još uvek u svom tužnom sivom krugu koji naš društveni razvitak i kulturni život prevazilaze i
sklon ' liradamia i, najblaže rečemo, frazeologi-
i osfavljaju za 5sobom sve dalje i dalje. Ostaje sa svojom opsesijom i svojdim insinuacijama i osta će sve dok se ne oslobodi svojih unutarmjih kontradikcija i admimistralivnih shvalkamja, sve dok se ne saživi sa našom savremenom stvarnošću i tendencijama našeg društvenog razviika. Kao što sam već ranije jednom rekao — osvimuo sam se na dezinformacije druga M. Vukosa jer ih je objavio u štampanom dokumentu, Radi naše javnosti — ne radi M. Vulkosa, jer posle svega moram da priznam da nemam iluzija đa se on može falo lako osloboditi svoga manira i metoda koji sa U” tvrđivanjem i tačnim tumačenjem činjenica nemaju veze — nego vode samo su” protnom cilju. Drug M. Vukos nije odgovorio na niz osnovnih pitanja koja sam mu postavio u prošlom broju Knji“ ževmih, novina, nego je još više kom plikovao situaciju u kojoj se našao zboš svog neodgovornog stava i prema na” šoj širokoj javnosti, i prema upravi Udruženja književnika Srbije, i prema moni lično. Ako već smatra da je po zvam da bude arbitar u odnosima na“ ših književnika i u našem kulliurnom životu, bilo bi krajnje vreme da šč
izvesnih svojih administrativnih fiksar cija oslobodi kako bi, ukoliko stoji do
njega, mogao da slvarno, ne samo {raže" ologijom, doprinese opštim naporima našeg društva i naših kulturnih radnika i nađe svoje mesto u našem dru“ štvenom razvitku, čiju dimamiku ništa ne može zaustaviti.
Čedomir MIN DEROVIČ,
List izlazi svakog drugog petka, Pojedini broj Din. 30 Godišnja pret plata Din. 600, polugođišnja Din. 300, za inostranstvo dvostruko.
e List izđaje Novinsko-izđavačko preduzeće „iınjiževne novine” Beo grad, Prancuska Ti. Međakcija Francuska 7. Tel, 626-0?D. TObOČI ra
e Stampa „GLAS“ Beograd, Vlajkovićeva 8, ·