Književne novine
%
+
bb tema dana _ ' E
) komentar, '
izmedu kuliure i konjunkiure
MUZIKA U KUĆI posta la je potreba savrememog čoveka. Imteryesovanje Koje u poslednje vreme vlada kod nas za gramofonske ploče bilo je osnovni preduslop da tri maša DpYoizvođača ploča — „Jugotom“, „Diskos“ i RTB — razviju veoma bogatu prodlukciju. Potražnja kupaca je veoma welika, a preduzeća, DODOdeći se za konjukturmim, zahtevima tržišta, ostoaYuju svoju proizvodnju bež čoršćih umetničkih, koncepcija i izgrađenih estetičkih kriterijuma.
Podaci KultuYno-pYosbetne zajednice Srbije olakšavaju potpumo sagledavanje dosadašnjih „mproizvodmih, komcepcija proizvođača gramofonskih, ploča kod nas. Dok „Diskos“ iz Aleksandyrovca svoju proizbodnju usmerava isključivo u pravcu izrazite konjukture š ostaje ma terenu zababne i mnarodme muzike, „Jugo“ ton“ i RTB, jednim, malim procentom, pokušavaju da zadovolje i potrebe ljubiftelja ozbiljne muzike. Od 600.000 ploča, „koliko je „Diskos“ proizbeo tokom 1962. godine, 60% otpada ma marodmu, a 40% ma 2žabavnu, ruuziku.
Fabrika vloča RTB proizvela je tokom prošle godine 800.000 ploča. Od, toga 44 ploče, sa 264 maslova, otpadaju ma maYrodmu, muziku (44%), 39 ploča, sa 234 maslova, na zabavnu muziku, (40%) i 16 ploča, sa 88 maslova, ma ozbiljnu, muziku (16%). Veoma je ka rakterističam podatak. 2ža korakter opšte orijentacije
Proizvođača da proizvodmi
plam RTB za ovu godinu predviđa sledeći odmos: 40% zabavne, 50% „marodme i 10% ozbiljne muzike.
Mogućno ze da DrYoižbDodna situacija odgovara za·'htevima “tržišta i sigluYrmo je da za narodmu i zaba»vmu, muziku postoji „daleko veće interesovanje mego 2ža ozbiljnu, klasičnu, muziku. Drugo je pitanje, međutim, u kojoj meri proizvođači treba da usklade svoje komercijalne plamove sa kulturnim, karakterom, koji mjihovo delovanje mora da ima.
Umesto da, pošto se ploče zabavne i narodme mruzike „same prodaju“, daleko biše pažnje obrate ma reklamiranmje ploča ma kojima je snimljena muzika koja mije wu tolikoj meri postala potreba mašeg čoveka, proizvođači mnogo veću DpaŽžnju obraćaju ma reklamu onih, ploča kojima eklama, očigledno, mwije potrebna. Posebno bi se trebalo pozabaviti pitanjem, Koliko je pravilam, jedmak tretmam ploča, bez obzira ma žam?”, prilikom, plaćamja kamate. Razgraničavanje u obom slučaju moglo bi da stimuliše proizvođače da Tepertoar ozbiljne muzike učine širim, bogatijim, i potpunijim. Dok mas, s jedme strane, u, izvesnim, slučajevima, pro izvođači gramojonskih, ploča zasipaju izrazitim, muzičkim, šumdom, prilično se neodgovorno ostavljajući prema svojim, proizvodnim, planovima, ozbiljna muzika ostaje zapostavljema, i fraži Yravmopravam tretmam % oboj mašoj previše komercijalizovanoj, a odveć malo kulturnoj broizvodmoj orijentaciji.
Zašto i dokle tako?,
SCRIPTA MANENT,
ODMAH, U POČETKU, da ne bude zabune: ja sam lično protiv svih papagaja i preživara, svih čeprkara po bunjištima duha, svih starinara bez mašte i invyencije. Oni koji nikada nisu umeli, nisu bili u stanju da oživotvore podatak, ubili su ga: nerođenog, ili u začeću. Blaže rečeno, ali. još uvek do nepraštanja oporo, oni su ga kompromitovali. Za njih, tu felu novu i tako opet kolenovićki staru, faktografija je privlačan metod, nezamenljivo ubežište, mirna i bezopasna luka za tavorenje prepotentno sivolikih dana, Zbog takvih, pravedno, a možda i nepravedno, izvikan je čitav jedan sistem; za takve i zbog takvih, treba se ograničiti (ja bar želim da tako razumem), bila je podignuta hajka na književnu istoriju, istoricizam, koja i danas traje,
Ali ovde se radi o nesporazumu.
Premda je istorija — istorija, a književnost — književnost, istorija književnosti „nedvosmisleno podrazumeva sistematsko proučavanje kulturnog nasleđa, uz odgovarajuću interpretaciju vrednosti. Razume! se, O kvalitetima ne mogu, ne bi trebalo da govore individue bez kvaliteta, bez njuha i sluha za literaturu. Tužno ije, ali istinito, da je u stvarnosti često sasvim obratno, pa nije ni čudo da še ustalilo mišljenje: kreativci su iz-
van naučnih institucija, mahom slobodni stvaraoci, koji se, nesputani, bave izv, čistom (ne' prljavom?) literaturom, Tako i nevoljno ispada da su u nastavno-naučnim maticama, na fakultetima „konkretno, dakle tamo gde se najodgovornije, planski i organizovano priprema kulturni podmladak, sejači znanja o književnosti u zabrinjavajućem broju najčešće jalovi istoričari, muediokriteti koji se bave praznim teoretisanjem, pedantino sistemafizujući činjenice o ovom ili onom, pazeći da čas istraje četrdeset i pet minuta, i sami, katkad, svoga tavorenja nesvesni i zato dđuboko samozadovoljni i srećni.
Na žalost, i toga ima.
A šta je sa materijom kao takvom? I inače, kako u svakodnevnom Životu, tako i u apsfrakciji, i nesvesno se polazi od određenog podatka. Faktografija kao metod i u nauci i u književnosfti i umetnosti postojala je odvajkadđa i paralelno egzistirala sa svim mogućim izmima, bitisala i nadživeln ih. Za Mone-a Ruanska katedrala je podatak koji traje u svim njenim impresionističkim verzijama na platnu: „Divna dama“ takođe je specifičan podatak za simbolistu Bloka; podalak kao zametak prisutan :·je u koŠmarnoj Dos Pasosovoj priči, kao i u
svakoj futurističkoj ili nadrealističkoj ıli kakvoj mu drago pesmi.
I fakozvane meditacije „povodom nečeg“ i refleksije oslobođene prividno uslovnosti nisu, u osnovi, lišene svoje izvorne inspiracije, koja je i kao embrion, neeufemistički, ono što je: Dpodatak. Bez ustezanja priznajem da mi je ona faktografija koja je sama sebi cilj (u književnosti ili nastavi književnosti) duboko odvratna, tuđa: štit za nedarovite kreature ili mucave političke oportuniste, koji nisu kadri da se uhvate u koštac sa savremenošću, ali po svaku cenu žele, moraju da istraju na određenom svome mestu. Ali ako ne cenim ovakve ljude, njihov metod i sistem, iskreno cenim podatak Mao takav: ogoljen, primaran, čist u svojoj izvornosti, a poštujem ga, razume se, pre svega i samo ako nešto uistinu govori, Često, međutim, od interpretatora mnogo zavisi da li će podatak moći da progovori? Sigurno je da to nije slučaj sa svim onim dopisnicama naših pisaca koje se štampaju po renomiranim časopisima. Samo jedan krajnje ograničen duh, recimo, uveravaće da je od neocenjivog značaja što se pisac taj i taj rodio Tu i tu, u kući broj taj i taj, i živeo kasnije u kućama pod brojem tim i tim,
koje danas, zamislite samo, pripađaj tom i tome.. Ne, nisam, io izmislio, sve to nalazi se u neđavno objavljenoj biografiji jednog našeg velikog pisca
Ali podatak kao takav tu je nedužan: težak prestupnik je autor, koji dozvoljava sebi da titrajući se neva, žnim činjenicama i, često, subvencijama zajednice, maltretira čitaoca.
Postoji i druga strana medalje: zloupotreba određenog podatka. Palsifi. kat i zloupotreba, u raznorazne, pri. vatno-svađalačke ili ·'društveno zlonamerne, šovinističke svrhe, Ima, daka-. ko, i dijametraimmo suprotnih primera, Ni najbriljantnija analiza određenog teksta, dešava se, ne vredi dve pare ako autor ne poseduje ili prenebregava izvestan pođatak o tom tekstu. Da budem sasvim precizan: ako se kuje u zvezde, najsuptilnijim izražajnim sredstvima protumačen, recimo, kao naš domaći specifikum određen tekst, za koji se naknadno ispostavi, pomoću najboenalnijeg podatka, da nije ni specifikum, ni naš, ni domaći, onda je. čitava priča besmislena. Ima takvih primera u našoj književnoj istoriji, a zabluđeli ili, ako hoćete, nasamarenj protagonisti ne retko su imena slavna i dobro poznati javnosti.
Talenat i sklonost ka samostalnoj, slobodnoj interpretaciji uključuje obaveštenost i znanje. Tako je svuda, mora biti tako, ako nećemo da nam se svet smeje. Na žalost, isuviše često imamo prilike da čitamo o žučnim replikama na nedoučenost, nekompeten-
ciju i neznanje. Milorad, ŽIVANČEVIĆ
ape uuupunninumauuzenes nc nmnemnmuemuemererepiumanumuacuir uname msmiinu rare eine nase nineenae aaa —="———
KO KOGA KREDITIRA
Nastavak sa 1. strane
To je, u pravom smislu reči, beskamaino ~/Rreditiranje izdavača od strane pisca, Izdavač se, naime, koristi sredstvima koja je dobio od zajednice za pokriće troškova auitorovOp homorara, dok autor sam snosi SVC autorske troškove. Ako mu se isplati altontacija, on i na akontaciju, kao i na honorar isplaćen u celini po izlasku kmjige, plaća fimamsijjskom orgamu DbOorez, tj. ovaj m se odbija na licu mesta, dok mu se. tek početkom sledeće finansijske godine, prilikom obračuma
poreza na lični dohodak u ftoku godime, mutorski troškovi odbijaju od ukupne sume ostvarenog prihoda. Dotle je prinuđen da ih snosi sam. (A da i ne govorimo'·o tome da su autorski troškovi realno veći od procenta koji autoru priznaje finansijski orgam.)
Jasna je, onda, situacija u kojoj se nalazi autor u slučaju da je primuđen da bez ikakve materijalne naknade u vidu alkomtacije rađi na rukopisu za izdavača: on dvostruko kred tira izđavača i fo, najpre, time što je primuđem da mu stavi ma slobodno raspolagamje svoj autorski honorar, za koji je predviđena tačna stavika u sredstvima koja je odobrila zajednica i stavila izdavaču na raspolaganje; i, drugo, time što realne tekuće froškove oko pripreme rukopisa snosi autor a ne izdavač.
Mogla bi se staviti primedba da analogija sa stalmim radnim odnosom mne može đa se održi, I to, reoimo, iz dva
ove godine objavljiena u Lon-
razloga: prvo, plata se isplaćuje mesečmo umazad i, drugo, ona se isplaćuje za učimjeni radni efekat. koji DOoslodavac na liqu mesta komisti, To · su,“ međutim, · samo formalističke .primedbe. Jer i autor bi pristao da sva kog prvog u mesecu bude isplaćen za protekli mesec, tj. da dobija mesečne altontacije i, drugo, i njegov radmi efekat u toku jednog meseca je isto tako realan kao i nadni efekat službeni= ka u stalnom nadnom odmosu. Ako om svakog dana ne pređaje direktno u ruke svom poslodavcu (izdavaču) plodove svog rada, njegov se odnos prema poslodavau izjednačuje, u tom slučaju, sa odmosom službenika u radnom odnosu koji rade na poslu koji zahteva više meseci ili godina dok ne buđe izveden i u toku kojega predaje „parče po parče (recimo: razne niske i visoke gradnje) investitonmu isto tako ne dolazi u obzir. A,.ipak, ti službenici za sve vreme jednog takvog radmog pro
đu kojima se nalazi i roman
„Toni“ (pozorišni
cesa i uprkos tome što rad u celini niti je završen niti predaf poslovnom parinem: — primaju plate kao da je posao završen a objekt pređat a ruke namručiocu!
Najzad, ako sam autor predlaže izdavaču da mu štampa delo na kome ovaj još radi i ako izdavač nije predvideo niti od zajednice unapred dobio potrebna sredstva za njegovu realizaciju, čim se izdavač odluči da ponunu prihvati, onda mu korektnost u poslovnom partnerstvu nalaže da sa pis> cem bodeli realne autorske . troškove. Jedino bi se u tom slučaju moglo govoniti o nekoj vrsti uzajamnog kreditiranja pod pretpostavkom da izdavač uloži sredstva u vidu akontacije a da Uloženi rad ođ strane autora prihvati kao autorov doprimos fondu uzajamnog kreditiranja koje se uspostavlja u Dpo-
slovnom odnosu između pisca i jzdavača. Zoran, GLUŠČEVIĆ „Oskar“) i knjiga koja se čita sa zađo-
Međurepublička saradnja pisaca
U Beograđu je 17. aprila održan sastanak „Komisije za međurepubličku književnu sarađnju na kome se raspravljalo o viđovima i karakteru saradnje pisaca u ovoj godini. Kao jeđan od viđova te sarađnje Državna založba Slovenije pokrenula je edđiciju savremene svetske poezije u kojoj će biti štampana i dela istaknutih jugoslovenskih pesnika, Ovc godine će biti objavijene zbirke pesšsama Vaska Popc i Oskara Daviča. U izdanju istog preduzeća biće objavljena i antolo-
gija „savremene makedonske poezije. Časopis „Zivot“ razmeniće
na jesen jedan broj sa „Le-
topisom Matice srpske“, a iZ-
davačko pređuzeće „Svjetlost“ objavijivaće svake gođine jedno delo makedonskog i jedno delo slovenačkog bDisca. Na sastanku je Kkonstatovano da je prevodilačka delatnost tokom poslednjih gođina bila veoma obilna, ali đa nije bilo dovolino sistema u prevođenju. U vezi s tim ukazano je na potrebu pripTemanja jednog biltena Koji bi izlazio. jednom ili dva puta gođišnje. U njemu bi bila beležena, književna prevodilačka produkcija u našim Te-
KNJIŽEVNE NOVINE
publikama. i isticana ona dela koja zaslužuju da budu predstavljena „čitaocima u drugim republikama. To naročito važi za dela slovenačkih i makedonskih pisaca, O kojima „izdavači sa Ssrpskohrvatskog područia često mnemaju nikakvih podataka.
U vezi s dotacijom, koju šu dobila Udruženja književnika, srbije i Makedonije za međusobnu razmenu | Književnih grupa u ovoj godini, preporučeno je da ukoliko se SVA sredstva ne iscrpe za Tazmemu „(Sdelegacija, da deo tih sredstava budđe ponuđen mekim časopisima koji bi obijavili izbor „poezije, proze i krilike pisaca iz druge Tepublike. Takođe je preporučeno udruženjima |„Književnika ređakcijama časopisa da 5, bez obzira ma dotacije u tu svrhu, sami pobrinu i u O” kviru već postojećih finansijskih sredstava obezbede šire i svestranije praćenje Wnjiiževne prođukcije iz dru-
gih republika.
BENGLESKA KRITIKA O ROMANU MLADENA OLJAČE
Engleska Kritika povoljno ocenjuje Oljačinu „Molitvu za moju braću“, koja je početkom
dakcioni odbor: ignjatović,
Bogđan A. Popović
Dušan Puvačić, Izet Sarajlić, Pavle Stefanović,
Ssip i Kosta 'rimotijević,
e Direktor i odgovorni urednik: Palavestra. Tehničko-umetnička oprema:
Đragan Kolundžija, Velimir Lukić,
donu, wu prevođu Aleka Brauna. Tako je „Tajms“ od 10. januara 1963. poređio ovaj roman s Pasternakovim „Dr Živagom“, đođajući da se „au tor bavi jednom mlađom Eeneracijom“ i da se „priča Kkreće između prošlosti i Ssadašnjost, vođena, živahno imaginativnim duhom“.
„Sanđej Tajms“ od 13. januara 1963, pored ostalog, kaže da je „Molitva za moju braću“ ispričana „Veoma ingenizno, istovremeno iz nekoliko uglova posmatranja“, Sumnjajući m vrednost nekih erotskih delova Knjige, kritičar tvrdi. da je ona „cčitka, informativna i dobro komponovana“.
Kritičar lista „Tajms end mTajd“ ističe da „ova Knjiga sadrži čist i užasan zvuk istine“, pa nastavlja: „Ali trebalo bi, isto tako, naglasiti đa vređ nosti ovoga romana nisu Samo
X usko) polemične, političke, ntipolitičke ili kako već hoćete. On poseđuje kvalitet mi-
"losrđa, koji bi ga učinio divnim romanom na svakom jeziku i u svakom društvenom poretku“.
Tstičući da je poezija u samilosti, „u tragičnom osećanju pojeđinca da se ljdski rođ upleo u bespomoćnu gužvu, Za koju Smo sami ođgovorni“, kritičar martovskog „Enkauntera“ kaže da Oljača poseđuje ovo osećanje, „te me tim DpTC njegova knjiga pogađa kao istinitija, živopisnija i privlačmija od ostalih knjiga na spisku“, Reč je o trima Mknjigama koje govoTe.o ratu, a me-
(sekretar redakcije),
'ranasije Mlađenović. Urednik: Predrag Dragomir Dimitrijević, Re- | Miloš IL Banđić, Božiđar Božović, pragoljub 5. s
Slavko Mihalić, Pređrag Dragoslav Stojanović-
Đžemsa MDžonSa. Poređeći Oljačin i Džonsov roman, Hkritičar piše: „Ratni užasi, koji po težini potpuno odgovaraju užasima datim u MDžonsovoj knjizi, živi su i uzbudljivi, dok Džonsovi „podsećaju ma čistu kasapsku povelju“.
FORNER I VILJEM KARLOS VILIJEMS DOBILI PULICMROVE NAGRADE
U Njujorku su 6. maja dodeljene ovogodišnie Pulicerove mnagrađe najistaknutijim američkim piscima, muzičarima, istoričarima i novinarima. Nagrađe za književnost posthumno su dođeljene Viliemu Fokneru i Viljemu | Karlosu Viljemsu, prvom za prozu a drugom za poeziju. Fokneru je nagrada dodeljena za poslednje objavljeno delo „Kradljivci“, „Viljemsu za knjigu stihova „Slike po Brojgelu“. Nagrađu za biografiju dobio je poznati kritičar Leon MBdel za. II i IH iom svoje veoma obimne biografije Henri Džejmsa. Nagrađu za muziku đobio je Samjel Barber (Koncert za klavir broj 1), za istoriju Wonstanca Grin (Vašington, selo i prestonica 1800 1878), a, za mebeletrističku prozu Barbara Tačman za knjigu o prvom svetskom ratu „Avgustovski topovi“.
Nagrađa za dramu nije dodeljena, mađa su članovi žirija predložili da se nagrađi najnovije delo Eđvarđa Olbija „Mo se plaši Virdžinije Vulf?“, koje je već dobilo „magrađu
Protić,
nagrađu udruženja. njujorških pozorišnih Kkritičara. Pređiagači, Džon Braun i Džon Gasner, odlučili su, posle ove odluke, da se povuku iz žirija. Zanimljivo je đa je ovo šesti out, otkako su Pulicerove nagrađe ustanovljene (1918), da nagrađa za dramu mije dođeljena. Novčana vrednost iznosi 500 dolara, osim za oblast, movinarstva gđe dje 1.000
nagrada
dolara.
USPEH „„BALMRINE“ NADE CURČIJE-PRODANOVIĆ U ENGLESKOJ
„Balerina“, „omlađinski Yoman Nađe. ČĆurćije-Prođanović, mapisan na engleskom jeziku i objavljen kođ poznatog i Uglednog izđavača „Oxford University Press“, naišao je na nepođeljeno dopađanje engleske Kritike. „Taimsov“ Književni dođatak posvećen dečjoj literaturi, ocenjujući neke en-
'Sleske knjige za decu i omla-
dinu, primećuje đa je „Balerina* „iznađ ove Kategorije, zato Bto pisac vrlo dobro pomnaje tu stručnu, specijalizovanu materiiu i što je sredina u kojoji se radnia ovog romana odigrava, jugoslovenska baletska, škola, isto toliko aufentična i Mmeobična... Gotovo svaka devcičica koja je savlađala tri baletske pozicije čitaće ovu knjigu s ođuševljenjem i iz nje će saznati šta znači biti rob umetnosti“. Kri-
voljstvom“, a, časopis „Junior Bookshelf“ smatra da je delo „napisano tako dobro da, će ga čitaoci, kađ ga pročitaju, dugo pamtiti“. „Times NBducatioma! Supplement“ smatra „Balerinu“ „vrednim doprinosom literaturi o pozorištu“. Gotovo svi Mritičari koji su pisali * ovoj injizi istakli su veoma uspele ilustracije Duška Ristića, w
Uspeh dela podstakao je iz“ davača da spremi II izdanje koje uskoro treba da iza” đe iz štampe. „Balerinu» uskoto treba da objavi i američki Wzđavač „Criterion Book“, MWnjiga se takođe već prevodi
i u Holanđiji. r
NOVA KNJIGA RINGZE EJMISA
Nova knjiga savremenog en" gleskog pisca Kingzli Ejmiša» autora „Srećnog Džima“ i „T0E neizvesnog osećanja“, neđavno objavljena u Engleskoj i Am” rici, naišla je na zapažen PTijem kod tcritike. „Neprijateli moga neprijatelja“, kako E maslov - knjige, predstavlja zbirku od seđam pripovedaka „zabavnog karaktera“, U nji ma je, kako ističu ritičari, došla do izražaja Bimisova 54" tirična sklonost đa peckanjem ispravlja društvene mane. čimjenica da su u ovim PpripO” vetkama na uđaru . najčešće nalazi Engleska armija samo
tičar „Observera“ ističe da je još jače potvrđuje Ejmisovć „Baletina“ efektno napisana satirične ambicije.
e List izlazi svakog drugog petka, Pojeđini broj Din. 30 Godišnja pret” plata Din. 600, polugođišnja Din. 300, za inostranstvo dvostruko.
List izđaje Novinsko-izdđavačko pređuzeće „Književne movine* Beo“ građ, Francuska 7. Ređakcija Francuska 7. Tel. 626-020. Tekući ra“ ćčun 101-20-1-208.
e štampa „GLAS“, Beograd, Vlajkovićeva &.