Književne novine
i aktuelnosti |
b DANA ~
Mastavak sa. 1. strane
diskutovanja o značenju termina, koje je čuveni ruski kritičar Šklovski nazvao „logomahija“,
Svi se kritičari ipak slažu, bez obziTa na izvesne nedostatke o kojima uostalom govore vrlo oštro, da je prva 'knjiga Teorije književnosti značajan rezultat sovjetske nauke o književnosti.
e (P. Z.)
Pismo Ratka Dražovića
. Od Ratka DrYažovića, direktora „Avala-filma”, redakcija „Kwjiževnih novina“ zamoljema je da objavi sledeći tekst:
PREDSEDNIŠTVU SAVPRZA NOVINARA JUGOSLAVIJE BEOGRAD
NA KONFERENCIJI za štampu „Avala filma“ u Puli pokrenuo sam javno pitanje stanja i odnosa u &pmnašoj filmskoj štampi izjavljujući, između ostalog, da postoje brojne indicije o tome da su neki filmski novinari korummpirani. Smatrao sam to svojom duŠnošću građanima, filmskog radnika i komuniste. Znajući koliko je naša štampa doprinela, posle TV Plenuma CK SKJ i govora druga Tita ı Splitu, da se rasprave i srede mnoge negativne pojave, nepravilnosti i zloupotrebe u našoj privređi i u drugim oblastima našeg društva, verovao sam da Će izuzetno oštro reagovati na najma-– nji mak da se slične pojave, makar i eventualno, mogu pojaviti i u njenim redovima. Posebna sam očekivao da će reagovati Savez novinara Jugoslavyi.je i učiniti sve đa se stanje u ovoj oblasti ispita i sredi.
Na žalost, nisam stekao utisak, ni iz Vašeg pisma upučenos meni ni iz Vašeg saopštenja za javnost, da Vas interesuje problem u celoj svojoj širini, budući da insistirate, i to isključivo, na podacima o fome koje sam novinare ja lično korumpirao. Da raspravimo i to jednom:
Tzjavljujem ponovo da lično · nisam korumpirao nijednog novinara i da zbog toga nisam u stanju da udovoljim Vašem zahtevu da vam „dostavim imena svih filmskih kritičara koje sam potplaćivao“, kako vi to u svom pisamu kažete. Kako sam u preduzeću, čiji sam direktor. i u filmskim preduzećima, koja su fuzionisana u MPeogradu, naišao na podatke koji indiciraju korupciju, smatrao sam i smatram i sebe odgovornim za talvo poslovanje bez obzira što lično nisam u tome učestvovao. Moju izjavu tako valja i shvatiti. U isti mah bio sam i ostnjem i dalje spreman da doprinesem sve što mogu da se ovo pitanje đo kraja raspravi. Obavoeštavam Vas da ću na konferenciji za štampu 1. oktobra u 13 časova, u prostorijama „Avala filma“, izneti za javnost sve podatke kojima raspolažem n koji ukazuju na poslojanje korupcije u jednom delu naše filmske štampe.
Mislim da je uveliko vreme da itanje kome je, s pravom, dat toliki pu-
blicitet, podignemo sa nivoa skandala, na kome se sada nalazi, na nivo problema.
Uveren sam da će Predsedništvo Saveza novinara Jugoslavije preduzeti sve potrebne mere da se i u oblasti odnosa filmskih novinara i filmskih preduzeća utyrde norme dozvoljenog i nedozvoljenog, da even{ualni krivci podnesu adgovarajuće konsekvence | da naša javnost bude o oyome ob,cektivno obaveštena.
Beograd, 25, IX. 1968, 8.
Raško DRAŽOVIĆ
Obijoaoljujući ovo pismo redakcija „Književnih movina” obaveštava čitaoce: (a) ovo pismo je odgovor ma pismo Predsedništva Saveza novinara Jugoslavije, kojim, ie od Ratka Dražovića traženo da dostavi imena movimara koje
o
je potplaćivao i dokaze o potplaćipanju; kao što se iz gormjeg vidi, Dražoić na to traženje nije dao odgovor; Yb) komferencija za štampu, zakazana za 1. oktobar 1963. godine, nije održama.
e |
Šta otkriva. „afera“ o | korupciji filmske kritike
„STARE I TOLIKO PUTA JAVNO ili u privatmim razgovorima izrečene sumnje o neobjektivnosti filmske kritike došle su do vrhunca izjavom direktora Avala-filma Ratka Dražovića, koju je dao na ovogodišnjem filmskom festiya– lu u Puli[f...].
Kontradđiktoma mišljenja o pojedinim filmovima, razlike u sudovima čak i onda kada se one ne bi mogle očekivati, često dovode čitaoca u nedoumicu. Sada, posle takve izjave, osim istraživanja osnovnih idejno-estetskih razlika koje utiču na davanje oprečnih mišljenja, nastaje potreba da se olkrije da li postoje i neki drugi uzroci koji formiraju mašu filmsku kritiku u pravcima i temđencijama koje nas ne bi moglc zadovoljiti. Savez novinara Jugoslavije shvatio je u punoj ozbiljnosti tu izjavu i zatražio zvaničan odgovor o kojim se novinarima radi.
To je, zaista, neophodno, jer bi se bez toga i bez pružanja javnosti pravog objašnjenja zadržale sumnje ne samo o neobjektivnosti pojedinih „novinara nego i novinarstva uopšte, za šta, svakako. nema osnove. Simptomatično je, međutim. što novinari koji su tom izjavom inkriminisani (neki su poimenice pomenuti u Puli) još nisu dali svcie objašnjenje. To bi se ođ njih moralo očekivati ne samo zbog toga da bi sebe opravdali „nego, ukoliko imaju za to fakta. da opovrgnu postojanje takve pojave uopšte.
Ljudi koji se mogu korumpirati i koji svoju delatnost obavljaju pod uticaiem raznih viđova korupcije, uvek su u našem društvu prezirani. Ali za ljude bez dostoianstva to nije dovolina kazna — društvo se protiv njih, ma gde se javili, mora boriti svim sredstvima. Međutim, zasađa, s obzirom da javnost nije upoznata o kojim se novinarima radi, da li su i u kojem vidđu bili korumpirani, izjava bi mogla da posluži samo kao povod, da, se, u okviru pojpdinih redakcija i novinarskih i drugih organizacija potpunije razmotre oprečnosti i kontradikcije i da se i o tome daju u štampi određeni osvrti.
Ali, jedna stvar je, ipak, jasna. U izjavi direktora Avala-filma, datoj i u Puli i u poslednjem broju NIN-a, stoji otvoreno i javno priznanje da je u korumpiranju filmskih kritičara i on lično sudelovao. Iz njegove javne izjave, međutim, javnosti ostaje nepozna– to da li je ovom direktoru dovoljno jasno da jedna takva izjava ne optužuje samo novinare na koje se ona odnosi, da ona ne govori samo o jednoj nedozvoljenoj pojavi u našem društvu neso da, istovremeno i vrlo određeno, optužuje i direktora koji je dao tu izjavu.
Ko su ti savremeni „čičikovi“ koj kupuju „mrtve duše“, otkuda potreba u našem socijalističkom društvu da sc potkupljuje filmska kritika te da se na taj način obezbeđuje uspeh i preporuka određenih kulturnih dobara (filmova)?! Podatak direktora da on „ima aPgu> menfaciju“ sam po sebi je interesantan, ali bi bilo daleko simpatičnije da je on tu argumentaciju izneo potpunije a ne samo, kako se kaže u izjavi, „nadležnim forumima i institucijama“, Vreme je da o takvim pojavama javnost bude blagovremeno obaveštena, kako bi bez predrasuda i bez krivo šlečenih predstava ·'mogla imati svoj sud i avoj stav.
Čitava „afera“ unosi jednu senku u našu kulturnu almosferu. Ona pokazuje, bez obzira ko će se na sudu pojaviti kao krivac, da komercijalizam nije poštedeo ovu našu kulturnu oblast, Nepoverenje u filmsku kritiku i skvivanje pravih rezultata filmskih preduzeća otežavaju borbu protiv takve pojave, Zbog toga i ova afera, pre i hezavisno od suda, treba da podstakne organizacije Saveza komunista, dpušiyene organe i radne kolektive u pojedinim redakcijama i filmskim preduzećima (pre svega u „Avala-filmu“) da razmotre o kome je upravo reč, Afera ne sme ostati samo afera, prilika za ftvačerske pridike, već obaveza da se izmeni klima u kojej bi se uopšte moglo govoriti o takvoj pojavi kao što je korupcija. Naravno, na indeks osude mora,ju doći i oni koji kupuju i omi koji se prodaju.“
(„Komunist“, 19, IX 1963)
a pođemo Teđom. „Prvi je primer tako reći nastavak iz prošlog broja. To jest prvi je primer reč JAU,
a nadovezuje se ma ono (ako se ko seća) o skraćewicama kao što ı GAP, AFPL-CIO, DPB i ŽFT.
Prema tome (kao što ste valjda već odgonetnuli),, JAU mije uzvik izmenađenja ili očajanja mego — skraćenica. Trebalo bi đa se sada setite šta ta skraćenica znači, ali ako me možete, evo maslova (,Borba“, 27. IX 1963) u kome je ugledala svet: „SFRJ podržava u celini rezoluciju Saveta bezbednosti o Portugalijk i JAU“.
Ako mi sada me možete da se setite šta je maslovdžija hteo da Kaže, reći ćemo da JAU, WM stvari, više me odgovara činjeničnom, stanju i da bi pravilno trebalo da glasi JAR. (JAU je, verovatno, upotrebljeno hotimice, jer u neku Yuku može da posluži i kao super-lakonski politički komentar ma temu onoga što ta skraćemica, znači). U glavnom, eto, pa pogađažjte.
Drugi mam, je primer PAGVAŠ. Nalazi se u istom, broju „Borbe”, u rTečenicama kao što je, ma prime, „ova: „Jedamaesta PAGVAŠ konferencija o naluci i pitanjima savremenog sveta Obraća se...“ itd. E
Odmah da kažemo da je takva, velikim slovima, štampana greškom Tedaktora (ili korektora) koji je mislio da je i to meka mova skraćemea. Ne bojte se, nije skraćenica! A Yredaktoru i/ili korektoru nemojte odveć zameniti, jer su samo majprilježniji čitači fusnota i uzgredmih, objašniemja skrivemih, tekstu mogsli da otkriju | obaveštemja (jednom, u „Politici? i dvaput u „Borbi”) da se Pagvaš komjferemcija fako zove po mestu Pagvašu (Puguash) u\ Komnadi, gde je prvi put sličam skup održam. -
Tim objašnjenjem mogli bismo da budemo zadovoljni. ali miko me objašmjava zašto se onda ta konferenciia me zove Pagvaška komferemcija. Odnosno, ako je u redu da je zovemo Pagtvaš konferencija (bez pridevsko
: život oko nas
Božidar BOŽOPIĆ
ONA4KO. UZGRED
NAJZAD I MUZIKA
ema zemlje na našem stepenu OoDN šteg i kulturnog razvitka u kojoj je poznavanje mizike, i ljubav prema njoj, na tako niskom nivou kao” kod nas (mislim na pravu, ozbilinu muziku). Broj koncerata i u najjačim kulturnim centrima je, u odnosu na broj stanovnika, katastrofalno mali, a u umutmašnjosti za ozbiljnu muziku nema skoro nikakvog interesovanja. Mi spadamo među retke zemlje u kojima se čovek može smatrati visokim intelektualeem, dobro obrazovnim i kulturnim, a da o ozbiljnoj muzici praktično ništa ne zna, pa prema njoi čak oseća i averziju. Koliko je kođ nas istakmutih Disaca, profesora, rukovodećih ljudi u oblasti kulture, koji nikad neče otići na koncert (osim ako je svečana akadđemiia!) i koji na radiju zavrću dugme ikad čuju ime Betovena ili Bartoka,
Ova teška anomalija Đoslediea je opšte naše zaostalosti u prošlosti, kao i zbog loga što ljudi u školi, koji su inače u njoj Wticali mnoga (kakvatakva) znamja, nisu mogli mišta da nauče o muzici.
Ovih dana prve rezultate dao je jedan pionirski pothvat od ogromnog značaja: izišlo je prvo izdanie gramofonskih ploča sa propratnim tekstovima, namenjeno prakličnoj nastavi u osmogodišnjim školama. „Ovo izdamje. komplet od 920 ploča zasad u tiražu od svega 9.000 primeraka, obuhvata sve oblike muzičkog stvaralaštva, a Uusklađemo je sa nastavnim programom. Ima, dakle, izgleda, da u iedno ne blisko ali dogledno vreme „narodna“ i zabavna muzika, kakve su kod nas DOpularne, ne budu jedine omiliene Vrste muzike, i da naši budući gmađani, intelektualci i radnici, nalaze zadovoljstvo i u muzici koja spada Wu umetnost. Biće šteta ako materijalne, mogućnosti škola, interesovanje nastavnika i razumevanje nadležnih faktora u komunama dozvole da tiraž ovog izdanja ostane na sadašniem broju i, razume se, ako svaka škola u zemlji ne iskoristi ovu mogućnost da svoju nastavu učini potpunijom, boljem i savremenijom.
RAT ZA PETROLKEJ,
JUGOVERZIJA | toku je ogorčena bitka na oglaı snim ·sfraniecama jugoslovenske ~ Štambpe.,
Rafinerije nafte bore se oko đuša (te jesi džepova) vlasnika malih ,.fića“. Pored običnog benzina, i benzina koji se već godinama pyradaje pod nazivom „Super plavi 98“ iedna rafinerija izbacila je na firžišle novo _bogonsko gorivo — „Premium zeleni 86“ Ono premium, kao sfrana več, freba valida da impresionira liude, zeleni je i inata plavom, a verovafno i danak De”ničkim sklonostima wnmših indi, dok ie onn 86, očigledno, čista nauka, matematika. | lusudk-uj 2. Wag4 ga u paba via | al
na:marginama štampe
JAU, _ PAGVAS!
nastavka), zašto ne bismo govorili i pisali Ženeva konferencija, Moskva sporazum, Varšava pakt itd?
Život bi mam svakako bio . daleko jednostavniji. Ali mi ipak pišemo i goborimo Žemevska konjerenoija, Moskovski sporazum itd. iako u praksi dopuštamo K olom bo pakt — verovatno zato što je meko, verujući da su i to meki inicijali — mekom, prilikom, napisao ROLOMBO mnakt, ĐO uMgledu na NATO, SEATO ili CENTO pakt.
Ispada, prema tome, đa se u mašoj štampi move reči i movi jezički “zuši stvaraju iz mezmanja — bilo iz meznanja značemja strame preuzete reči ili imena, bilo iz mezsnanja i meosećamja pravila za tvorbu reči i adaptaciju pozajmica iz drugih jezika u našem, je-
\ ziku, Neznanje je vekovima bilo pumo-
avoam, legitiman, učesnik u leksičkom, ogaćenju jezika i mjegovom semantičkom, razvilku. „Damas, M, eYi takoyveći opšte pismemosti i uznapređovale DpDTOsvećenosti, treba mu to građansko pravo oduzeti. (Neznanju, me jeziku.)
Inače će Pagtvaš (bež dođatka konferencija — kako 8W meki već počeli da ga pominju) početi đa se piše malim, slovom, — ma liniii već maslutipe tendencije da se rečju pagbaš
označi svaki međunarodni skup ugled. nih naučhilka odamih stvari · sbefskog mira. Odatle je samo jedan korak do toga da se svi ugledniji shy m poziju-. mi podignu ma mivo p&99 aša, da se sapatapanjn i iy O: rede u si mpozž » a taro Će i svi odreda avanzuju H, konferencije. .
To, svakako, treba sprečiti, jeT šta ćemo raditi ako ostanemo bez sastanaka! ; taki
d se već bavimo spekulacijama o Kudianobli novih Yeči, evo. jedme kojoj se može proreći lepa karijera: „Delegacija interparlamentarac0 u Skoplju“ “maslov u „Politici“, i7 IZ}.
Reč je spomtamo, neođoljivo, izvedcma od, prideva imterparlamenmtarma (umija). Izvuwkla se kao leptir iz čaure i poletela (zasad, kao unikat — wu citiramom maslovu) pravo u Cbece, među druge leptire. Punristi i pedanti možda će se bumiti i osporavati joj rabo na žipot — ali takva je Yeč dobro tborema. Ako se učesnici u adu mekog parlamenta #?7209U parlamenmtarci, zašto se učesnici u Tadu Zžašedanja InterparlamenmtaYme unije me bi zvali imterparlamem-
tarci? | |
Druga jedma mobq reč javila se otprilike u isto vreme, ali ne kao leptir mego kao gqusemica. Naslo» u Borbi“, 26. IX.: „draj dobYosuse astva“.
Oovai se monstrum izlegao iz prideva dobrosusedski, koji je opet izveđem (sasvim ispravno, TG šta rekli puristi) od dđobar sused — kao što je mastalo crnogorski od Crna Gora, južnoamerički od Južna Amerika,ihi stonotemiski od stomi tenis. Međutim, dobro. susedstvo (za razliku od, rastavljemog dobro suseđstvo) spada „u istu vrstu reči kamo i CrYmogofTm, Južnoamerika i stonotetnis.
Kraj dobrosusedstoa — to je počev tak beskrajnog pagvaša o problemima hladno?Tata
eoooooooooo0000000000000000O00O00OO0OOO
Koji je od ovih bemzima bolji ja, naravno, ne mogu znati, kao što ne znaju ni jadni vozači „fića“ (a ioš manje vozači drugih kola kojima se, u ovom hladnom ratu, niko i ne obraća). To ne zna ni proizvođač „fiće“ koji je
- počeo, kažu, ispitivanja, i znaće nešto
tek na proleće. Najlepše je od svega toga podatak što se proizvođač novog benzina poziva na tehnička uputstva „flata“ i reprodukuje u oglasima njihov faksimil — a na tom faksimilu iasno piše drugi oktanski broj od onog koji ima reklamirani benzin.
Sa oglasa se prešlo i na pojedinačne reiđove: na kola (a da vlasnika milo ne pita) jurišni određi obe strane lepe reklamne etikete iednog, odnosno drugog benzina (otkud im to nravo?).
Proizvođač novog benzina objavio je, istovremeno, da snižava cenu od 76 ha 72;5 dinana. i obrazlaže sniženje ĐOvećanjem” · produktivnosti, · savremenijom aorganizachiom rada i smamjivanjem unutrašnjih rezervi. (Kad pre, za ovih par meseci? Koliko Ji će sniženje tek biti za godinu đana?)
Moje zaista minimalno znanije ekonomskih zakona veli da će konkurencija, borba za kupca, imati ponajvažniji udeo u računici koja jie dovela do sniženja cene. Što se potrošača +iče, možda je najbolje da u kola sipaju mešavinu dva benzina, „smiješamo najlakće se pije“. Konkurentslicim preduzećima, inače, neka je alal: doveka se tako svađala — na korist potrošača! Kamo sreće da se i drugi što ogorčenije tako zavade.
TAKVI SMO
, jednom delu Beograda postoji, izU među zgrada, dosta zelene utrine i nešto drveća. Bio je leo, topae dam poznog leta. Ljuđi su šetkali red kučom, ili sedeli i pričali. Najednom su se pojavila dva radnika sa
53
MASA POMORIŠAC: LONDON
ašovom i lopatom. Gledali su nešto, D+
svrtali se, razmišljali. . _ Biće ovde — rekao je jedan ođ
njih. Onaj drugi je klimnuo glavom:
— Valjda. i
Bez mnogo reči, natenane, počeli su da kopaju. I sporo ali dostižno preko ledine iskopali rov, ne širi od pola metra, ali pođubok. Iskopali ga tako da su njime do pola, po širini, presekli prilaz jednoi od zgrada, prilaz kojim dolaze pešaci i automobili.
Stanovnici ove zgrade bez mmogo radozmalosti posmatrali su kopanje ro> va. Niko se mije setio da zapita dvojileu radnika ko ih je poslao, zbog čega kopaju, šta traže. Gledali su liuđi i nikom ništa. A rov je, ako se tako može reći, rastao, to jest postajao duži i dublii. Pored mjega stvar la se duga, zmijolika gomila. Wetlyar iyaja je rasla upravom. smislu: reči.
Tako je to išlo. Radnici bi s vremena na vreme zastali s poslom, ispra– vili se, hukmuli i obrisali moj. A' onda Bu jedmom stali i pogledali se.
— Niie ovde — rekao ie prvi, |__— Izgleda nije odvratio drugi.
_ Slegli su ramenima. obukli se, n0kupili alat i otišli. I nikom ništa. Rov je ostao. T ostaće dok neko, noću, ne slomije nogu. Stanovnici zgrađe i, dalie mirno gledaju u rov kad moređ njiegE. prolaze. Ona dvojica radnika, nalik na ličnosti iz meke madrenlističke filmske komedije, nikađ se više nisu pojavili.
Možda to i niie.fedmo s drugim srodno, ali mene podseća na slučaj u zgradi u kojoj stanuiem. Sa mieme fasade temmeramenine pločice skaču na prolaznike. Onda su jednos dana došli radnici — u ovom slučaiu ma se ko ih. ie poslao — i sagradili oko zgrade neobično složenu konstrukciju od metalnih montažnih skela: dovolinu da po nese ozbiljan fteref. Svrha ioi jie samo da nosi metalnu mrežu koja štiti Đrolamike od pločica. TI da se o mnogbrojne poovrečme cevi saliću liudi. Sta-. iala ie takva, dok jedma starica nmniie pala i slomila nogu. Onda su opet došli radnici i đemonftirali mepoftrebne TĐOnrečne cevi. Skela, naravno, | dđalie stoji i mosi uspešno svoju mrežu. A. ova skuplia pločice. Prozdove s Kojih su zrna pojedena, kutije ed cigareta (verovaino mrazne, nisam se eo da vidim), hartije, razne druge olpatlke,i jednu sakeiju sa cvećem. VE
Ergo, treba slomiti nogu da bi sć ovako nešto, kako mi to kažemo, 'rTe+ šilo. Za onaj prvi slučaj još se fraži dobrovoliac, ;
je
RULTURNA RUBRIKA
eđu drugim hartijama, pĐrikunlianim u toku letovanja, našao sam i
_ isečak s kulturne strane jednog velikog beogradskog dnevnika negde 8 kraja avgusta. Tsečak sam izdvojio zbog iedne vesti od svega tri rečenice: U njoj nas list obaveštava o tome ka Wo ie prethodne večeri orkestar zagrebačke filharmonije priredio. 36. avgusta, koncert u starom pozorištu u Taorm1nh ma Siciliji, i kako ie „požnjeo topao aplauz pumog gledališta“. :
Iduća rečenica glasi:
„Zagrebački orkestar je izveo Tajno vemčanje Domenika Čimaroze, uvertiru Bokerinijeve simfonije u d-minor, R8velovu Ciganku, Sen Sansov Honoert broj dva za pijano i orkestar i Pe” šijev Koncert broj jedan za orkestar."
Znake čuđenja i usklika nisa zagradama, rasporedio gde bi im bile mesto; u cilju uštede prostora u listu;
KNJIŽEVNE NOVINE