Književne novine

(| " f

| nim 1, jula 195

| SPROVOĐENJE reforme os-

| _nOVnog obrazovanja, koja je svo-

ju završnu fizionomiju dobila Zakonom o osnovnoj školi donesei godine i nizom drugih propisa izglasanim u kraČim razmacima nakon toga, naišla je, u praksi, na ozbiljne teš-

_ _Kkoće jer se, u uslovima nedovolj-

no razvijene materijalne baze i nespremnosti nastavničkog kadra, njenom „sprovođenju prišlo suviše naglo. Pored mnogobroj-

_ nih drugih teškoća, jasno „uočeaih tokom rada, jednu od osnovnih kočnica u sprovođenju reforme osnovnog obrazovanja u delo predstavljao je nastavnički Kkadar. Ovom prilikom zadržaćemo se isključivo na tome problemu, koristeći podatke kojima raspolažemo. U rešavanju „kadrovskih problema mmogo se više vodilo računa o rešavanju i zadovoljavanju kvanfitativnih potreba, nego pD Oobezbeđenju nužne stručnosti. Zbog toga se, pored nedđovoljnosti, nepripremljenost i nedovoljna stručnost nastavničkog kadra pokazala, i još uvek pokuzuje, kao jedna od osnovnih teškoća.

U SR Sribiji, u celini gledano, procenat dece od 7 do 11 godina obuhvaćene osnovnim „obrazovanjem „iznosi 98% (u školskoj 1961/62. godini), a dece između 11 i 15 codina 74,4%. Ali dok se u AP Vojvodini taj procenat približava gornjoj mogućnoj granici (94,4), u AP Kosovu i Metohiji iznosi samo 44%. Podaci koji govore o procentu neškolovanog odraslog stanovnštrva takođe ukazuju da se opismenjivanju odraslih ponovo mora posvetiti, ali ne kampanjski, više pažnje. Podaci kazuju da u Srbiji još uvek ima 35,9% stanovništva bez ikakve škole, 48% stanovnka ima samo četiri razreda osnovne škole, dok samo 6,2% ima potpuno završemu školu. Nužno se nameće pitanje: kako ove brojke uskladiti sa Oosnovnim interesima Zakona o Osnovnoj školi i obaveznom osmogodišnjem školovanju kad pitanje nastavničkog kadra još uvek preti kao jedna od glavnih smetnji potpunom sprovođenju u delo reforme osnovnog obrazovanja.

. Stručnost nastavničkog „kadra u predmeinoj nastavi mmogo je manja nego u razrednoj. A ako se stručnost nastavnika predmetne nastave ne posmatra sa stanovišta posedovanja formalnih kva lifikacija, nego i sa stanovišta odgovarajuće školske spreme za predmete koje predaju, situacija je još nepovoljnija. Ređovna je pojava, naime, da u nerazvijenijim školama nastavnici sa nedovoljnim brojem časova svoga predmeta predaju za koje nisu stručni.

Struktura nastavnika po stručnosti kod pojedinih predmeta veoma je raznolika. Zanimljivo je, recimo, da je najmanje nestručnih nastavnika za geografiju (nešto preko jedne četvrtine), a najviše za opštetehničko, fizičko, likovno i muzičko vaspitamje (dve trećine nestručnih nastavnika), Postojeći podaci pokazuju da u gotovo polovini osmorazrednih osnovnih škola nema nijednog stručnog nastavnika za hemiju i fiziku, u jednoj trećini za biolo-

· giju i istoriju i u jednoj šestini za matematiku. U 1961/62. školskoj godini bilo je potrebno još 2.048 nastavnika za razrednu i 14.852 nastavnikas za predmetnu nastavu, đa bi se zadovoljile osnovne potrebe.

·Izneseni podaci rečito ukazuju na ozbiljnosti situacije i upozoravaju odgovorne faktore da u sklopu ostalih pitanjarazmorre i ovu smetnju koja ozbiljno ugrožava sprovođenje u delo zakona o „obaveznom osmogodišnjem ško lovaajjal,

' davanja koja su, u

Nastavak sa 1. strane

TRnković, Marulić i mnogi drugi, stariji i noviji). Tom tužnom „pmregistru može se priključiti još niz autora, među kojima i takvih kao što su Levstik, Đalski, Kumičić, iPreradović, S&tritar, Cesarec i mnogi drugi. Tih pisaca mema, a meni je žao što povodom ovog programa, kao i povodom mnogih drugih sličnih stvari, nema i imena njegovih sastavljača. „Tako značajne stvari ne smiju biti uvijene plaštom anonimilteta. Istina, iz spiska imena koji ste nam poslali ne vidi se Kkriterijum „sastavljača, a i niz drugih stvari (da li se, recimo, predviđaju pregledi pojedinih književnih vrsta ili perioda književnosti NOB, kritike uopšte, savremene drame, poezije i sl., što bi bila mogućnost da se neki autori daju panoramski, a oni Vvažniji izdvoje). :

Ali, za mene je osnovna neđoumica u tome što ovdje govorimo o jednom programu, a možemo govoriti i o još nekolko drugih i sličnih. Svako sačinjava svoje programe i o njima raspravlja u svom krugu. A osnovni uslov bio bi da se fi programi rade prema jedinstvenim kriterijumima jugoslovenskih vrijednosti, ako već zna-

mo činjenicu da je kultura i njen razvitak nedeljiva cjelina. Zbog toga bi u ovom slučaju, bez

obzira na sve slabosti programa, trebalo govoriti o neophodnosti jedinstvenog programa. Na tom poslu trebalo bi da sarađuju svi, ne samo. ano= nimne prosvjetne komisije, već i pisci, kritičari i ostali. Ali, kao što se viđi, praksa još pokazuje drugo. Pomat mi je, na primjer, i slučaj kada povođom jednog drugog programa knji ževnosti nije uopšte Konsultovana čak ni katedra za književnost filozofskog fakulteta, koja ima dužnost da priprema nastavnike za izvođenje takvog programa. |

Tema koju ste pokrenuli toliko je značajna da se ne može svesti samo na kritiku spomenutog programa nastave književnosti. Problem je i ovdje, a i još u mnogim oblastima kulture i umjet nosti, da freba raditi nove i zajedničke programe, Uz sudjelovanie što većeg broja ljudi i kao posao Moji je javan i dostupan javnosti.

Husein TAHMIŠČIĆ

NA4DNICA PARTIKUDARIZM 4

mam utisak da u anketama koje Vodimo i u kojima dolazimo do reči tako često govorimo u prazno ili u vetar, Možda ih rđavo vodimo. Možda smo nedovoljno ubedljivi i sugestivni kada se odlučimo da u njima učestvujemo. Možda smo svi pomalo nesmoeli.

Možđa smo rđavo shvatili sud vrednosamo |

DA SE NADLBŽNI TPAK · SETE

o Mnkehy 0 [OSimi KRjifevnosli

reč“, jer smo puteve od reči do dela toliko nategli i produžili da ih sve ređe i ređe uspevamo prevaliti: ponekad nas na, njima i smrt zatekne. (Najverovatnije je da nam se tako nešto ipak neće dogoditi na putu od potrebe za dobrim programom nastave književnosti i materjnjeg jezika do zbilja dobrog ji za sve odgovorne prihvatljivog programa.) |

Program nastave Književnosti (jugoslovenskih narođa) podrazumeva ono nikada dđo kraja realizirano jedimsfDo u mnoštvu: jedinstvo koncepcije i izvedbe, jedinstvo pogleda na historijske i povesne fendencije razvića Kknjiževnosti (jugosloveneMh narođa), jeđinstvo u odnosu prema nasleđu i prema savremenim delima umetnosti pisane reči.

Programi po kojima se nastava u gimnaziji izvodi nude nam se kao madmica, partikularzma. Bila mi je pružena prilika da osetim i iskusim niz neprijatnost koje proizlaze iz apsurđa o kome govorim. Pre nešto više od jedne godine pristao sam da radim na izradi programa nastave književnosti (jugoslovenskih naroda) za gimnaziju. Ono što je apsurdno i porazno u tom pristanku i u njegovom rezultatu sadržano je u činjenici đa-je taj program relevanfan samo za gimnazije na području Bosne i Hercegovine. Dakle, svaka republika na području srpskohrvatskog jezika ima, mlutatis mutandis, svoj vlastiti program, a svi skupa imamo jedne te iste pisce, jedna te ista dela, jednu te istu amiiciju.

Vreme je, napokon, da iniegriramo svoju vlastitu odgovornost prema povesnim fendencijama razvića i prema povesnim interesima književnosti jugoslovenskih naroda. Nije i ne može biti najveće zlo ako program mimoiđe jednu određenu pesničku vrednost, ncešto tako kada se dogodi lako je popra-

'viti, ali veliko je zlo alo poberujemo

da smo toliko bogati u svom Sarajevu ili Zagrebu ili Beograđu ili Titogradu đa možemo toliko toga odbaciti i zanemariti jer je izvan našeg uskogrudog

'partikularističkog „bogatstva”.

Giigorije KNEŽEVIĆ, profesor

NASTAVAK PROGRAM 4 | OSNOPNIH ŠKOLA

· astava književnosti i jezika u srednjim školama, ako uključimo teoriju književnosti i opštu kulturu

današnje generacije, nije u skladu sa razvitkom socijalističkih „snaga kod nas. Programi su i pored mnogih sugestija zastareli i neprecizni. Imao sam prilike kao profesor književnosti da sa grupom svojih kolega šaljem pismene sugestije sastavljačima programa, uka-– zujući na potrebu ođabiranja ili ređuciranja nekih umetničkih dela. Ne samo đa sugestije nisu prihvaćene, nego, verujem, da ih niko od sastavljača nije ni pročitao. Planovi i programi su adminstrativno suvi, šablonizirani, Za poslednjih deset gođina, od kada je ritam života, razvoja, nauke i društva silno ubrzavan, ovi planovi i programi jezika i književnosti za srednje škole nisu pretrpeli radikalnije izmene, osim

· u redu i načinu odbira lektire, koja je

stavljena, ne znam zašto, na kraju programa kao dođatak, kao nešto što se može ali ne mora obraditi.

Mislim da programi ovoga predmeta za osnovne škole nisu, najblaže rečeno, prikladni. Deci u osnovnim školama daju se teški, filozofski tekstovi (primer: Mažuranić, Njegoš i dr.). Zavla dala je nekakva nenaučna, čudna i smešna misao da se danas rađaju deca pametnija, da im se odmah može priznati velika matura. Naravno. pri tome se ne vodi računa o krupnim promenama u svim oblastima nauke i života kao i o suštinskim izmenama etike u porodici i društvu. Svest današnjeg čoveka za poslednjih deset ili petnaest godina evoluirala je toliko da je vrlo riskanino upoređivanje sa isfim rasponom vremena bilo sa kojim periođom u prošlosti. Zato i naša novorođenčad, svakako se razlikuje od one od pre šezdeset ili peđeset godina. No ipak to ne znači da ta deca mogu zidati vavilonske kule bez temelja. Treba samo razmotriti teme pismenih zađataka koje se daju deci u osnovnim školama, pa oceniti koliko nepedagoškog i preteranog ima u celokupnom programu jezika i književnosti za osnovne škole. UO ovim programima ne polazi se od elementarnog u jeziku, kategorijama reči, obrađi lakših i stilistički jasnijih štiva. Ne ukazuje se na preciznost, značenje i lepotu reči, već se uče biografije pisaca, likovno se

predstavljaju stihovi ili prozni tekstovi, što se ponekada, ako likovnog ima u stihu ili priči i može učiniti ali ako nema, onđa je veća šteta nego korist

od takvog rada. Ovom prilikom nije mi namera da

'iznosim kakvo znanje i pismenost do-

nose deca iz osnovnih škola, posle osam gođina učenja ovoga predmeta (to bi frebalo da buđe predmet jedne druge ankete sa detaljnijim analizama), ali je tužno i pomalo zabrinjavajuće da dečak ili devojčica od 15 ili 16 godina, koji završe osnovnu školu, nisu pročifali ni jednu knjigu iz domaće 'Kknjiževnosti, ne znaju vrste reči, ne mogu u prostoj rečenici da odrede subjekat i predikat, ne umeju da sastave na temu, rc„imo, „Jesen u mom gradu“ ni dve dobro sklopljene rečenice. U takvoj situaciji, čak kada bi i programi za srednje škole bili idealni ne „može se mnogo učiniti na unapređenju opšte pismenosti i kulture naše srednjoškolske omladine. Nije toliko značajno da li će programom biti obuhvaćeno sve iz književnog nasleđa „što ima istorijske i umetničke vrednosti, jer je fo i nemoguće, ali je važno na koji se hačin i kako programski utvrđuje, pa i kako se saopštavaju ovome naraštaju istinite lepote umetničkog dela. Umetničko delo podrazumeva različite vrednosti, pa i jima takođe treba govoriti. Kao što

mane o ko-

je potrebno pređavaču književnosti

veštine i znanja, ljubavi i' osećanja prema delu, tako je i sastavljačima programa potrebna umešnost i znanje pri ođabiranju pisaca i dela. Čini mi se da programe i planove ne može praviti onaj koji nikada nije ušao u odeljenje kao predavač. Program za biti logički osnovnih

srednje škole mora nastavak „programa Osim programa koji treba bitno izmedelima naše i strane Književnosti, trebalo bi više voditi udžbenicima književnosti i jezika, a

škola. niti, osvežiti ga savremenim

računa o jpriručnicima, naročito o čMankama kojih skoro i nema. Nadležni organi koji preporučuju, odabiraju ili sastavljaju program, morali bi izvršiti reviziju svih teorija Kknjiževnosti i drugih priručnika, pa komisijski utvrditi šta je zaista najprikladnije za nastavu književnosti u sred-

postojećih udžbenika,

njim školama. Tom prilikom trebalo

bi voditi računa o broju predviđenih časova za ovaj predmet, kao i o izjednačenju programa po republikama i objedinjavanju književnosti svih

naših naroda.

sti po kome „u početku bejaše

PREDAVANJA TOMASA MANA

Krajem avgusta vašingtonska Kongresna

biblioteka objavila je jednu neobičnu publikaciju — pet pređavanja. Tomasa Mana koja je ovai veliki nemački pisac ođržao između 1942. i 1949. gođine za vreme SVOE boravka u Sjedinjenim Američkim Državama. i

Tomas Man došao je u SAD 1938, i četiri gođine docnije bio je naimenovan 74 savetnika za nemačku književnost pri Rongresnoj biblioteci. Na tom položaju on je ostao tri gođine. Za to vreme održao je niz Dreposebnim „brošurama objavljena i, skoro, rasprođata. Interesovanje čitalaca za ove Manove eseje bilo je veoma veliko, pa ih je Rongresna biblioteka ponovo štampala. Cena MWnjige veoma je niska — 50 centi, pošto je izđavač mnamerno išao za velikim tiražom, pa je Kknjigu objavio u kartonskom povežu.

Ova najnovija knjiga Manovih eseja obuhvata sleđeće ogleđe: „Tema romana O Josifu“, „Rat i buđućnost“, „Nemačka i Nemci“, „Ničeova filosofija u svetiu savremenih događaja“ i „Gete i đemokratija“.

NOVA RNMJIGA O AJHMANU

Serije knjiga koje su, pre i posle suđenja, napisane o Ajhmanu, neđavno je đođa-

KNJIZEVNE NOVINE.

a. , ji ŽžEw

4 Direktor i Palavestra. ! dakcioni odbor: Ignjatović, „Dragan Kolondžija, 7 Velimir Lukić, Bogđan A Dušan Puvačić, Izet Sarajlić, Pavle stef,

to još jedno novo delo. Napisao ga je Moše Periman, . nekadašnji savetnik pređsednika Ben Guriona i direktor izraelske informativne službe. Pisci koji su o Ajhmanu pisali pre suđenja slikali su ga kao fanatičnog, U krvi ogrezlog nacistu koji je organizovao i sam direktno učestvovao u uništenju nevinih ljudskih života. Za vreme suđenja, međutim, on je igrao ulogu birokrate, običnog, neimaginativnog, skromnog činovnika, koji se susreće svakog dana. Hana Arendt, u svojoj stuđiji „Ajhman u Jerusalimu: Izveštaj o banalnosti zla“, YViđela je Ajhmana u tom svetlu i njena knjiga je i u SAD i u Engleskoj primljena s mnogo otpora i izazvala je mnogobroine điskusije. \

Moša Periman, na osnovu obimnog stdskog dosijea, pokazuje na koji je način jerusalimski sud došao do zaključka đa je Ajhman lagao kađ je tvrđio đa nikađ nije mrzeo Jevreje i đa je bio samo čovek Koji je izvršavao tuđa naređenja. i | .

PerIman se ne zađržava na filosofskim razmatranjima o veoma obimnim moralnim i zakonskim problemima koji je Ajhmanov slučaj izazvao, Om iz strane u stranu đokazuje đa su Izraelci imali moralno i zakonsko pravo da Ajhmanu suđe posle kidnapovanja

wu jednom predgrađu Buenos Ajresa.

KITSOVA BIOGRAFIJA | Priča o Džonu Kitsu i njegovom delu ima čudnu sndbinu: nikad me sfari. Svaka nova generacija. mora je pcnovo ispričati. posmatrajući ovi izuzetnu pesničku ličnost

Popović .(sekretar ređakcije),

sip i Kosta 'Timotijević.

ođgovorni urednik: Tanasije Miađenović. Uređnik: Pređrag 'ehničko-ometnička oprema: Dragomir Dimitrijević. ReMiloš L Banđić, Božiđar Božović, Dragoljub S. Slavko Mihalić,' Protič,

anović, Dragoslav Stojanović-

Pređrag

engleskog romantizma, iz svoje perspektive. Nova. knjiga, koju je napisala Ejlin Vord („Džon Kitis: postanak pesnika“), to potvrđuje. Njena knjiga navela jie jednog kritičara đa podseti na jednu veoma zanimljivu činjenicu: đa su u ovom veku gotovo svi Kitsovi biografi bili žene. U poređenju 5 05" talim Riutsovim Pbiografijama, napisanim u poslednje vreme, knjiga BEjlin Vorđ je najinformativnija i najpotpunija. Slikajući Kitsov portret, Ejlin Vorđ je nastošjala da sleđi „razvoj njegovog karaktera kao pesnika — onog smelog čina samoostvarenja“ pomoću koga je uspeo đa postane, tokom tri kratke gođine svoje literarne zrelosti, umet nik kog je Metju ArnoIđ smatrao ravnim Sekspiru. Njena knjiga puna je malih otWrića, ali glavna vređnosi ove biografije leži u njenom sažetom pogleđu Kojim je obuhvatila ovog besnika.

SMRT ŽANA RORTOA

Jeđam od najnemirnijih đuhova moderne francuske poezije, koji je čitavog svog veka tražio uvek nove oblike izraza, pesnik, TOmansijer, đramski pisac, esejist, tvorac film skih scenarija, Slikar i ikonopjisac, čije „je

„gotovo svako delo izazvalo mnorne polemike, 'pa i skanđale, a on sam zavrišo ipak kao

član Francuske Akađemije — Žau Kokto umro je pre nekoliko dama u okolini Pariza u svojoj 74 gođini života. Do posleđnjeg đana bio je meobično aktivan, uvek u

Čun 101-112-1-208.

| cuskih

\ bog" i koja je Bruks držao na, Triniti koledžu Wu

toku stvaranja Do mekoliko veoma različitih đela; a đa bi se odmorio od završenog dela počinjao bi stvarati drugo sasvim raz” ličitog oblika i umetničkog izraza. Uvek nov i potpuno originalan ostao je đo kraja stvaranja. Njegovi biografi i istorijski komentatori imaće prilično muka đa čitavo nje govo đelo doveđu m sklad i izvuku glavne i osnovne smernice njegove umetnosti. Istina je đa je priličan đeo njegove poezije, naročito onaj prigodni, đanas zastareo. Ipak će njegovo ime ostati zabeleženo u istoriji franćuske Mnjiževnosti kao delo jeđmog smelog i uvek Živog duha. Možđa če čak naći sebi mesto i na đugoj listi fran„ukletih“ pesnika, iako je njegov lični život bio prilično miran i sređen.

ESEJI KLINTA BRUKSA ;

Jedđan od nalistaknutijih američkih savremenih Kritičara, Klint Bruks, objavio je neđavno siuđiju o pet istaknutih mođernih stvaralaca: MHemingveju, Jejtsu, Bliotu i Vorenu. Knjiga se zove „SMkriveni na osnovu pređavanja

Fokneru, nastala je

Hartfordu. edna od osnovnih teza koja 5ec

povlači kroz ovo delo mogla bi da glasi

_ da su mnogi savremeni pisci zabavljeni 05"

novnim problemima hrišćanstava, Bez 0bDzira na očiglednu diskutabilnost teze, način analize i đubina zapažanja čine ovo Bruksovo đelo veoma. zanimliivim pokušajem posmatranja mođeme literature ız jednog neobičnog ugla.

e List izlazi svakog drugog petka. Pojeđini broj Din, 30 Gođišnja pret plata Dim. 600, polugođišnja Dim. 300, za inostranstvo dvostruko.

• List !zđaje Novinsko-izdavačko pređuzeće „Književne novine” BeOgrađ, Prancuska 7. Ređakcija Francuska “. Tel. 626-020. Tekući ra

| # Btampa „GLAS. Beograd, Vlajkovićeva &.,,, ~