Književne novine
Nastavak sa 1. strane
nog sekretara za prosvetu i kulturu, rokao je da se u Saveznom sekretarijatu radi na elaboratu kojim će biti iz| među ostalog obuhvaćeni pokušaji regulisanja aulorskog prava, usklađivanja zakonskog prava o autorskim honorarima i zakona, U toku tog obimnog posla raspravljano je i pitanje: da li autorski honorari omogućuju rad umetniku, đa li mu obezbeđuju egzistenciju ili ne? Posebna pažnja posvečćena je finansiranju u oblasti kulture, pri čemu se vođilo računa o razgraničavonju kompetencija feđeracije i republike. Govoreći o kulturi u komunama, đrug Popovski je naglasio da treba polaziti od potreba za razvijanje pojeđinih umetničkih alttivnosti, a ne samo od mogućnosti komune, U pitanju su potrebe ljudi, a to se vezuje za lične đohotke građana a ne komune.
. U pomenutom elaboratu posebno se razmatra razvoj našeg filma i plasman: knjige, U tom smislu bilo je reči o intepraciji i decentralizaciji u filmu, o razvoju u macionalmim olcvirime a u sklopu federacije.
Ma koliko da je ta prva konferemcija za štampu bila, u stvari, samo površan pregled ideja i problema koji se sustiču u oblasti kulture, potrebno je naglasiti da je neobično korisno što se taj. pokušaj pretvara u praksu, što će novinari na takvim konferencijama sa najkompetentnijih mesta biti obavešteni o rađu i nastojanjima najviših fovuma da reše probleme koji muče našu kulturu uopšte.
e
"Dva priloga u časopisu
„Buropa“ _'U. NOVBMBARSKO-DECEMBAHRdO dvobroju skog časpca „PFıurope“ if PPačou. 1 Mari-
vou, objavljena gu dva priloga. od dovoljnog značaja za nas: Predgovor Estetici Đerđa · Lukača i esej Dušana Matića, Balska, haljina. . ,
·'Predgovon' Bstetici L,ukač je napisao aprila 1960. godine 'i zamislio ga kao kvintesenfno-sintetičan komentar prve knjige svoje Estetike, kao nužno objašnjemje i dopunu svojih estetičkih istraživamja. Imikač kaže: „Mi smo se suštinski obavezoli da označimo pozicije estetske sveobuhvaimošti u sveukupnosti ljudskih aktivnosti i čovekovih reakcija na Sspoljinji svet, zatim da mpreciziramo odnos esfetičkih kateporija koje iz toga proizlaze, odnos njihove kafegorijalne sbrukture, mjihovo sfrukturalne forme, itd..., zajedno s drugim oblicima sveobuhvatbnosti ı objektivnoj stvarnosti. Ako se odnosi čoveka i stvarnosti posmatraju naivno — dobija se, slikovito, sledeće: u fekućem životu (u oblasti koja najvećim delom još nije ispitama; uprkos Dočelnim otkrićima koja su podarena da bi. dozvolila izvesno razumevamje najviših i najsloženijih načina reagovamja) =>. čovek je primama sveobuhvatnost. Ne mastojeći da amticipiram ovde sve ono Bto je detaljno izloženo u Kmjizi, potrebno je, ipak, da ukratko označim bitne linije svog plana, Sveobuhvatna prisutnost čovekav& u fiekućem životu Šeste istovremeno izvor i krajnia tačka colokupne ljudske delatnosti, Predstavimo sebi tekući život kao jednu veljiWu veku: dok oblici koji služe da bi so stvarnosti, pPotčinila i obogatila po„stižu izvestan konačan stadijum u svom vazvitku, dotle se nauke i umetnosti ipgdvajaju, oslobađaju, diferenciraju i ostvaruju svojim sopstvenim specifičnim ciljevima; one dopiru do svog či5tog oblika svaka na svoj način (ali na način određen mužnostima socijalnog života), a zatim, pošto su uticale i reagovale na ljudski život, bacaju se ponovo u reku tekućeg života. Tekući život se, dakle, konstantno obogaćuje rezultatima najeminenfnijih domašaja Uudskog duha, on ih objedinjuje u svoim praktičnim polrebama, onim tekućim, a majvećma u onim koje se naovo pojavljuju kao izraz novih Yaz»anjavanja oblika najviše objektivno-
2
stL Ovaj proces mas obavemuje da Getaljno amaliiramo složene odnose iz-
> među imanmemimih realizacija u delima
nauke i umetnosti i socijalnih potreba loje ih prouzrokuju i stvaraju, Sama ta dinamika nastajanja, razvitka, umutarnjeg kauzaliteta, tih osvojenih dđubolkih korena postojanja „čovečanstva — dozvoljava da se podrobno izlože specifične kategorije i strukture naučnih i umetničkih reagovanja. Posmatranje tog procesa primodno mora odvesti do olkrivanja onoga što estebski femomen čini posebnim. Ali, pođ pretpostavkom da ljudi žive u stvarnosti koja je u potpunosti formirnana i pod pretpostavkom da s njom ođržavaju recipročne odmose, priroda estetskog fenomena može se shvatiti isključivo kao Kkomstanino'. upućivanje na druge oblike reagovanja, Postupajući tako, mi bivamo, uz to, vođeni prema približnoj spoznaji. Izvanredno je važno, dakle, precizirati odnose između estetike i nauke i, istovremeno, između morala i religije. Cilj naših is traživanja nameće nam čak sintetičan uvid u probleme psihologije koji sadrže u sebi i estetske pojave i osobenosti“. š .
U eseju Balska haljina, koji je zapravo reč na sastanku evropskih pisaca, ođržanom ođ 5. do 8. avgusta ove godine u Lenjingrađu, Matić iznosi svoje shvatanje neprekidnosti stvaralačkog akta, totaliteta umetnosti, njenog suštimskog egzistiranja svuđa gde se pokušava i rešava lepa tajna rađamja, ljubavi, smrti i humamosti, Činjenica da je Ana Karenjina, pre nego što je
postala „jedna od najuzbudljivijih lič--
nosti svetske književnosti“, živela .„blisko i intimmo“ u kući Tolstojevih povukla je Matića u ovakvo sveže 'Tazmišljanje: „Poezija, ta neiscrpna ljupkost života, iskra u nezaboravnim stihovima, u nekoj Knjizi, u nekoj ·slici ili na fasadi reekog zdanja, đaje takođe svoj tamni plamem i nekom snu, ĐOžuteloj fotografiji, plavom uvojku dečje kose koji čuvamo u dnu ormara, licu koje nam se vrti po pameti, tangu negda neodđigranom, večernjem: razgovoru koji se ne zaboravlja. Ne može se uticati na izbor između sna i stvar=
nosti,. sna i borbe, đela i misli, misli i.
srca, srca i tela, tela i duha,. itđ.., ne mo že se, dakle, uticati ma izbor između sno va i modnih žurmala. Dakle, između „Ane. Karenjine“ i „Nađe“, , među nadrealizma i realizma“. "au i DE OI Ž ak MY} (Dw ea.)
LVSRCYNI maXceme#
Gto dvadeset i pet godina od rođenja Augusta Šenoe
AVGUST ŠENOA (1838—1881) pređ-'
stavlja izuzetan datum u istoriji novije hrvatske literature: on ju je svojom teorijskom minmli i Književnim ostva-– renjima obogatio tematski i izražajno, otkrio nove svetove i sadržaje i izvanredne mogućnosti hrvatskog književnog jezika. Njegov članak Naša književmost, u kom se mesebično zalagao za reB-
lizam, za realističko prikazivanje. sve- ·
ta i Života, za olkrivanmje. rak-rana. u društvu koje je ponižavalo Brvatskog malog čoveka, jednako intelektualca kao i seljaka i radnika, znači raskid sa svim što je do tada hrvatska književnost imala, raskid sa romantičarski slađunjavom pripovetkom a u DOeziji s plačljivim pojanjem i pevucka=
njem o dragoj i domovini. Svojim is.
torijskim romanima (Zlafarevo zldio, Seljačka buna, Čwvaj se semjske Yuke,
Diogemes i Kletva) i pripovetkama {8 (Mlađi ·gospodim, ·
savremenog života Vladimir, Prosjak Luka, Barun Ivica i dr.) pokazao je put kojim treba da idđe hrvatska suvremena litematura, ukazao na meobrađene muaferijale koji su se sami sobom, fežinom svoje Dproblematike, mametali piscima, Prikazivati treba čoveka grada i sela, čoveka u palati i u kolibi — to je, parafrazirano, bilo geslo Šenmoinog literarnog stvaranja, geslo koje on nije u potpunosti uspeo da sprovode u život; to Seslo — i u tome je, uz ostalo, zasluga Augusta Šenoe — prihvatila je plejada pisaca koja. je došla do izražaja Đosle njega, plejada realista koju je om, pre~
ko svoga „Vijenca“, uveo u književnost,
Zasluge Šenoine za docniji razvoj hr-
vafske literature nisu male: bio je knji- .
ževni. kritičar, pozorišni recenzeni, pripovedač i romansijer, pesnik i feljtonist, pozorišni dramaturg i pisac ijedne
komeđije, udario je temelje mnogim . literarnim rođovima koje će negovati .. i usavršiti pisci koji su započeli novu. epohu, u punom smislu reči realističku,.
u novijoj hrvatskoj literaturi. A iznad svega — stvorio je hrvafisku čitalačku publiku, (T,)
· istražnog binoa,
i tipičan je naslov sudskog
· istorije je da nema
_ Prihvakamje i propegiremje tuđih neproverenih ili nedđokazanih tvrdnji kao proverenih i dokazanih činjenica — bez oboira na motive autora i na motive prenosioca — Uvek sadrži opasnost da se izrodi u dezinformisamje. | Kao što rekosmo u prošlom broju, možda je tačno đa je Li Osvald ubio. · predsednika Kenedija i možđa je tačno.,đa je to, učimio sam, bez saučesnika,: ali su to zasađa samo tvrdmije dalaske policije, odnomo “Federalnog Naslovi. kao: OSVALD JE UBICA! ili: OSVALD SAM PUCAO! — kad se u novinama pojave bez potrebne (i dovoljno uočljive) ograde i rezerve — muogu čitaoca samo navesti na, pomisao da mu se saopštavaju utvrđema fakta. A kao što znamo, ima dosta razloga da se sumnja u sve što je dosad „utvrđeno”,
· No ovo nije nastavak marginalija o đalaskom atemtatu. Dalju istragu prepust'ćemo komisiji „vrhovnog Ssudije Vorena, a ovde čemo se pozabaviti problemom tvrdnji, falata, Jakovernosti i sudsRo-lkrimimalnih rubrika u novi-
. nama. Problem se, ukratko. sostoi u tome što neki reporteri i/Ili urednici
bezazleno prezemtiraju navode optuž-
' be kao dokazane činjenice, ne pomiš-
ljajući da time možda čine. Krivično
delo klevete. ; UBICA NE PRIZNAJE ZLOČIN izveštaja (neđavno objavljenog u jednom beograd: skom listu) sa početka suđenja čoveku optuženom za ubistvo. Tvrd-
· nja optužbe uzeta je zdravo za gotovo i . prezenitirana kao fakat u koji nema šta
đa se summja. Ne „optuženi ne prizma-– je“, nego „ubica“ me priznaje.
Možda je optuženi zaista ubica možda i nije. Alko nije, pa buđe oslobođem, kakvu mu satisfakciju može pružiti list koji ga je unapređ proglasio knivim?
DA LI JE ZATVORENIM. GOVORIO TSTINU NA SUĐENJU UBICI IZ PUTNIČROG VOZA 116 — još je: jedam naslov iz iste kategorije. Famozni slu-
. Čaj u vozu 116 već je treći put pred
sudom. Dve ranije presude ulinute su i optuženi ponovo odgovara ža ubistvo, Dakle, ponovo se raspravlja o tome je li kriv·ili nevin. Za onoga ko. je sastavliao maslov, optuženi je Klob ubicn Nema sumnje đa u osmovi takvog stava prema optužemima leži duboko, iskreno verovanje u ispravnost i savesnost javnih tužilaca — pa otuđa i u njihovu nepogrešivost. Tako sam fakat da je podignuta optužba postaje dokaz krivice optuženog. Ništa ne mari što je proces tek počeo i što se sve do izri-
' camja presude njegov slučaj nalazi sub
veooooo0G0eogpoe0000006OGg0g0ooO0eo0o0eo0eo0eoe000eO0eeo0000G0e0eO 00
OLI INO CIJI
ONAKO. UZGRED
OKO JEDNE CRTICE MNOGO KRACE NEGO ROSTILJ
zabelešci pod „naslovom Za U realnost w, č(_Qoezžiji u · prošlom broju naveo.sam reči kojima se generalni direktor Saveznog zavoda za planiranje Nikola Minčev izjasnio protiv planiranja nerealnih ciljeva u privredi. Međutim, jedna crta (—) koja je u belešku upala preko plana (ne priređu!ete mi to ubuduće, drugovi korektori!) učmila je da našem generalnom planeru buđe pripisana i rečenica:
— Plan — to je zapovest. A pouka smisla izdavati zapovest za koje smo sigurni da neće biti poshišane.
"Po nije rekao Minčev.
Pored onog što je neko zekao ne bih. voleo da mu podmećemo (čak ni greškom) i stvari koje nije ili možda ne bi sam tako rekao.
Tako se bojim da će ispasti dosadno ako se iz broja u broi — kako ·sam, uostalom, učinio i prošli put — budem
. objašnjavao oko korektorskih grešaka,
ovo sam morao đa ispravim. Time sam odužio svoj dug Nikoli Minčevu, što mi
' daje više opravdanja da se prema Min~
čevu, u jedmoj drugoj stvari, pojavim
(ne jedini) kao potražilac. To njegovo đugovanje je, doduše, novijeg datuma.
· Onomad, u Sali heroja. na sastanku političkog i privrednog aktiva beogradske opštine Stari Grad, slušao sam izlaganje Nikole Minčeva. opet na temu plana 'za 1964. Između ostalog, izjavio je da cema mesu u 1964. „ne bi trebalo da raste“.
. „Ne bi trebalo“ nije bilo rečeno u smislu da smo svi (kao što je poznato) loše raspoložemi prema poskakivanju cena mesu i da zato „ne bi trebalo“, Kad sa izgovori generalni direktor Saveznog zavoda za planiranje, to „ne bi trebalo“ znači. da je privreda u takvpm · stanju -da do povećanja tih cena ne bi smelo. đa dođe i da će fo tako mMći ı plan.
Ali Nikola Minmčev je dodao jedm
| „BJi“? 1 3
— Ali to ne bismo mogli sa sigurnošću dn tvrđimo...
Dus N'kole Minčeva bio bi da mam to pobliže objasni, Jer mi. „ne bismo mogli sa sigurnošu da tvrdimo“ da ne
na marginama štampe
Kosta TIMOTIJEFIC ·wubica ne priznaje
judice — đa je poštem čovek, me bi se našao pred sudom!
Razume se, ako primitivnmo rezonovanje nije ni opšte ni rasprostramjeno među sudskim reporterima, naročito onima sa dužim stažom i iskustvom. Njima obično međveđu uslugu čine urednici ili redaktori, u najboljoj nameri da tekst izveštaja uproste i da iz njega u naslov izvuku esemciju. "Falko čo= vek optužem za ubistvo postaje ubica. a čovek opbužem za proneveru — proneveritelj, Valja istaći i svake hvale vredme primere ispravljanja gafova nakmadnim zauzimanjem oprežnijeg stava, · Talko je 11. XI jeđan naš list objavio: Dolijao emigramt ubica. Pet dana kasmije, 16. XI, naslov je glasio Suđenje ubici madam Fuše. Posle još dva dana saopšteno je: Manrničević priznaje: učešće u zločin, a 19. XI formulacija je glasila: Suđenje učesmiku u ubistvu Ivomne Fuše tw Nici. . . |
Ko zna kako bi se dalje razvijala stvar da proces nije prekinut radi prikupljanja novih dokaza, U međuvremenu, baš kao poručeno, došlo je novo ubistvo da popuni „novinski prostor, 20. XI, na prvoj strami, osvanuo je uzbudljiv naslov: Gmusam zločin u Savajevu. Još uzbudljiviji opis zločina garniran je slikom, ispod koje piše: Ubica, Slobodam Popadić. OU tekstu između ostalog piše: „Mnoge stvari jasmo ukazuju da ubica može biti jedino dr Slobodan Popadić...” i
Naravno, ništa nije dokazano — a formalno niko još nije ni opbužem jer je osumnjičeni nestao. Zato dva đana kasnije, 22. XI, list pita: „Gde se krije dr Slobodan Popadić.. za koga se pretpostavlja da je izvršilac groznog zločina?“ Još deset dana docnije, 2, XII, pominje se „zagonetnost oko ubistva i verovatnoća da je “Ubica doktor Popadić...“
Neko se valida setio đa nije zgoreg biti rezervisan, jer se u istoriji već tOliko puta desilo da osumnjičeni za grozam zločin bude oslobođen; ili da bude
· ljen, pa se ko zna | 'njegove smrti pravi
volimo meso po današnjim (ako mne može po jučerašnjim) cenama. Roštilj radi..
oeiyĆa . . e – 45” : i e HVALA UCITELJIMA VELSU I PERKINSU
rson Vels, Entoni Perkins i još neke (0) svetske zvezde velikog ekrana na-
pravili su milionske dugove po jugoslovensk:m hotelima i jednostavno otputovali.
Svi cenimo Orsona Velsa i Entoni Perkinsa kao umetnike, Zbog neplaćenih dugova nastojalo se da sada budu izloženi našem #prez:ru. Zašto? Ja, na primer, mislim da Orsona Velsa, Entoni Perkinsa i ostale (belo)svetske zvezde treba ceniti posebno zato što su kod nas jeli, pili, pa nisu platili. Zar je njihova krivica što nas Jugoslovene, u ovakvim stvarima, uvek neko iznova mora da uči pameti?
A školarina se plaća i plaćaće se, sve dok nam bude potrebna ovakva škola, Samo, zašto svi da je plaćamo? Valjda se znaju imena i prezimema hotelskih direktora i ostalih klanjajućih se lica čija je prostota bila zasemjema.
LJUDI SVIKLI DA ŽIVE — UBOGO
stvo (direktor Milo Popović) poduhvatio se da izvrši mnketu o rasprostranjenosti štampe u Jugoslaviji. Savesno sprovedena, anketa je osvetlila nepri'atne činjenice, Utvrđeno je da 11.973 mesta i naseija u našoj zemlji uopšte nemaju uslova đa redovno dobijaju novine, pa ih i ne dobijaju. · Poražem nekim izveštajima, „organizator ankete nasto'ao je da to još jednom proveri, i stiglo mu je sledeće pismo upravnika jedne pošte: .
J ugoslovemski institut za novinar
„POSTA TELEGRAĐEĐ I TELEFON“ br. 24 1. II 1963. godine GRADSKO Jugoslovemski institut za mnmovinarstvo ž Beograd
U vezi sa vašim pismom 5—5/6 od.
28. TI 1968. godine, izveštavam đa je eviđenc'ja od 18. X 1962. godine tačna — teško je i meni to da potvrđim no moram da vam to kažem,
Ova sela su uđaljena od 15—27 km, od ove pošte, a na selima se bave zemljo»adn'om i stočarstvom. Naš dostavliač ne odlazi da raznosi pošilike, pa ni da 'm nudi novine, ba su se liudi svikli đa žive i bez novina, Zbog toga nema. ni ieđnog slučaja da se neko i pretnlatio direkno.na neki od naših dnevnih listova. i
Odgovaram da ova Sela uopšte ne
osuđen, ali sa srećom ne vreme Gošaže njegova nevinošt; ili čak bude i pogub< „zna koliko godina, posle ubica ispoveđi na samrti itd. itd, Nedđavno smo, uošta» Jom, imali prilike da čitamo · vcoma poučan feljton u nastavcima o ispravljenim sudskim zabludđama,
Đrema tome, čak i čovek osuđen za ubistvo ne mora biti ubica. A kamoli onaj kome suđenje tek počinje. U svakom slučaju. šta košta novime da napišu obtužemi umesto ubica? U ne. kim zemljama prejudiciranje presude čak se smatra za krivično det, a u mnogim drugima listovi su DO navici
ni, jer su se dosta puta opekli: plaćaiući odštete za klevetu.
Naši listovi takvo iskustvo nemaju, . ali bi bilo korisno da ga steknu. Evo, uostalom, primera (doduše dve godine bajatog) kako, radi sopstvene bezbednosfi, list ne sme da izveštava: |
„LJUBAV“ DIREKTORA I SOBARICE ee TREĆI DAN SUĐENJA DIREKTORU HOTELA KOJI JE UCENJIVAO SVOJE SOBARICE;
LJUBAVNI DOŽIVLJAJI DIREK. TORA „BALKANA”
To su samo na dohvat uzeti naslovi iz raznih listova o suđenju rečenmom direktoru, optuženom za zloupotrebu. položaju i prekoračenje gran'ca službe> nog ovlašćenja. Razume se da su izveštaji bili puni golicavih detalja i pravednog zgražamja nad direktovovim zlo+ đelima. f Po
Nekoliko dama doemije, isti, listovi doneli su neugledne, zabačene, „mele vesti, sa sitnim naslovima: , RONAN
Bivši direktor „Balkana“ oslobođeh. ~
Oslobođen je, naime, zato što osim tvrdnje jedne sobarice nije protiv nje» · ga bilo nikakvih drugih dokaza. Nema, međutim, podataka da je oslobođeni .
direktor tužio listove za klevetu. ·
Šteta što nije, jer bi to odgovornima · bila prilika da saznaju Za načelo đa ja optuženi nevin sve dok se ne doka~ . že da je kriv — a ne da je a bi . ori đok ne dokaže da je nevin, mnogi veruju.
kako ta
primaju novine: Karasinani, Ubogo, ~. Nogaevci, Veničani, Grnčište, Skačin= ci, Dvorište, Podles, Kruševica, D..Či» čeviir(G.Cičevo i:Ulanckc va wiNOOSGGS „:\Dvar-sela,„ 'primaj}i novine: .Gradsko, · i to: „N. Makedonija“ 70, „Politika“ 5, . „Borba“ 5 i selo Vodoviati „Borbu“ 1. komad. : ai 'xpravnik: A. Čingarov, 5. YT.“
Što je u ovom pismu istaknuto, špa- · cionirao sam ja, Učinio sam to da bih, svojim načinom, uzeo učešća u jednom, · kako mi izgleda, veoma „potrebnom i zasad nedovolino glasnom alarmu.
STVAR NERAVA?
ekako istovremeno zabeležene 8.
dve tuče. · dee Jedma tuča bila je u Tetovu, . na fudbalskoj utakmici između doma~ ćeg kluba „Teteks“ (?!) i „Napretka“ . iz Kičeva. Igrači su se posvađali, i po» :. čeli Jedni druge da mlate, U igralište su odmah uleteli i članovi uprave do= „ mačeg kluba. I oni su se umešali tr tuču, ali sad to dalje nije važno. „a Druga tuča dogod'la se u· Narodnom · pozorištu uu Beogradu (upravnik Goško..: Miletić). Potukli su se igrači balefa, . Zestoko je tučena primabalerina Jovanka MBjegojev:ć. Ali' uprava klubm" (tj. Dozorišta) nije odmah uletela u" igralište, nije se odmah. umešala .,.... ·
SANSB JUGOSLOVENSKOG SFRSA"
na zabavnija ·štampa je:-s dosta: apetita .zabeležila prve, .poznafg .. rezultate koše ie američki časo- . pis „Plejboj“ (već užem šfo .„U”Cciljt. zarade koristi interesovanje :za*kčksP) postigao u Jugoslaviji. Ekipa “fotere> Dortera ovog „proslavljenog“ časopisa ·, uspela je, u svom stilu i za svoie po>».. trebe, da snimi znatan broj Jugosloven~ · ki, koje su u tome videle svoju holis vudsku šansu, e Fotografije u „Pleiboju“ iziči.ćes punim imenom modela. Ako je, za: podsmeh, znaćemo tačno kojim nasa-..: maremim osobama da se podsmehnemo. . Samo, valjda to nećemo činiti, #er sivar je manie vesela nego što izgleda. Naro> čito takav podsmeh ne bi trebalo oče» * kivati ođ naše zabavne štampe, koša. je holivudski hleb god'nama toliko slađila· ngšoj javnosti da niie nimalo čudno što su ćurkoste devojčice pristale da ga eventualno okuse — nage. o
ONARO UZGRED
U KLUBU LITRRATA jednog: dana“ govor'Jo samo o fuđbalu. ou Razume se. tog dana na svim fuđ- :: balslrim ferenima „govorilo se.samo O . — literaturi,
KNJIŽEVNE NOVINE.