Književne novine

Godina XVI Nova serija Broj 217 Beograd 21. II 1964.

Cena 30 din.

JM ST Ta

Z A

KNJIŽEVNOST,

KNJIŽEVNE

OMETNOST ı

NOVIN

DRUŠTVENA

PITA N-J A/

Dogovor o kuliurnoj saradni jugoslovenskih listova

Sastanak predstavnika redakcija „Telegrama“ iz Zagreba, „Dela“ iz Ljubljane, „Odjeka“ iz

Sarajeva i „Književnih novina“

DA BI SE OCENILI dosadašnji rezultati zajedničke ankete „posvećene problemima finansiranja u oblasti kulture, koju već više od dva meseca vode listovi „Delo“ iz Ljubljane, „Telegram“ iz Zagreba, „Odjek“ iz Sarajeva i „Književne novine“, u Zagrebu su se, B. Ovog meseca, na inicijativu uredništva „Telegrama“, sastali predstavnici tih redakcija koji su, u dužem razgovoru, našli zajedničke osnove za buduća zajednička delovanja i dogovorili se o konkretnim oblicima zajedničkih istupanja.

Odlučeno je, pre svega, da redakci-

spomenutih listova i dalje nastave sa objavljivanjem zajedničke ankete o najvitalnijim i najaktuelnijim problemima naše. kulture, s tim da se obrađuju i opšti, mačelni stavovi, ali i konkretne analize u wweakodnevnim praktičnim realizacijama, u pojeđinom pelktoru ili u pojedinim kulturnim ustanovama. „Redakcije će i dalje: premositi te tekstove, šireći, „na taj. način, broj čitalaca koji će se 8 njima upoznati, pošto je to jedan od oblika. konkretne i sadržajne integracije ovih listova. | Na sastanku u Zagrebu konstatova= no je da su davanja za kulturu ove godine obilnija i da zajednica odvaja više sredstava za razvoj kulture i štampe, ali je isto tako primećeno da veliki deo tih sredstava otpada na povećanje troškova proizvodnje (i administrativnih povećanja) kao i na lične dohotke u oblasti kulture, a da Bu Sredstva za fumkcionalne rashode ista, ako ne i manja, nego prošlih godina. Mada ne freba potcenjivati ono Bto naša zajednica daje za kulturu, ipak treba ukazali na činjenicu da su davanja za kulturu nesrazmerna drugim javnim - delatnostima, pa se ne mogu zadovoljiti ni stvarne potrebe za brži razvoj kulture 'u našoj socijalističkoj zemlji (na primer, profesori na humanističkim fakultetima mamje su plačeni nego profesori na drugim fakultetima; nedovoljno se ozbiljna umetnička i kulturna nastojanja, a podstiču ona efemerna i sasvim bezvredna, pa se događa da naša istinska umeinička prođukcija stagnira i degeneriše u psihološkom i u stvarnom smislu reči, dok se publika vaspitava linijom zabavnog „mneukusa, šunda i kiča). Pošto se u praksi u mnogim oblastima našeg kulturnog života još nije raskrstilo sa sistemom finansiranja putem budžeta, predstavnici re=

dakcija „„Telegrama“ MMirko Božić, Jozo Puljizević, Nenad Turkalj, Ivam Kušan i Branko Belan), „Dela“ (Tit

Vidmar, Milan Šega i Jože Snoj), „Odjeka“ (Sreten Asanović) i „Književnih novina“ (Tanasije Mladenović i Dušam Puvačić) saglasili su se da punu pažnju. treba. posvetiti problemima finansiranja kulture putem programa i pri tome jasno baratati terminologiiom šta znači program u kulturi, a šta znači finansiranje „ustanove. Jeđan od zaključaka glasio je da treba mpledirati da mprave fondova za

unapređenje kulturne delatnosti budu.

otvorene javnosti i „predstavnicima pojedinih kulturnih ustanova.

Na sastanku u Zagrebu nedvosmisleno je podvučeno da o problemima kulture, kao i o problemima javnih delatnosti, na stranicama naših listova treba javno raspravljati i još više se zalagati da služba informacije bude dostupna najširim slojevima naših građana, a pri svemu tome ne odricati se lične odgovornosti za sve ono što se u štampi objavi. Štampa mora biti aktivni stimulator mnogobrojnih oblika delatnosti na jRulturnom području. Štampa mora postojeće akcije | podržavati, a ne biti samo transmisija; mora neposredno i autentično delovati na formiranje javnog mnenja i pomagati u zajedničkim ciljevima izgradnje naše socjjalističke zajednice,

Da bi se listovi još više zbližili i

u Zagrebu

SA SASTANKA. U ZAGREBU

da bi se što potpunije upoznali oblici rada u pojedinim redakcijama,. zaključeno je da se u najskorije vreme izvrši razmena saradnika, kao i da se u listovima simultano objavljuju svi značajniji materijali iz oblasti našeg kulturnog, naučnog, umetničkog i prosvetnog života.

U želji da ova zajednička, šinokojugoslovenska akcija ima što jači odjek i efikasnije značenje u našem javnom životu, na saradnju će biti DOzvani i drugi naši listovi, odnosno njihove kulturne rubrike, a u ptvom redu listovi iz Makedonije i Cme Gore. |

Pošto je u ovom ftrenuflku osnovna preokupacija listova, čiji su se predstavnici sastali u Zagrebu, položaj kul ture u našoj zajednici, podvučeno je đa je u napisima posvećenim „oblasti kulture neophodno izbegavati deklara-

M

tbivnost, već da se mora voditi prin=- .

cipijelna borba da se sredstva ekonomično ulažu u akcije od najne vrednosti.

Pošto problemi života i rada kulturnih institucija u pojedinim republikama nisu isključivo problemi samo dotične republike, nego su.to naša zajednička pitanja, svi smo podjednako zainteresovani za ono što se događa na području u kojem naši listovi izlaze, kao i za ono što se zbiv& gde naši listovi još nisu doprli do svo» jih čitalaca. Sastankom u Zagrebu provejavalo je jedno jasno i realno uverenje: okupljanjem što većeg broja javnih i kulturnih radnika, objavljivanjem „njihovih stavova, „mišljenja, predloga i inicijahiva, pridonećemo efikasnijoj zajedničkoj saradnji naših listova na. izgrađivanju „socijalističke kulture.

i ı-

|b DANA Dragutin Tadijanović i Stevan Raičković

dobitnici Zmajeve nagrade

NA SVBČANOJ. sednici Matice srpske, održanoj 16. II u Novom Sadu,

ovogodišnjim dobitnicima, „Dragutinu Tadijanoviću i Stevanu „jRmRaičkoviću,

uručena je „Zmajeva nagrada“ Žiri sastavljen od Kknjiževnika i kulturnih nadnika (Marijan Matković, dr. Boško

' Novaković, Živan Milisavac, Borislav

Mihajlović i Draško Ređep) nagradio je Tadijanovića za celokupno pesničko delo povodom izlaska njegove knjige izabranih pesama, a Stevana Raičkovića za dve knjige poezije („Kamena uspavanka“ i „Pesme“). Ova magrada, u visini od 300.000 dinara, ustanovljena je 1953. godine, a od 1958. dodeljuje se samo pesnicima.

Novi konkurs „Telegrama“

U OKTOBRU mesecu prošle godine ređakcija „Telegrama“ raspisala ie tri nova konkursa: za kratki roman, za ciklus pesama i za kamernu dramu. Odazivajući se brojnim čitaocima koji traže uslove i nokove za predaju radova, „Telegram“ je u broju od 14. februana ponovo objavio propozicije tih raspisanih matječaja.

Svi tekstovi koji se šalju na konkurs moraju biti neobjavljeni. Rulopis romana, uredno prekucan, ne sme biti duži od 120 stranica i redakciji se mora, u dva primerka, poslati najkasnije do 30. aprila 1964 godine. U žiriju za roman malaze se Branko Belan, Ivan Kušan 1 Fedor Vidas. Re-

zultati konkursa biće objavljeni naj-

kasnije dva meseca DO Drijemu rukopisa. ea pila,

. Ciklus od najmanje šesnaest a najviše 'dvadeset pesama, u dva primerka,. redakciji · se . mora dostaviti najkasnije :đo 30. marta, a rezultati će biti objavljeni 1. maja. Žiri za poeziju sačinjavaju Zvonimir Golob, Zvonimir Majdak i Slavko Mihalić.

UZIKA I PUBLIKA

| NBDAVNO (tačnije rečeno, 27. januana ove godine) Centar, za umetnost i

kulturu, Radničkog univerziteta, „Đuro . Salaj“ priredio je javnu, diskusiju o. · temi ponovljenoj u naslovu Ovog ogle-

da, a šesnaest učesnika u ovoj diskusiji . dobili su od organizatora te ·priredbe , ·— po svoj prilici:kao pomoć i putokaz

za, prilaz temi —. sledeća dva pitanja: .l1) Koji su uzroci osipanja publike.i

2) Kako pristupiti rešavanju problema

. odgoja nove publike. . - )

Kao jedan od učesnika u toj; disku- ,

siji smatrao sam ·da zadata tema —. . „Muzika i publika“ — i kada se, mimo-

iđu oba putokazna pitanja, provocira obradu čije teze ne mimoilaze društvenu praksu muzike, pa pošto baš jedna takva moguća. obrada zadire u

muzike u našem društvu, ovog, vremena, čini mi se da neće biti naodmet ponoviti neke od tih Teza i pred čita-

·' lačkom, publikom,

Istorijski nastali polaritet (sociološ~

ki rečeno: objektivni dualitet) MUZIKA — PUBLIKA proizišao je nužno iz.

široke diferencijacije i profesionalizacije ljudskih radinosti i već odavna uspostavio, na području elemeniarnih ljudskih potreba za muzikom, s jedne strane aktivnost stvaralaca (komipozitora), izvođača, artističkih upravljača

LIKOVNE PRILOGE IZRADIO BOSKO RISIMOVIĆ

\ same · sociološke korene upotrebne vrednosti

izvođačkim kolekitivima (horovođa i dirigenata), stručnih nastavnika muzike (na. postojeđim . stupmjevima , stručnih škola), muzičkih pisaca ili Kkritičana i

· organizatora složenih; vidova muzičkog

života u savremenom društvu, a s druge strane formirao je taj isti kulturno-istorijski proces, muzičkog razvitka samohrano, pasivmo i pomalo čudesno kolektivno biće — relativno. malobnojnu muzičku publiku. Gdegod se danas ostvarivala — na koncertima, na radiju i televiziji, u operskim kućama, po fabričkim halama i na radilištima | —

Pavle STEFA4NOPFIČ

kvalitativno visoka, tehnički teže sa

vladljiva i po svojoj suštini (svojim potencijalnim “značenjem i smislom) duboko humama muzika pokazuje tu paradoksalno neizbežnu alijenaciju od realnog, svakidašnjeg i autentičnog unutarnjeg čovekovog života, uprkos čžnjenici da se doživljavanje muzike kao životne ljudske potrebe začinje, razvija i usavršava u najtešnjoj povezanosti s doživljavanjem tvorevina ostalih grana umetnosti, sa asimilovanjem naučnih saznanja i otkrića, sa filozofskim učenjima i, uopšte, sa sveukupnim: ideološkim strujanjima i ·procesima u društvenoj stvarnosti.

Svima nam je dobro poznat teški samoučki put seoskog najamnog momka i obalskog radnika Maksima Gorkog do khtjiževnog stvaraoca svetskog glasa. Poznat je i slučaj domaćice 42 Glimantona, Grejs, Metalius, literarni uspon čuvarice koza Bert Grimo, autobiografski roman („Soba za otpatke“) brazilske crnkinje iz Sam Paola, Karoline Marije de Žezus, dnevnik petnaestogodišnje učenice Nine Koserine. Nedavno smo ovđe, u Beograđu, bili

u prilići da čujemo stihove pesnika-.

–seljaka (književno veče „Orfej među šljivama“) a već sa „naivnim“ slikari-

\,

ma, s đuboreznom fantazijom Bogosava Živkovića, štičemo i međunarodna priznanja. Amaterska delatnost na planu pozorišne umetnosti, od seoskih do studentskih. glumačkih trupa, razvijema je svugde u svetu, pa i kod nas. Nekoliko naših plesnih grupa obilaze zemlje i kontinente. Razume se, na području samonikle delatnosti ne izostaje ni muzička umetnost, pa je dobro setiti se da je. ftakmičenje za „prvu toubu „Dragačeva“, na zaprepašćenje

· stručnih muzičkih ·foruma, otkrilo jed-

nu seosku samoinicijativu koja stručnjake obavezuje na pažnju i ozbiljno razmišljamje.

Pa ipak, poletni i temperamentni dnagačevski poljoprivredni trudbenici neće postati muzička publika, iako je

sasvim wWigurno. i odavna proverena

da sama praksa pevanja i sviranja, grupnog muziciramja, upućulje tako reći sama od sebe na prodiranje svesti u osnovne i bitne zakonitosti muzičkog mišljenja, osećanja i stvaranja. Mugz:'čki folklor ima. svoje tipizirane sheme, obrasce, fomule i forme, a vešti imstrumemnialisti — izvođači —d formiraju se i razvijaju jedino kao pronicljivi realizatori ugstaljenih li kradicionalnih tipova plesne i pevane muzike svog kraja. Istinskog razvoja muzičkog ukusa, smisla za razumeva– nje i emocionalno usvajanje nepozna=tih tipova tonskih struktura u zonama seoske samoinicijative zapravo nema. Tako je, dakle, amaterska muzičkoizvođačka delatnost prava i zdrava baza razvoja smisla za muziku, vežbanje u podražavanju primećene i zapažene veštine drugih nije dovoljno čvrsta polazna osnova za razumevanje i estetsko prihvatanje. muzičkog jezika u svoj nepreglednoj širini i dubini sveopštih ljudskih vrednosti koje se tim jezikom mogu iskazati i koje se njime i iskazuju. Polazna tačka za formiranje slušaoca muzike, za stvaranje muzičke publike, mora zato biti

Nastavak na 4, strani

Natječaj za dramu (komediju, farsu, satiru i ostale dramske forme) „Telegram” raspisuje zajedno sa Zagrebačkim Mkazališnim studijom. Ovaj konkurs uključuje i dramaturšku adaptaciju književnih tekstova iz savremenog Života. „Natječaj, jedino, ali mne bezuslovno, obavezuje autore da svoja djela pišu za komornu scenu“. Rukopis drame mora iznositi najviše 100 stranica s proredom i u redakciju „Telegrama” mora dospeti, u dva primerka, najkasnije do 30. IV a rezultati će biti objavljeni 5. VI 1964. Žiri sačinjavaju Pero Budak, Georgij PaTo i Jozo Puljizević.

Autori svih tekstova svoje autorstvo potvrđuju trećim primerkom, pošto se dva primerka koja se šalju na konkurs potpisuju šifrom. i

Da ne bude lavova

POD OVIM NASLOVOM objavljuje Zdenjek Mlinarž u čehoslovačkim „Literarnim novinama“ od 8. II 1964. god. veliki članak posvećen Jugoslaviji. Postojalo je vreme — piše Mlinarž — kada je bilo apsolutno smešno tivrditi da Jugoslavija može biti za Čeha, u bilo kom smislu, ono muesto za koje na mapi piše „Ovde žive lavovi“. „Međutim, od tog je vremena dosta vode proteklo i berijevske provokacije i smicalice Staljinovog kulta odelile su jedno vreme upravo tu zemlju barijerom laži tako hermetički, da mi još dan danas pretežno iznosimo sasvim uopštene sudove i ocene, dok na mapi konkretnih saznanja i iskustava Jugoslavije često ostaje belina, za koju niko ne garaniuje ni da se pojavljuju, ni da ne postoje lavovi, vukovi i druga zverad. Bilo bi dobro kađa bismo (računajući tu i autora) u budućnosti svoje sudove i ocene temeljili na boljem poznavanju ove konkretne mape, nego što je to bio slučaj u prošlosti.”

Zatim Mlinarž veoma opširno, i isto tako objektivno, opisuje sednicu radničkog saveta jednog beogradskog preduzeća, seljačku radnu zadrugu — hnjeno funkcionisanje, položaj i situaciju — medaleko od Beograda, nastojeći da čehoslovačke čitaoce što iscrpnije upozna s njihovom strukturom i speciTičnostima, ograđujući se, tu i tamo, od nekih stvari za koje smatra da su za praksu ostalih socijalističkih zemalja neprimenjive. Isto tako pozdravlja mogučmost da iz Jugoslavije putuje u inostranstvo „svako ko hoće i ima para za. kartu“ i da tako mogu ljudi slobodno da upoređuju situaciju kođ kuće i na strani. Istorija ne pamti — kaže Mlinarž — da se neka nacija zbog te slobođe iselila iz svoje otadžbine. "a opasnost ne preti ni Jugoslaviji. Ljudi odu na godinu, dve, deset godina, ali se na kraju opet vrate u svoju socijalističku Jugoslaviju.

· Sva gorčina zbog neđaća prouzrokovanih sukobom u prošlosti nije nestala — piše autor — tu i tamo se sreće. Ali je svuda zajednička tendencija da prošlost postane još više prošlost, a đa u budućnost moramo, zajedno, rame uz rame.

Na pune fri četvrtine stranice formata „Literarnih novina” piše Mlinarž u tom stilu. Na kraju članka se obraća čehoslovačkoj javnosti i „predlaže prihvatanje rezolucije“: „Bolje poznavati jugoslovensku stvarnosi, više o njoj pisati i razmišljati šta znači lo da je Jugoslavija socijalistička zemlja“. (DKv)

Mladi pisci — žrtve pozorišne nedoslednosti

UPRAVE MNOGIH POZORIŠTA, po svemu sudđeći, ne nameravaju da ispune svoja na početku sezone rekla mirana repertoarska obećanja: traže se novi komadi, prepravljaju stari ro-

mani, hvata korak sa jubilarnim ras-

položenjima i sve više zaboravlja na obaveze prema delima mladih domaćih pisaca.

Da ne bi bilo nesporazuma — nije reč o početnicima nego mladim autorima čiji dramski fekstovi u svemu određuju ono što podrazumevamo pod terminom savremena literatura. Sve do nedavno za njih su bile. rezervisane male, eksperimentalne ili kamerne scene, ali su oni prerasli njihove okvire pre nego Što su mnoge od fih pozornica uspele đa se afirmišu, Prema informacijama koje stižu iz Taznih kulturnih centara — male redom doživljavaju neuspehe ili ulaze u krize tako da i one najpoznatije, izuzev Ateljea 212 i ljubljanskog „Odera 57“, jedva životare.

Trebalo je sve to da se dogodi pa da javnost konačno dođe u priliku kada može otvoreno i bez predrasuda da proceni stvarno raspoloženje prema savremenoj dramskoj literaturi: kako objasniti, recimo, da za dela mladog, ali već apsolutno afirmisanog beogradskog dramskog pisca Velimira

Lukića, postoji veće interesovanje u”

Nastavak na 2, strani

scene.