Književne novine
GOJHRO BANOVIC
KNJIGA
Ivan Goran Kovačić
(„MOLIT“, BEOGRAD, 1963)
POSLE KNJIGE Vlaika Pavletića O Ivanu Goranu Kovačiću dobili smo "još jednu Knjigu o pesniku „Jame“, I Gojko Banović napisao je Goranovu biografiju. On se trudio da Život ovog pesnika ispriča što čivlje i neposrednije, đa svom izlaganju da iepotu i šarm nepcesređnog kazivanja i da sve to što je ispričao
i prepričao izloži reporterski Jako i,
novinarski zanimljivo. Pošto jc pričao poznatu priču hteo je da je ispriča na način koji će biti popularan i pristupačan čitaocima svih nivoa i uzrasta. Ali, baš to tako neusiljeno i lako pripoveđanje zahtceva mnogo veštijeg i spretnijeg pripoveđača no što je, u ovom slučaju i ovom prilikom, bio Gojko Banović. Njegova knjiga o Goranu, po tome kako je pisana, podseća. na Jelj= ton o hvatanju Draže Mihajlovića koji je svojevremeno Banović pisao u Kkoorđinaciji sa Kostom Stepanovwićem. Jedna, u osnovi, zanimljiva materija ispričana je u priličnoj. me ri primitivno. WRnjiga je razvučena, pričanje je prilično tromo, dijalog nevešto vođen. Po neki put se dobija utisak da je Banović knjigu Di5sao u velikoj žurbi i kao da se trudio đa napiše Sto više, a ne što bolje. Zato je njegova Knjiga puna beznačajnih pojedinosti koje se prepričavaju opširno. Događaji gube
od svoje dramatike jer se izlažu na Dijalog,
nedđramatičan način, kome
je Banović prilično često pribegavao, više ođuzima pričanju no što daje dramatici. Po neki put su te! slabosti toliko velike da smo skloni đa zakljućimo da je to Knjiga koja je više sastavljena nego pisana i više montirana nego komponovana.
Od jedne romansirane biografije, što je Banovićeva Knjiga irebaio da bude, nc traži se da daje neka nova rasvetlenja besnikovog dela i da donosi nove podatke o pesnikovom ži votu. Jedan novinski feljton, što je Banovićeva Mnjiga sticajem okolno-
MATI; RAOS
w. ~ attat, *? ., e CAJ {A N LOSGMII.N
sti ispala, ima svoje opravđanje jedino ako donosi makar neke podatke Koji do sada nisu bili poznati, bar neupućemoj publici. Banović u svojoj Knjizi takve pođatke me saopštava. Umesto toga on saopštava Školske refleksije. o životu i smrti,
patriotizmu i poeziji, ljubavi i mrŽnji, slobodi i herojstvu, mogu maći svuđa i koje iznosimo obično onda kada sami O tome necmamo šta svoje da RhWažemo.
MWao počlisatk nekog dnevnog ili neđeljnog lista Banovićeva Knjiga da ima meko svoje o-
koje se
mogla ba i pravđanje. Ovako je isuviše prcetenciozno jednu proširenu reportažu proglasiti romansiranom biografijom i objaviti je kao posebnu Knjigu.
' (P. P-ć)
*
Ratnici
(„RAZLOG“,
NESUMNJIVO JE: Mate Raos je darovit. Knjiga pripovedaka „MBatnici* uspeo je start mlađog pisca koji ima šta da nam kaže i člja po ruka, uglavnom, stiže do nas, Uprkos činjenici što je za Raosa važnije ono kako nam govori od onog šta nam iznosi. Iz ovoga izlazi i bit ma Karakteristika Raosa pripovedača: izuzetnost stila i izraza. Njego• va rečenica je sva u grču, u mnaglim, neočekivanim obrtima reči i slika; bogata metaforom. rečju,
gednom konstrukcija Raosove priče, bezmalo je konstrukcija pesme. Gotovo lišena naracije, njegova priča sveđena je na minimum radnje i akcije. Alt ovakav način mac je sa dve oštrice.
U Želji da pošto-poto bude originalan, on je, u pojeđinim pričama, Eotovo doslovno primenio postupak ma Koji smo navikli u poeziji, tako da one deluju kao razbijene, IsuviŠe maglovite, neđorečene slike +—
pisanja
ZAGREB,
1963)
nedopustive čak i za poeziju. Potreb no je da ovaj pisac povede više računa o tome da svoju nesumnjivo nadahnutu priču ne pretrpava balastom, i to uglavnom neuspelih „poetskih“ rekvizita,
Na temu rata i njegovih posledica napisane su mnoše Knjige, ali Raos je, pored već pomenutih osobenosti stila, i ovđe ostao dosleđan sebi. On ne registruje welika, spoljašnja zbivanja rata, već se ograničava nia sli kanje njihovih refleksa, na treperenja koja rat izaziva u njegovim junacima; om se ograničava na beleženje prolaznih, ali karakterističnih i upečatljivih trenutaka rata, koje pokušava da rasvetli i osmisli, čuva jući se pri lom sitnog, banalnog, i sentfimentalnog doživljaja.
Po snazi | lepoti poruke izdvajaju se priče „Uđavljeni top“, „Veliki pot hivat“, „Okomit vjetar“, „sedma godi na mržnje“ i „Višak grobova“.
(V. V. P.)
PA VA ZA AVA VA AAVAVA/ AAA AAA AAA AAA /// AAA AAA AAA AAA AAA AAA ZA ZOV AAA // AAA AAA
SOPOĆCANA
malo napregnufo u svellosti nimbusa, ali sve
oko njega je razvijanje njegove pobedilačkc armije ovog Sveta — oružje, gomile, „izričite ljuđske moći — i evo gđe propađaju štefna pojednostavljivanja. u kojima se tako često zamalo nije izgubila ambicija dijalektičkog duba. Bog iz Sopoćana ne osakaćuje. On nije onaj Apolon iz VI helenskog veka koji u najvećem jeku svoje snage ostaje sličan stablu nekog drveta, bujici čistoj i slepoj, u tolikoj se meri upinjala, Grčka da vrati čovečanstvo životu, njegovim bezličnim vrstama i njegovim brojevima, ne znajući za drugu vlađavinu kakva je dovršena egzistencija ljudske ličnosti obaveštene o sebi. Ali on nije ništa više, snažan kakav je i izvesne nervnc elegancije, hrišćanski bog koji bi ponovo potvrđio ličnost samo da je ođvoji od njenih prirodnih sposobnoSti, i njemu konaćnosi preokrenuo u grešku,
kao da bi bol, najzad prepoznat u dvostrukoj
biti čoveka, morao postati nekakav cili. Iako mu je ocena toga bola poznala, mladi bog iz crkve, s pognutom glavom kao Hristos na krstu, ne zaboravlja da je on nešto sveto, u biti čega počivaju snaga i slava. Uostalom, on nam nudi pouku o izbavljenju. Sopoćanski Hristos je nezaboravni sin DORMISIONA (vožnesenje
bogorodice — prim prev.) koji se ovamo vratio ı
'iz. ljubavi prema smrtnim uslovima.
Pred njim leže ostaci jedne stare, krupne i crne Žene, ono stvarno šlo je zaveštano skončanju, smrti. Ali buđući ga voleo, on ga preobražava i u svojim rukama diže dete koje je tek rođeno zahvaljući njegovoj Pbezgraničnoj ljubavi. ·
Ww stvari, on je nnša najprisnija buđućnost, ono što možemo biti ako se umeđnemo opredeliti da smrti nema, ako umeđnemo gledati i VOleti.. Nekađ božanski arhitip nije bio tako sličan najvišem trenutku subjektivne ambiošije, toliko u sebi raspoznatliiv od nekog ko se okušava u pesničkoj sudbini, i svojom prirođom u tako prisnom srodstvu sa Savremenom poč
zijom. | 7 ' Wizantijska umefnost, možđa prva u istoriji,
govorila je u ime jedinke, ukorenjene u svoju zasebnu „sudbinu, „bojažljive da učini korak nazad prema prebivalištu bića. To je svakako stoga, uostalom, što je tu subjektivnu umetnost voleo đuh „dekađenojje“, i kasnije Jejts, ali ona nije pristala na izgnanstvo, ona je istraživala, ekSperimentišući u #hipotetičnom polju oblika, uslove života, vraćena u nedra svetinje. Njena bĐezličnost, sa koju joj se tako bedno prigovara: Sanja za nag — u velikoj daljini, razume se, populi kakva vrha pod snegom da bi se naša različitost, ne poričući se, mogla otkriti istoveinom 8 samom sferom ap5olut-
nog.
KNJIŽEVNE NOVINE
svom istraživanju simetrije, može
Preveo Đ LEVERIN
_ I od te ulemeljiteljske umetnosti treba pokuSati đa se pravi istorija — protivrečnosti, zaboravi, poricanja — w izrazima, želje, paradoksa i višnje milosti, pokazujući najpre da je forma takav rukopis koji, u svojoj uprošćenosti, sugerirati slogu Miniverzalnog i bića, potiskivanjoindividualnog — a olkrivajući jednovremeno da su njena iskrivljavanja, ugibanja, izđuživanja po vizantijskom kanonu isto tako odbijanje te uznemiravajuće istoveftnosti. U tome je njena nesavremenost, katkad nepriznafta, uz podrhiavanje glasa, katkad izričita poput kakva odreda. Izvestan blesak može wzdići nadčulnosi izvesnog mesta. Na isti način, svesno odricanje od sebe može podsećati formu na mjen zemaljski okvir, njenu substanciju, — Kkružna' linija jeđnog kondira, na primer, otkriva svojom goloftinjom podrhtavanje kalaja. A na po puta od odricanja i raskoši trebaće definisali eleganci-
ju, koja je jedna od kćeri bola i, od Rave#» ~ :
do Mocarta, od Boltičelija do 'Tijepola, uznemiravaće Sva dela koja su strepela pred Zapadom. Visantija je propovedala askezu u nedrima luksuza, koji je od nje đobio opomenu svim ljudskim moćima, a koji opet prebiva u mjima da bi tu meditirao o jednom odsustvu. Vizantijska umetinost, koja, slavu dopušta u misli, znm takođe njena odstojanja. Ona, nije, kao ponekad Venecija i često apsurdni Rubens, na odđveć lagođan način trijumfujuća umetnost, Zasad ću se, međutim, zadovoljiti podsećanjem na plitko vizantijsko srebrno ~7„posuđe, svetluocavo i mračno, bez ukrasa sem #žđdednog crnim sjajem olisnutog Krsta ili mršava traga kakve skupine od vlati i plodova. Sva njena umetnost rezimira se u odnosu što nastaje me- · đu nekoliko krugova, kalkađ samo dva, Onog na rubu i krune unekoliko nejednake što Dpokriva dno. I taj odnos ne pokušava da poslane savršen odnos, kakvom je težila arčka umetnost, on 5e ne nađa da če svojom svetlošću otkriti numeričko suštastvo onog što je, on izražava sasvim jednoSštavnmo ravnotežu jeflnog trenulka između mere i nemere, saglasnost duše Sa samom sobom, što ću nazvati srećnim odnesom, čijom se zaslugom može živeti. Kađ su pokušaji bića vođeni poštenim namerama, pri oseci ili, baš ako hoćemo, neuspehu, nuđi se još jetna svetlost. Zmati, osefili sopstvenu granicu, u majtešnjem „sused stvu velikog promašaja, znači slobodu i dobro. U onom što je najbolje u vizantijskoj umetnosti, forma je sim čin postojanja u iskušenju i, kad ne dopušta pravac: koji vođi u čudo. ona
- oslaje ono što oslobađa od rđavih privrženosti,
ono Bio pruža Slobodu dom se Opsednutost zauvek zameni za Zaanje i Zelju. Nama, 'svestima,
krajnje ličnim, objedđinjenim od mpgija o snu u wniverzalnom, koje treba uzimati za smrt, Vizantija pruža pehar. Naše usne će moći u njemu za frenutak osetiti nevidljivu vođu konačnost učinjenu prisutnom — koja protiče u dubinama svega. %
(Iz knjige „LA SECONDE SIMPLIOITE")
.MISET DEL KAŠTILJO | Tangi
(„NAPRIJED“ — ZAGHMUEMB 1964)
ČINJENICE koje nam baca u oči Mišel dei Kastiljo, španski pisac u emigraciji, na prvi pogled su he=verovatne čak i kao fikcije. One su daleko tragičnije zato Sto „'angi“, roman koji bi, kake sam pisac kaže, „i Žil Vern olevao da potpiše“, nije plod mašte, već istina jednog života. „Povest jeđnog današnjeg de teta" je vrlo mučna povest, šta više izraz „mučan“ ovđe može poslužiti samo kao osnova za dalje gradacije, pa je Sstoga naša prva reakcija želja da ne. poverujemo. "Ta reakci ja je, naravno površna, ali čini mi se nužna i u prvom trenutku najljuđskija. Na žalost, io nije prvi i jedini put da saznamo tako porazne stvari, i stoga smo prinuđeni da verujemo, tim pre Sto mam „pisač, na samom početku, jakobinskim rečima MĐantona naglašava. da govori „istinu, samo gorku isfinu“.
To je istina o đečaku čije je detinjstvo išlo mapoređo su pijanim mahnitanjem jednog šistema, koji je iživljavao svoju eruptivnu agoniju, Nesreća toga deteta bila je u to
SOL BELOU
me što je Dilo povučeno bujicom tog ropca, koja ga jc dosledno Vukla do svoga kraja, .
oOđ počefka svojih trpljenja pa do pjihovog Klimaksa -— doživljavanja sadističko-utilitarne koncepcije uništavanja u Nhomceniracionom logo ru, on je bio bacan' iz jednog zatočeništva u drugo, u Evropi koju je terorisao fašizam.”
Ali kada bi „Tangi“ bio samo to — slika jednog izrođenog „vremena koje je uništilo jedno detinistvo bio bi tađa samo jedno od mnogobrojnih svedočanstava koja bismo morali prihvatiti. 1! u tom smislu on bi bio potreban i morao bi đa postoji. Međutim „Tangi“ mije đelo ko» je ima svrhu da mas uveri đa „svet voli da, se valja u blatu i ne želi da ga iko ometa“, niti Je samo dokhumenat koji podseća i opominje. „Tangi“ je nešto mnogo više od to» sa, jer se na potki crnih činjenica izdvaja kao svetao Kontrast, sasvim
*
Ne propusti dan
(„SVJETLOST“Ć, SARAJEVO,
BELOU u svojoi knjizi, bez sumnje, operiše .đetaljima i oni mu služe u stvaranju celine mada njihova funkcija nikada ne prelazi u područje krutih i neuverljivih simbola. To sc može „Još lepše sagledati u njegovom romanu „Doživljaji Ogija Marćča“, čiji ik predstavlja novog pikara u Savročmenoj literaturi, gde delaiji nose osnovne i funkcionalne poteze Jedne drame. Na jednom mestu OSi Marč kaže: „Sta li sam ja nekakv, vrsta Roluvmiba za once koji su poređ me ne i verujem da im. se može priči u ta? ferra incognita Nhoja se prostire kud kod pogled zaiuta“. Tai Kolumbo, postaje onaj što otkriva Rkanone iz Rhojih ne može izaći ono ljudsko — ja, jer svaki čovek je Kolumbo tek iada Kkađ otkrije sebe.
. Ovo otuđenje Belou provodi kroz lik Tomi Vilhelma. Taj svet,
„s druge strane, koji Sc sastoji " od
psihijatra, nadri-filozofa, pragmatičRhog intelektualizma, jalove teorije, puritanskih muoralista, ukratko onih koji „leče“ čovečanstvo, dat je u figuri „dr“ Tamkina. Možda je jedini Belou u svojim romanima „Doživljaji Ogija Marča“, „Menderson, kralj kiše“ i „Ne propusti đan“ u potpunosti shvatio u pogleđu neposrednosti prezentiranja, koliko se
zapadni svet Kkvantificirao i da dr
Tamkin, iako varalica, špekulant koji uspeva da izmami Vilhelmu no vac i izgubi na berzi, govori veliku istinu: „Eto .brojanje i sabiranje, to vam je oduvek bila sadistička aktiv nost“.
Wwilhelma možemo posmatrati kao poslednjeg romantićara koji kao usamljeni oblak luta po golom nebu mehanicizma (I wandered lonely as a cloud) i njegova tragedija sastoji se u tome što on shvata da 5se Čo» vek prilagođava tom lutanju. Njemu sudi mašina mođernih neuroza iako on u onoj očajničkoj borbi za ravnotežu S unutrašnjim i spoljašnjim činjenicama ne zna ko mu iz riče presudu. Belouov Vilhelm posta je ponekad Jozef KR. Amerike. Nje-
KARL HEINZ JAROBS
KARL HEINZ JAKOBS nije jeđini mlađi pisac Demokratske republike Njemačke Koji u svojim djelima na istinit, neposređan način donosi sli ku mlađe generacije svoje' zemlje, koja se morala obračunati sa prošlo šću u kojoj je vodila jedan neprave dan TYat, i na kraju shvatiti gdje se YTazvija nešto novo, i šta je to novo. Rat i fašizam, vlastito djetinistvo i mlađost, izgradnju srećnije budućnosti posmatra pisac u svjetlu jednog novog pogleđa na svijet. U tom svjetlu on oblikuje veliku temu svog vremena: stvaranje novog čovjeka, \ječna promjena i neizbiežna prolaznost naglašeni su u pripovjetci
„Sjećanje na jedno ljeto“ ma plasti-
čan, vrlo uvjerljiv način. Mjesto ra dnje ove pripovjetke je jedno ogromno, Kolektivno gradilište koje neprestano raste i mijenja svoj izgleđ, a vrijeme u kome se radnja događa jedno je, jedino ljeto — ma ıi đio jedne vječite mijene godđišmjih doba u šarolikom, „neprekidmom ciklusu života. ;
· Munaci ove pripovjetke, triđeseto~
godišnji inčenjer Tom Breitsprecher
i dvadesetogodišnja zadnica Gtrit
19635
neprevedene: knjige
PREVKLA JARA RIBNIKAR)
gov stav glasi đa je potrebno na ći razloge da bi se postigao cili izbavijenja, ali Vilhelm ih uporno i uzaludno traži u samom sebi i na taj način sve Više otuđuje.
U stvaranju ovakve atmosfere, a Belou je tu nenadmašiv, pisac ove Wnjige pokazuje da se glasovi o šaĐlonu u kom sc kreću američki ro mani, iako je veliki broj kujiga po tvrđio tu činjenicu, ne mogu UOpštiti na sva ostvarenja. U prilog o" vom ide i ona izvanredna scena na kraju romana kada Vilhelm potpuno
uništen dolazi, tražeći Tamkina, u
VIKTOR KRONJECKI
0
RRATKI ROMAN savremenog SOVjetskog pisca Viktora Monjeckog „Sutrašnje brige“ priča o onoj mladoji Seneraciji čije je detinjstvo zadesio rat, omevši tako mnoge Ppla»zinare životne puheve. Junak romana Gljeb Voljnov sin je majke profesora i oca istraživača kultura drevnih naroda. Majka je želela da. sin krene očevim stopama i da „Ssčć bavi nečim lepim i akađemskim“, Ali „đa nije bilo rata i Hitlera!“ Tako je nekađašnji sanjalica, čija je jeđina gruba crta bila izvesna tyrdoglavost, iznenađa postao pomorski kapetan broda.
Okviri Trađnje u romanu Su izVršenje zađatka prevoženja malih ri barskih brođova „Sejener“ kroz sante Severnog leđenog mora. Samo po sebi tema je bizarma, tako da unapred napominje neobične doživljaje. Međutim, pisca ne preokupira bivarnost polarnih pređela, već svaKkiđašnji odnosi među ljuđima Koji svršavaju svoje dnevne poslove. Cen tralno mesto u romanu zauzima antipodni ođnos između „dva mlada „morska vuka“,
Besehreibung eines Sommers
Marđuk, on samosvjestan, „iskusan zavodnik, ona mlađa neiskusna Žena, oboje dobri i svjesni radnici, O» boje jednako željni topline i Životne Trađosti, smješteni u taj ambijent procesa i preobražaja, sami đoživlja vaju preobražaj. „On se, međutim, ne događa najednom, on je uslov-
JASNE KOŠ
VINJETE
neočekivana reakcija — humanost 1 1jubav prema čoveku. ; der Tangi je i posle svega našao snage za veru da, je i život ponekad lep i za\sreću, me onu drečavu, he-
„piendističku, već mormalnu, ljudsku, spontanu.
Ta pobeda nije bila posledica nekog Stojičkog Spekulaiivnog isključivanja od sveta, niti je bila proiz vođ ma Nukvih meditacija. Tangi je pobedio zato što nije umeo da mrzi, To nije bila neka veličanstvena istočnjačka filozofija, niti hrišćanska mistika (on nije verovao u Boga, jer su ga najviše mučili oni koji su sebe mazivali božjim slugama), to je bila prosta i detinjska ljubav, ljubav koja je bila đeo njegovog bića i Stoga čista i jaka, ma Koliko bila meopravdama. U tom njegovom čaudnom, i waista meopravdamom ?bDOverenju wu ljuđe, „koji miss dobri ali su sposobni za, dobro“, leži UŽrok mjegove pobede, doista skmpob plačene, ali čija jc osnovma wvrednost u tome što predstavlja triumf humanosti u jednom ambijentu gde su postupci ljudi bili sve pre nego humani.
I baš vbog tioga, ova Knjiga, posve ćena životu i ljubavi prema čoveku, bez straha, da se osvelie njegovi maj meljudskiji postupci i dobra Y\olja đa se i u mjima nađe osnova za Ta du i poverenje, predstavlja | „delo vwređno pažnje.
Pisana toplo i iskreno, mm jedini mačin Kojim se moglo iskavati ono što nam poručuje Wišel đel Mastiljo, „Tangi“ je ne samo slika jeđnĐoE razorenog đetinjstva, već možda je" đan od bitnih dokaza. da takvih detinjstava, više meće biti, (V. PJ
jiedmu crkvu u kojoj leži myykvac oko KOE prolaze ljudi i kađa stojeći pored te maske on shvata da je to u stvari njegov pogreb i da je i on sam mrtvac V. T. (kakav izvanredan štimung Semijuela Beketa); ova Scema pokazuje svu snagu Beluovih 54 žetih i MWristalno pređočenih misli. TBelou gapravo ne operiše imaginaci jom (imagination) već uobraziljom (fancy) koju stavija nasuprot stvarnosti i iako zadržava u njima mjihovu suprotnost on ih pretvara jed no u drugo. Time roman napušta iz vjestan iskonstruisani shematizam i malazi se „on the open road“, Belou je to postigao i njegova dela, zbog te slohođe, neposrednosti i prisnosti, dubine umetničkog izraza, Va uzimaju sve više onu vodeću Ppozi-
ciju u američkoj literaturi, (M. S5,)
*
_ Suilrašnie brige
| („BVJETLOST" SARAJEVO 1865; PREVELA INA KRSMANOVIC)
wiktor Monjecki ima pošebno razvijeno osećanje za „pejzaž, Prema prirođi om ima čisto slikarski odnos. Njegove boje ne znače samo opisan Kkoloristički ton, već prelaze u simbole koji imaju meka viša Kkoloristička Svojstva, Na primer, noc je „bela noć“, lišće „sivo lišće“, stabla „crma stabia“, Opis Viktora KonjecRog je savremeno koncipirana slika koja u sebi pomiruje vereščaginovsko osećanje Svetla i jednu sasvim mođemu #“RStilizaciju „formi. Viktor Konjecki preokupiran je Tenomenima realnosti i iskonske snage, Njegova fraza najčešće ostaje u okvirima žurnalističke registracije činjenica. Zato je ona najčešće dovoljno neizđifcrencirana i bez veštijih zawršnih poenti, Opsesija „realnošću formirala je Kkođ Konjeckog suzdržanu meru u iskazivanju ličnih ose» ćanja. Svoja osećanja pisac Krije i neutrališe u majvećem broju primera. Konjecki unapređ prigušuje svaki lični sud koji nema snage da
izdrži probu objektivne „procene,
(O. ĐJ)
(VERLAG NEUHS LEBEN BERLIN, 1963)
\ljen okolnostima, on obiluje Kkonfliktima. U ovoj savremenoj priči susrećemo još jednom iskonsku temu svih vremena — ljubav u sukobu s pravilimn društva. Pravila đruštva su u ovom slučaju povrijeđena tim više Što je Grit uđata žena. Ta činjenica već unaprijed nagovještava ne mogućnost ove veze, Ljubav, velika i snažna ne ođvodđi svoje junake pre daleko, ona ih ne uništava, iako O• staje nezadđovoljena. Oba junaka na kraju ostaju afirmisani, svako na svoj način. Tom, koji tokom čitave Wpripovjetke nesiguran, samovoljan i mekako odvojen od ostalih, posta je svjestan svoje pripadnosti jednoi čitavoj generaciji koja se nalazi na putu važnih životnih poduhvata, na putu preko koga će prohujati još mnogo ljeta, ali ostat će ocilj, uvijek jasniji i bliži — novi čovjok u novom svijetu. (M. Nj.)
PIŠU: PREDRAG PROTIĆ, VLAMDIMIR V. PREDIĆ VLASTIMIR PETKOVIĆ, MARIO SUŠKO, OSTOJA ĐURIĆ I MIRA NJEREŠ