Književne novine

POVODOM PEDESETOGODIŠNJICE MLADE BOSNE I SARAJEVSKOG ATENTATA

Nastavak sa 1. &trane

jektivnih sklonosti pojedinih #jemih kritičara, Mlada Bosna je svoju krit:ku podjednako usmeravala i u pravcu etičkih i u pravcu estetičkih rasve= iljenja, pokušavajući da ma taj način ublaži nesklade i približi krajnost u kojima se ponekad „gubila 'tadašnia kritika. Mestimični čisto estetički zahtevi, koje Su neki od Kritičara Mlade Bosne s vremena na vreme poštavljali, bili su. pokušaji prevladavanja vu:garnih. i uprošćenih utilitarističkih Shva-– lanja, koja, da paradoks bude potpum, nisu bila tuđa ni njima samima, pošto su ta shvatanja, više nego bilo kakav čisto estetski i estetizirajući stav, odgovarala ideološkoj umerenosti Mdade Bosne. S druge strane, korišćenje Xrithe kao sredstva ideološke borbe ' po litičke propagande mnije u potrunosti zadovoljavalo intelektualne i stvaralačke sklonosti mladih pišaca, koj su u evropskoj književnosti svoga Vre= mena nalazili mnoštvo. primera auto> norrilje umetnosti i njenog podređ'va= nja jednom jedinom idealu: savršenstvu vlastite lepote. Raspeit sklonošti= ma i prema jednom i prema drugom: tumačenju umefnosti, međovoljno zrel' i sigurni u sebe da bi se bez dvoumljenja opređelili, a ipak dovoljno kadri da uvide da obitavali u Kkrajnostiuma znači lišavati se mogućnosti širih spo-

zmaja, pisci Mlađe Bosne potražili Su

načina da ne izmevere mi jednw od protivstavljenih „koncepcija, odmosno da im se obema odupru. Ideološki nedo voljno spremni i klasno potpuno neo= dređeni, teorijski nepolpuno 1 esšiste= matski obvazovami, oni nisu bili u stanju da zauzmu jasan i nedvosmisšlen stav nego su še lomili između dvaju oprečnih pristupa životu i unie{nosti. Ta nepodesna pozicija imala je kasnije možda presudnog dejstva na određivanja uloge i mesta Mlade Bosne u novijoj istoriji književnosti srp” skohrvatskog jezika. Ne pcipadhjuci, ni za života, nijednoj vladajućoj 1tieıernoj školi, književnost Mlade Bosne je, posmatrana u celini, uprkos nesum njivim stvaralačkim | „mogućnostima ı :storijski značajnim rezultatima, sve do danas ostala izvan interesovanja naše kritike, poznata Wuglavnom kao deo političkog pokreta nacionalistićke omladine uoči prvog Svetskog Yata. Ona, međutim, rečito govori i o ctičkim i o estetičkim shvatanjima jednmo> ga,naraštaja,.koji je u isti mah. hteo danestvari i literaturu velikoga zana ha i preporodđiteljske kulturne mnći, 1 rolitički program nacionalnog oslobodenja, socijalne pravde i zpsolutne moralnosti u odnosima među Jjudima; naraštaja koji je iza sebe ostavio za početo, nepovezamo, usitnjeno i st Iski . misaono veoma nekoherenino delo čija je najveća lepota bila u njegovoj moralnoj snazi da se odupre onome što ga je kočilo i sputavalo: i životu . tradiciji, i vlasti, i učiteljima.

Protivrečnost političkog programa i poetske folosofie Mlade Bosne počela je da. gubi svoju oštrinu tek kada dje omladinski književni naraštaj, Ssuočem sn istorijskim zbivanjima uoči balkanskih ratova, „u borbenom optimizmu

oslobodilački mnastrojene nacije Osetio razbuđi !.

mnagu koja bi mogla da i pokrene njihovu uspavanu i umrtv'ienu sredinu, uveliko već zavaranu Dprlvidnom. čvrstinom i stabilnošću austrougarskog birokratskog upravnog s:štema i donekle već zatrovanu medđu-

sobnim razmiricama, političkih gruDa,.

narodmih vođa i predstavnika čazržšije, Pobednička slava srpskoga oružja po” vratila je veru u mogućnost preporođa i oslobođenja, donekle izgubljenu nakon aneksije Bosne i Hercegovine. U svojoj zapaljivoj i zapaljenoj mašti mladi sanjari su već viđeli kako oslobodilačke vojske prelaze preko Dine i na svojim bajonetima donose buđućnost koja kipti od snage, zdravije i uptimizma. Prihvaćena kao spašonoSra, sveobjedinjavajuća nit koja može da poveže sve revolucionarne snage 1 jugoslovenskim zemljama pod austrougarskom monarhijom, ideja jugoslovenstva postala je tako osnova borbenog programa predratne srpske 1' hi“ vatske omladine i uzvišeno etičko nnčelo, koje se podjednako Wtrašno i uvereno primenjivalo i u životu i U Titeraturi. „Pesimistička | rašpoloženja,

Šiji su koreni zadirali duboko u Ga“ id

žtvenu, nacionalni, ekonomsku i

KMJTIŽBVNE NOVINE

r 4

[]

\ućnu strukturu: Bosne i Hercegovine ipod austrougarskom mupravom, počela šu da blede pred snagom probuđene vere. Literatura i drugi dunovni uticaji sa strane, koji su takođe imali dejstvo na. formiranje Književnoga lika mladog bosanskohercegovač=Rog intelektualca, pomalo sujetnož na svoju duhovnu emancipaciju i intelektu alnu povezanosti s mnogim pokretima u evropskoj kulturi, počeli su da se Lovlače pređ idejama nacionalne obnove, moralne energije i bezgranićne vere u pobedmu snagu Života. Asimilacija književnih ideja i modernizacija pesničkog izraza, koja ks=rakteriše poetsko stvaranje mmogih pisaca Mlađe Bosne, izazvala je nove mesklade u dđuhovnoj strukturi mla» dobosanaca. Na jednoj strani. oni Su hao svoje učitelje navodili Černiševskog, Hercena, Lavrova i Bakunjina, a na drugoj čitali i prevodili KjerkegcYa, Strindberga, Ničea, Šopenhauera. Inmapirisali su se Vitmenom, Verhare= mom i Amom Holcom, pisali pesme u rrozi i slobodnome stihu i, uporedo 5a tim, podražavali parmasovačkoj poozij čvrstih, zakovanih i izbrušenih obl ka. Delovi Lamneove „Reči jednog verni= ka“ i fragmenti Macinijeve „zakletve članova organizacije „Mlada wnešali su še u njihovim spišima 5% teškim i mračnim psihičkim i moralnim opterećenjima morđijskih autcra, stvarajući nerazmrsivo klupko protivvrečmosti u kome se živo potvrđivalas nerešena dilema duhovnog opređelic-

Italiia ,

3 ' KNJIŽEVNI NARAŠTAJ MLADE BOSNE |

socijalne, duhovne i istorijske pozicije svesni svoje sudbine i svih prednost: i nedostataka svoga opredeljenja. „Mi smo još u prelazmoj Jazi — pisao je jiecdan od njih — još pipamo rukama oko sebe alise instinktivno okrećemo pružamo ruke suncu, koje još ne vidimo, ali osećamo dobro svu toplinu 'njegovu. Pred nama se ukazuju Ron= ture naroda RKoji ustaje i dolazi, pun sveže snage i borbenosti, i mi osećamo novo doba koje traži' nove ljude i nove prilike. Mi spremamo teren za move događaje i nama je u deo bala

časna zađaća da iskrčimo puteve po'

cenu mas samih, našeg mira i naše sreće“. Čitav Književni naraštaj Miade Bosne bio je iskreno odan lome zozivu: šačica mladih literarnih etuzilašta. woji su bili pokremuti ka budućnosti i fanatično odani ideji sopstvenog progresa, ostvarlia je na tlu naše moderne kultBre prvu dosledno amgažovanu Književnost i Junački pala i sto:čki sagorela u borbi za oživotvor»nič iskonske žudnje za šlobodom, pOistovečene sa bujnom i cvelnom mlads= lačkom ljubavlju prema'životu. Čak i ako nije dosegla više vrednosti, koje bi joj u istoriji naše novije literature mogle obezbediti onakvo mesto kašvo je, u istoriji nacionalnog oslobod'lačRog pokreta, obezbeđeno revolucionar= nem naraštaju predratne bosanskohaer=cegovačke omladine, Književnost Mia= de Bošne uspela je da pedstavi lik omladinskog borca i revolucionara, |jik naprednog, progresivnog mladog inte-

Zi NE

NEMKOLIKO SINKOUNDI PRE PRINCIPOVOG ATENTATA

ob Y5 (51797 . ta [55 A LA Vi nja Mlade Bosne. S druge strane, ta širina izbora i to mnoštvo primera, KROje je u svom poletom revolucionarnom zanosu sledila jedna mladost iskreno : strasno otvorena prema šVeEmiu slobodnom i novom, višestruko su uticali na proširivanje duhovnih vidika Mlade Bosne. Ona se Vrlo DIZO našla na strani svih pokreta koji Su, Tomeći dotadašnje navike, skućene okvire i skamenjene forme, težili da se u celokupnom društvenom žŽivotu, na svim područjima, u umetnosti, moralu, ljubavi porodici i . vaspitanju, podjednako kao i u filozofiji, „nauci ı religiji, utvrde novi, modemi, ade-

kvatniji standardi. Na političkome pla- ~

nu, takva orijentacija Mlade Bosne dovela je do utvrđivanja novih, jugoslovenskih kriterijuma u nacionalno= me radu do pokušaja prevladava= nja uskog i jsključivog, klasno motivisanog nacionalizma srpške čaršije i do približavanja progresivnijim soc:;ia= lističkim i demokratskim stavovima, koje su, uprkos svome razbuktalom i veoma osetljivom nacionalnom osećanju ispovedali mnogi pripaanlci Mlade Bosne, prvenstveno oni koji su, kao Danilo Ilić, Vladimir Gaćinov'ć, Nedeljko Čabrinović i Gavrilo Princip uzeli neposrednog učešća u OorganizOvanju i izvršavanju sarajevskog alenm= fata, Na književnom planu, progresivni duh Mlade Bosne dobio je izraza U smelom kritičkom delovanju i u pokušaju napuštanja ulvrđemih poetskih oblika, u čemu su naročito prednjačili oni pisci koji su lakše i brže stupali u dodir s modđernom literaturom svoga vremena, spremni da od nje peuzmu sve što bi moglo da ih emancipuje od zaostalosti, povincijalnosti i neduhoVitosti. Kao zastupnici i tumači borbenih težnji svoje generacije, pisci. Mlade Bosne šu uglavnom bili svesni svoje

MW. TiUMIJOA VAN

lektualca koji je osšluškivao i Sledio ritam svoje epohe i, prožet najborbenijim moralnim i eštetičkim idejama svoga vremena, Sšuprotstavljajuć: se preživelim oblicima konzervativnog estetizma, ispovedđao humanističku eliku nacionalnoga „jedinstva i slobode, socijalne pravde i stvaralačke istine, etiku borbenog amgažovanja Književne reči u javi životne i ljudske stvarnosti, na kojoj je, dobrim delom \izgra= đena prostrana građevina naše mo= deme literature:

Književni i kritički rad pripadn'ka Mlade Bošne izražava duhovnu i morTalnu snagu jednoga naraštaja koji se istina gušio u protivrečnostima, ali koji je, u odnosu na prethodne gemeracije, ostvario ozbiljan pokušaj da se jedna do juče kulturno zapostavljena, književno nerazvijena, politički neorga nizovana» Socijalno vaslojena i macional no razjedinjena sredina što pre izvu= če iz mraka i zaostalosti. U delima mjadih bosanskohercegovačkih pisaca stajali su uporedo, mešali se i prožima li, etički i estetički Kriterijumi. Osećanje duhovnog zdravlja, vere, snage

i optimizma u njihovim pesničkin

owroznim radovima nije prigušivalo mra na raspoloženja, sumnje i klonuća nego je, zajedno s njima, obrazovajo nerazmrsiv splet supromosti iz Kojih su kao dovršene književne ličnosti izašli samo oni koji su ih prevladali i kao neizmenljiva stvaralačka i Život“ na iskustva ugradili u temelje svoga đela i naše moderne imaginacije, Po> košen u ratu, književni naraštaj Mla= de. Bosne, š izuzetkom mekolicine autora, hije stigao da Svome tek započe= tom delu obezbedi ono”što je Isidora Sekulić nazvala „gornjom projekcijomi u oblasti književnosti“, ali je svojim delovanjem stvarao'i stvorio KkhjiževWu i intelektualnu osnovu na Kojoj su mogle biti odnegovane one literarne ideje koje su, kasnije, izvršile revolucionami preobražaj naše književno'sti. U našoj kulturnoj i lMnjiževnoj istoriji pregalački napor Mlade Bosne označava pojavu od nešumnjivog značaja za potpunije sagledavanje i svesiranije ispitivanje tokova naše Kajiževne misli u XX veku, pojavu nedo= voljno osvetljenu i nepravedno zane= marenu. Njeno rašvetljenje može, me» đutim, da dopuni i inače „nedovoljno razrađenu predstavu o počecima Yaz> voja moderne jugoslovenske Književnosti, utoliko pre što je Književnost

_ Mlade Bosne dosađ nepoznat i nepro> cenjen doprinos Bosne i Hercegovine ·

zajedničkoj kulturi jugoslovenskih na» rod } \ IPredđrag PALAVRESTRA

"lirika 'uprevodu”

IZ SAVREMENE RUSKE POEZIJE

ILJA PONJAKOV živi u Novosibirsku. Pripada majmlađoj garđi. Nedavno, moskovske preduzeće „Sovjetski pisac“ izdalo mu je zbirku „pod naslovom „„Stihovi e mojim prijateljima“,

obofite o ljubavi voljenim. Govorite što češće. Svakodnebno. ; Ne predavajući se lemosti lenih, · otkidajući od važne svakodnebnosti,

govorite. Čujete li, ljudime? Govo?ite iskyemo, svečamo, smešno, * e tako nad Kkrevetom sina, · šapatom, w aleji gyešnoj.

U švom, sfaYyom, u syom, mobom, domu,

na Yastamku dok još dYžite voljenu Yıku,

ma, peronu, ma, aerodromu,

nmadjačajte motora buku.

Neka vam qgovore da ·je to glupost, meka pesnik piše 0

i poznatu istinu de je ljubavni .most most wa, kome se govori majtiše.

Neka je bo sbemu o čemu urlam, bala tbrašina prošlih vekova. Zašto je marod, sred batnji i bura, izmislio dobra i svetla slova?

Zar da u Yoečnicima, neizgovorena, venu? Govorite ih. Obradujte meveste.

Ih prosto kolegice. Pitajte aku, ženi: fe reči nikad misu tako česte!

Čuđaci, medvedi, neljuđi,

slušajte. Otvorite usta.

Bez nežnih, reči, čistih:i ludih, nema nijedmog ni maja mi avgusta!

TAKO ROĐEN 1906. SEMJON KIRSANOV stigao je da doživi priznanje ma Weme bi mL pozaviđelo pola tuceta velikih pesnika: da sa uvažava lično Vladimir Majakovski. Majakovskog nema više od triđeset godina, Pesnici hao Kirsanov učini su da s Ovo vreme bez njega ošeti što manje bolnim...

a si umrla kroz sto godina ja bih znao byižljie mogućnosti meke. Znao bih || da bi budućnosti fantastični hirurg

iz prve devojke koju zaželi mogao bomnovo da stpori tebe. (10)

Zahvaljujući pYeciznim, aparatima, postigao bi tvoju kožu i oj glas i iz istituta sličnih, izašla bi apsoluina ti. .. aj (Sila | | IU početku ne bi imala seđanja — | tia wo lah fo'bi ispravio š,) Bet iT 1 al budućnosti fontastičnA hiru”Yg. [i] Najpre bi ubrizgao detinjstpo umrle, a posle, radi potpune sličnosti, umesto upale pluća dobila bi meku mevinu, bezopasnu, ubalicu.,.

Pri svemu, tome

ubeYem, sam,

željena devojka bi se sasvim, snašla, ušla bi tuđa

a izašla apsoluifna, ti,

- Istina, možda u toj fantastičnoj budućnosti me za mene — za nekog drugog izašla, bi ta apsolutno ti.

Ali ja nisam tako sebičan, samo kad bi to mogla da budeš ti!

EVGENIJ VINOKUROV, 39 godina, Moskva, Za vreme rata komandi) vođa, mađa još skoro dečak. Posle rata: književni institut „Maksim Gorki“, Važi kao jeđan od naj refleksivnijih pesnika u svojoj generaciji.

* * #

ad uwmuw'em, ti ćeš Ćuteći

prebrati moj sto. ' Tamo ije još nekoliko reči od mene ostalo. Telo će iščezmuti, 0DO koje je prošlo sve kiše, se gladi. Ali w, dnu stola, to slovo i ponovo će da te iznenadi. List što ga je ispisala ova ruka, stihovi iz meke sadašnje moći, Uzmi ih -— mjihov glas nikakvom, buka, neše potisnuti u tvojoj samoći. Ako hoćeš — baci ih u već, Ti pošalji u meki časopis debeli. Ljuba» — oni misu mi wboznali tu reč, a toliko su te voleli,

MIHATL DUDIN (rođen 1916) a poeziju je učao Kao vojnik, a kao vojnik wuajviše de „ostati u sećanju po poemi „Slavuji“, Tu poemu mnogi crvenoarmejac nosio je u džepu zajedno & pismima od khuće, Uz Prokofjeva, Olgu Bergoljc i Sergeja Orlova, Đuđim je \ jedan od majpoznatijih pesnika lenjingradskog Kkyuga.

|J mojoj teškoj vojničkoj sudbini sve moje htelo je tebe da dožo»e, Mene su do tebe vozovi donosili i ja sam, zavoleo vozove.

x Vi šk · Moje ':ceste nije pošteđelo ·blato i ma njima vetar me prestaje da vrišti. / Ja sam i ovu, zemlju zavoleo zato š \ što ma njoj živiš ti. ;

Bila, si samom Wy, svetu bež ekloga, ei braneći me da me metak ne zgodi sred, čela. Možđa šavi "i ja sebe zavoleo zbog toga ; ; što: si me ti zavolela, | NO PORE e ___Preveo Izet SARAJLEIĆ

la (0 dV ; #

| š