Književne novine
Ky . |74} + DOI Pi al o Or E Na
NASTAVAK SA 1 STRANE
DANA
:· Frankfurtski sajam knjiga i nemačka izdavačka #00. produkeia
Iv O , | U POREĐENJU sa Svetskim sajmom knjiga, održanim juna meseca
| ove godine u Londonu, frankfuriski sojam Knjiga, koji je organizovan u septembru, bio je, prema pisahju kai,jiževnog dodatka londonskog „Tajmsa“, istovremeno aktivniji i poslovniji. Na frankfuriskom sajmu učestvovalo je
devedeset izdavača više nego na lon-_
donskom i izložbeni prostor zauzimagc je veću površinu. Zanimljivo je da jc ovom prilikom prvi put izlagao Islajid u malom kolektivnom štandu. Japanci, Španci i zemlje iz Istočne Evrope „povećali su svoje napore“.
Frankfurtski sajam knjiga bio je, pre svega, izlog u svet za nemačke izdevače i živo stecište za sklapanje poslova i plasiranje stranih knjiga na . nemačko iržište. Nemačka, sa svojom emergičnom i dobro organizovanom izdavačkom delatnošću, u velikoj meri
zavisi od prevedene literature, 1963. go dine u Zapadnoj Nemačkoj je objav':jeno 25.6/3 naslova (u poređenju sa ' 22.615 naslova koliko je objavljeno 19692. godine, ili sa 26.023 naslova koli' liko je 1963. godine štampano u Velikoj Britaniji). Jedna petina od ovoga broja otpada na beletristiku, a trećina maslova iz lepe književnosti otpađa ma prevedena dela (65 odsto sa engleskog jezika). Jevtina džepna izdanja sVe Više osvajaju i nemačko tržište knjiga. Zanimljivo je da više od polovine knjiga objavljenih u džepnim izdanji. na otpada #2 prevođe. OL U „svom. izveštaju ,sa Sajma speci__jalni. dopisnik „Tajmsšovog“ književnog dodatka naglašava da umetnička proza na nemačkom jeziku nije ove goditie dala ništa zanimljivo, izuzev nOVOg TO·mana Maksa Friša. Zanimljivo je da je i ovom prilikom potvrđena tendencija izdavača da objavljuju istorije i biografije u slikama. Izdavač „Šerc“ upvavo je pokrenuo takvu jednu ediciju. Na oko trideset strana teksta, uz ŠCZdeset do osamdeset, slika, Golo Man i "RK. D. Braher ispričali su biografije „Vilhelma II i Hitlera. Ista tendencija „zapaža se kod holandskih izđavača, ko.ji su doživeli veliki uspeh sa ilustrovanom istorijom II svetskog rafa. Jed„nu od najzanimljivijih knjiga te vrste treba da objavi bečki izdavač Hams Dojč: „Kafka i njegov svet“, 150 slika i lekst Gustava Januša treba da predslave život velikog pisca. Sajmu su bpo-: seban pečat dali veoma zanimljiva fak„similna izdanja stranih knjiga i časopisa, kao i veliki broj knjiga o umetnosti i arhitekturi, Osnovni utisak: SUviše knjiga da bi se mogao načiniti biIn kakav zadovoljavajući pregled.
Kako je propao „Kosmos“ i kako to niko nije video
ı
NEDAVNO, PRE pet šest godina, „Kosmos“ je bio jedno od vodećih 17davačkih preduzeća u Beogradu. Pre mesec dana došao je predlog banke da sec to pređuzeće stavi u likvidaciju.
To se sigurno nije desilo odjednom — proces je irajao godinama, preduveće je lagano ali neminovno fonulo. Čak bi se možđa moglo reći da je za sve vreme dobrim delom i živelo na oogatom lageru iz nekadašnjih srecnih dana,
Zašto i kako se sve to desilo -~ O iome se često govorilo na partijskim sastancima, u organima upravljania preduzeća, na sindikalnim i drugim konferencijama. Govorilo se o izdavačkoj politici, o lošem poslovanju, O nedostatku komercijalne i pravne or” ganizacije u preduzeću, o umanjenim platama, o neodgovornom radu pojedinaca, nezdravim ličnim odnosima 1 drugom. .
Tim „sastancima su „prisustvovali
često delegati opštinskog komiteta, same opšiline, iz drugih komunalnih i
kulturnih foruma. Oni su uvek. slušali neprekidne, oštre i često vapijuće optužbe đa je dvanaesti čas da se pre duzeće spase i Slično. I uvek su na tim sastancima punili svoje beležnice a posle se ipak ništa nije dešavalo. I u arhivama sudova i nekih sudskih organa ima dosta prijava i tužbi o l1asganom propadanju „Kosmoša“.,
Tek sada kad je voda već skoro i katarku prekrila, čuje se o nekim sastancima u opštini na kojima se razgovara o sudbini preduzeća, da li da se likvidira, integrira, ili nešto drugu.
Ovde se ne govori o tome ko je kriv zašto je preduzeće došlo na rub propasti, jer se sve to može videti. Ali je do očajanja čudno da nigde nikoga nije bilo ko bi se blagovremeno bar zabrinuo i pritekao u pomoć đa sve GVoO spreči. Iako su mnogi, pozvani i merođavni — bili očevici.
Rezultati .„,Pelegramovog“ konkursa za roman, · dramu i ciklus pesama
OVOGODIŠNJI dobitnici „Telegramovog“ konkursa za roman su Radomir Smiljanić iz Beograda (za roman „Martinov izlazak“), Dušan Anđelković iz Beograđa (za romam „Deca i ribe“), Jovsn Lubardić iz Sarajeva (za roman „Priča za moju ženu“), Ljubomir Tešić iz Zrenjanina (za roman „Doba igre“), ŽiVojin Pavlović iz Beograđa (za roman „Dnevnik nepomatog“) i Ante Krmpotić iz KYiževaca (za roman „Dam
kada je umro moj otac“). Žiri u sasta-.
vu: Branko Belan, Dalibor Cvitam i Ivan Kušam pročitao je devedeset i tri rukopisa.
Na konkurs za poeziju stiglo je 214 ciklusa pesama. Žiri u sastavu: ZVOnimir Golob, Zvonimir Majdak i Slavko Mihalić jednoglasno je odluč:o da umesto jednog, izdvoji dva mukopisa podjednake vrednosti i preporuči ih zagrebačkom izdavačkom pređuzeću „Mladost“ za objavljivanje u zajedmič koj zbirci. Nagrađu za ciklus pesama dele Vera Gubaš -— Bartolomeičuk iz Pule (za ciklus „Čudno proljeće“) i Nada Iveljič iz Zagreba (za ciklus „Između dva mraka“).
Žiri za dramu (Pero Budak, Georgij Paro, Jozo Puljizević i Petar Šarčević) jednoglasno je odlučio da se drama „Balada o dobrim ljudima“ (šifra „Kra gujevac“) proglasi prvoizabranim tekstom. Prema unapred utvrđenim Dropozicijama drama „Balađa o dobrim ljudima“ ireba da se izvede na sceni Zagrebačkog kazališnog studija i đa bude štampana u zajedničkoi ediciji Zagrebačkog Reazališnog stuđija i „Telegrama“. Žiri je još vri drame prepomnu– čio za izvođenje: „Velika igra“ (šifra „Vanma Vanni“) „Trenutak okamenien
u vječnost“ (šifra „Vervar“) i, „Kantor . ili radosno lice smrti“ (šifra „Kamtor“).
Bugarski novinari i čehoslovački kniiževnici u redakciji „Književnih novina“
TROJICA BUGARSKIH movinara, koji kao gosti Saveza novinara Jugoslavije borave u mašoj zemlji, posetili sti 30. septembra ređakciju „Književnih novina“. U razgovoru koji su imali sa urednicima našeg lista Krum Vasilev, glavni urednik lista „Narodna kultura“, Petar Petrov, urednik kulturne rubrike lista „Rabotničesko delo“ i Risto Harlamov, glavni urednik lista „Zirja na komunizam“ bili su obavešteni o koncepciji lista i o osmovnim obeležjima jugoslovenske književne situacije.
Oldžih Mikulašek i Miroslav Valek, članovi delegacije. Saveza čehoslovačkih pisaca, koji borave u Jugoslaviji kao gosti Saveza književnika „Jugoslavije, posetili su ređakciju „Književnih novina“ 3. oktobra i vodili duži razgovor sa urednicima i saradnicima „Književnih novina“ i „Savremenika“. U razgovori= ma su učestvovali Desanka Maksimović, Dušan Kostić, Ivan V. Lalić, Mlađen
· Oljača; iz redakcije „Književnih novi-
na“ Predrag Palavestra, Bogdan A. Po= pović i Dušan Puvačić, a iz ređakcije „Savremenika“ Vojislav Čolanović.
Konkurs japanskog PEN-kluba
POVODOM Olimpijskih igara u TmRkiju, japanski PEN-klub raspisao ic međunarodni književni konkurs na itemu „Za jačanje prijateljstva među narodima i olakšanje razumevanja“. Na konkurs mogu Svoje rađove poslati strani·' književnici i to do sada neo bjavljena dela: stihove, novele, drame, eseje. Dužina pojedinih tekstova ne sme da pređe šest hiljada reči. Radove freba poslati japanskom PENklubu na engleskom, francuskom, YUskom, nemačkom, kineskom ili japanskom. Rok pređaje rađova je 20, decembar 1964. Najbolji radovi biće nagrađeni jednom prvom nagradom u
iznosu od 1000 dolara, i sa četiri đdru- .
gc nagrade od po 500 dolara.
o svemu sudeći, završena je još
jedna kampanja seksualnog pro-
svećivanja naših naroda. Poglavljem o idealnom braku, „NIN“ je u prošlu subotu objavio poslednji nastavak „najzanimljivijih, mesta iz knjige „Psihologija polnog života“, koju je mapisao engleski psiholog Havelok Elis, jedan, od majpriznatijih, naučnih autoriteta u oblasti psihologije i seksologije“. Dan zatim, „Svet“ je naprasno objavio kraj ankete „Sta je to neverstvo u braku?“, saopštavajući u redakcijskoj belešci: „Dosad smo dobili skoro 2.000 pisama iz svih krajeva maše zemlje. Zbog skučenog prostora nismo mogli sva da objavimo, ali ćemo sav materijal da ustupimo sociološkom, institutu“. · Sada sa zebnjom očekujemo petak. Tog dana, kada se „Književne novine“ pojave u kioscima, pojaviće se i „Jež“. Hoće li nam taj broj „Ježa“ doneti pošlednji nastavak „ankete „Tragom jedne Cice“? Hoće li...? Ali šta vredi da nagađamo. U firenutku kad ovaj rukopis ide u štampu, još ne znamo šta se kuva u ređakciji „Ježa“. A kad ovo budete čitali, već ćete znati šta se tamo zbilo, ili ćete bar biti u mogućnosti da odmah proverite. Ya a
U opasnosti smo da ostanemo bez ijedne reči o seksu na stupcima vaskolike naše štampe. Čime da popunimo tu prazninu? Koliko ćemo morati da čekamo na novu kampanju polnog opismenjavanja? Ko nas je i zašto osudio da neizvesno vreme čamimo u mraku i neznanju? I šta naša široka javnost ima od toga što će tamo neki sociološki institut sređivati građu o tome ko je koga, kako i zašto — ako bude lišena nasušnog uviđa u to „koliko je (po re= čima „Ježevog“ parodiste) seks prodro duboko vw narod“!
Šalu na stranu. Ako „Svetova“ anketa i nema neke veće vrednosti za sociološka proučavanja, bar je bila za-= bavna za čitaoce — u najmanju ruku koliko i „Ježeva“ anketa o Cici i pre= riznom mehaničaru. Kad, na primer, Sanja-Beograd, u pismu koje objavljuje „Svet“ kaže: „Istina, om voli malo da „bvrTdme“, ali ja to prećutim, jer znam da će opet meni da se vrati, da sam mu ja žena i onda — zbog čega svađa vw kući“ — po čemu je to ozbiljnije, manje zabavno i manje smešno od izmišljenih „Ježevih“ pisama barona Kligevortza, Milene iz Londona ili Anđelije iz Kozjeg Vira?
Ježeva anketa je parodija — ali kao parodija ima smisla dok ima šta da parodira. Seks, brak, nevenstvo itd. kao takvi mogu biti materijal za jeftine viceve — ali su za dobru parodiju neophodne ozbiljno izrečene gluposti o seksu, braku i neverstvu, uvijene u
'na'marqginama štampe
Kosta TIMOTIJEVIĆ Dogovor kuću gradi
pseudosociološke ili pseudoprosvetiteljske pobude lista koji ih objavljuje. Zato gašenje seks-rubrika u nedeljnim listovima lišava apropoa najbolju rubriku koju je „Jež“ poslednjih godina negovao.
Nastupa, dakle, period sivila i čamotinje, koje će možđa tu i tamo poneko pokušati da razbije ponekim člankom. prevedenim. iz strane štampe ili od domaćeg autora specijalno naručenim, na žalost suviše stručno pisanim da bi mogao biti zanimljiv i koristan za čitalačke mase. Sve dok se jednog dana neka ređakcija opet ne odvaži da zagrize u tu materiju, pobuđena nanovo sazrelim saznanjem da — kako je to lepo rekao Žika Srećković u „Studentu“ pre otprilike gođinu i, po dana, parodirajući jednu upravo tađa razmahanu seks-kampaniu - „doživ ljavanje orgazma — totalna frigidmost — polne disproporcije — to su pitanja koja potresaju naše Yadme ljude“.
Posebno je pitanje da li navedena pitanja potresaju naše radne ljude periođično i kampanjski, pa štampa u svome pisanju i anketiranju samo prati njihov ritam, ili štampa ima neke posebne, vanseksualne razloge da perjiodično, kampanjski o seksu piše, pa onda za odmenu kampanjski ćuti. Na razmišljanje o lome navodi simultano ukidanje dve najčitanjije sehs-rubrike — u „Ninu“ i „Svetu“ i pitanje (koje će verovatno ostati bez odgovora) da li je to bila slučajna koincidencija ili dogovorena sinhronizacija.
Normalno bi bilo: da čovek pomisli kako su se izđavački potezi dveju redakcija slučajno vremenski poklopili — ali se onda čovek seti nedavnog slučaja sa izveštajem Vorenove komisije, pa' opet nije siguran. Izveštaj rečene Vorenove komisije (o ubistvu predsednika Kenedija i uzgred o ubistvu Lija Osvalda) obnarodovan je krajem septembra, a kod nas su u, nastavcima počele da ga objavljuju „Večernje novosti“, „Politika“ i „Politika-Ekspres“, Počeli su široko, epski, de-
· govorile
=> . taljno, skoro ROjBYatOta i A onda su, . 5. oktobra, „Politi
i a“ i „Večernje novosti“ istovremeno ı na prečac' objavile poslednje nastavke, smunđavši svak na svoj način sve ono što bi inače sigurno iznosilo bar još po koji nastavak, ako
: ne i znatno više. „Ekspres“ je završio
dan kasnije, ali je već'u broju od 5. X saopštio da će sutradđah, u poslednjem, nastavku feljtona, objaviti „još neke zanimljive podatke iz „Plave knjige“ Vorenove komisije“. Više kao da kaže; ovo što smo dosad, štampali bilo je sve neobično zanimljivo, a ono što zatim, dolazi nije uopšte više interesamtno, pa ćemo mi sami probrati za svoje čitaoce još nešto pikantnih, pojedinosti...
E nije nego! Kao da se nagvaždanja Vorenove komisije nisu mogla i ranije skraćivati probiranjem onog što je zaista zanimljivo. Očigledno je da su sa listovi bili pripremili na dugotrajnu eksploataciju Vorenovog izveštaja, a da su onda odjednom promehili mišljenje, i to baš nekako u isto vreme. Teorijski je moguće da je i to slučajna koincidencija, mada ne zvuči uverljivo. Sve nekako izgleda kao da su se redakcije „Politike“, „Novosti“ i „Ekspresa“ doda „zajednički, istovremeno prekinu objavljivanje Plave knjige, gde se ko našao i kako ko bude umeo da zakoči.
Ako je to tačno, bio bi to prvi slučaj džentImenskog, kolegijalnog dogovora između listova „Politikine“ i „Borbine“ kuće za ovo nešto poslednjih godina. Bilo bi to veoma lepo i za svaku pohvalu. Time bi se mogli ućutkati i pakosnici što šire priče o nelojalnoj konkurentskoj. borbi dveju kuća, Ali, razume se, takvo javno saopštenje ne ireba očekivati. Sta je po sredi — videće. se ftek ako veliki dnevni i nedeljni listovi nastave ftim putem: svi o Vorenovom izveštaju, pa onda niko više o Vorenovom izveštaju; svi odjednom o seksu, pa niko ništa o seksu.
Između ostalog, time bi se razmažena i nedisciplinovana publika malo dovela u red, Zaustavila bi se fluktuacija tiraža i čitalaca od jednog lista drugome i natrag, već prema-tome ko šta objavljuje o velikim atentatima ili prelju-
· bama. Znalo ·bi se: što donosi jeđan list,
donose i drugi; čega nema u jednom, .nema ni u ostalima.
Samo bi pritom ipak trebalo da se redakcije među sobom dogovore kako .će poštedeti živce čitalaca od efekata naglog kočenja.
Sve se može kad se kuću gradi.
Jer da nije u pitanju dogovor, kao što nije u pitanju slučajna koincidencija, šta bi ireće bilo? M e3
hoće, a dogovor
ŽIVOT OKO NAS —
5.
'
· iii
LJUBIŠA MANOJLOVIĆ
KAKO JE NACRTAN NACRT
RED članstvom je Nacrt izmena i dopuna Statuta Saveza komu nista Jugoslavije.
Gledan kroz uveličavajuće staklo, ovaj Nacrt olkriva i poneku suvišnu rečenicu koja je, po inerciji, prenesena iz ranijeg Statuta. Na primer, meni nije mnogo jasno šta znači posebno pravo člana Saveza komunista da „postavlja pitanja i daje predlo8še ma kojem rukovodstvu ili organu Saveza, uključujući Centralni komitet i Kongres Saveza komumista Jugoslavije“, Zar. takvo pravo nema i svaki drugi građa nin. Takvo pravo ne bi, uostalom, moglo da se uskrati nikome na svetu, Ja takvo pravo imam i prema političkim strankama na Islandu, Ovo posebno oravo u Nacrtu predviđeno za člana Saveza bilo bi doista posebno ako bi uključivalo i pravo komuniste da na pitanje koje postavi ma kojem rukovod= stvu od tog rukovodstva neizostavno dobije i odgovor.
Nacrt predviđa i pravo člana Save-
za komunista „da svoj stav i poglede.
na sva pitanja društvenog razvitka slobodno izlaže i brani u organizacijama Saveza... „učestvuje u raspravljanju politike Saveza...“
Zbog povelikog broja građana s Crvenom RKnjižicom koji slatko dremaju i, po pravilu, ne pađa im ni na pamet da se takvim pravom koriste, možda ne bi bilo ni nužno da se o tome gOVOri kao pravu. Možda treba reći: Član Saveza komunista je dužan „da svoj stav i poglede na sva pitanja društvenog razvitka (slobodno) izlaže i brani. E. učestvuje u raspravljanju pol:tike Saveza...“ Dođuše, u stavu o dužnosštima člamstva već ima nešto o tome. Ali zašto da se ne pođvuče još jače?
wu WMacrtu Statuta SKJ posebno bob-
· zdravljam dopunu. čl, 1, gde se kaže
da član Saveza između ostalog „đdoprinosi ugleđu Saveza komunista“, To zbog onih članova zbog kojih Savez može
jedino da se — stidi. i
-
NEKO ava, kup, po-
; K AD JE neka prosl W H Vi Ve ca CA ~ e nog i S se obično nabrajaju i značajni ljudi koji su svojim prisustvom #Uveličali svečanost. U poslednje vreme, valjda otkad su izvršene razne smene, takozvane rofacije, i na“ pojedina krupnija mesta došle nove ličnosti, ja sve češće kad u novinama pročitam listu prisutnih društvenih velikana, moram da pi tam: ko je i šta je ovaj, ko je i šta je onaj. Ni moja okolina, oni koji se za» tekmu kraj mene dok čitam novine, u takvim slučajevima pojma nema ko je ko i zašto je u novinama neko spomenut kao NEKO.
Znači, u pitanju su ljudi čije ime, ako im ne naveđeš i funkciju, za širu javnost još ne znače ništa. Da bi omi nešto značili, zasad se mora reći šta šu. A jednog dana, đok Dunavom i Savom protekne mnogo vođe, neko od njih će možda značiti i svojim golim imenom, Novinari bi, za nabrajanje takvih golih jmena, morali da sačekaju taj buđući i eventualni trenutak, Inače, nije zgodno za čitaoce. Nije dobro ni za uvažene NEKE, Jer mogu rano da se uobraze.,A to, znamo, nije nam mno=go Dpodnošljivo čak ni kad se dogodi u neko kasnije vreme.
im. novinai
50% KAJANJA
ROŠLI put sam u ovoj Tubrici PP između ostalog rekao nešto o o>
mladincima koji, u omladinskoj organizaciji, činmovnikuju kao političe ki radnici, To što takvih omladinaca, tih koji profesionalno vode politiku i samo od toga žive, ima odviše, bilo je
ajnog kultur-"
| ti) ma iko
· povod da se nađ jednom takvom činjenicom i ja na svoj način malo zami-
RO Ban bojazan da'{u neko ne prevodi: žednog preko vode, neki „Svesniji“ omladinci one široke mase omladine koja obično samo aplaudira, Izneo sam pretpostavku da će omladina svakako naučiti da takvim pojavama i zazviždi.
MKajem se zbog ovog napisa, Ne 100%%, ali recimo, 50%, Ne kajem se što sam možda podsticao omladinu da zviždi. Jer, kad ustreba, ko da zviždi ako me omlađina? Međutim, prema profesionalnim omladine'ma, onima kojima še njihov omladinski politički rad računa i priznaje kao osmočasovno radmo vre= me (plata, gođine službe) nisam bio do» voljno human. Video sam u njima sa> mo „svesnije“ drugove koji ostalu omladđinu prevode žednu. A #asvim sam zapostav'o opasnost da i oni, pri ovakvom stanju naših stvari, mogu ostati kratkih. rukava, i oni preko vode biti prevedeni žedni, ispasti žrtve. Jer, dru» štvo će očigledno ubuduće sve manje čeznuti za politččar':ma profesionalcima, Sve više će nam biti potreban, na prime? inženjer koji se politikom bavi uzgred. Šta:“će onda biti s ovim profe» slonalnim 'omlad mcima, Zato bi bilo ve oma ljudski izvršiti anketu o tome da li oni uredno uče i završavaju kakve praktične::škole. To jest, đa li će jednog dana,'kad za niih ne buđe više ovog današnjeg političkog hleba, moći srećno da žive zarađujući hleb, na primer, inženjerski,
U NEKU RUKU JUBILEJ
ATAVRŠILO se dve godine kako
rubrika „Onako uzgred“ iz broja
u broj — bez obzira na kišu ili
'sušu — izlazi u „Književnim novina»
ma“, Tačno pre godinu dama — posle
Božiđara Božovića, koji je rubrku Os-
POovao i u njoj dvadeset i šest buta ·
zanimljivo pisao — počeo sam ja da je
ispuniavam. Činio sam to kako sam u meo i znao.
Pretpostavljajući đa neki čitatelji „Književnih novina“ nisu preskakali drugu stranu, to jest da su čitali i ove moje „uzgrednice“, molim te lepe čitatelje i još lepše čitateljke đa mi, jeđnostavno, kažu šta o mom radu misle, kako ga ocenjuju, šta mi preporučuju za u buduće.
Već sam imao pr:like da dobijem neka mišljenja. Povoljna, al: i zaoštre» no nepovoljna. Na godišnjicu vođenja rubrike korisno bi mi bilo đa vidim na koju stranu vaga vuče. Jer, uzgređ re» čeno, možda je došao trenutak đa, kao što sam je pre godinu dana primio iz Božovićevih ruku, sada štafetu predam dalje,
KNJIŽEVNE NOVINE