Književne novine

Nastavak sa 3. strane ·

u ilustrovanom „listu „Zlata Praha“ Pepićevih snoviđenja može se doći do .veoma zanimljivih pođataka koji su jednako zanimljivi i sociologiji i psiholo> giji, a posebno etici. Majer izvanredno dobro poznaje psihu gradskog skitnice, a ona je, moramo priznati, veoma kom=pleksna. Ti noćobdije i beskućnici. koji u vinu utapaju svoje fuge, sve vide i sve znaju, prolaze i kroz nemoguće sifuacije. slušaju mnogo o životu upravo tamo gde se o njemu najotvorenije i bez sustezanja govori, gde se životu gleda u oči i gde se on vidi do dna.

Posebna vrednost ovog Majerovog romana je njegov izvoran i nepresušan humor, poetizacija toga humora i dobroćudnost. Uz to Majer piše lako, čitko i neposredno. Njegovi pasaži Pepićevih snova o hrani, žudnja za njom, sigurno idu u red najsuplilnije ispisanih stranica na tu temu u našoj prozi. Pored toga njegova je rečenica uvek lirski intonirana i ispunjena plastičnim slikama, dijalog: mu je živ, dramski obli-

kovan. Sve to utiče na opšti utisak o

knjizi i on je veoma prijatan. Istina nešto je trebalo reducirati jer se mnoge situacije u romanu ponavljaju. No i pored toga on pleni čitaoca naročito sVOjim načinom pisanja.

Milivoje MARKOVIĆ

ZA SRERLIČEVIM THIAGOM U PRAGU

Nastavak sa 1. strane

(Zlatni Prag) u broju od 15. maja 1914. „Stogodišnjica rođenja Petra II Njegoša, slavnog pesnika i kneza Crne Gore, bila je u slovenskom Pragu dostiojno proslavljena brigom srpskog akademskog društva 'Šumadija' zajedno sa češkim odborom za proslavu i uz priBusivo cenjenih gostiju iz Srbije i Crne Gore“, tako počinje napis u “Zlatnom Pragu“. Proslavi su, »ored Jovana Skerlića pr:sustvovali dr Kosta Kumanudi, profesor beogradskog univerziteta, dr Vojislav Janić, profesor teologiie iz Beograda, Đorđe M. Nestorović, pre:1sednik beogradske opštine, i drugi. Skup je održan u sali za predavanja praškog Opštinskog doma. O Njegošu je najpre govorio prof. Machal, u ıme praškog univerziteta, i poređ ostalog citirao reči koje je Njegoš u razgovoru rekao češkom novinaru Vilemu Dušanu Lamblu, prijatelju Božene Nemcove: „Ja volim Čehe, oni su od svih Slovecna najmarljiviji.“,

„Potom je profesor beogradskog univerziteta dr Jovan Skerlić dao idejni lik Njegošev“ — kaže se dalje u izvestaju „Zlatnog Praga“ — „i naročilo ukazao na to da je (Njegoš) bio jedan od prvih ljudi na jugu koji su širili misao jugoslovenskog kulturnog jedinsiva. Mada je sam bio monah, Njegoš je bio tvorac jugoslovenske narodne svesti oslobođene konfesionalne jednostranosti, i prvi na jugu objavio načelo da vera ne čini suštinu naroda. O njegovoj vidovitosti svedoči takođe Misnio koje je 1848. godine poslao banu MJelačiću pozivajući ga da postane oslopodilac srpsko-hrvatskog naroda. Njegoš je islo tako đokazao da je i u teškim *15lovima moguće učiniti velike stvari. Tako je u njegovo doba Crna Gora bila rastrzana plemenskim sporovima i grožavana }__ likovna umetnost ___ Težnje Jovana Kratohvila

ADA UMETNIK . pokaže takve

zanatske:rezultate_.da „njogova

dela donoseći novu poeziju materijala postaju tumač osećajnog ,sveta čovekovog, onda se iza formalnih odlika dela neminovno nalazi ličnost koja ima i viših ambicija. Manje ili više likovno realizovane, te ambicije nameću se delu kao prioritetne, kao nosioci vizije i transponovanog doživljaja. Tada likovna sintaksa ı jczik oblika postaju sredstvo, moguć“ nost saopštavanja, nosilac sadržaja koji je životan, dublji odraz Sveta misli i emocije. . .

Upravo o tome svedoči i ova, ireća izložba skulptura Jovana . Kratokvija. Potvrđujući formalne sposobnosti vajara ona otkriva i ličnost umetnika, njegovu ftežnju da materijalom SsVOS sveta oblika prenese ljudska stremljenja i shvatanja. Zato se na osnovu nje i može govoriti. o umetničkoj Tizionomiji Jovana Kratohvila.

Njegov je put vrlo jasan. Pripadnik posleratne generacije, one koja se školovala u periodu socijalističkog realizma a stupila u aktivan umetnički život u frenuiku kađa je uniformna

koncepcija potisnuta poštovanjem U.

metnikove ličnosti i punom slobodom stvaranja, Kratohvil je prihvatio brimamljivu devizu da se sve sme vrlo uzdržano i razumno. Njegove prve 18 dove odlikuje pošten napor u okviru

realističkog pravca, a· njegove iigure ·

i naročito portreti prikazani na brvoj izložbi 1955. poštuju direktnu percepciju stvarnosti. Ipak, već se tada, u

formalnom smislu, nazire težnja za ič- · vesnim uopštavanjem, za pojednoslave

ljenjem oblika, za izbegavanjem ·igtalja, što sve ukazuje na veću slobodu u odnosu na predmet. U „Jami“ i da ljem razvoju obrade ove teme, koja je umetnika zaokupljala više godina, ovu slobodu diktira tada još primarni doživljaj izražen u okvirima drama-– ličnog ekspresionizma. Nešto kasnije, na IJ} izložbi 12.7. jako je izražena, tendencija. rrumetrijskog svođenja oblika. Kon:n..ul:cija postaje čvršća, određenija, smenjuju se'alternacije 'Kkonveksnih i konkavnih površina isličući ulogu prostora, dok je kombinovanje vaznih materijala (gips i metalne šipke tada još primenjeno u dekorativne svrhe. U ovom, formalno 'još prilično heterogenom periodu koji obeležava prelaz figuralne ka apstraktnoj koncepciji, prepliću se pouke Arhipenka (Archipenka) i Zadkina sa jakim uticajem slobodne Murove (Moor) jinterpretacije predmeta.

Od tađa do ove treće izložbe skulpfura, pojedinačna izlaganja ukazivala su na progresivno odvajanje od Objekia, na strožiju strukturu kompozicije,

aan rar:

na arhitektonsku gradnju forme, ma postignutu ravmomernost oblika koja sugerira ravnotežu odnosa u konceptu težnje za harmonijom. Ova se tendencija manifestovala i na izložbi slika, grafike i crteža 1961, na izložbi koja je pokazala da povremenom Dpromenom fehnike Kratohvil samo okušava i utvrđuje određenu likovnu misao. |

Sađašnja izložba ima dva dela, u prvom donosi zaključke gomjih težnji, đok u drugom ukazuje na nove mogućnosti. Takva, ona bruža mnogo novih podataka o umetniku.

Umetnikova težnja -za jedinstvom..i postojanošću, za nekim ako ne izgubljenim a ono danas vrlo retkim Osobinama međusobnih odnosa mira i 8igurnosti, deluje kao sadržina prve grupe sada izloženih radova (br. 1, 2, 4, 6, 7, 9). Arhitektura masa sigurno postavljenih u prostor, monumentalno koncipiranih i onda kađa je Yeč o ma-– lim dimenzijama, pokazuje često neku vrstu. udvojenih oblika i njihovo međusobno. uklapanje ili sbaianje. Jednostavne površine i mirni ritam profila sugeriraju izvesno dostojanstvo prisutnosti, snagu i ubedljivost transponovane vizije. ;

Tzloženi crteži predstavljaiu dali korak u razvoju umetnikove misli. Na niima je on pravilne oblike svojih .čvr stih forma stopio sa imnginatnom, ustreotalom, gotovo iluziomističkom pozadinom. Gusta a prozračna, hrowaftshi vrlo rafinirann. .ovn jie pozadina unela izvesni dinamiku i nov ritam u nieove komnmopiciie i postala nov, u daljem razvoju čak primarni

spoljašnjim „neprijateijima,

uspeo je daje za svoje dvadeseiogo-

dišnje vlade osnaži i osigura i stvori u zemlji prve kulturne institucije.“

Uveče je u. Opštinskom domu održana umetnička akademija i potom zajednička večera sa koje su poslati tleiegrami zahvalnosti crnogorskom kraiju Nikoli i srpskom kralju Petru Marađorđeviću koji su prethodno u SVojim “poslanicima pozdravili učesnike proslave. „Proslava uspomene na Njegoša u Pragu bila je stvarni kulturni praznik i radosno osveđočenje slovenske kulturne uzajamnosti“, zaključuje pisac članka u „Zlatnom. Pragu“, pol pisan inicijalom R.

'\Ubrzo, zatim stigla je vest o Skerlićevoj smrti koju su zabeležili i „Zlaini Prag“ i„Čas“. U broju od 16. maja 1914, pod naslovom „Umro Dprofeso Skerlić“, „Čas“ između ostalog piše: „Pokojnik je nedavno boravio u Pragu gde je učestvovao na Njegoševoj proslavi. Tih dana imao je najavljen wmiz predavahja u donjosrpšskim krajevima. Njegovom smrću srpska literatura trpi veliki, nenađoknađivi gubitak.“ O tim neođržanim predavanjima sačuvana je, eto, samo ta neodređena vest, kao Što su od pređavanja o Njegošu ostale saımo ovlašne novinske parafraze. Prjgodno izlaganje Skerlićevo postalo je tako u tim nepotpunim rezimeima još prigodnije, mađa, i takvo kakvo je, nešto znači i ponešto kazuie izvesnom svojom slobođarskom, etičkom Ssuštinom, sa posebno značajnim upozorava-– niem na tendenciju ka jugoslovenskom kulturnom jedinstvu. No da li je to izlaganje bilo napisano ili samo usmeno improvizovano— o tome izveštači i listovi ne govore ništa. Novine koje hoće sve da znaju i sve da kažu često ne znaju ili neće da kažu ono što je najosnovnije i najneophodnije, Reč,

Povodom izložbe: u Salonu :'Moderne „galerije

elemenat koji umetnik teži Ga mmate-

„rijalizuje u skulpturi, . aa U drugom delu izložbe prikazan je

Wiz rasprslih plodova (br. 19. 20) što kriju metalnu polihromiju neobičnih jezgra. Povučen ovim „iznenađenje“ umetnik se zaigrao mogućnostima kombinovanja. raznih materijala koji se međusobno koliko ističu toliko i sputavaju. U jednom trenutku umetlnik je izvukao „jezgro“ a na njemu uobličen ornamenat pretvorio se u dehorativni prikaz novih „fetiša“ (br. 21). Rešavane igrom svetlih i tamnih elemenata ove su kompozicije obogaćene izvesnom dinamikom sasvim akiuelnog zvuka.

Takwo iskustvo prenosi sada umetnik na površinu sfernih oblika na kojima omotač satkan od gvožđa, kalaja i mesinga obuhvata prostor, Ova Mratohvilova apstrakina dela još više ispo ljavaju onu dramatičnu ftenziju koja se ranije nazirala i koja sugerira neke osnovne ljudske teme. Ovome u no-

'voj fazi. doprinosi postupak periori-

ranja i rasecanja plastičnog tkiva sfernih omotača, pa se kroz njih na-

'Zıre unutrašnji prostor koji s omota-

čem ravnopravno sklapa novu formu. On nije praznina nego aktivni prostor čija snaga napinje omotač sfere koju ispunjava. Nastaju tako svetlucavi imaginarni globusi (br 17, 18) pridržavanih imaginarnim meridijanima Rhojima umetnik postavlja ·'Kkoordinate svojoj novoj viziji. Doživljaj se prenosi u drugo podneblje u kome se ranije jednostavno građena Rkonstrukcija susreće sa svetom sna i iluzije. Svojim sintetizovanim zaključcimia u prvom delu i novom koncepcijom u svom drugom delu, ovakva je iKtratohvilova izložba dokumenat o umctniku, dokumenat koji prevazilazi {otinalne probleme i otkriva Svojim sadržajem umetnikove tftežnje' za ftransponovanjem intimnog stava i shvatanja u odnosu na život, ljude, snove.

Katarina AMBROZIĆ

Ciril

ZLOBEC

R eskirati bi morao wništavajući pad | za obećanje letenja.

II morao bi uzleteti

kao tica ispod, kamena.

U skoku, bez zamaha krila,

morao bi se vimuti ispod, njega,

a kamen je čekao od, prazačetka ma mene, čekao tako dugo, da postao je kamen, kameno sagmut sav mad, očekivanje,

da dođe ko da potraži zaklon.

U skoku, bez zamaha Krila

morao bi se vinuti ispod, mjega,

a kamen čeka na mene već od pYazačetka. Da ima Yuke, ispružio bi ih za mnom,

da ima mnoge, potrčao bi za mmom,

da ima glavu, možda bi se predomislio, |

da ima srce, smilovao bi mi se možda,

a pošto je kamen i nesrećan, kao svaki kamen,

zgnječiće me

odmah, kad budem, hteo uzleteti ispod njega, i niko neće mikada znati, kuda som hteo. Sa slovenačkog preveo '.

Ljubiša ĐIDIĆ

vori ap eara e pene m zure Our ruma rragLerusef ara year em Cevi era oae ya MJ Peeeirem ei TYTRZ veve ai Va ee ei VK | ee eye

govor jednog čoveka izgubio se, ras= plinuo se tako u beskonačnom govoru i mlivu novinskih stubaca,

Očekivali smo više; našli smo {u spontanom amaterskom traganju) Onoiiko koliko se zasad moglo nači.

SLOVAČKI ČASOPIS O NADREALIZMU

VE godine, kad su se navršile

četiri decenije od . formiranja

beogradske nadrealističke grupe, i slovačka kulturna javnost podsetila se na delatnost i peripetije nadrealističkog pokreta u Slovačkoj, čija triđeseta godišnjica „postojanja pada 1965. U svom devetom broju bratislavski književni časopis „Slovenskć pohl'ady“ (Slovački pogledi) od svojih 160 stranica posvetio je ukupno 115 stranica retrospektivnoj, pretežno knjižeVnoistorijskoj analizi slovačkog nadrealizma u godinama 1935-1948, i nadrcaliz-

ma uopšte, Tim važnim kulturnim činom „Slovački pogledi“ (koji su kao najstariji slovački književni časopis obeležili u toku proteklih. meseci ošamdesetu „gođišnjicu „Svoga izlaženja) prekidaju period ćutanja koje je minuih godina zastiralo svaki pomen i razgovor o nadrealizmu i modernoj literaturi. To je ujedno i podatak o sadašnjoj duhovnoj situaciji, o radoznalosti i plod nom previranju u kome sav>zezmeza Sslovačka Kknjiževnost straszao traži svoj novi put i lik.

U vreme tzv. kulto ličnosti (i kulturne bezličnosti i ayatije) nadrealizam je pod etiketom furmalizma, smatran pezmalo kugom # duhovnim ofrovom. Fre toga, u vremie tzv. slovačke države dra Josefa 'ise, u ratnim „godinama, nadrealizam je izjednačivan sa komunističkom ideologijom i subverzijom, jer je, u poetskoj veči, predstavljao specifičan vid revolta i jer je odbijao

_ da se solidđariše sa sistemom duhovnog

i fizičkog nasilja koji je tada pretio da ovlađa Slovačkom i svetom. Pri takvom stanju stvari, materijali u ovom broju „Slovačkih pogleda“ pripremljeni su i dati tako da bi ne samo rehabilitovali pokret slovačke književne avangarđe, već i da bi se, koliko ie to moguče, dublje spoznali i procenili njeni dometi i rezultati kao i osnovne osobenosti i obeležja „mnadrealističkog đuha uopšte.

Pokušai spoznaie i Đrocene omaža se u člancima Stanislava „Šmaflaka i Miloša Tomčika, zatim u „Nesenii-

Brana CRNČEVIĆ

mentalnom ~ „sećanju“ – razgovoru Gc nadrealizmu za okruglim stolom u kome su učestvovali nekadašnji članovi pokreta Mikulšaš Bakoš, Pavol Buančak, Valdimir Reisel i književni kritičar S. Šmatlak kao i u anketi „10 odgovora na 1 pitanje: Kako vrednujete nadrealizam danas?“ Poznati književni kritišar i istoričar Karol Rosenbaum je udgo· vorio: „Nije bio uzaludan i nećo biti uzaludno vraćati se njegovim naporima u kojima su se razvile umetničke mogućnosti naše poezije.“ Fiksiranju nadrealističkog duha i stremljenja posvećena je još jedna anketa sa pesnicima, zatim „fragmenti iz korespondencije

rziovačkih nadrealista, članak Viclava . ·

Zykmunđa o glavnim etapama razvoja nadrealizma, potom otaca nadrealizma“ i savremenog eVropskog nadrealizma (tekstovi Aloysiusa Bertranda, Gećrarđa đe Netvala, Lautrčamonta, Tristana Tzare, Andrć Bretona i dr.) i mala antologija domaće poezije i proze u kojoj su zastupljena

„velika sedmorica* slovačkog nadrea-

lizma: Rudolf Fabry, P. Bunčak, V. Rei-

sel, Štefan Žary, Julius Lenko, Jan Rak ·

i Jan Brezina.

Od ostalih tekstova (i mnogih likovnih priloga) treba još pomenuti „KMKyatak rečnik nadrealizma“ koji su sastavili Albert Marenčin i Juraj Mojžiš i koji donosi prilično isrcpnu hronojogiju zbivanja u nadrealističkom pokretu i oko njega od 1913. do 1952. gođine i sam rečnik - o ličnostima, pojavama, grupama i terminima „nadrealizma. Posle naslova „Jugoslovenska mnadrea\istička grupa“ tekst kaže da je „Wikla 3994. godine ma inicijativu „pesnika Marka Ristića; gođine 1930. izdaje „Beogradsku deklaraciju' i

„Mala antologija

objavljenu u 3. broju časopisa „Nadrealizam u službi revolucije - koju su potpisi:

Oskar Davičo, Milan Dedinac, Dorđe

Kostić, Dušan Matić, Koča Popović, Marko Ristić, Đorđe Jovanović. Godire 1931. počinje da izlazi časopis „Nadrealizam danas i ovde. Jugoslovenski nadrealisti borili sy se kao burtizani, a posle rata dospeli na istaknute političke funkcije – Marko Ristić DUsiao je ambasador u Parizu, Koča Popović ministar inostranih poslova “. I na drugim mestima u časopisu jugosloven= skom nadđrealizmu (bez obzira koliko su svi podaci i činjenice tačni) poklonijena je znatna pažnja, dok je Marko Ristić direktno evropskog „nadrealizma, zajedno sa A. Bretonom i Vitezslavom Nezvalom.

Sve to je uostalom samo jedan od elemenata zainteresovanosti koju sicvačka javnost pokazuje prema savremenoj jugoslovenskoj kulturnoj i književnoj misli. „Slovački pogledi“ na primer u svakome svom broju donesu informativno – kritički prilog o jugoslovenskim književnim stvarima, obično iz pera istaknutog prevodioca sa srpskohrvatskog Andreja Vrbackog. 1 kulturmo - kritički veoma agilni neđeljni NKhnjiževni list „Kutoumy život“ (Kulturni život) - u ovoj jubilarnoj godini ustanka slovačkog narođa protiv fašizma – takođe ne propušta da zabeleži i komentariše aktuelna

nego i iz društveno – političke, privređne i filosofske problematike. A to sve neodložno nameće obavezu iygoslovenskoi književnosti da i dalje iača svoj bodri, smeli, olkrivački duh i misao kako ne bi izneverila samu sehe i poverenje mnogih svojih prija-

felja u svetu. M. 1. BANDIČ

Englezima su rekli da nije lako biti Srbin. Zato su oni Englezi.

Ne mogu da dođem na banket. Nemam odgo-

rastu.

varajuće odelo i psihologiju. Sadite uspehe po novinama, tamo najbrže

Imam četiri razne časne reči jednog državnika. Očekujem i petu.

Trebalo bi se oštro boriti protiv kulta, naročito kad je bez ličnosti. ' :

KNJIŽEVNE NOVINE

stavljen u prvi trio”

jugoslo= · venska iskustva me samo iz književne |

stvaralački