Književne novine
· Pisac - osnovni · proizvodač
NA PROŠLOJ godišnjoj skupštini Udruženja imjiževnika. Srbije, u, jednom veoma.zapaženom ali nedovoljno komemtarisamom, referatu, je bilo govora o nekim, novim, momentima dyYvuštvenog. + materijalmog položaja Kkmjižeonika, svestrano su Yazmotrema azmovYsma, Ypitanmja čije. rešavanje wwwnogome zavisi i od omgažovanog delovamja Udružemja Kknjižeonika, Kao staleške organizacije pisaca, oli i od mnogih, drugih, posredmo. ili meposredmo zaimteYesobDanih, činilaca, čiji imieresi me mogu wbek da se dovedu \, sklad, sa, zahtevima i potrebama pisaca. Gotovo iskljućioa orijentacija staleških umetničkih, udruženja u bravcu rešavanja, dru štvoemo-ekomomskog položaja svojih članova, tokom, broteklih, mekoliko gođina mije imala svojih pravih rezultata. Stara pitanja ·šu, ostala otvorena, a pojavila su se i moba, Razgovori o najprešnijim, merama, koje bi trebalo preduzeti nisu uvek uspevali, da okupe sve koji Su Dpož-
vani da odlučuju, i oni se misu vodili mi na ·
kompetentnim, mestima miti sq, mnužnom suvesframošću koja bi uspela da pomeri sa mrtve tačke stvaranje povoljnijih materijalnih, 'uslova,
20, književno stvaralaštvo, ;
"Treba primetiti da zahtevi pisaca za bobolj- · posledica
šanjem, materijalnog voložaja misu megolomanskih, sklonosti iti želje ža. mekim,
posebnim, maročito povoljnim, društvemim, stoa- .
tusom. Rezultati Književnog Yada i Kkbialitet književnog dela bili su. i ostaju osnovni Wuslov od kojeg se mora mpolaziti prilikom odđređivanja vise autorskih honorara i prilikom, tvršenja određenih društvenih, uticaja mo, izdavače i ostale posređnike između, umetničkih, ostvarenja i čitalaca, i, Jedna od, osnovnih, stvari koja, treba da dočeka. svoje rešenje jeste zahtev da isci svoja prava iy buđuće ostvaruju me samo kroz učešće u, donošenju različitih propisa koji deluju Oblasti Književne i izdavačke. delatnosti, me samo Kroz učešće wu, radu raznih, predstavničkih. „tela, već i u samoj. radmoj organizaciji u kojoj
se materijalizuju. njihovi interesi. „Kmnjiževnici
„su ·de jakto članovi Yadne zajednice onog iz„davačkog preduzeća koje im štampa knjigu, sve do momenta kada je rukopis primljen
prodaje knjige.. Ovde ije važam, oblik rad”
i za to određeno vreme me sme prava od, urednika u preduzeću“. ı
Zahtev: za. povećanjem, autorskih, honorara nije se pretvorio wu lajtmotiv svih Tazgobvora O položaju književnika bez razloga. Visma autorskih honorara za. poslednjih mekoliko' godina nije se povećavala. Izdavači prilikom, određivamja, visime autorskih stopa misu uzimali u obzir ni porast cena mi povećamje ličnih do· hođaka. Procenat učešća autorskog honorara u formiranju ceme knjige, lista, časopisa smešno je mal. Knjižarski rabat.je procentualno .tveći
pal
od autorskog honorara. Amketa koju je tokom |
prošle gođine wvodilo među svojim, članovima,
Udruženje Kknjižeonika Srbije pokazala je da .
pisci prosečno pišu 12 autorskih tabaka proze, a pesnici oko 500 stihova godišnje. Proza se prosečno plaća 16.500 po autorskom, tabaku, dok se poezija majčešće plaća 100 din
Od godišnjeg TYađa, ako se izuzmb deset kmji~
ževnika, pesnik može da živi mesec dama, ali
samo da se hrami i to sam, a prozni pisac može od, godišnjeg Yada da prehrani i sebe i ženu, ali samo u toku, od dva meseca. Prema sadašnjoj situaciji sasvim, je normalno očekivati. da
bi stih trebalo plaćati majmanje 500 dinara, G ·
prožu najmanje 30.000 dinava Do autovskom, tabaku, + da bi takva stopa autorskih honovara mogla stimulativno da deluje ma književno stvaranje. Teško je poverovati da će izdavačka preduzeća (u kojima sede i fade mmogi pisci), prihvatiti ovakav predlog. Međutim, koliko je ovaj žahtep skroman, pokazuje činjenica da su pisci u Sloveniji, prema jednoj. vesti objav-. ljenoj u „Književnim, movinama“, uspeli da se izbore za daleko veće honorare.
Sigurno je da će još mnogo vremena proći pre nego pisci u mašoj republici uspeju da se ižbore za približno istu stopu autorskih, honorara, no treba koristiti uticaj široke društveme zajednice + Skupštine, kao najvećeg samoupravnog tela građana, pa movim zakonom o autorskom pravu pređviđeti minimum, honorara koji bi "popravio mjihov materijalni položaj. „Kađa je reč o izdavačkoj delatnosti, sceni ili odgovarajućoj emisiji, književnik mora biti tretiram, kao osnovni proizvođač, jer je mjegovo delo osnova za obavljanje određene privredne delatnosti. Međutim pisac je, u stvari ma sadašnjem stepenu razvoja postavljem, u nmajamni odnos prema izdavaču. On je obespravljemi proizvođač kome izdavač mameće svoje uslove, 0 koji nema mogućnosti da utiče ma . sudbinu svoga dela. Piscu se moraju dati njegova prava kada se vadi o štampanju njegovog dela, jer
iako izdavač od određenog teksta proizvodi
Tobu to je i dalje duhovna, tvorevina 'književ-
nika. Upoređo sa mastojanjem da se zakonskim .
propisima obezbede %eći honorari, daleko je važnije sporazumeti se sa izdavačima, Yadiom š televizijom, Yeđakcijama časopisa, i listova, sa pozorištima i sa svima onima koji Đnaju materijalne obaveze, prema, autorima, jer će u, budućnosti biti sve manje zakona, a sve više radmih dogovora.“
gde |
„pa. do š
a: po stihu. ·
SMRT MARIJE. | DOMBROVSKE UMRLA JB Marija. Dombrovska, naj. veća. poljska književnica,
vest poljske literature. ,
Dombrovska se. rodila 1889. go-..
dine u. porodici „upravnika imanja, te je još u svom detinjstvu dobro. upoznala poljsko selo. Obrazo-
vanje je stekla; na lozanskom i bri- ,
selskom univerzitetu. Književnu delatnost je započela još početkom ovog veka pišući za decu i omladinu. Književnu slavu joj je donela zbirka priča „Ljudi, odatle“ (1925) u kojoj sa simpatijom, poetski i nadaPbhnuto govori o životu poljskih nadničara početkom veka. „Najpoznatije i najveće njeno delo je tetralogija „Noći i dani“, koja je prevedena ina! naš jezik i u kome Je prikazala sud-
bine više pokolenja od kraja XIX .
veka do početka Drvog svetskog rata. Za svoje velike književne zasluge 1955. godine dobila je najvišu državnu nagrađu. i ;
PULSKA ŠANSA
KRATKO SAOPŠTENJE o odluci u-
pravnog odbora Jugoslovenskog film skog festivala da se unoše izmene, u sistem ocenjivanja filmova gotovo i nije primećeno u javnosti. Međutim,.
| iza tih nekoliko šturih:reči naslućuju
se-:znaci velikih promena u.atmosfe-,
ri'koja je do sada, okružavala pul-
sku Arenu. Naime, dozvoljava se mo> , gućnost da u žiriju bude svega pet članova, da se oni ne biraju po pred~
poljski, · kandidat za Nobelovu nagradu, sa-,
stavničkom sistemu i raznim 'važe-
ćim ključevima i postavlja uslov da to moraju biti istaknute · ličnosti _. koje se bave filmom i koje su·'pozna=-
. te u svim našim filmskim ·centrima.,
. Možda je još zanimljivije što se me
du: članovima. upravnog odbora poja-, · vjla-i radikalnija ideja;—, da se.oce-
njivanje filmova. prepusti potpuno
kritičarima koji će, ne obazirući se” na producente, reditelje, grupacije ili
„republičku: pripadnost, :vršiti isključivo umetničku selekciju i na. taj:na– čin javno afirmisati zaista najbolje autore i njihova dela. i
Ali, izgleda da je, ovaj predlog preuranjen jer postoje i među filmskim radnicima „, a posebno među. rediteljima, pojedinci koji se tome opiru. Nije li to želja đa se i dalje obezbedi dominacija sasvim. odre-
'đene politike i shvatanja koja” su
jatnosfi, | \
Protiv đuha vremena se ne može dugo opirati i pre ili kasnije moraćemo da prihvatimo praksu koja se
u čitavom svetu afirmisala kao je-.
dan od .najdoslednijih puteva do pra vih vrednosti.
TV — ANALFABETI
· KAD ĆE se na našoj televiziji orga» nizovati analfabetski tečaj? Lpgryskuei /. NJOJ
— Da TV spikeri i konferansijci nauče da čitaju oba naša pisma.
nam do sada pričinila' toliko nepri-
na svetu.
UMESTO POLEMIKE U: PROŠLOM BROJU objavljen je odgovor grupe kritičara, „publicista i filmskih radnika na ·moj nepoipi·sani komentar o.zakulisnim igrama ! među kritičarima (1. V 65. „Knjiže· vne novine“). Pri tome mi zameraju da „pišem o stvarima koje mi nisu poznate, stvaram: senzacije tamo gde ih nema, · dezinformiram“, „Ponovo sam pregledao svoj napis, ali, na ža· lost u njemu nisam naišao ni na jednu pojedinost . koja bi išla u prilog onima koji me' napadaju..Zbog toga
· ostajem: kod svega: što 'sam: napisao ~
i tvrđim da je istinito, pogotovo što sedam potpisnika odgovora. nije demantovalo ono što je osnovno: a to je · — da su: privilegije -pojedinaca u
Međunarodnom ' udruženju kritičara
i naša razjedinienost u prošlosti uz-
· rok mnogim današnjim nesporazu-
mima. Pitanje forme udruživanja filmskih kritičara je poseban problem. · Kako je u međuvremenu došlo do neposrednih i konstruktivnih susreta između raznih grupa sa željom da se svi okupe oko zajedničkog stola, fo se pridružujem naporima kojima je cilj da se konačno srede odnosi i u tom smislu odbijam da polemišem jer smatram da to u ovom irenutku ne bi bilo korisno,
PETAR VOLK
ĐAŠTO MI TI DAŠTO
OD SVIH {ekućih kvizova, antikvizova i drugih pogađačkih takmičenja za široku publiku, trenuino je najstariji, i najuhodaniji nagradni konkurs „Ko je ko — šta je šta?“ u beogradskom „Svetu“. Već preko pet godina, neprekidno, čitaoci u svakom broju. nalaze sliku neke ı poznate ličnosti (ili zgrade, gradske „ panorame itd.,, a pored slike iričetiri pitanja sa po tri odgovara na svako. Njihov se zadatak sastoji u
Cena pojedinom primerku 30 dinara
· Montana . (pevača, Francuska).
Godina XVII Nova serija Broj 250 BBOGRAD, 29. MAJ 1965.
List izlazi svake druge subote ·
fome da prepoznaju Vuka Karadžića (ili Ivu Andrića, Brižit Bardo, Đoku Marjanovića itd.) i da odaberu tačne odgovore: na pitanja šta je ta ličnost po zanimanju, gde živi (ili je živela) i šta je napisala, komponovala, značajno uradila itd.
U poslednjem broju. „Svet“ je objavio sliku osobe: muškog pola, za koju čitaoci-takmičari trcba da po> gode predstavlja li Vladimira Popovića (fudbalera, živi u Beogradu, Jugoslavija), Alberta Sordija (glum-– ca, živi” u Rimu, Italija) ili Iva ščivi 'u Parizu,
Da bi pogađanje bilo otežano, ličnost na slici odevena je u dres sa jugoslovenskim državnim grbom...
DANTA ALEGORIJA ~.
NIŠKI OMLADINSKI LIST „Glas“, u broju 9, od 29. IV 1965. donosi nekoliko odlomaka iz pismenih zadataka učenika Učiteljske škole u Aleksincu. Naše statistike pokazuju. da je procenat nepismenog stanovništva kod nas veoma visok. Po< daci bi morali biti daleko porazniji kad bi se i nepismenost pismenih uzimala u obzir. A čudo je što nisu još porazniji nego što su kad se ima na umu da su sledeće redove napisali budući učitelji, opismenjivači onih koji još nisu naučili da čitaju i pišu: |
MLADA TI NEUKUSNA „Bila sam još mlađa i neukusna.
Pastiri su gonili stada ovaca među kojima sam bila i ja. Od jedan: put
i
š
Gostovanje Baleta. moskovskog Boljšog teatra | bilo je pravi praznik za sve ljubitelje ove umet-. nosti. Nekoliko večeri, pred prepunom salom
Narodnog pozorišta, moskovski umetnici su po- ; tvrđivali renome najboljeg baletskog ansambla ”·
·meni mi nešto zaigra ispod nogama.
Svi popadasmo od stra na travi! a meni mi srce siđe u petama. Malo. posle iza toga kad se vrati smo u svest, od straka neko upita šta to bi,
ja si reko u sebi, pa to smo učili u.
Žkolu na zemliop'su i reko decama: „io su arhitektonski potresi duboko ispod zemljanom površinom“. 7
Nastavak na 2. strani