Književne novine
KNJIŽEVNE NOVINE
tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina tribina iribina tribina tribina tribina
Kako je mzunmazı Roi spo az
Predgovor za skeč:
O BOGOVI, NE DOPUSTITE DA
STVARNOST BUDE DOSADNA KAO
OSKAROVI ROMANI š Iz molitve jeđnog čitaoca 8919 VEĆ DANIMA literarna Čaršija i ostala kulturna javnost bruji o najnovijem podvigu progresivnog ritera Oskara na poljima prištinskog „Jedinstva“, Mnogi me prijatelji sreću i kažu: „Jesi li video? Pa to nema smisla! To je neluveno! To su insinuacije, to je nisko, besmisleno! Oskar Davičo izgubio je svaku meru! Pro sto-naprosto on se ponaša kao pomabnitali siledžija!“ Ja sam pokušavao da pred tim mnogobrojnim prijateljima, odbranim Oskarčeta, jer oni ga već godinama usmeno ogovaraju, a Dpismeno ni da pisnu ni perom da škripnu, ali vređelo nije.
Oni ostađoše na svome tvrdeći da je Oskar literarni siledžija i književno neuračunljiv, da govori mnejistine, a mene nabediše da sam se prepao pred velikim gnevom mevelikog Oskara.
Pošto mi je dosadilo da danima već u četiri ili šest očiju branim Oskarove istupe (može i nastupe) ja, evo, % činim javno dznoseći sledeće teze u odbranu neafirmisanog laureata Oskara Daviča.
PRVA TEZA
: Oskar nema vlasti i dajte
mu je ie zaista, zašto Oskar nije direktor „Prosvete“ i „Nolita“? Zašto nije upravnik svih beogradskih pozorišta (nema veze što je on ukupno pet buta bilo u pozorištu, a Metiri puta pri tom slatko gpavao sanjajući „GENERALBAS“ u dra– matiznćiji M. Karaulca)? I na kraju zašto nije om: '(Oskar) Upravni odbor i Izdavački savet Srpske književne zadruge?
Zar to nije nepravda? Zar to nisu primeri nehumanih, nedruštvenih odnosa i poštupaka
proma tako plodnom piscu?
Ako se neko plaši da Oskar neće. stići da obavi sve te dužnosti i funkcije, grdno se vara, Jer, Oskar je intelektualac (naravno ne gra-
MO
KOMENTAR
Afričk književnost Afrički „Africkim svitanjima“ Nastavak sa 8. strane
neke istorije arapske književnosti od Peres-a i PF. Tešnera, a oni nisu nikada to napisali, On sa velikim pijetetom govori o arabisti AnavatiJju koji je u stvari misionar-frančeskanac, a misionari su oduvek bili avangarda kolonijalizma u Africi i Aziji. On pominje neku spisateljicu Abdel Aziz,a Abdel Aziz (što znači „Rob Svemoćnog“) može da bude samo muškarac, sem ako ne misli na pesnikinju Melek Abdel Aziz, ženu kritižara Mendura, ali u tom slučaju morao je pomenuti njeno puno ime. Pisac predgovora piše Bent al-Sati, a treba Bint aš-Šatii; Badr Šakir as-Sajjab nije Libanac kako piše dr Josimović, već 1račanin (umro početkom ove
godine); on pominje „makame“, a ne zna šta su, te jednom piše „makame“, a drugi put „ma-
game“; pokušava da da čak i transkripciju, ali
to čini pogrešno, jer ne poznaje arapski jezik; pominje „sadz“, a freba „sadž', što je naziv za rimovanu prozu (npr. u Kur'-anu), a ne ritwovana proza kako on piše; on piše Husein, a treba Husejn, piše Jahia, a treba „Jahja, piše Ridah, a treba Rida, nije Mulud nego Mavlud; on piše kief (kako je našao u nekom francuskom časopisu), a ne zna da je to ćej, reč koja se stalno i u Beogradu upotrebljava. Kao egipatske spisateljice navedene su i Gbani, Dab Dankba, E. TT. Saderland. Svako kod nas zna za ime Muktafa, jer ih ima na hiljade, isto kao i Husejna i Jahje, a on ga piše, valjda. iz neke učenosti, Mostefa. Ako je pisac predgovora želeo da se bavi arapskom književnošću, onda je prethodno trebalo da ode bar u Bosnu i da tamo: nauči najžešća muslimanska imena. Pa ikad je prenosio neke misli iz „La revue du Caire“, on ih je sakatio. Navešću samo jedan primer. Jahja Hakki kaže da je romam „Zejneb“ 'od dr Hejkela plod čitanja dela Pola Buržea, Anri Bordoa, a da ne govorimo o Bmilu Zoli, ok dr Josimović, prenoseći njegove misli, izostavlja Anri Bordđoa. Da li je to on sam došao 'do zaključka da kod Hejkela nema uticaja Bordoa? ~
| Pisac predgovora kaže da je vreme da se iUpoznamo sa modernom dramom 'Teufika al-
Glavni | oduovorni urednik: Tanasije Mlađenovič. Urednik Predrag Palavestra. Sekretar ređakcije: Bogđan A. Popović. 8. Ignjatović, Momo Mapor. Dragan Kolundžija, Velimir Lukić, Slavko Mihalić, Aleksandar Petrov. Pređrag Protić, DHčan: Pukaiči "List Izlaz) svake druše subote. Pojeđini primerak 30 dinara. Godišnja pretplata 600 dinara, polugorišnja 300 dinara. Za inost,.mz{i, : Telefoni: 627-206 (ređakcija) ! 626-030 (komercijalno odeljenje 1! administracija). Rukopisi ž ..e vrataju T„~kući račun roj 101-112-1-308 Stampa „Glas“, Beogral
" wha 73, Redakcija Francuska 4, a
„Oskar (ortodoksni) i
đanski), on (Oskay) zna da sa svakom svojom knjigom treba ubaciti u literarni haos i dovoljan broj trabanafa i, da upotrebim Oskarčetov rečnik, skutonoša. Pa prema tome ukoliko Oskar svuda ne stigne, stići će oni, trabantići,
koji vape: „Oskare, ubij ih, a nama daj, mi će-
mo te slaviti mi ćemo ti pevati!“... | Oskar je meka srca, Oskar je čovekoljubiv! On pre svega ceni pravdu, umetnost, dobro ponašanje, učtivost, kolegijalnost i ostale elemente književne politike. I ima pravo čovek (Oskar), jer zbog tih nedemokrafskih podela mesta i funkcija i dešavaju se takva skretanja udesno, u mistiku, u metafiziku, u pravoslavlje, u Wholastiku. Pojavljuje se jedna Antologija, o srama, o drskosti, u kojoj nema sedamnaest Oskarovih, već sedamnaest Vaskovih pesama. Zatim, Amtologija nije posvećena Oskaru nego Vasku! E pa izvinite drugovi, što je mnogo mmogo je!.I. ja se pitam zajedno sa Oskarom, šta rade te komisije? Zašto dopuštaju takvu idejnu zbrku? Zašto dozvoljavaju da Oskar pati? Zašto dosad već nisu otpušteni s posla i javno žigosani: Miodrag Pavlović, Vasko Popa, Jovan
Hristić, Ivan V. Lalić i- Velimir Lukić (on čak
nije ni pretplatnik Sipske Književne zadruge,
ali svejedno kriv je, jer dopada mu se Anto-
logija)? I posle svega foga čovek neminovno Uuviđa đa Oskar ima pravo, da u našoj kulturi
vlada kabadahiluk i idejna'zbrka, jer očigledno –
da već ima toliko pisaca koji o literaturi ne misle isto kao Oskar, i što je još gore, ne misle baš mnogo lepo o Oskarovoj literaturi!
E, pa to ne može! Baš ne može! Moraju svi da misle kao Oskar i moraju svi da napišu po jedan esej (pamegiričan) o Oskaru i njegovoj angažovanosti. Kada to učine {ako učine), stvari će se sređiti. Tada ćemo osnova?i jedno novo Udruženje pisaca, koje će se zvati: „Oskar i prijatelji“. (A ne da se igraju komadi „Savonarola i njegovi prijatelji“) „Tako je Oskare!
Hakima, a ne zna da je njegova drama „Šeherzada“ objavljena u splitskim „Mogućnostima“ (januar 1962), dok je njegov roman „Dnevnik suca istražitelja“ objavljen Već odavno kod nas. Ni pisac predgovora ni prevodilac ne znaju da je odavno izašla kod nas i jedma zbirka pripovedaka Mahmuda Tejmura, a pre kratkog vremena i jedna zbirka na makedonskom, Na jednom mestu pisac predgovora kaže: „Šteta je što nije bilo mogućnosti (i pored svestranog nastojanja prevodioca i izdavača) da se dođe do svih značajnih proznih dela savremene egipatske književnosti...“ Čudno je da ove reči piše čovek koji radi na fakultetu gde postoji i grupa za arapski jezik i književnost, koji zna da u Sarajevu postoji takođe Katedra za orijentalnu filologiju, a i Orijentalni institut. Međutim, on se nikome nije obratio za pomoć. Pisac predgovora zadovoljio se time što je pročitao nekoliko ilanaka o arapskoj književnosti u časopisu „La revue du Caire“, koji uređuje Grk Papadopulo i gde ne sarađuje gotovo nijedan egipatski književnik, bar nijedan napredni, što je pregledao nekoliko evropskih orijentalističkih časopisa i odmah pomislio da je postao stručnjak za arapsku književnost. Da je to tako potvrđuje i činjenica da se on usudio da piše članak o arap-
· skim književnicima za „Prosvetinu enciklopedi-
ju“ gde takođe u svakom redu ima po neka greška. Za vreme mog boravka u Kairu početkom ove godine, stalno sam slušao jednu poruku političara, književnika i naučnika: „Vi ste iz nama prijateljske zemlje, molimo Vas, prenesite to i vašim kolegama orijentalistima, da arapsku
. jedan pisac iz Tunisa,
vlasti. a teško (bsikizaar'u: koji nije
ja (vlastonosni)“
Siđi među mase i započni epopeju“ —d povika masovno Buca Mirković i predloži Bebe za predsednika Srpske književne zadruge,
DRUGA TEREZA
Zločin Dragana Jeremića i nezahvalni čitaoci
Šta misli taj Dragan Jeremić? Nije valjda toliko naivan da veruje većini glasova, kojom bi izabran za predsednika Udruženja književnika Srbije, pa da se uspavljuje time? Zašto odmah nije ustupio svoje mesto Oskaru i rekao: „Izvinite, ne dozvoljavam taj nedemokratski postupak da svi glasate za mene, a niko za Oskara!* Ali Dragan mrzi Oskara i nije hteo da posluša glas budućnosti. I sada, tako mu i treba. Neka ga Oskar prevaspita,
A i ti čitaoci! Sa njima treba još mnogo raditi. Čitaju: Andrića(!) Ćopića(!), Lalića(!), Ćosića(!), Vaska Popu(!?!?) Desanku Maksimović(!!), a Oskaru ni sve naslove da upamte. E, ali i tu ne treba biti naivan. Srpska književna zadruga je vrlo smišljeno, koristeći svoje građanske snage, objavljujući jednu knjigu njegovih pesama, odbila čitaoce od Oskavyčetovih. dela. I zato Antologiu treba spaliti, a Srpsku kmjiževnu zadrugu ukinuti. :
TREĆA TEZA
Oskar je veći od Volta Diznija
U poplavi i pseuđoofanzivi već spomenutih građanskih shvatanja dešavaju se i druge ano= malije. Skoro svi članovi Udruženja Kmjiževnika, mhogi elementi iz jzdavačkih preduzeća i pozorišta, čitaju svakodnevno stripove Volta Diznija, i ne propuštaju ni jedan nastavak.
A Oskarovi stihovani prozni stripovi!? Zašto ne počinjete dan drugovi, čitajući njih, Oskaro– ve stripove? Pa zar je moguće da vam još nije jasno koje sve prednosti ima Vuk Rsavac u odnosu na Paju Patka?
E pa vi ste stvarno zabrazdili u misticizam!
književnost i arapsku kulturu izučavaju na osnovu arapskih izvora, a ne iz treće ruke, jer nikada evropska orijentalistika nije bila u tolikoj meri misionarska i kolonijalistička kao sada, kada smo uspeli da malo podignemo glavu“, Pisac predgovora baš ide suprotnim pravcem od ovoga. On takođe kaže da nikako nije mogao da dođe do neke sudanske pripovetke.
Pri ruci mi se nalazi nekoliko brojeva sudanskog časopisa „al-Kissa“ (Pripovetka), gde ima.
niz pripovedaka iz Sudana, a najveći arapski marksistički kritičar Mahmud Emin al-Alim uključio je u svoju zbirku najlepših arapskih realističkih pripovedaka i jednu od Sudanca Zubejra Alije, koja mi se takođe nalazi pri ruci. | |
Bgipatska književnost nije ništa bolje prošla ni u izboru, prevodu i beleškama Vere Ilić. U jedan tako ograničem izbor nikako nije smela da uđe jedna Gazibija Sidki, pisac desete kategorije“, kako vole Arapi da kažu za lošeg pisca, a da ne uđu Nedžib Mahfuz, najveći TO-
· manopisac i pripovedač Mitavog arapskog Ssve-
ta, Teufik al-Hakim i Mahmud al-Badavi. Ali, njihove pripovetke nisu prevedene u „La revue du Caire“! (mislim da je prevedeno nešto od Teufik al-Hakima). Redosled je potpuno ispreturan. Posle Taha Husejna odmah je trebalo da dođe Mahmud Tejmur, a on je došao na poslednje mesto. Čudno je da nije ušao nimada je Ibn Džallun najbolji pripovedač Magreba koji piše na arapskom. On je zastupljen u svakoj odabranoj zbirci arapskih pripovedaka.
Tehničko umetnička
dvost kr
ČETVRTA TEZA
Šta je sve Oskar učinio, a kakva mu je bila nagrada!
Pre nekoliko godina ulovia je živog đavola u romanu Mihajla Lalića. IL... I niko mu ni hvala nije rekao. Sramota! |
PETA TEZA
—eSve što Oskar dotakne postaje progresivno!
Tako je i Rovinj postao prestonica nngažovane umetnosti, ž 4,39
ŠESTA TEZA
Oskar uvek govori istinu i to onu najdublju (metafizičku)
Ja to najbolje mogu đa dokažem. On me ie lucidno optužio da sam kao direktor Wedjob stavljao na repertoar isključivo svoje burgije. Naivni su bili konstermnirani. Zna se i činjenice su da su moje burgije, skečevi {kaži Oskare Bala da ORO O sezone 1962. i.1963, a da sam ja postavljen za direkto: i polovini 1964-te, a . „Oskar laže“ — povikaše naivni. „On je lažov“ — rekoše. Ja međutim osetih da sam pao u opsšervaciju genija. Jer, Oskar je znao i zna da su građanske snage u pozorištu mene još odavno imenovale tajnim direktorom, i da su zato moji komadi igrani,
Što su u to vreme direktori drame bili Braslav Borozan odnosno Minja Deđić i Arsa Jovanović, i što je pređsednik Saveta bio Aleksan= dar Vučo, nema veze. Neka niko ne nasedne na to. Nemojte biti naivni.
- Ja sam drmao a Oskar me je uhvatio!
ZAKLJUČAK
Oskaru treba verovati. i slediti ga POST SCRIPTUM:
Ja sam rešilo da sve što imam predam Oskaru:
jednu sobu, platu, i ostale delove privaine svo-
jine, Za uzvrat molim Oskara da me ne protera
iz Jugoslavije. Moji gresi su strašni i obećavam da ću se popraviti.
Mralžni i pseudoofamzivni, lični prijatelj
E Svetog Save w .
Velimir Lukić
Posebno poglavlje su prevodi. Pre svega, nigde nije rečeno sa kog su jezika pripovetke pre=vedene. Ja sam uporedio samo „Detinjstvo jednog naučnika“, što je u stvari odlomak iz romana „Dani“ od Taha Husejna (a to nije nigde navedeno) sa arapskim originalom, Prevod se toliko razlikuje od originala da se često jedva uhvati poneka ista rečenica. Evo jednog primera. Rečenica, u prevodu Vere Ilić: „onda bi nastavljao da se penje do drugog sprata“, kad
·'se prevede sa arapskog originala, glasi: „Onda
bi on pošao ostavijajući sa svoje desne strane ulaz koji vodi na taj sprat zgrade gde nisu stanovali studenti, već pomešani radnici i prodavci, pa bi nastavljao da se penje do drugog sprata“. Na str. ? pre pasusa „El-Hag Firis Je zauzimao...“ preskočeno je čitavih 8 redova u kojima Taha Husejnm daje opis trgovca Persijanca po njegovim govornim karakteristikama. U prevodu dalje nalazimo: „pasulj sa slaninom“ (takvog aščiju bi blizu Azhara sigurno linčovalj), „prva knjiga Korana“ (Kuran uopšte nije podeljen na Knjige), Sarija al-Darasa mesto Šari al-Darasa ili ulica al-Darasa itd.
Beleške o piscima su takođe loše. Ne samo što su čture, sadrže po nekoliko silom iskonstru-
· iganih rečenica, bez ikakvih biografskih i bibli-
ografskih podataka, već su i ispunjene greškama. Suhejr Kalamavi, šef katedre za arapsku književnost na Fil. fakultetu u Kairu je Zoheir, a Kolet Huri-Kouri; mesto Jusuf es-Šiba' i nalazimo Jusef el-Sebai; za Jahja Hakki-ja stoji da je šef Nacionalne biblioteke, a on to nije nikad b1o, već samo njen saveinik (conseiler Da kako stoji u „La revue du Caire“, odakle je valjda preneta beleška. o njemu). Jahja Hakki je godinama glavni urednik najpoznatijeg „kairskog časopisa „al-Magalla“. Isto tako Jusuf Idris nije direktor bolnice, već se bavi samo pisanjem i jedan je od urednika Wasopisa „al-Katib“. Roman „Dami“ nije preveden na naš jezik i Do mom mišljenju ne bi ga trebalo prevoditi, U vreme kada su „Dani“ prevođeni u Evropi, u novijoj. arapskoj književnosti boljeg romana nije bilo, ali danas je situacija sasvim drugačija. Jusuf es-Siba'i nije nikad bio sekretar Saveta za prosvetu i kulturu, već sekretar „Vrhovnog saveta za staranje o umetnosti i književnosti“ (Conseil supčrieur pour la protection des arts et de la literature); od Mahmuda Tejmura ne postoji nikakva zbirka pripovedaka „Priče iz egipatskog života“, već su Francuzi tako prekrstili jedan izbor njegovih pripovedaka; al-Azhar nije stara teološka škola, nego je ramije bio teološko-filološki fakultet, a sada je Univerzitet. aci o prevodima pojedinih dela na strane jezike takođe su potpuno proizvoljni. Kad je arapska književnost, koja je nama bliža, za koju i kod nas postoje stručnjaci i O kojoj se tako mnogo zna u Evropi, prošla ovako loše u ovoj knjizi, onda se stvarno nameće pifanje kako li je tek prošla književnost Crne
Afrike! . dr Hasan Kaleši
oprema:Dragomir Dimitrijević. Izet Sarajlić, Pavle Stefanović, Dragoslav NISst- Izdaje x.ovin,khO l.đavačko pređuzeće „
Ređakc!ioni aođbor: Božiđar Božović. Dragoljub Stojanović SIlp, Kosta Timotljević t Petar „VoIk, Književne novine“, Beograđ Francuđd Vlajkovićeva #8,