Književne novine

IU DANA

LJUBIMAC PREDMETA

„Pošej osam da se upišem za u 'j učiteljsku školu preko prijamnog ispita pretkodno. Ušo sam u autobus koji je bio upaljen. Autobus putujući tako pogleđivao sam Ookolinu okolo sebe. Posle pola sata ftruckajući se na sedištu autobus je '{- prispeo na železničkoj stanici. Tu "|- sam uvideo još svoji drugovi koje će - se upišu za u učitelisku. Svi smo se i i e penjali u voz uđemo u jedan kopej ., kada tamo sedi jedan čovek sa dža,. kom od prtenu konoplju i jednoga '|- maloga zečića, Ne obraćajući pažn,u ML na našoj galami mali zečić poče | skakuće po kopeju i vikati mi smo | se smejali, KK „..Ova škola koju sad ova Dpo| gađam dosta je lepša i poukrašenija 5 od onu što sam famo pogađao. Ja ·|__ marljivo učim i postao sam ljubimac -}- svih predmeta. , ||___ Pre neki dan sam saznao da mije „ jedan drugar bolestan i pa sam pristao daga podsetim. Iako sam bio | - gauzet poljskog rada, ipak sam pri| stao pri odluci. Putujući tako pored puta vrabci su cvirkutali, a ptice su pevali na zelenim grančicama pod sjajnim sunčevim zracima tako idu|- ći mome drugu“,

·|· KRALJEVIĆ MARKO — BOMBAŠ

„U Narodnooslobodilačkoj Borbi

". prolivali su svoju jarko crvenu i

· skupocenu tečnost koju možemo đa nazovemo drugačije krv protiv nemce fašista i domaćim izdajicama, pa čak i poginuli đajući svoj život Sava Kovačević, Ivo Lola ribar, Marija na prkosima, Karađorđe zvani Petrović, Uča Gvozden, Marko Kralje= vić i drugi naši sinovi koji su branili i koji će braniti svoju zemlju doklegođ je života u njima...“

|O „BOŽANSKOJ KOMEDIJI“

“MJ. Ova komediju napisao je naj|} veći bigdćeĐantaPAJegorija, Ona se _| zove ili nosi naslov Božanstvena za-

to što Danta moro da dobije božan~ . sko nađaknuće da bih mogo da prođe kroz pakao da ne izgori ili padne u neki kazan sa vrelu vođu pa da se igpari ba daga posle neprime u Taj gde ga tamo čeka njegova devojka koju je on strašno mnogo volo pa možda neće da jojse zasviđa koja se zvala Betriča ako ima rane na licu { na rukama koje Je oh nju voleo pa i ona njega pa za što sada da mu se ljubav pokvari. Ova se knjiga zove još i komedija zato što je to što pisac piše izmišljeno i. što mi to neverujemo pase smejemo kad čitamo što tu piše. Da napiše ovu komiediju nagovorijo ga je hjegov prijatelj Virgilia on je pisao sonete Lauri i nevoli joj samo dušu kao Danta već i oči i kosu i vidi je kako se vozi u čamac pa se plaši da se ne prevrne. Vodi ga na onaj svet i tamo nađu papu kako. visi glavačke nadole koji je tada živeo u Rimu na Tibar, reku · zelenu i pljačkao seljake koji nisu imali šta da.jedu pošto im je sve uzimo ovaj papa i drugi buržujci. „Odavde mi može da izvedemo zak-. ljučak kako je Alegorija bio napredan i mrzeo sve gazde titanine |; razne druge kapitaliste kao štoih i mi isto tako mrzimo i mrzećemo ih i neće se ugledamo na njima već ćemo marljivo učimo i izgrađivati zemlju i drugi svesni objekti“.

NEKROPFILIJA ·

' »Član kabineta bivše konzervativne vlade Dankan Senđs pDrotestovao je nedavno u Donjem domu Protiv · uobičajenog francuskog termina »kor diplomatik« koji je bostao međuna– rodni. Nije li već vreme, 'hekao je Sends, da govorimo engleski i da kažemo „diplometik korps“ umesto

»kor diplomatik«. ble (Borba, 92%. V 1965)

50 Nije jasno šta je Sends hteo da

| kaže, jer ne znamo šta je tačno re~

O kao, Ako je izgovorio „korps” (corpse) a nie »kor« (corp8), on je diplomatima u Stvari poželeo večni pokoj. Na

' engleskom „diplomatic corpse“ ne znači »diplomatski kor«, nego »diplomatski leš«.

ouznuonruzpunanurunumun zu iREI_AALALALAALAA Su an uan aan mana pl vinaiB—:

METAM

ORFOZA

Kosta TIMOTIJEVIĆ

NA PRSTE se može izbrojati koliko su puta, za poslednjih dvadeset, godina i kusur, ičitaoci ugledali sportsku vest na prvoj strani „Borbe“, Nisu mnogo češće na naslovnu strahu izranjale ni vesti iz kulturne rubrike. A. već meteorološke vesti (ako izuzmemo zemljotreseč, poplave i druge katastrofe) go“ tovo da nikad nisu ni dobile taj počasni tretman.

Za poslednje dve nedelje imali smo priliku da na „Borbinoj“ prvoj strani vidimo i dva pregleda rezultata sa nedeljnih utakmica savezne fudbalske lige (u dva uzastopna ponedeljka), i početak izveštaja (sa slikom) O gostovanju Baleta Boljšog teatra, i upadijiv naglov od dva cicera: „Beograd — 31 iznad, nule“,

Da nije reč o greškama ili ekstravaganciji nekog dežurnog, uednika nego O smišljenih potezima,

„ syedoči tehnička i sadržajna metamorfoza čitavč VS Orbine“ “HagIdvne"strahe, Od :protokolarno»reie_ea tskog*!,0aBalbe ofa Benajednom „pretvorila ui,

„izlog“. (Oba ova termina iz novinarsko-tipografskog žargona uzeta 8U uslovno: za poslednjih desetak godina „Borba“ skoro nikad nije bila izistinsko sivo „ćebe“, kakva je znala da bude u ranim posleratnim godinama, a nl sada joj „izlog“ strana“ nije baš sasvim „izlog“ u onom smiaiglu obličju u kojem 8u to naslovne strane francuskih ularnih listova,)

POIOBo što se desilo 8 „Borbom“, negde u drugoj nedelji maja, svojevrsna je revolucija u našoj BČrioznoj štampi. Pobeđilo je shvatanje da ožbiljan list ne mora biti dosadan. Valja se samo nadati da je ta pobeda konačna.

Godinama smo navikavani na to da državne posete, zasedanja Savezne skupštine, kongresi, plenumi i. konferencije, zauzimaju po čitavu prvu stranu ili je dele popola (ako se zbivaju istovremeno), a đa za to vreme Ve druge vesti iz zemlje i inostranstva moraju da se zadovolje plasmanom na unutrašnjim stranama — ukoliko negde baš tada ne izbije rat, ili se u kosmos ne vine neka nova naprava čiji značaj baca u zasenak sve ranije.

Sad nam je pružena prilika da se odviknemo. Sve što je važno naći ćemo na prvoj strani, sažeto rečeno, s naznakom na kojoj se unutrašnjoj strani nalazi nastavak ili opširniji izveštaj. U vremenu od 12. do 25. maja (da uzmemo za primer prve dve nedelje nove ere) „Borbina“ prva strana donosila je dnevno od devet do sedamnaest, različitih rubrika — 2 buta po 9, 83 puta po 11,'93 puta po 12, jedanput 18, 2 puta po 14, » puta po 106 i jedanput 17, Od toga su bar po četiri bile počeci ili koncizni rezimei izveštaja (skupštinskih, kongresnih, spolj= nopolitičkih, kulturnih, sportskih i meteoroloških) koji su in extenso doneti na odgovarajućim unutvašnjim stranama. Dva puta je u. tom periodu udarna strana imala po dve slike, pet puta po tri, a sedam puta po etiri,

Verovatno je da ima pomisliti da je svetogrđe stvena „Borba“ na svojoj naslovnoj Strani objavi sliku Vladice Kovačevića u akciji — ali je sigurno vrlo malo hjih koji će zažaliti za protokolarnim

čitalaca koji će reći ili kad ozbiljna i dostojan=

fotogratjama sa dočeka, ispraćaja i sastanaka de-

„legacija.

Protokolarije su, uopšte luzeV, igeljene sa prve strane, Telegrami Predsednika Republike šefovima stranih država i njihovi telegrami njemu sada se nalaze uvrh druge Strane. Iz pozdravnog Pred“ sednikovog pisma Konferenciji Saveza omladine na prvoj strani je objavljen odlomak, dok je inte= gralan tekst štampan u okviru izveštaja o Kon ferenciji, na četvrtoj strani. Vest pod naslovom

· „Tito u Ljubljamić stavljena je na prvu stranu,

VESTI

Naši autori u indijskim časopisima Najugledniji bengalski čašopis „Parichaya“, koji Je

pre pedeset godina u Kalkuti osnovao R. 'Fagor, objavio je u svom internacionalnom broju, martovska

„masovni“ tiraž. „Tajms“, „Gardijan“,

"a opširniji izveštaj o tome da je razgledao novu

sportsku, halu u Ljubljani objavljen je na spo?tsito] strani, :

Ukratko, prevagnula je ispravna teza da se Predsedniku Republike ne nanosi nikakva uvreda time

. što vesti o njegovim protokolamim i drugim 8pO-

rednim aktivnostima neće biti štampane uvrh na slovne strane... Vest da će 'Pito posetiti Cehoslovačku ili da će norveški kralj Olaf posetiti Jugoslaviju, sasvim prirodno nalazi mesto na prvoj strani, Vest da je Antonjin Novotni ili Salman Šazar zahvalio na čestitkama povodom nacionalnog pražnika svoje zemlje, zaista nema šta da traži na” prvoj strani — ako uopšte ima šta da traži u listu — jer takva vest nema ama baš nikakvog politićkog značaja i ništa pod kapom nebeskom ne kazujeyoosim:da "službe protokola. kod, na8 ii svetu. ispravno:funkcionišu,.c |

„Borba“..jey.kao- što rekosmo, uklonila „ćebad“. sa naslovne strane. V kongres Saveza komunista Srbije, konstituisanje Savezne skupštine u novom sastavu, Konferencija Saveza omladine, zasedanja republičkih izvršnih veća i partijskih plenuma sve je to na „izlog~strani“ dobilo onoliko mesta koliko je potrebno za sažet rezime događaja. Opširno verzije otišle su na unutrašnje strane.

"rime je u praksi pobedila još jedna ispravna teza: da referat, govor, ekspoze, ma koliko važan i sadržajan bio, ne mora (i ne treba). da zauzme . ni celu prvu stranu ni njen znatan deo; da nijednom forumu ili rukovodiocu nije ukazano nepo= štovanje i nepoverenje ako se o njegovom radu odnosno javnom istupanju piše na četvrtoj ili petoj strani; da plasman u listu zavisi od značaja i zanimljivosti događaja a ne od ranga i funkcije njegovih učesnika; i da, uopšte uzev, dnevni list po svojoj nameni nije ni zbornik govora ni službenoprotokolarni bilten.

„Borbina“ metamorfoza rezultat je pobede novinarskih shvatanja nad činovničkim. Ona može samo đa obraduje redovne čitaoce lista, a verovatno će imati uticaja i na povećanje danas prilično malog tiraža. „Politiku“, doduše, teško da može stići u dogledno vreme, jer hju drži šezdesetogodišnja tradicija. „Večernje novosti“ još manje, jer njih nosi talas popularnosti žive i šarene večernje štampe. Ako „Borbi“ za koju godinu pođe za TUkom da še ponovo prebaci preko tiraža od 200.000, moći će to da smatra za veliki uspeh.

Jer „Borba“ se u osnovi nije izmenila, niti će se izmeniti. Ona će ostati ozbiljan list — a ozbiljni listovi, u uslovima slobodne konkurencije na novinskom tržištu, veoma retko uspevaju da 'stvore „Mond“ i slični, u zemljama gde postoje bulevarski “listovi sa višemillonskim tiražom, kreću se između dve“ sta i trista hiljada primeraka. Izuzetak je sčriozni tokijgki „Asahi šimbun“ sa svojih pet miliona — kao što je izuzetak i „Politika“ sa svojih tristotinak' hiljada, kad se uzme u obzir alarmantno nizak ukupni tiraž dnevne štampe u našoj zemlji. i

„Borba“ ne treba da računa na to da će postati izuzetak te vrste. Trku ka polumilionskom i (jednog dana) milionskom tiražu može mirno da prepusti „Večernjim novostima“. Čak i „Politika“ oseća da će je obaveze ozbiljnog lista zadržati u određenim tiražnim granicama — pa je zato i pokrenula „IHkspre8“, kao list „masovnog“ tipa, koji će kaptirati priliv nove čitalačke publike.

Sve u svemu, od „Borbe“ će biti dovoljno ako u svom serioznom žahru bude bolja, informativnija, zanimljivija, novinaskija nego što je dosad bila. A tim putem je upravo pošla.

Wwzu:HwBNGGINLLAAALALIIČAIAČJAA(I(LALAIAAGIARIOI iu ana

sveska, ma uvođnom mestu, pripovetku Iva Andriča „Most na Žepi“.

U prethodnoj svesci, za februar, isti časopis je objavio pesmu Čedomira Minderovića „Nedovršena kanasta“.

„Quest“, jeđan ođ najuglednijih 1nđijskih časopisa koji na engleskom jeziku izlazi u Bombaju, objavio je na uvodnom mestu za poeziju, pesmu Čeđomira Mindđerovića „Popodne ijednog bolesnog fauna“.

i toku su pregovori da indijska Akađemija za književnost, Sahitya Acađemy. objavi na nekoliko jezika roman Ive Andrića „Prokleta avlija“,

55 iy SlSVar GOV

ŽIVOT OKO NAS

Ljubiša MANOJLOVIĆ

NAROD KOJI SLUŠA I GLEDA — DOK RASPRAVLJAMO vod ovim kupolama, mi se moramo oHašati tako kao da na našim galerijama i svuda okolo nas stoji čitav naš narod koji sluša i gleda šta radimo i kako rađimo i koji sam učestvuje u našim raspravama — rekao je Mijalko Todorović, podnoseći referat o plodnom dvogodišnjem. radu Savezne skupštine.

Misl'm da odavno o našoj Skupštini nije ništa tako dobro rečeno. U malo reči, najlepša moguća slika jedne demokratije. Iza takvih reči čovek oseti srce Revolucije. One mogu da ponesu.

Duboke reči koje bi vređelo duboko urezati U SBBpRaS mermer, đa ih skupštinari što češće čltajuiebis % .

Duboke reči koje još dublje obavezuju. U stvarima koje će„biti.. Ali i u stvarima koje su bile, a možda nisu morale da budu. Mislim na neke pri= vilegije., Ono kad se zaboravi na krilaticu o raspodeli prema radu. Na primer (malo je otrcano hvata_ {i se za takav. primer, ali, šta mogu, kad je baš i To uvek i upomo na udaru narodne kritike), automobili! "To da neki inače, vrlo dobro nagrađeni građani mogu automobil (čak ne samo domaći) da kupe plaćajući ne celu cenu nego samo deo cene, Automobi} je potreba savremenog čoveka, to smo prečistili, to znamo, i niko nema ništa protiv jedne potrebe. Ali lonac i šerpa su još veća potreba, pa prilikom kupovine ne uživaju nikakvu privilegiju oni koji su u stanju da nabave samo lonac ili šerpu. l

Da ođuzima nepravedno slečenu dobit, našoj Revoluciji nikad nije bilo strano. A kroz privile= govano kupovanje automob'la nepravedno stečene dobiti ima; IT ne samo kroz kupovinu nego i posle kroz favorizovanu upotrebu. kola (visoke paušalne naknade), · i | OjdSe

Bilo bi od velike koristi da se ovakve stvari o kojima narod govori: vraćaju na dnevni red, da se DOnovo pretresaju u samoj Skupštini. Posebno ponašajući se „tako kao da na naš'm galerijama i svuđa okolo nag Btoji čitav naš narod Koji ·sluša i gleda šta rađimo: i kako radimo“.

BALADA O PRBŠAKU

SLUŠAM preko radija Baladu o pešaku.

T.epo je što še pevuši o pešaku. Pešaci su bolji deo čovečanstva, kako su govorili Iljf i Petrov. Pešak ie taj koji je izmislio našu narodnu poslovicu „Život je, slađak ako je i gorak“. !

A život pešakov je lutrija. On igra šaha sa čoferom, koji mu u Svakom trentitku, uz tešku, psovku, može. đati mat.

Dobro ·je Veoma dobro što je stvorena Balada o pešaku. K.6/#na:Gokle će. još i biti prešaka u životu. Oni čak i We 'Bmabtaju da živey oni sanjaju da će tek jednog dana živeti, Razume se kad i sami sednu za volan i počnu da psuju.

| DVADBSET 'GODINA POSLE POBEDE ' NAD FAŠIZMOM

U SVOJOJ RUBRICI „Raskršća“ koju vođi u „Ekonomskoj politici“ T. Raskovnik je 15. maja ove godine raskrstio sa nekim predrasudama. Posle dugogođišnjeg skromnog “utanja, T. Ras. je, između redova, izneo na javnost đokumenta o svom učešću u Oktobarskoj revoluciji, Saznajemo đa je on u tim velikim danima potajno radio kao žulj na nozi jednog boljševika. .

T. Raskovhik misli đa mu je Lenjin tađa rekao: | U— Rad fe neko. priklješti - dokumentovanom W\ritikom, ti*sigaj'„Veslo“*). : )

U to je,'na ždlost, teško poverovati. Pogotovo što su Bvedoći umrli.”

ONARO UZGRED

JWBDAN PILOZOM je rekao da decu ireba učiti da ćute, a-da će ona i sama naučiti da govore. Nisam siguran da je-taj filozof u pravu. Decu ipak treba naučiti da. govore, a ona Če sama naučiti da ćute.

*). Naslov Raskovnikovog članka u „Ekonomskoj poMtici“-ođ 15. maja 1905.

OPNINJBTA 'MILIĆA STANKOVIĆA