Književne novine

| ___KNJIŽEVNE j NO NIPNE"2 1 ————-

1 '

Intervju sa Aleksandrom Popovićem

| E

ŠOOO a

| intervju intervju intervju intervju intervju intervju intervjuinfervju intervju intervju intervju. intervju intervju in

i a O br,

iu TV

, \

VAŠU POJAVU kritika je dočekala izuzet

CILJ

KOMEDIOGRAF Aleksandar Popović od izuzetne je.važnosti za razvoj naše moderne dramske književnosti, tim pre, što, nam se predstavio!kao već kompletan dramski stvaralac. Njegova dosađašnja dramska ostvarenja: „Ljubinko i Desanka“, „Čarapa od stotinu petlji“, „Sablja dimishija“ i „Krmeći kas“ svakako zaslužuju ozbiljnije prilaženje i tumačenje od onog koje smo, osim dzuzetaka, imali dosad. No i pored tog olakog prilaženja njegovom svojevrsnom delu, ohrabrujuće deluje nagrada koju si dobio na ovogodišnjem Sterijinom pozorju., NEKI KRITIČARI su vas, iz me znam, kojih vazloga, proglasili mašim, Beketom. Kako ste to: primili? e

OVAKVA KVALIFIKACIJA nije proistekla ni iz kakvog ozbiljnijeg poređenja onog što ja radim s Beketovim delom. Uostalom, kritičari za to nisu imali volje, a mislim ni realne botrebe. Jednostavno, Beketovo ime uzeto je kao sinonim za svakog ko pokušava da u oblasti dramaturgije učini nešto van onoga na šta smo navikli i to bi moglo da mi laska, samo da kod mene ne postoji bojazan da tušte i ima tih olakih i samodopadljivih formulacija ne đovede u zabunu sve nas zajedno. Prema tome, bio sam prinuđen da fo poređenje s Beketom primim onako kako sam ga i dobio: olako.

PRIMFEĆENO JE da vi Jabulu podređujete jeziku, što mije uobičajen, dramaturški postupak. Da li to smatrate greškom, koju bi trebalo isprauiti ili to činite mamermo, iz određenih Ya-

šloga? i

SMATRAM da je nedostojno objašnjavati svojie delo i ponoviću ono što sam negde već rekao: da ja imam jasno i određeno viđenje pozorišta. do kojeg sam došao dugogodišnjim radom. Pitanie opredeljenia, bar za mene, isto je što i pjitanie moga života i ja više nisam u situaciji da biram. što znači da ću ići svojim putem sve dok budem imao snage, Ne znam gde ću i dokle ću stići. ali sasvim sigurno znam da neću odustati. A sve fe primedbe na moj rad. razna raščlanjavania na asocijacije i satmičme naznake. na nadrealizam i antidramu, na fabulu i jezik, ia razumem kao muke i tegobe onih koji su pred problemom kako da se postave u odmosu na moje delo, i ia duboko poštuiem njihove napore, pa sam im iskreno zahvalan, jer verujem da smo svi mi svesni da nema “drugogv puta osim mukotrpnog. ako žel mn da stvorimo nešto novo. To je naš zajednički ideal i ja u principu verujem u njegovu ostvarljivost.

POZORISTA

DA UTICE

DA LI IMATE već gotovu ideju pre mo što počnete da pišete komad?

NEMAM NI SVOJU IDEJU, ni svoju filozofi-

ju, mada je to po ugledu na Zapad moderno imati. Kao pisac prihvatio sam ideju naučnog socijalizma, sasvim mi je dovoljna, čak je nisam mi savladao i na tome ću morati još dugo i dugo da radim. No, što se tiče ideja za Disanje komada, njih'je uvek i svuda ma pretek! Stvaranje je upravo napor da se delo po jednoj ili više ideja realizuje.

DA LI PIŠUĆI KOMAD, unapred, pišete za odOG glumce, kao što je to, ma primer, činio Nušić.

SUMNJAM da mi je Nušić ma u čemu služio za primer. '

JONESKO w svojim, „Pozorišnim, iskustvima” iznosi sledeće mišljenje: „Kada se o pozorištu kaže da ono mora da bude pozorište za 58W9e, onda se u, stvari misli ma pozorište koje je više ili manje političko“. Slažete li se s tim?

NE SLAŽEM SE, uopšte! I plašim se da se pod tim Joneskovim “političkim ne podrazumeva pamf{fletsko, a fo je vam granica umetnosti. Cilj pozorišta uopšte jeste da utiče, a svako uticanje je politika, pa prema tome: ne postoji pozorište koje nije političko. Međutim, ako bi izjavu gospodina Joneska posmatrali u svetlu njegovog neverovanja u socijalizam, kad je već reč o politici, onda nam nešto jasnija mogu biti njegova podmetfanja. To što je buržoaska klasa prisvojila, pozorište za sebe ne dokazuje da pozorište ne pripada svima. TLogičnije je zaključiti da pozorište treba otrgnuti iz vlasti buržoazije da bi ono opet bilo jeđino ono što jeste: umetnost. Izmišljati sad neko posebno pozorište za puk podmuklo se svodi ma odbranu buržoaskih privilegija za pozorište.

KAKAV JE VAŠ ODNOS prema mašoj klasičnoj drami?

KAO ODNOS STABLA prema korenu, mada ja verovatno mnogo manje znam od onoga što postoji. Na, žalost, kao da niko nema volje da sve te vrednosti danas preispita i najzad sistematizuje, jer vreme je poodmaklo, a potreba pozorišta za klasičnim dramama baš u O vom trenutku je nasušna. Koliko je tu još sve prepušteno slučaju i trenutnom rasboložemju može se svako dobronameran posvedočiti. Pofrebno je, na primer, da neko usput u nekom eseju spomene izvesnog pisca iz prošlosti, pa da se on brzo nađe na pozorišnom repertoaru,

što dokazuje da se to isto, i ne samo to, 5 malo

ljubavi, truda i posebno odgovornosti, moglo dogoditi pre pet ili deset godina, ili nikad? Srećom, ima već znakova da će sc i tu nešto popraviti. i NA OVOGODIŠNJEM Sterijinom pozorju ustanovljena je specijalna nagrada, izgleđa upravo zbog vas. Raduje li vas više ia nagrađa od one tradicionalne za tekst?

VERUJTE da mi nije poznato šta se sve na Pozorju dogodilo. Priznajem da ia nagrada, odnosno formulacija te nagrade odgovara Onome što ja radim. Da li je i žiri pošao od toga ilj nečeg drugog prilikom dodeljivanja nagrade, ko bi sa sigurnošću mogao znati kad zvaničnog obrazloženja nema. Pročitao sam, na Pprimer, doslovno u nekim novinama da je meni „zapala druga nagrada“. Vidite, da stvar može da se tumači na više načina. Lično ja nemam utisak da sam dobio manje značajnu nagradu za liekst od one tradicionalne, već naprokliv. Dobio sam nešto što se do sada nije dobijalo i rađujem se, svakako.

MESEČNI KNJIŽEVNI ČASOPIS

žiale} prvom tematskom broju, u okviru teme PUTEVI KNJI

eeaočo ee

= VV FEEVMI E:M LL M

Bolan Bart: ŠTA JE KRITIKA Žan Starobinski: NOVI PRAVCI KRITIČKOG ISTRAŽIVANJA

Predrag Palavestra: DANAŠNJA ULOGA KRITIKE 1

Ričard P. Blekmar: BREME ZA KRITIČARE Šarl Moron: KREACIJA I AUTOANALIZA

Pavle Zorić: FRAGMENTI O KRITICI Viktor Žirmunski: ZADACI POETIKE ii

donosi tekstove Zorice Mar

IU DANA

: Nastavak sa 2. strane ca u naporu da poslignemo uzaludBA \wtVaypar, U 07 ij

- Za to vreme,. radio-drame jugoslovenskih autora tiho ali. supeYiorno prelaze granice naše zemlje, ulaze u inostrane antologije, dobijaju nagrade. :

' Vreme je zaista da radio-drama „

'kod nas, prestane da izigrava Pe-

peljugu, kojoj sestre "Televizija i

Pilm znbranjuju da se na balu po| kaže. u svojoj punoj lepoti.

PRREVODIOCI I ĐOKISTI "UDRUŽENJE KNJIŽEVNIH PREVODILACA SRBIJE, kao što je poznato. postoji i radi već dugi niz godina. O vadu tih ljudi u javnosti se retko kad šta čuje, jer njihov svako-

skohrvatske pisane reči, na podiza-

dnevni rad na izgradnji kulture srp-

·nju opšteg kulturnog nivoa naše sre-

dine, na upoznavanju naših građana sa najznačajnijim tekovinama svetske literature ne može da bude interesantan na onaj način na koji su interesantni razni drugi kulturni skandali kojima se naša javnost tako revnosno bavi. I to što oni nemaju svoje prostorije, što se njihova

uprava sastaje u privatnom stanu jednoga člana, to što uvek moraju

evi ii;

-986 (redakcija) i

da traže nekoga ko će da ih primi da'

bi mogli da održe neki.širi sastanak, toliko je poznato da o svemu tome, sa novinarskog stanovišta, možda, ne bi bilo interesantno više ni reči progovoriti. Tim pre što su sve reči O tome progovorene otišle u vetar i na njih se niko nije osvrnuo!

Nedavno su, koristeći se pravom koje im daju Ustav i pozitivni zakoni ove zemlje, obožavaoci Djordja Marjanovića osnovali svoj klub i

klub je počeo da održava sastanke, |

priređuje manifestacije i deluje kao neka zakonom priznata organizacija, što nikome pametnom niti može nili

treba da smeta. Ali, nije se: stalo |

na tome. Na Terazijama 5 Klub prijatelja Djorđjia Marjanovića ima svoje prostorije koje. mu je ljubazno stavila. na raspolaganje na ·'određen broj dana u nedelji osnovna organizacija Socijalističkog saveza. }

Organizacija koja radi na, DrosVe- ||

ćivanju nema svoje društvene DrOstorije; Klub koji radi na zaglupljivanju uživa pomoć osnovne ovganizacije Socijalističkog Beograđa! Niko ne spori da bi ova organizacija Socijalističkog saveza rado ustupila svoje prostorije i književnim prevodiocima samo da se

tome dosetila; nesreća je u tome što | se nijedna osnovna organizacija So- ||

cijalističkog saveza na teritoriji Be-

ograda toga nije setila,

SSRNJ, čije gostoprimstvo "uživaju „djokisti“, priznati, nadamo 56; bar da su prevodioci ipak značajniji od djokista! ANB

i Glavni i odgovorni urednik. Tanasije Mladenović. Sekretar redakcije Bogdan A. Popovi l ? Di Dragen MWolundžija. Velimir Lukić, Aleksandar Pelrov, Predrag Protić, Dušan Puvačić, Vladimir Rozić, Pavle Stefanović, prim:srak 50 para (50 dinara), Godišnja pretplata 10 n 1

pređčuctče „Književne novine“, Beograd, Francuska 7. Telefoni: 627

ih dinara (1.000 starih dinara). polugodišnja 5 novih dinara · ta? i? a DR 6) 626–020 (komercijalno odeljenje i administra cija) Ru

»Glas«, Beograd, Vlajkovićeva 8

saveza usred |

iako će svako” od pripadnika Osnovne organizacije |

dinara

TL,eovca i Tomislava Ladana.

O tekućim zbivanjima u književnostima Australije, Indije i SSSR „SAVREMENIK“ obaveštava u stalnoj rubrici KNJIŽEV.

NOST U SVETU.

dobro. Znači li to da mi vi kritici mišta ne zamerate? E

AKO SH VAMA ČINI da me je kritika dob dočekala, bolje da vas ne podsećam. I zar ne podrazumeva da je kritika pozvana da a mera meni, a me ja njoj? Takve su ulogej treba strogo poštovali, uveren sam, mada NM tvrdim da izvesni kritičari tu i tamo nisu syo kritičarski posao mogli obaviti i s malo | dostojanstva. No i to se da razumeti s obzi| aa činjenice da smo manje-više plahoviti i d.. nam, nz Žžalosi, lepo vaspitanje nije jača stra. na. Uostalom, ne treba zaboraviti da kvpitj govori o kritičaru isto „onoliko koliko · Bovor| ili uopšte ne govori O kritikovanom. Dakle, hoću da verujem da je svakome, kritičaru il| piscu, jasno da dza napisanog ostaje autori .%tra, a možda i za sto godina, i da to višoko obavezuje sve nas. Pa ipak, ako već n treba zameriti, zamerio bih što se pisanje a pozorištu s retkim izuzecima svodi na ı sko, tekuće, ekspres. Ne verujem da je to kritičarima dovoljno i ne vidim pravi razlog što o našem pozorištu nema većih eseja i sh. dija. i

·. KAKO BISTE ocenili ovogodišnju Pozotišu, sezonu (beogradsku) u, odmosu ma macionalmy dramsku literaturu? NISAM POZVAN da ocenjujem, ali kao jedan od ljudi koji voli pozorište, mogu reći da seu pozorištu dogodilo nešto šio smo godinama pr|. željikali o čemu smo samo maštali. Ove zorišne sezone videli smo na repertoaru be. gradskih pozorišta petnaest domaćih dram. skih dela! To je, zaista, ravno čudu! Verujem da je to pravi put, ali još je rano za donošenje zaključaka o tako smelom poduhvatu koji naše pozorište treba ponovo da uveđe u još jedm, novo, zlatno razdoblje. Za sada, iskustvo i jedne sezone je tu i već u narednoj viđećem koliko nam je vređelo. Moje, kao pisca =

. rišnih dela, nije samo da gledam, ali ja

do sada nisam Sedeo skrštenih ruku. Sve ih i

mogu učiniću. Miodrag. Petroviš

koji izlazi 1; {ul ŽEVNE KRITIKE, objavljuje:

U rubrici KRITIČKA OSVETLJENJA „SAVREMENIK“ | inac o kritici Milana Bogd| novića, i Petra Marjanovića o Veliboru Gligoriću kao pozorišnom kritičaru. |

U KNJIŽEVNOM SPEKTRU Bogdan A. Popović, Radojica | Tautović, Predrag Protić i Branislav Glumac pišu o kritičkim studijama i ogledima Ivana Slamniga, Nikole Miloševića, Slavka

će u sledećim brojevima, pored odabranih priloga naših i stranih |

pisaca, u povremenim tematskim brojevima NETIKA IT STVARALAŠTVO, KNJIŽEVNOST I PORNOGRAPFIJA, DANAŠNJA PORBZIJA I ROMANTIČARSKI DUH, PRE POROD DRAMSKBE KNJIŽEVNOSTI, ROMAN DANAG&, KOME JE PISAC ODGOVORAN, LITERATURA I ISTORIJA — nast0" jati da svestrano informiše svoje čitaoce o najvažnijim kretanjima u svetu savremenih ideja i o putevima moderne umetnosti.

Nova serija SAVREMEBNIKA“, ničkoj opremi, može se dobiti po staroj pretplatnoj ceni od 80 dl nara (za godinu dana), odnosno platu slati preko Žžiro-računa NIP „KNJIŽEVNBE NOVINE · br. 601-1-208, s naznakom „Za Savremenik“.

6, Tehničko-umetnička oprema Dragomir Dimitrijević. Ređakcioni odbor: Božidar Božović Kosta Timotijević i Petar Volk. List izlazi svake druge subote. Poje

(500 starih dinara). Za inostranstvo dvostruko. List izdaje Novinsko-izdavš' pa

kopisi se ne vraćaju. Tekući račun broj 601–1-208. Sta

od broja 7. u novoj teh"

15 dinara (za pola godine). Pret

Kapo!, Momo lini

čko