Književne novine
LIRIKA UJ |PTRJEM/OJDUJ
Rober Desnos
ROBER DESNOS rođen je u Parizu 1900. Kao pesnik, u početku bio je hipnista, docnije postaje dadaista sa Bretonom, Carom, Pikabijom, Aragonom 1 drugima. Od 1922. godine postaje nadrealista; od 1930. gođine, kada je nastala kriza nadrealizma, Rober Desnos je jedan od njegovih najaktivnijih branilaca. Vodi polemiku i sa samim Andre Bretonom. Jedan njegov napis nazvan je „Treći manifest nadrealizma“.
"Tridesetih gođina, Desnos je naročito aktivan na radiju, gde dopri-
nosi da se razvije i proslavi čitava plejada današnjih čuvenih dramskih umetnika, među kojima je i Žan-Luj Baro. To je vreme kad on dolazi u vezu i sa stranim piscima. Kod njega se sastaju Hemingvej i Džon DonPasos. Desnosov kraj je izuzetno tragičan. Za to se ne bi nikad doznalo da
nije bilo nekih čeških studenata medicine. Za. vreme drugog svetskog rata i okupacije Francuske. aprila 1944. godine, Desnos je bio deportovam u Nemačku i premeštan po mnogim zloglasnim koncentracionim logorima,
đok ga nisu
najzad doveli potpuno iserpenoz u logor Terezine, u Čeho-
slovačkoj. Posle propasti fašizma, u tome logoru veliki broj već! živih
leševa svih nacija
poveren je bio čuvanju čeških studenata medicine. .
Jedan od studenata, koji je pre rata pratio modernu poeziju, slučajno je zapazio u spiskovima ime „Rober Desnos, francuske narodnosti, rođen u Parizu 1900 godine“. Potražio ga je među umirućima i poznao u. živom skeletu pesnika čiji je lik viđao po francuskim časopisima. Sya' pažnja mladog studenta i njegovih drugova nije mogla više pomoći, i 8. juna 1945. godine Desnos je umro.
Sa srcem na usnama
' ·
JEN PLAŠT se vukao kao alazeće sunce : | i biser mjene. ogrlice prelipbao se kao majlepši zubi.
Sneg belih nedara okružavao je sve
dok je u duši buktao ogamj mjenih, poljubaca.
Dijamanti njenog prstemja
bili su manje blistavi od mjenih očiju.
„Ponoćna gošćo, Bog veruje u mene!
— Pozdravljam, vas ljupke zaobljemosti,
uftyoba vašeg ploda je blagoslovena!
Napolju se savijaju trske majnežmije tanamosli.
Mačke škripe bolje mego vetrokazi.
Sutra u brvo suvitanje, udahnite miris ruža
sa zorinih prstiju
i askošna magost pretvoriće svoje malje u zvezde!“
U moći mastaje prepirka šima sa ravnodušnim lokomotivama pored, vrtova gde su zaboravljene uže
postale počupani kukavičini cvetovi.
„Ponoćna gošćo, jednoga dama leći Ću
u samnrtni kovčeg kao u more. "PWbji pogledi"su· zraci Zvezde,
TYake tvoje haljime staze su ka. beskonačnosti. ”» ON ergo 1216)
Dođi u lakom. balonu, sličnom, srću.
uprkos magnetu, pobedničkim lukom, što se tiče oblika. Šeboj baštemski postaće majlepše vuke Harlema.
Vekovi mašeg života traju jedva sekumde.
a sekunde traju tek mekoliko maših ljubavi.
Na svakom, uglu postoji jedam pYavi ugao
sličan nekom starcu.
Vuk se korakom moći uvlači u moju bpostelju. Pohodilice! Pohodilice! tvoje toke su dojke!
U radionici se uspravljaju podmuklo kao jezici guja. A gvozdeme mengele kao šeboj postale su Yuke
kojima ćete vi kamenovati šljunak.
Kakav li te lav to prati ričući jače mego meka bura? Ali evo gde dolaze strašni snovi puni priviđenja.ć
Kapci sa dvora zatvaraju se bučnije mego poklopac kovčega,
Zokovaće me čavlima tako istanjenim,
kao leševi onih koji su pomnrli u mekoj smrti tišine.
4 sada vi više mećete obraćati pažnju
ma tice iz pesmice.
Sumđer kojim, se umivam, samo je mozak
sa koga se cede kapi i prožimaju me moževi oštrinom vaših, pogleda.
Pokladna noć
I0
Noć TEŠKA, nagnuta, nad ivicom. svojih provalija.
Posmatrva bašte dama koji mestaje.
Za manje vremena, mego što munja blesne
Nad zločinačkim nožem ovetale su, ome.
I već se briše slika sveta
Koji smrt muči i svaljuje u propast. Neka blešte ognjevi farova, lomača
Koje daleka sunca i zaboravljene komete Pale! One su, kao bored oborenog mrca, Samo kamdila koja drhte ma vetrometini Otvorenih vrata prema zemlji i beskrajnosti.
Sve je moć. sve je smrt, sve je pustoš, .
Ali sve to nije važno,
Ako se samo jednog tremutka, pod letnjim, suncem,
Imala iluzija ljubavi i sveukupnosti.
Dođi, o ti moći, meshvaćema i varljibq,
I reci mam
Da grozničavi poljupci i šture studije
Više vrede ovde mego, rečeme ma kolenima,
Molitve strašljioca i nekog slabića.
Pokladma moć je pala u ponore zname
Gde će je i dam pratiti poslušnim, padom,
Jer on već ma vrhovima planina
Uspravlja svoje telo mago,
Kupa se ma izvoru, prelazi doline,
I more prožima svojim, snažnim, odsevom.
Povorka šumova u>žleteće smažno Da opeva bovratak lepog mladog dama.
Utulite sve vatre i razbacajte pepeo,
Dan proživeti treba i časove okušati života
· Preveo Niko, d'qajJković
PIŠU: PREDRAG PROTIĆ, BISERKA RAJČIC,
ALEMSANDAR POPOVIĆ I
_ ___________________________________________________
SAVREMENIK
Putevi književne kritike
»SAVREMENIK« je uzeo noVu orijentaciju, opredeljujući Se za povremene tematske brojeve, i svoj prvi tematski broj posvetio je, u celini, pitanjima književne kritike. Od uvodnog eseja Rolana Barta »Šta je kritika« do književnog spektra i pregleda književnosti u svetu svi napisi i informacije, sem jednog, odnose se ma književnu kritiku i govore o književnoj kritici. Čitaocima su predstavljena petorica inostranih esejista (Rolan Bart, Žan Starobinski, Ričard „Blekmar, Šarl Moron i Viktor Žirmunski) koji u svojim tekstovima izlažu svoje poglede na književnu kritiku danas, ili ma Kknjiževnu kritiku onda kada su tekstovi pisani, i pružaju mogućnosti čitaocu da se upozna da njihovim kritičarskim kredom i sa različitim metodologijama Ppristupa književnom delu. Od domaćih esejista Predrag Palavestra i Pavle Zorić izlažu
svoje poglede na mesto i u--
logu književne kritike i iznose šta književna kritika, po njihovom mišljenju, treba da bude. )
U eseju »Današnja uloga kritike« Palavestra najpre konstatuje da se u izmenjenom svetu, posle čitavog niza promena do kojih su dovela rpzličita saznanja iz mnogih oblasti, društvenih preobražaja itd. uloga književne kritike znatno izmenila. Demokratizacija odnosa u društvu učinila je da književna kritika sa katedri i iz kritičarskih kabineta, preko stranica dnevnih i nedeljnih listova, uđe u intelektualni život širokih slojeva čitalaca i da čitalac, ne tako retko, nije u stanju da razlikuie novinarstvo koje se bavi knjigama ili umethičkim delima od književne kritike u pravom smislu te reči. Pravih kuitičara je relativno malo u odnosu na ome koji samo pišu o knjigama,
Kao što se izmenio društveni položaji kritičara, tako su se izmenili i zahtevi koje kritičari „postavljaju literaturi i zahtevi koje društvo i sredina postavljaju Kritičaru. Kritičar danas ne može da bude neprikosnoveni arbitar kao što je to bio pre nekoliko decenija i njegova uloga u savremenom društvu ograničenija je nego što je bila ranije. Otuda ı među samim kritičazima dilema šta Kritičar upravo treba da čini. Jedna velika grupacija književnih kritičara ograničava se na unutrašnju analizu dela, sma-
DIALOG
Mlada Poljska
ZA POSLEDNJIH DESET'GODINA iz temelja se izmenio odnos prema Mladoj Poljskoj piše kritičar Jan Klosovič. U Poljskoj je do umetničke revolucije došlo mnogo kasnije nego što se u Evropi pojavio kubizam, · „ekspresionizam, futurizam, „nadrealizam. Mlada Poljska, u vremenu od 18900—1905. je međutim uspela da tu ogromnu distancu, koja je delila poljsku literaturu od evropske, eliminiše. Zato što je Poljska kasnila, u njoj su se istovremeno pojavili naturalizam i simbolizam, impresionizam i secesija, parnasizam ı neoromantizam. To je sve u vezi i sa krupnim promenama u kulturi i društvenom životu Poljske.
Klosovič u svom članku pod naslovom »Počelo se od Mlađe Poljske« uglavnom razmatra problem avangardne drame u mueđuratnom Periodu tj. uticaj mladopoljske drame na spomenuti period poljske literature. Pojam avangardna poljska drama ie čest predmet diskusija. Reč je naime o destrukciji tradicionalnih formi dramskog izraza. Problem ie na čemu se ta destrukciia za: snivala. Rekli smo već da se u Poliskoj istovremeno pojavio naturalizam tipa Zapoljske, koji ie dostigao vrhunac baš u periođu Mlade Poliske i antimomiia između naturalizma ı mođemizma toga vre· mena ie upravo osnova mladopoliske drame. Međutim nije se borba završila sa Mla-
TVRTKO KULENOVIĆ
trajući da je takva vrsta zatvorene kritike jedina prava kritika jer se bavi isključivo umetničkim delom. Ali, ograničenosti takve vrste kritike su očigledne. I kao što svako vreme donosi nova shvatanja o kritici koja se razlikuju od shvatanja kritike u ranijim vremenima, tako i naše vreme već menja noeke ustaljene kritičarske metode i pokazuje nedovoljnost kritičkog pristupa literaturi pri kome bi za kritičara bilo jedino zanimljivo umetničko delo po sebi. Tu se Palavestra vraća na svoju poznatu tezu o tome da je kritika po svojoj prirodi jedan moralni akt i da kritika bez tog svog etičkog lica ne može da vrši svoju funkciju. Istovremeno kritičar.nije nikakav moralist koji bilo piscu ili društvu deli moralne pouke; etičnost kritičara sastoji se u tome da je uvek spreman da brani svoie kritičarsko uverenie bez obzira da li ono odgovara ustaljenom društvenom. ukusu ili ne, i ne osvrćući se na otpore koje nicegova kritika izaziva u sredini u kojoj kritičar deluje, Tdući tom moralističkom liniiom Palavestra smatra da kritičar nije u mogućnosti da govori i piše o svim knjigama sa tekuće trake nepo samo o onim koje mu služe kao novod da govori o nekim Kknjiževnim problemima, o knjigama prema. kojima ili postoji izraziti otpor ili gde između pisca i kritičara postoji neka vrsta imtelektualne srodmosti. U jednome uloga kritike u našem vremenu niiec se izmenila od uloge kritike od vaikada. Po svome opredelienju kritika je, u prvom redu, etička aktivnost i kritičar je uvek bio i ostao borac za osnove ljudske vrednosti. za knjigu kao sredstvo međusobnog sporazumevanja među ljudima i za humane ideale koje umetnost u sebi sadrži.
Tekst Pavla Zorića »Fragmenti o kritici« vezan je dobrim delom za iskustva jugoslovenskih književnih Kritičara. Zorić se uglavnom bavi kritičarskom metodologijom naših najistaknutijih kritičara, i iz njihovih gledišta usvaja ono što njemu kao kritičaru može da bude blisko i u shvatanim tih Kriti-
čara nalazi potvrdu ispravno-
sti svojih kritičarskih stavova: 1 opredeljenja. Povezuiući neke najznačajnije naše Kritičarske tokove sa inostranim kritičkim tokovima, Zorić u nizu fragmenata hoće da dokaže da je kritika intelektualna aktivnost prvog reda i da literarne vrednosti književne kritike ni u kom slučaju nisu vrednosti nižega redu u odnosu na literarme kvalitete drugih Književnih rodova.
(P. P-ć)
dom Poljskom. Sa tipom naturalističke drame ı teatra moraće da se bore svi novatori poljske literature od Vitkjeviča do Ruževiča. Zajedno s dramama koje se danas nazivaju ekspresionističkim u mladopoljsku dramu ušla je još na samom početku »formalna i misaona« problematika. Međutim, ekspresionizam tipa Strinđberga nije zahvatio poljsku dramu. Svakako bi se Pšibiševski mogao nazvati ekspresionistom, ali se njegovo delo ne može porediti s ekspresionizmom Strindberga. Bliži su mu Mićinjski i Žeromski, mada su njihove drame, kao i čitava mladopoljska literatura, uglavnom zasnovane na narodnoj tradicij, t|. na romantičarskoi drami.
Uloga koju su odigrali dram ski pisci Mlade Poljske bliski ekspresionizmu je dvostruka: na jednoi strani oni su uticali na stvaranje novih formi inscenizacije a ma drugoj na stvaranje avangardne drame, koja je sa Vitkjevičem pošla u sasvim „drugom pravcu, mada Vitkievič u svom stvaralaštvu izbegava ekspresionizam tipa ' Vispianjskogz i Mićinjskog, čak s njima polemiše. On traži obnovu teatra ne preko novih konstruk: cija u ime novih ideia, već potkopava naturalistički model drame u srži. On |e možda jedini pisac Mlade Poljske koji le najsuštinskiiim stvarima dao nov karakter. Nema samo Vitkjevičev pra vac pozorišne avangarde ko rene u Mladoj Poliskoi. Tzv. krakovska avangarda ı poliski futurizam, kojii su prilično crpli iz evropskih izama. najviše treba ipak da zahva· le Mladoj Poljskoj.
(B. R.)
KRITIKA
Savremenici o Beli Ilešu
POSLE KNJIGA o šolohovu, Feđinmu, Lajošu Nađu i Brehtu, Biblioteka »Szab6 Hrvin« u Budimpešti izdala ic kao peti svezak svoje Sere »Skice spisateliskih portreta« Zbirku dokumenata koji prikazuju stvaralački rad doa iena mađarske sociialističke literature Bele TIleša (TIIćs Be 1a). Uvodna studiia Andraša Diosegija (Dićszcgi Andras) brižnom amalizom vrednmuie i ilustruje glavniie stranice Tlešovog stvaralačkop rada. Taj esej s naučnim ambicijama prate uspomene, pesme, OCĆne i recenziie domaćih i inostranih drusova. koji toplom i meposrednom čovečnošći prikazuju piščev lik. Zbir svih priloga stvara zasluženo raspoloženie, koje prati Život i rad piščev. Jedan manji odeliak daie dokumentovane mlsli o »ilešovskoj« ars noetica. Završni deo mredstavlja Ppregledna biografija.
Tim novodom Focrenc Botka n časopisu Kritika piše da ie sastavliač izdania Ištvam Vašvari obavio brižliiv i savestan posao kad ie iz prilično vazasute gomile mordataka oblikovao ovaj Živahni DOTtret. O živom. savremenom piscu — kaže Botka — inš se niije moiavio sastav sličnog karaktera. a posebna ice zaslusa urednikova što je, posle Laioša Nađa, prikazom stvnralačkog rada Bele Tleša posredno pružio pomoć obrazovaniu, razvoju, wpmoznavanju i odmeravaniu celokupne mađarske socijalističke litera« ture.
Odaiući puno priznanje vrednostima ovog sveska, Botka me želi da prećuti ni niecnc nedostatke, smatrajući koncepciju malo nesigurnom ı u izvesnoj meri nesrazmernom. Priloge Botka smatra suviše svečanima, jer su svi DPpisani povodom «&Wpiščeve šezdesete odnosno sedamdesete godišniice rođemia. Te uspomene prikazuju piščev profil više sa
THOUGHT
Moderna bengalska poezija BENGALSKA KNJIŽEVNOST, to jest književnost na bengali jeziku, po opštem priznanju najrazvijenija je i najnaprednija od svih indijskih književnosti pa svako nieno novo delo kao ı svaki prikaz o bengalskoj književnosti pobuđuJu interesovanje sveukupne indijske kulturne javnosti. Delhijska neđelina · revija »Misao« objavljuje u dva nastavka briliantnu studjiiu Amara Batačariie 'o modernoj
bengalskoj poeziji.
Autor polazi od pretpostavke da jedna od osnovnih karakteristika moderne bengalske poezije koja, svakako, počinje s Rabindranatom Tagorom, leži u razlici između Tagora i ostalih, dakle mlađih pesnika. »To niie istorijska razlika jer je Tagor umro 1941, kad je moderna bengalska poezija bila već dovolino zrela da se ozbilino antologizira... jedini opšti locus standi bengalske poezije koji se uopšte može zamisliti je tamo gde ona nastoji da bude kvalitativno različita od poezije Rabindranata Tagora«, piše autor.
Tagorov prilog: modernoj bengalskoj poeziji može se najtačnije i najjednostavnije označiti kao temelj i osnova. Poezija njegovih prethodnika bila je nerazvijena, nedostajala joj je prava dil:cija, a svet njenih ideia bio je uzak ı ograničen. Tagor je, kao svi veliki pesnici, morao da bude i reformator jezika. On je načinio od bengalija pravo, urbano, i značaino sred.-. stvo izražavanja. Ali on nmiie bio pesnik slobodnog stiha. On se obraćao slobodnom stihu sa istim osećanjima i sklonostima sa kojima bi možda jedan Mane zaželeo da naslika nešto slično Pikasovim »Devojkama iz Avinjo:. na«, On je, svakako, imao us: neha u žanru, ali to nije bio uspeh dostojan mjega. Poet. ska kinetika novog vremena imala je primoravajući aspvekt: ona je zahtevala zna· nje na drugi način — moderno znanje. Moderna poezija gotovo se izjednačavala sa
vesele, ljudske strane, a ». sluge za životno delo kao da su potisnute u pozadinu, Na, ročito je bolan nedostata\ sveska u tome Što gotovo u celini prećutkuje literarno de. lovanje Tlešovo pre 10945, g0dinc. Ali tu i sam Ileš snosi krivicu. Dokaz o tome pruža Imre Šarkadi u svome esej kad kaže: »Bela TIleš spada među one čudne ljude koji o sebi kažu štošta. ali hikai nešto dobro. Ko Belu Tleša sluša kako za vreme ručka ili večere pripoveda, mogao bi poverovati da se pred njim nalazi nevešt, nezgrapan će, vek, jedinstven u istoriji rad. ničkog pokreta, koji ie uvek samo prešio«. Zbog neopray. dane skromnosti llešove ma. đarsko literarmo javno mne. nje je do danas upoznalo sa. mo njegovo delovanje za Do. slednjih deset godina, a tek ponekad signal ie ukazivao na onu bezmalo čctv?iftinu veka u kojoj je on pažnje vredne u. spehe postigao u emigraciji u Sovjetskom Savezu. Izme. đu 1923. i 1945. Bela Ileš je ne manie od 29 manjih ili ve. ćih knjiga napisao na ru. skom jeziku,a među nji. ma ima ih koje su na mađar. skom još i danas nepoznafe, Botka navodi samo dva krat. ka romana, pozorišni komad, zbirku bajki, zbirku novela, roman, zbirku pripovedaka i jedan spisateljski portret, pa kaže: »Može biti da među e vim delima ima i takvih koja su na nižem nivou, možda u jednom ili drugom ima i po. litičkih preterivanja. Ali ži. votno delo može samo s nji. ma da postane potpuno. Nji. hovo prikazivanje i analiza ne bi umanjili Ileševe neosporne zasluge u izgradnji naše soci. jalističke literature. A pouke iz njih doprinele bi tome da se kod čitaoca stvori diferen. ciranija i realnija slika o izve snoj kontradiktornosti problematike proleterske litera. ture dvadesetih-tridesetih pgodina«. Svoj prikaz Botka završava konstatacijom da zbirka do. kumenata Ištvana Vašvarija ima bez sumnje pionirski ka·
rakter. (A. P,)
Mi FOX znanjem o formi, technei technema dobili su zna čaj nepoznat u ranijoj istori ji umetnosti.
U tom svetlu postojale su jasne Tagorove ograničenosti. U tom smislu želeli su da se razlikuju novi pesnici. lsfina, Džibanananda Das (18989. ·-1954) možda jedno od naiznačajnijih imena u novijoi in: diskoj poeziji, nije nigde ni u programu ni u praksi ispoljavao nameru da se suprot stavi Tagoru, ali možda mu je upravo to pružilo moguć nost da ga ozbilino prevaziđe: on se okrenuo prirodi na jedan sasvim novi način: nieg0va priroda nije ni naturalisftička, ni panteistička, to je priroda Kitsa i M'strala viđena pesimističkim očima hinduske filozofije.
Bišnu Dei, rođen 1909, o krenuo se društvenom biću, shvaćenom kao kompleksu prirode, istorije i lirizma. Ka? mislilac, on ie pod uticajem dijalektičkog matferijalizma, kao pesnik pod uticajem T S. Eliota, mada je zapravo na njega više ulicala Eliotova ličnost nego njegova poč zija. Sudhindranat _ Dafa (1901-1960) je po mišlicnju autora zreliji od svih. Njego vu zrelost on označuje kao noetičku, za razliku od tehničko-formalne ili idiomat ske zrelosti. Tagorom refo mirani bengalski jezik, dO stigao je savršenstvo Džibanande, najvišu uglađe nost kod Deija, da bi kod D* te doživeo neku vrstu rei verzije, ali dostojne najviši ocena. Dzta ne poznaje {OF malističkih ograničenja a PO seduje izvanrednu plastičnost duha, modernost njegove PO ezije poseduje jednu lakoću koja ne postoj kod drugih.
Amija Čakravarti ič. pre? autoru članka, poslednji 0 četiri naiznačainija benga ska pesnika. Postoje i druš koji bi mogli stajati uz nii ili malo iza njih: sem toga postoji mesftimično vrlo 20 čajna poezija mladih: nepri jiateljski raspoloženi prcm svakoj tradiciji, pomalo ant hronično nadrealistični ma“ zapravo proizlaze iz gneVi, mladih ljudi ı bitnika, on! e ipak uspeli da daju novi, PT“ vac modernoj bengalskoi PU eziji koja ie svoič stare UT trašnje zalihe već u priličn meri iscrpla. (T. K.)
KNJIŽBVNE NOVINE