Književne novine
aktu elm os}+ti
\
~
(NASTAVAK SA i, STRANE)
SEDMA NAGRADA
TELEVIZIJSKI FESTIVAL je zavren. „Sedmi pur u istoriji naše televizije Mario Faneli, režiser zagrebačkog studija uspeo je da napravi emisiju, koja je proglašena najboljom dramskom emisijom u protekloj godini, To je drama »Mokra koža« Ive Štivičića o kojoj je naš list već pisao u vreme njenog emitovanja, Rad Marija Fanelija usko je vezan za čitavu plejadu jugoslovenskih televizijskih pisaca, Oe je dela režirao za potrebe nekoliko studija. Njegova pionirska uloga u prezentiranju domaćih dela, pisanih spe cijalno za televiziju, naći će svakako mesta u budućoj istoriji jugoslovenskog malog ekrana.
U ovom trenutku važno je đa se
zapitamo: šta se dešava sa podmlatkom televizijskih režisera kod nas? Na filmu već imamo čitavu grupu mladih autora koji sa uspehom debituju i odnose nagrade na festivalima u zemlji i inostranstvu. Literatura dobija svake godine nekoliko novih imena. Jedino televizija ostaje nema, jedino ona izgleda ne ume da gaji svoje nove stvaraoce.
Ukoliko televizija ne uspe da stvori mlađe režisere drama, dogodiće nam se da će Mario Faneli morati da uzme i preostalih pedesetak nagrada za najbolju dramu. U tome ne bi naravno bilo ničeg čudnog, da to nije i režiser koji je pustio prvu jugoslovensku emisiju u eter. Zbog toga menjamo staru izreku u:
»Na Faneliju ostaje televizija!«
STRAH OD SVEČANIH PREMIJERA
MESEBCIMA PRODUCENTI izjavljuju da će ovog leta izostati ona tradicionalna i grozničava trka pred Pulski festival. Za mnoge filmove zna se da su završeni, odobreni za javno prikazivanje i da se brižljivo
„ čuvaju kako ih javnost ne bi kojim "slučajem videla pre zvaničnog od-
meravanja u Areni. : Očigledno je dđa” proizvođači i
autori nemaju poverenja u kritiku ”
i publiku koja prati svečane premijere. Jer, po njihovom shvatanju ove projekcije mogu samo da prejudiciraju odluke pulskih arbitara. Ako su filmovi zaista dobri, kako se u prospektima reklamiraju, oni mogu samo da dobiju na ugleđu i popularnosti. Ali, ukoliko se pokaže da su ispod onog što se od njih očekuje. . .?
U svakom slučaju — ovo mešetarenje oko svečanih premijera i pulskih nagrađa može samo da šteti domaćoj kinematografiji. Publika se drži u neizvesnosti, indiferenina je prema licitacijama oko nagrada i gubi interesovanje za filmove. Pogotovo što će mnogi doći u bioskope fek najesen ili u duboku zimu.
NI ARGUMENT, NI UTISAK, VEĆ...?
NIJE OVO ni prvi ni poslednji put dđa se razmećemo pohvalama Koje naši renomirani umetnici dobijaju na svojim internacionalnim turmejama. „Prateći izveštači su veoma revnosni u podsticanju takve atmosfere — tako da pravu istinu iz štampe nije uvek lako saznati. Pogotovo što pod ovim pojmom izgleda svako ođ nas podrazumeva nešto drugo. Tako je i sa nedavnim gostovanjem drame Narodnog pozorišta u Bukureštu.
Tim povodom „Borbin“ raspevani hroničar našao je čak za potrebno da postavi pitanje — đa li je možda frebalo susedima pokazati i onu našu čuvenu „Mađam San Žen“. Prema hjegovom shvatanju, koje uzgred rečeno, nije usamljeno publika bi još više uživala a uspeh bi bio još spektakularniji. Kada bi se takva sugestija prihvatila —d ubrzo bi 'se napravila pometnja pa bi i umetnički poipuno bezvredne stvari dobile reprezentativne okvire. Nije li zbog toga umesnije Dpostaviti pitanje: zašto odlazimo u inostranstvo? Tek da nas vide, da dobijemo nekakvu satisfakciju za ono što mislimo da dobro radimo, da uporedimo kKriterijume i vrednosti ili da reprezentujemo naše mogućnosti i shvatanja umetnosti? Pravi odgovor je teško naći, a o tome izveštači uporno čute. Pa onda na hakvim argumentima i utiscima zasnivnii kulturne veze sa inostranstvom? DANA
7 agikaone ŠTAMPE
Rat za petrolej
Božidar BOŽOVIĆ
AKO POTRAŽIMO TEME koje su dđominirale za poslednje dve neđelje stranicama naših listova, svakako će sve drugo pasti u zasenak pred događajem godine, IV plenumom CK SKJ, čiji je značaj takav, a interesovanje javnosti za njega toliko, da je prirodno što su i posle završetka njegovih sednica, i objavljenih obimnih izveštaja, čČitave stranice u štampi posvećene njegovim odjecima i odzivu maših građana na njegove odluke, Ukoliko je u vezi sa ovim o štampi reč, mora se konstatovati — i u javnosti to nije ostalo nezapaženo — da je izveštavanje. bilo veoma obimno, iscrpno, onoliko detaljno koliko se, s obzirom na temu, najviše moglo očekivati (kad je reč o tzv. tehničkim detaljima) i to na način, potpuno u skladu sa načinom na koji se na samom Plenumu diskutovalo, kakav se profesionalno maziva fer izveštavanjem, Vredi podvući da se to ovog puta odnosi i na. izvrsne. ilustracije:-— fotografije — u nekim vođećim. listovima, :
Neče ni nahnanje umanji značaj ovog što smo
ustanovili' nstatuje da su, i kraj ovakvog događaja, ipak na stranice štampe izbile u ovom istom periodu dve teme koje su u izvesnoj meri zatalasale javno mnenje. Bar jedna od njih, uostalom, ima i đublju, suštinsku — ako ne i direktnu, formalnu — vezu sa onim o čemu je bilo reči upravo na IV plenumu i, pre njega na VII kongresu i III plenumu.
Prva od dve teme je na Drini ćuprija. Dovoljno je poznato o čemu je reč: o tome da će (ili možda neće) ovaj arhitektonski spomenik ·neprocenjive i višestruke vrednosti biti ugrožen (ili čak i sasvim izgubljen) kad se napumi akumulaciono jezero hidrocentrale Bajina Bašta. I pored toga što suo ovome, vrlo alarmantno, pisali manje-više svi listovi u zemlji, i što je đata masa raznih izjava sa svih relevaninih (pa i drugih) strana, ostalo je nerasvetljeno osnovno pitanje: u kojoj će meri most biti ugrožen, a u kojoj meri njegova arhitektonska vrednost, menjanjem proporcija vidljivog· dela, unakažena. Dve su stvami evidenine: prvo, ostaje neizvesnost, izvesna bojazan da most neće biti u položaju i stanju u kakvom je odoleo (uz povremene popravke, brižljivo i stručno vršene) vekovima i stihiji, i, drugo, dđa je ili nedostajalo pameti i odgovornosti, ili, ako to nije slučaj, da u najmanju ruku nije ništa na vreme učimjeno đa se pamet i odgovornost manifestuju i pred javnošću. Nije važno samo da se radi pravo i po pravdi, nego i da svakome bude dosbupno i znano da se tako radi. To se, naravno, ne odnosi samo na akumulaciona jezera i mostove.
Druga zanimljiva tema, o kojoj je bilo, osim na stupcima štampe, reči i u Skupštini Srbije, jeste rat za petrolej na poljima Vojvodine. Istorijat ove afere nije tako složen, Kako ovo nije list u kome se stručno piše o ekonomskim pitanjima, možda neće biti svuđa upotrebljena prava reč, ali će valjda smisao biti prisutan. Zajednica je poverila jednom velikom i razgranatom preduzeću — „Naftagas“ iz Novog Sada — eksploataciju i preradu banatske nafte i zemnog gasa. To preduzeće u svom sklopu ima i buduću veliku rafineriju, petrohemijski kombinat zapravo, u Pančevu, radne jedinice po dobrom delu Banata, a imalo je i Azotaru u Pančevu dok ova nije iz preduzeća istupila. Sredstvima ovog preduzeća, i kređitima, uz garantije republike, trebalo je da še, uz korišćenje nekih već ranije uvezenih uređaja, izgrađi postrojenje za stabilizaciju (atmosfersku destilaciju) nafte u MElemiru kraj Zrenjanina. Kasnije je, međutim, doneta odluka o izgradnji velike rafinerije u Pančevu. Iznenađa &e, proletos, povampirila stara ideja o jednoj manjoj rafineriji pored ove, ali ne u Elemiru, to jest kraj naftonosnih polja, nego, odnekud, u Novom Sadu. Ta se ideja možda (neki bar tako tvrđe) rodila u nekim glavama izvan pređuzeća, ali je u njegovoj đirekciji našla punu podršku, a zatim i u lokalnim (i verovatno ne samo lokalnim) krugovima u Novom Sadu. I kako poslednji fragmenti ove priče glase, Republička skupština je zahtevala da se pitamje prouči, vidi šta je po zajednicu najkorisije i naj=ekonomičnije, ali je radnički savet ovog preduzeća na svoju ruku donmeo odluku da ipak izgrađi vafimeriju u Novom Sadu — ma leđini. Tu je odluku tako donelo pređuzeće koje — da bi apsurd bio veći — na istoj sednici radničkog save-
ta prethodno donosi odluku da obustavi radove na dvanaest svojih investicionih objekata jer za njih nisu obezbeđena sredstva, preduzeće kome je neposredno pre toga blokiran račun jer je četiri milijarde obrtnih sredstava utrošilo za investicije.
Ovo je sažet i nepotpun istorijat priče koja je izbila u javnost. I dok je informacije o tome donela cela štampa, dotle je, uz „Borbu“ u manjoj meri, jedino beogradska „Politika“, izuzetno energično, upomo i dosledno, uzela da raščlanjuje stvar. U mizu komentara i napisa pokazala je da je reč o izigravanju odluka Skupštine, da je u pitanju politička a ne ekonomska investicija, da se minira čitava koncepcija petrohemijsške industrije u Srbi-
ji (jer je rafinerija u Pančevu dovoljna da prera-
đuje svu banatsku naftu), i da je reč, u prvom redu, o lokalističkim ambicijama. U. komentaru
„pod naslovom. „Ko stoji iza druge vojvođanske ra-. | finerije?“, od 4. jula, „Politika“ piše da iza ovih .. ambicija „nisu samo uprava i direktor „Naftagasa“
već i neki jači politički autoriteti. To su ljuđi koji su u svoje vreme i sami glasali protiv ovoga Što . danas čine. Kako inače tumačiti to da će Pokrajinska privredna banka finansirati izgradnju ovog patuljka? Nije li to, slučajno, njen ekonomski interes?“ -
Karakteristično je da je ovom pitanju, bez obzira ma interesovanje javnosti, na diskusiju u Skupštini i ma publicitet koji je slučaju đonelo pisanje tako uglednog i snažnog po tiražu lista kao što je „Politika“, novosadski „Dnevnik“, list koji bi morao biti najviše zainteresovan, dao upadljivo manje prostora. Osim izveštaja iz Republičke skupštine i dva izveštaja o spomenutoj sednici radničkog saveta „Naftagasa“ — na žalost, ova dva poslednja sročena dosta pristrasno — glavni vojvođanski list nije ovih dana bio posvetio ni redak, ni jedan jedini komentar (pa makar, ako može, u njemu branio akciju „Naftagasa“ i drugih koji iza te akcije stoje), ovom pitanju koje, mora se pretpostaviti, čitaoce u Vojvodini interesuje bar podjednako, ako ne i više, od čitalaca u ostalom delu zemlje.
AyYgumenti izneti u „Politici“ su takvi da zaista treba pozdraviti ovako energičnu i dokumentova-– no vođenu akciju jednog lista da se stvari isteraju na videlo i pred javnost iznesu podaci, da se spreči rešavanje jednog značajnog ekonomskog pitanja u zatvorenom krugu. Samo na ovakvim, konkretnim pitanjima i može da se vođi borba za demokratičnost, za istinsko samoupravljanje i za ekonomsku logiku, a protiv političkog mešanja, naređivanja, pritiska i delovanja interesnih grupa kroz državni aparat i partijske mehanizme. Ne treba se zavaravati, nije u. pitanju foliko rat za petrolej, koliko za interes grupa, regiona ili komuna. Jer ljudima nije toliko stalo do logike ili fabrike koliko do'para i uticaja.
komitetu.
| Pitanja i odgovori
ŽIVOT OKO NAS
NdRO U7(f60
O ae Liubiša MANOJLOVIĆ
Bez tehnike
SBDNICB CK S#J, prislušna sluPOST E iavis na pešačkim prelazima i u tramvaju, zabeležila je odjek vrlo O Obe ae kvim prilikama: više se govori o kažn pojedincima; manje 0 osuđenim pojavama.
Važan čovek, pa još sa samog vrha, uvek | privlačna tema, naročito kađa se S njim OEIO :rupho događa. Zanimljivije nam da pričamo o beep: avamo o njemu nego O problemima u celini. i LI pa da izgubimo iz vida prvu, glavnu, pa i ep U Do-
ove stvari. o Gorani komiter Saveza komunista Jugoslavije, videli smo, 5 velikim temperamentom suprotstavlja se jednom iskrivljavanju. On zabranjuje a se ubuduće, pod firmom čuvara socijalizma, ne O OSI lizmu penje na glavu. Glasno je izrečen rei da se svi društveni organi stave pod javnu opa i da se politika kuje i sprovodi” pod otvoren "i nebom, na očigled, uz učešće naših ljudi, ne u izolovanom, u memljivom mutvaku. Upućen je poziv svim komunistima i radnim ljudima da ulože shage za dalji razvoj samoupravljanja i demokratije, za ostvarenje ustavnih prava.
Posle Četvrte plenarne sednice Centralnog komiteta to je ono što bi, mislim, valjalo utvrdo zapamtiti, pa svakoga i podsećati. Bez toga će opet neko gleđati dđa nam kroji kapu samo po svome ćefu. Ko gde da bude biran— taj će uvek bolje znati nego sami birači. Reč tvoju, ako njemu nije po ćudi, srezaće. Kao bajagi za sreću socijalizma, zapušiće ti usta. I tako dalje, pozdrav ti šalje, piše pismo da više rod nismo» što doista ne treba ni đa buđemo.
Hoću da kažem: ono isto zlo za koje je jedan birokrat platio ceh ne bi nikad nekom drugom birokrati smelo đa donese poen.
*
sila Izvršnog komiteta CE SKJ ukazala je i „ROKI naš rezultat: „Pojedini organ! državne bezbednosti, koristeći savremenu tehniku, upustili su se poslednjih godina u velike operacije pre škivanja i kontrolu pojedinaca i ustanova. Rad komisije je pokazao da se te metode upotrebljavaju dosta masovno protiv poštenih i socijalizmu odanih ljudi, protiv određenog broja državnih i političkih funkcionera“.
Ovom poslu sad je nanešen udar. Dakle, baš nemamo sreće sa tehnikom.
Posledice svega ovoga biće znatne. Nećemo, na primer, više znati šta nam rukovodioci razgovaraju u krevetu. Pošto smo, p%x, po prirodi radoznali, volećemo uvek da znamo šta rađe u Centralnom
— PITANJE KOJE JE POSTAVILA drugarica iz? Čačka je svakako od šireg interesa... Analizirajući proces u vezi s modernizacijom i intenzifikaciiom produkcije, treba konstatovati osnovne karakteristike toga procesa, što bi zahtevalo i stuđiozniji rad, pa i apsolutnu reorganizaciju instituta...
— Izvinite, druže govorniče, ali...
— Dakle, mi nismo dovoljno svesni zamki u koje možemo upasti ako ispuštamo fakat da je finansijski kapital nastao u integraciji bankovnog i industrijskog kapitala i da zato...
— Izvinite, druže govorniče, ali...
— Osim toga, u Gotskom progtamu...
— Tzvinite. druže govorniče. ali drugarica je pitala zašto u Čačku...
— U Gotskom programu...
Letnja tema
U SAHARI nigde ni jednog basena za kupanje. Ne kopaju ih. iako bi ih, u pustinjskom pesku, Sigurno bilo lako kopati. Mi ih, na primer, kopamo, U? velike napore i ogromne troškove, čak i gde je najtvrđe, kameno tle. Mi kopamo svuda, a u Sahari ne »nju uopšte,
Reći ćete: čoveče, pa u Sahari nema vođe!
Tačno je, nema. Samo, zar ste vi videli da 5mo. mi iskopali neki basen tamo gđe vode ima?
Onako, uzgred
SA POŠTENJEM , kažu, možeš đa se slikaš. Za novi ličnu kartu!
DpDrimliene Knjige
M. K. GANDI: „AUTOBIOGRAFIJA“, „Naprijed“. Zagreb 1%66; breveo Mirko Milutinović; predgovor Josip Đerđa, Strana 474. Memoari tvorca moderne Inđije i vođe borbe za inđijsko nacionalno oslobođenje. Knjiga sadrži mnajznačainije „pojeđinosti iz Gandijevog života 1! njegove osnovne poglede ma sudbinu i razvitak Mndlije,
ADAM MICKJEVIČ: „GOSPODIN TADIJA“, „Zora“, Zagreb, „Matica hrvatska“, Zagreb 1965, preveo Đorđe Šatla, bogovor Zdravka Malića, Jikovna oprema Eđo Murtić. Strana 330. Klasično đelo poljske književnosti, jedno od majboljih đela poljskog romantizma. Idilična priča koja govori o događajima u Litvi u godinama 1811—1812 i priča život jeđnog „poliskog Dlemića, u vreme Napoleonovih ratova. i
TIBOR SERBLJ: „RARAVANA PRIJATELISTVA“, „Epoha“, Zagreb 1965 Strana 240. Putopisi i reportaže sa putovanja Tibora Sekelja po Africi đonose đosta zanimljivih pođataka o životu stanovnika Egipta, Suđana, Etiopije, Renije i Tanganjike,
HARUN TAZIJEF: „KAD SE ZEMLJA TRESHB“, „Nap” rijeđ“, Zagreb 1965, preveo Nikola Berus, Strana ?28. Knjiga belgijskog geologa ruskog porekla o najpoznatijim i majvećim vulkanima na svetu, zemljotresima, Klizanju zemljišta itd, napisana tako đa može đa zainteresaje i laika.
· OBRADA NASLOVA ALEKSANDAR MARTINOVIĆ
KNJIŽEVNB NOVINE