Književne novine
: KNJIŽEVNE | NOVINE
intervju intervju intervju intervju intervju intervju intervju intervju interv
„Već mekoliko godima, tačmije od. 1961. kađa je Navyodmo bozorište u Beogradu izvelo prDo dramsko delo pesnika Velimira Lukića „Okamemnjemo more“, ovaj izuzetno talentovani pisac, autor docnije još začajnijih dramskih, ostvarenja, sa pravom se uvhstio u Yed, onih, dram, skih pisaca čije delo meposredno predstavlja jedan od bitnih, stubova naše moderne dramaturgije. Pozvao sam felefonom Velimira Lukića i zamolio ga za intervju. Bio je veoma ljubazan i rekao je da može da me primi kađ hoću, ali mi je naglasio i to da nema mnogo vremena i da ne očekujem veliki intervju. Znao sam šta to znači. Velimir Lukić je direktor drame Narodmog pozorišta u Beogradu, a sad je vreme potpisivanja ugovora. Tu su i druge obaveze. Po ceo dan je u pozorištu iako je sezona već završena. Pošto sam imao spremljena pitanja zamolio sam ga da me primi odmah.
Postavio sam prvo pitanje:
VREDNOST vaših dramskih ostvayemja. često je bila osporavama od izvesnih ljudi, dok ste, s druge strame, dobijali mmoga priznanja između ostalih i takva kao što je Oktobarska nagrada i Zlatam lovorov vemac ma Festivalu malih, scena u Sarajevu. Kako to tumačite?
Ali odgovor nisam odmah dobio. Prekinuo mas je jedan felefonski poziv. Morao sam da ponovim pitanje i sledio je kratak, ali iskren odgovor:
E Ina... · Nastavak sa 8. strane vreme Žan Pol Sartra, Kamija, Šolohova, lIemingveja i Foknera?... Ali bilo bi tragično ako Je traganje za novim samo pokušaj da se Kkopira neki istaknuti zapadni pesnik ili umetnik, ako u svojoj površnosti pisci od drveća nc vide šumu — kako izgleda čine neki kad kopaJući po skrivenim ćoškovima ljudske ličnosti zaboravljaju veće 1ı ozbiljnije probleme 'ljudskog postojanja — podjednako individualnog i kolektivnog, ako se osnovni tok života gubi u maglama konfuzija, u nihilizmu, u ciničkom i pesimističkom negiranju života i u muetafizičkoj iracionalnosti.«
Danas je možda Pokret progresivnih pisaca izgubio svoju nekadašnju ujedinjujuću ulozu iz prostog razloga što ni opšte jedinstvo cilja: zbacivanje kolonijalnog gospodara i stvaranje slobodne Indije, više ne postoji. Slojevit razvoj indijskog društva izazvao Je i slojevit razvoj u književnosti gde Jedni pisci slede tradiciju hermetizma i larpurlartizma, drugi eksperimentišu sa psihoanalizom, treći se vraćaju indijskoj tradiciji, četvrti se bore i boče s nečim zaista svojim i originalnim, što uključuje u transponovanoj formi sve vrste uticaja kojima su bili izloženi. Ali, Pokret progresivnih pisaca još uvck je daleko od opasnosti da nestane i da se rasturi.
"Tvrtko Kulenović
· Proticanje...
Nastavak sa 11. strane
Ja je, po sredini ravne ploče, kao na vatri, zgrčena, ı previjala se, u mukama. Njeno tanko telo se usukivalo, krila su joj se otvarala, teška i nepokretna, a svrdlaste noge su se čas skupljale, a čas protezale; glava joj je bila žarivena rilicom u trbuh, a meke dlačice po zglavkovima stajale su naježene. Nekom od nas se učini da joj je video i oči, a natmureni ikonopisac glasno primeti da bi to vredelo naslikati. Buba toga trenutka odskoči, u poslednjem ropcu, kao iz praćke, i skotrlja se niz, kamen; zadrhta zatim, zadrhta, pa se umiri. .
Mrtva je — reče visoki travar.
Mora da je suviše lepo sanjala, zato jc umrla — zaključi Ignjat, sakupljač starih kišobrana. i
Hajdemo, šta ima više da čekamo! — vikmu stari skcledžija.
Poslušasmo ga. Krenusmo polako, a noge mam klecave, korak kratak. Razilazili smo se ćutke, pognutih glava, kao što to obično posle sahrane biva. Nismo znali kakav osećaj nosimo u sebi, ali sigurno je da smo svi o jedmom razmišljali: eto, najzad se nešto desilo. Videli smo smrt. ı · Vraćali' smo se u grad, prcdveče, putem Dpored nasipa, i bili smo nekako mirniji, čini. nam se čak — olakšani.
I prvi put te večeri primetismo da lipe, u našoj ulici mirišu: vetar je šumio u njihovim krošniama, lišće je treperilo, a limeni petlovi ma krovovima su iz sve snage mahali svojim perima kao prave ptice.
Pa valida zato izgledalo nam je, dok smo ulazili u grad, da ie nebo, ovo naše nebo, zaista puno ptica, raznobojnih ptica, i zvezda.
Radoslav Pajković
Glavni i odgovorni urednik Tanasije Mlađenov Dragan Molundžiia. Velimir Lukič. Aleksandar primerak 50 para (50 dinara Godišnja pretplata 10 novih dinara preduzeće „Književne novine“, Beograd, Francuska 7. Telefoni:
TO ea
aledalac u
pobai)|||
ZAŠTO BIH ftumačio nešto tako prirodno i razumljivo. Uostalom, ako baš želite precizan odgovor, mislim da su i jedni i drugi u pravu.
Zatim sledi ekspresan intervju. Ekspresan bar što se tiče odgovora Velimira Lukića.
VAŠ PRVI pozorišni komad „Okamemnjemo more“ pisam, je u, stihu. U čemu, vidite Yazliku između drame u stihu i ome.pisame prozom? UGLAVNOM u većoj izlišnosti i uzaludnosti dramskog pokušaja u stihu.
POSTOJI LI opasnost da gledalac u teatru uživa odvojeno u komadu i jeziku ako je drama pisana wu stihu?
DOBRO JE kad gledalac bar u nečem uživa.
VAŠA POJAVA označena je kao važam, momemat u mašoj savrememoj dramaturgiji. Zbog čega se već duže vremena miste predstavili movom, dramom, sad, kada oni koji ceme,tvaše delo sa pravom to očekuju od vas? |
MISLIM da sam mnogo komada napisao u po-
slednje vreme, i što je najgore svi su oni bili igrani. Posle svake premijere svog teksta, bila ona manje ili višć uspela, čovek oseća malo gorčine na usnama i u srcu. Ja sam puno tog belena popio, neka sada piju malo drugi. Sem toga, i meni su dosadile moje drame, a zamislite tek gledaocima, ili pak pozorišnim kritičarima. Sve ovo, naravno, ne znači da još možda ovog leta neću napisati novi dramski tekst ma užas svih svojih prijatelja i neprijatelja.
KOJI JE po vama osnovni cilj pozorišta, danas? CILJ POZORIŠTA, cilj pozorišta... da traje, da postoji, da daje dobre predstave, da ga vole, da ispunjavaju njegove svodove ·aplauzima i ljubavlju, da ga posećuju i da mu opraštaju.
KOJE MPBPSTO sad kad ste se, da tako kažem, opredelili za dramu, zauzima poezija u vašem stvaralaštvu?
JA SE NIKADA nisam opredlio za dramu da bih napustio poeziju. Međutim, pesme dosta retko objavljujem, mađa ih ne pišem tako ret-
Razgovor sa Velimirom Lukićem
ju intervju intervju intervju intervj
ko. Poezija postaje sastavni deo moje samoće pripada njoj i meni. I čini mi se da ti stihovi koje pišem više vole mir i skrivenost i tam fioka mog pisačeg stola, nego svetlost štam. panih stranica.
ZNAČI LI TO da u skoroj budućnosti ne mo. žemo očekivati movu zbirku vaših stihova? VEĆ VIŠE od dve godine spremam se da pri, premim knjigu novih pesama, nadam se da ći to jednom učinifi.
IZDAVAČKO PREDUZEĆE „Prosveta“ izdal, je dve knjige vaših dramskih dela, „Okamenjeno more“ i „Favse“. Da li bi i ostale izdavačke laće mogle dati više mesta u svom brogramu izdavanju dramskih tekstova?
SVAKAKO. Mnogo više prostora nego dosad,
VAŠA PFARSA „Drugi život Kvalja Osvalda" jedna je od retkih savrememih drama koje šhu izvedene ma Dubrovačkim letnjim igrama. Sma. trate li da bi bilo korisno da još meka dela naše savremene dramaturgije budu prikazana na Letnjim, igrama?
IMA PUNO TEKSTOVA mojih kolega „po pe. ru i Osećanju“, čije bi prikazivanje obogatij, program Dubrovačkih letnjih igara. Verujemo da će se to uskoro i dogoditi. i
KAKO OCENJUJETE proteklu požo?išnu, se. žonu?
MISLIM da je to bila jedna dosta bogata se. zona. Bilo je u njoj traženja, hrabrosti, a sa. mim tim i umetnosti. Može se želeti, naravno, još mnogo više, ali želje i ostvarenja!?,,,
Prekinuo nas je još jedan telefonski poziv, Velimir Lukić me je pogledao sažaljivo. Zna. čilo je fo da je naš razgovor završen. Oprostio sam se od zaista ljubaznog domaćina, zahvalio mu na razgovoru i ostavio ga da rešava probleme koji možda nisu stvaralački u bukvalnom smislu te reči, ali su u svakom slučaju veoma korisni za pozorište u kome radi ovaj istaknuti dramski pisac.
Miodrag Petrović
THGIRVOPAMAN.OVANAJRIFI
a MN e
Nastavak sa 2, strane
DA LI JE FILMSKA CENZURA “s 7 ANAHRONIZAM?
FILMOVI koji će ove godine u pulskoj Areni učestvovati u konkuren= ciji za najbolji jugoslovenski film, kao i svi filmovi uopšte, imaju predistorije kakve nemaju umetnička dela nijedne druge vrste pre no što se polave toga što film gleda umetnički savet preduzeća kome je društvo poverilo da rukovodi umetničkom politikom „producentskih kuća i Kkomisija koja filmu freba da da vizu za naš najznačajniji filmski festival, film posmatra i određeni broj javnih i društvenih radnika Koji, iz nekih razloga ,treba da vode računa o moralnoj, ideološkoj, političkoj, pedagoškoj, i kakvoj sve ne, nameni filma. Tek kada je taj forum dao potvrdu o potpunoj ćudorednosti nekoga filma — taj film je mogao da se smafra gotovim.
'xU sadašnjem sistemu samouprav ljanja i društvenog upravljanja .ovakva vrsta komisije predstavlja anahronizam. Nije u pitanju neka apstraktna slobođa stvaranja, mada može da se postavi i jedno moralno pitanje koje bi glasilo otprilike ovako: Ko je dao pravo (reč je o ljudskim a ne zakonskim pravima) bilo kome da nekom drugom javnom radniku ili građaninu naše zemlje, osporava istu ftakvu političku, moralnu, patriotsku ispravnost koja se, kođ toga koji to kontroliše, a priori podrazumeva. Isto tako može da se postavi i jedno drugo pitanje: Da li jedan film, koji je rđav i poseduje izvesne ideološke slabosti, može kao rđav film ideološki negativno da deluje? A ako je film dobar, onđa on svojim umetničkim kvalitetima o čemu je svojevremeno, kad je bila reč o literaturi, još Engels govorio, prevazilazi te ideološke slabosti i samom logikom stvari koja podrazumeva nadmoćnost socijalističke ideologije nad svim ostalim, postaje ideološki bezopasan. U sistemu samoupravljanja komisija za pregled filmova (ili kraće: cenzura) predstavlja jednu izrazito birokrafsku instituciju koja nema nikakve veze sa društvenim samoupravljanjem.
· Istovremeno, ona je akt diskrimi-
nacije prema jednoj kategoriji umetnika kojima iz nekih razloga
društvo ne poklanja puno poverenje ——_ . — _— _—_ _RRRR|o–oe ,6,:VSnVm7 o ZEZ—_ GS} T J nqBWWIIE___
ić, Sekretar redakcije Bogdan A. Popović. Tehničko-umetnička oprema Dragomir Dimilriiević Redpkcioni odbor Beožidar Božović Mom: apo, Petrov, Predrag Protić, Dušan Puvačić, Vladimir Rozić. Pavle Stefanović, Kosta Timotitev Ćć i Petar Volk 1. (1.000 starih dinara), polugodišnja 5 novih dinara (500 starih dinara) Za iros{rangs{ve edvoetenkeo Teigt izdaje Novinskn-i-lavačko 697–286 (redakcija) i 626-0%0 (komercijalno odeljenje i administracija). Rukopisi se ne vraćaju. Tekući račun broj 601-1-208. Štamp!
»Glas«, Beograd, Vlajkovićeva 8
pred „publikom. Pored
kao što, na primer, puno poverenje poklanja slikarima, kompozitorima ili piscima. Naše društvo je zrelo da žigoše negativne pojave u mnogo širim vidovima i istovremeno dovoljno otporno da se suprotstavi takozvanim negativnim uticajima. A ako umetnički savet odobri za prikazivanje film koji može štetno da deluje na publiku, društvo će biti dovoljno strogo da takav film odbaci. a one koji su zloupotrebili poverenje društva pozove na OdgOVOTnost. U našoj kinematografji „mnogo štošta treba ćenzurisati, ali.to što
treba da se cenzuriše·nisu filmovi
nego poslovi, nameštanja, zakulisne igre, prijateljske usluge, zloupotre~
· be službenih položaja, privatni a-
ranžmani itd. Možda je „cenzura“ (do sada i postojala da bi javnosti svraćala pažnju na filmove, a ne i na poslove koji bi morali da se kontrolišu.
BELO ROBLJE
DAVNO, pre gotovo, dve decenijc, kada je profesionalizam u mašoj sredini smatran za neku vrsiu irgovine belim robljem, jedan naš ilustrovani sportski list, koji je VcĆ zaboravljen, doneo je karikaturu na kojoj je predstavljen jedan ortodoksni zapadni biznismen kako na ularu drži nekog nesrećnika u fudbalskom dresu i nudi ga na prodaju, kao kakvu stvar, uz sledeću legendu: »Prodajem jednog rasnog fudbalera«. Vremena su se promenila, profesionalizam više nije onakav bauk kakav nam se pre dve decenije činio, i ova stara karikatura, izgledalo je, izgubila je svaku aktuelnost. Sve do vremena od 4. do 10. jula 1966. godine, vremena famoznog prelaznog roka, u kome su se naši fudbaleri (po najnovijim propisima i samoupravljači) vrtoglavom brzinom srozali sa pijedestala privilegovanih Jugoslovena na Dpovlašćeni status belog roblja. Ove godine fudbalski ·klubovi prodavali su i kupovali po četiri miliona (starih dinara) jedan »komad« rasnog fudbalera, isto onako kao i rečeni biznismen sa karikaturc prce dve decenije. U nekim slučajevima fudbaleri su to hteli, češće ih niko nije pitao da li pristaju. Tako sc, cio, dogodilo da samoupravljači ne odlučuju i onda kada sc o mjima odlučuje. blaženoj sredstvo komunikacija, jedna od najvažnijih privrednih grana i društveni lja se, između ostalog izračunavao ı na osnovu broja i dužine želiezničkih pruga. Pruge su se gradile da prođu kroz što veći broj mesta i da povežu što više krajeva. Njihova rentabilnost bila je posredna, a ne neposredna.
MIJA ALEKSIĆ
NA OTVORENOJ SCENI
NIJE TO ŠOU — zabavna produkcija jednog glumca u ove sparne letnje dane: Mija Aleksić je izišao
na otvorenu scenu Afeljea 212 da prepuno gledalište upozna sa SVOjim pozorišnim dnevnikom i pod-
seti na ostvarenja iz mnogih, već pomalo
zaboravljenih, „predstava.
Ovakvi nastupi ne obećavaju uvek glumcu potpun uspeh. Pogotovu kada nisu vezani za jubileje, korisnice i druge prigodne trenutke. U nekim od ovih monologa Mija Aleksić je daleko bolji i upečatljiviji nego što je bio na premijerama. Njegov glumački izraz je sigurniji, sa više snage i intenziteta i, što je posebno zanimljivo, suptilnih nijansi koje sada daju posebnu čar njegovoj igri, „Aleksićeve ambicije ne zadržavaju se na povr-
šnim efektima i leže ka najslože-
nijim tragikomičnim glumačkim ostvarenjima. To posebno dolazi do izražaja u interpretaciji likova iz ruskog repertoara u kome je Aleksić ponajpre našao svoj svet scenskih iluzija. Istina, njemu još nedostaje iskustva i zrelosti, u pojedinim situacijama izgleda čak da je njegov glumački staž „daleko skromniji nego što jeste — ali se uza sve to posle ove predstave ncodoljivo nameće uverenje da je Mija Aleksić umetnik čiji razvoj o bećava više nego što se na osnovu jedne ili dve role može i pretpostaviti. (P. V.)
NOVO OTKRIĆE U POLITIČKOJ EKONOMIJI
JUGOSLOVENSKA TRANSPORTNA PREDUZEĆA već nekoliko meseci ukidaju takozvane nerentabilnc pruge. Pre godinu i po dana počelo Je od nerentabilnih željezničkih stanica, a sada se to.proširuje i na željezničke pruge. Proces ukidanja nerentabilnih pruga nesmetano sc razvija u svim republikama i verovatno je da ćemo uskoro imati om-
ladinske akcije za rušenje pruga,
kao što smo ih svojevremeno uz
najveće materijalne žrtve i odricanja gradili.
Dosad je čovečanstvo živelo u
zabludi da je želieznica
standard pojedinih zema-
Sada transportna preduzeća izVOde prevrat u političkoj ekonomiii.
Privreda postoji zbog pruga, a pru· ge zbog transportnih preduzeća ko. Ja su neprikosnovena i zbog kojih, verovatno, postoji i svet, Pošto su zemliu izdelili na feudalne parcele i dobrim delom unazadili jugoslovensku privredu. verovatno će Že. ljezničari, da bi bili rentabilni, doći jednoga dana na ideju da ukinu i sebe same.
KAKO SE OSIGURATI DD OSIGURANJA?
KAKO SE SAZNAJE osiguranici koji su „kod Osiguravajućeg zavoda osigurali svoja kola nameravaju da osnuju nov osiguravajući zavod kod koga će se osigurati od sam0ovolje starog. Jer, suprotno od svih pravnih mormi, koje vladaju u na šoj zemlji, Osiguravajući zavod pokušao je da izvrši prepad na osiguranike'i da poveća premije na OS guranje usred godinc. Timc se Osi· guravajući zavod stavio iznad usta va i iznad čitavog jugoslovenskog zakonodavstva koji garantuju IV sna stečena prava i građancč obezbeđuiu od ovakvih prenada. Po Ustavu društveni plan donosi st jedanput godišnje. U njega ulaze svi predviđeni prihodi i rashodi i on se, sem u specijalnim slučajcVi ma, kada to odobrava Savezna Na rodna skupština, ne može, menjali do isteka godine za koju je donet, Sudeći po namerama Osiguravaj ćeg zavoda, izgleda da za niih U stav i ostali zakonski propisi koli regulišu finansijska poslovanja U našoj zemlji ne važe i da su OSM guravajuća društva spremna da po kušaju da sebi prisvoje položaj dr. žave u državi.
SMRT TRIPUNA ĐUKIĆA
U noći između 21. i 22. jula U Beogradu je umro Trifun BUKU pesnik, prevodilac, književni i KU turni istoričar. U svojoj dugoj knj ževničkoj karijeri Đukić Je ? pesnik mnastavliao tradiciju našč rodoljubive lirike i njegova Pati otska poezija bila je nadahnu“ autentičnim liPskim osećanjem. Pir gova intimistička lirika nadvor” Vala se na tradiciju Dučića i Rnkići i predstavljala Je jedinstvo nieR?" vog gorštačkog tempcramentia | Ha padnoevropske pesničke tradicilč. Kao prevodilac Prešerna, Greg ča, Aškerca, Ketea i čitavog Pkič drug'h slovenačkih posnika Đu ie je učinio mnogo za upoznavan)“ slovenačke poezije na srpsko : skom jezičkom području i e tim. na zbliženju jugosloveii a naroda i njihovih kultura. Odli ie znalac političke i kulturne iBTCĆa Crne Gore XIX i XX veka Đukić PI izradio nekoliko značainih mov; grafija iz tih oblasti oći koi najznačajnija knjiga o Marku ljanovu.
3
ist izlazi svake druge subote Pojedi