Književne novine
KNJIŽEVNE NOVINE
intervju intervju intervju intervju intervju intervju infervju intervju inferv
I PORAZI
1
SVOJEVRSNE POBEDE
PROZA BRANIMIRA ŠĆEPANOVIĆA, jednog od mnajtalentovanijih' predstavnika generacije mladih pisaca, hvaljena a tu i tamo napadan. Jedm Šćepanovićevu zbirku priča „Pre istine“ svrstavaju među deset najboljih zbirki pripovedaka posle rata, dok mu neki kritičari zameraju, naročito posle romana „Stramno leto“, da je njegova proza odvojena od života, da je hladna, pesimistična. Zar se samo iz optimizma rađa pravo umetničko delo? Zar cilj umetnosti mora biti ulepšavanje života? Zar sveti u kome živimo nije prepun straha, psihičkih potresa, terora i uz prisustvo jednog rata čiji se završetak u ovom momentu ne može hi nazreti, može preneti u umetničko delo optimizmom? To osećanje ljudske zamršenosti sigurno mota imati i genermcija mladih pisaca kojoj pripada Branimir Š' oanović. S tog aspekta posmatrana proza ovog izuzetno talentovanog pisca nije odvojena od života, ona je pre deo njega.
JEDAN NAŠ istaknuti pisac Yekao mi je jednom prilikom da književnik treba da se bavi wmmetnošću a da olje filosofije treba da brepusti filosofu. Šta vi mislite o simtezi kmjiževmosti i filosofije, koja se i u vašem delu oseća?
TAMO GDE IMA prave literature mora biti i filosofije. Mislim da tu nije više reč o sintezi koliko o nečem što se podrazumeVa. U svakom pravom književnom delu, pored ostalih, utkana ie u njegove suštinske tokove i filosofska koniponenta. Istina, tamo gde se insistita na filosofliji po cenu svega, često i nema umetnosti, ali to je već pitanje talenta, a ne kojekakvih podela i razgraničenja na kompetencije kojima se bave samo mediokriteti i profesorski duhovi.
VAŠA OSNOVNA preokupacija u bhtoratuni?
OTUĐENOST savremenog čoveka koja je'prisutna u skoro svim situacijama ovoš vrenena — nekad možda bezazleno, nekad monstruozno. U toj širokoj skali preovlađuje fenome! gubljeMija dcWiodija, nonšalancije savesti, trijumf sebičnosti ili ravnodušnosti, kao i tragična usamljenost. U POSTUPKU vi ste moderan pisac. Stoga bi bilo interesantno uaše mišljenje o kretanmjima i intencijama modermog p?rožnog izraza danas?
REKAO BIH da moderha literatura Dpusle Džojsa, Kafke i Prusta koji su je uzdigii do neslućenih visina, počinje da plača danak u vidu raznih efemernih eksperimenata soji su i neminovni produkt vremena U kome živimo. Najbolji primer za to je francuski anti-roman
koji je već potpuno prevaziđen sa svojom antipsihološkom koncepcijom.
A KOD mas?
KOD NAS ima, međutim, dosta pojava, odnosno zabluda, da se modernim smatra ono što je jezički zakukuljeno i sapleteno. ono Što je obično praznoslovlje, nasilno metaforisanje 1 lažna patetika. A jasno je da suština modernog postupka nikada nije bila niti će ikada biti u jezičkim cakama i žonglerajima već u modernom senzibilitetu i odnosima koje pisac otkriva. U uglu iz kojeg se svet sagledava, u misaonoj vertikali književnor dela u kojoj 56 život transformiše i sublimira.
ZAPAŽEPNO JE da je vaša proža tqammd, posimističma. PPRESTMIZAM TI OPTIMIZAM su nesrećno i loše odabrani pojmovi, koji na žalost još uvek egpzish'raiu u đačkim udžbenicima i u glavarna mnogih koji se bave fumačeniem literature Činjenica je da postoji samo dobra i loša literatara. Sve ostalo su teorije. kanoni, pravila, predrasude koje — prezirem. Ako ie neka kniiga dobra i talentovana. makar tim i ftakvim aetiketiraniem bila proglašena i defaetističkom, spreman sam da tvrdim da je humana. inače me bi bila ni dobra ni talentovana. No. to mnogi skučeni duhovi u ime svog lažnog. primitivnog ? megalemannskog zanosa prema čoveku i otadžbini meće nikadn shvatiti. ier uoormo neće da shvate da pisati o liudskoi nesreći. znači malacati se za život, pisati o be?izlnzu. znači tražiti izlaz. govoriti o bolu, znači afirmisati linhav. Zar legenda o Peniksu niie naileoša metafova n ljudskoi nadi Whoia oživliamva iz memela, o čevekovom emi koji ne prestaje baš zato što ga smrt zaustavlja.
GLAVNI JUNAK mašeg izvysnog yvomana „Sınam“mo leto“ Isak. odlazi ma kraju knjige poražem., Da li je poražen, konačmo ili se možemo mad.nti da će se Isak opet jedmog leta vratiti u Pasjaču? •*
SATRTR. u jednoj svojoi drami Wkaže da svaka pobeda ako se đetalinije isptiča mnoso pod-
vungopwusup nanuununyerrrC-SrrezOperrnu zari sure rramueea nainu uu aurea aun arena
seća na poraz. Dakle, sve prave pobede su pirovski izvojevane, Rekao bih, takođe, da su i svi porazi svojevrsne pobede, jer uvek donose gorčinu, saznanje, otpor, imunitet i snagu. Glavni junak mog romana, na kraju svega se „osmehuje kao čovek koji je u stanju da voli i svoju nesreću“. Jer on zna, on posigurno zna da je pogrešno verovao, da se uzaludno nadao. On je oslobođen svih iluzija zbog kojih je patio, on je pred otkrovenjem sveta. A zar to nije dovoljno da bi se poverovalo da je pobedio isto onoliko koliko je očigledno da je poražen. Zato se, verujem, neće nikada vratiti u svoju Pasjaču jer je smogao snage da prihvati saznanje kako za njega više nema zavičaja.
IZJAVILI STE jedmom prilikom, da ćete po vašoj priči „Sınt gospodina Goluže“ koja je nagrađema prvom magradom „Književnih TODima“ 1964. g. i koja je već preveđema ma dvanaest jezika i ušla u oamtologije, mapisati dramu. Da li ste odustali od te mamere?
NB. To je tema koja me još uvek okupira. Po ugovoru sa Savremenim pozorištem u Beogradu tekst drame ću predati krajem ove godine.
strane
Nastavak sa 2.
sa „Pozorišnim životom“ još jedan
Sas
VI STE SE wu literaturi javili zapažeinom i mnogo hvaljenom, zbirkom, pripovedaka „Pre istine“. Zatim ste objavili roman. U mećduvremenu ste se javili i kao dramski pisac, a kyaiem ovog meseca — koliko mi je poznato — treba da počne snimanje Jilma „Lelejska gora" za koji ste vi mapisali scenario prema istotnemom, TOmamu Mihaila Lalića. Koji vas književni od najviše interesuje?
ljenie bilo njihovog kniiževnog de-
la, bilo vremena: i sredine u kome
političkom životu ne može se ni Ppomišliati na eventualno novo rasvet-
BOLESNI OSIGURANICI I ZDRAVI FONDOVI |
je to književno delo nastajalo.
Razgovor sa
Branimirom Šćebanovićem
ju intervju intervju intervju intervj
NARAVNO pripovetka i roman.
GENERACIJA MLADIH prozaista kujojivipri. padate, takozvami mobi talas, bez sumnje je jedna od majimteresantnijih pojava u Yosleyat. noj prozmoj književnosti. Šta vi mislite o nje. nom. mestu u istorijskoj realnosti literature?
VBRUJEM da je to najtalentovanija generacija prozaista koja se dosad afirmisala. Njoj pri, pada budućnost, jer ume i ima šta da kaže a ne gubi vreme u praznim svađama za fotelje i lažna priznanja već piše knjige koje na. ravno zbog nekoliko abonenata a naše knji. ževne nagrade neće biti nagrađene ali će zato dostojno obeložiti ovo vreme.
ŠTA MISLITE o položaju mašeg mladog bisca danas?
NIKADA NISAM delio pisce na stare i mlade, Pisac jeste ili nije.
IPAK. makar to uzeli i uslovno, mladi pisci postoje.
AKO UZMEMO T “O. uslovno, njihov položaj je naravno različit. nekad zavisno od njih sa. mih. a nekad i ođ mnogih drugih okolnosti, Većina nih — 7 i fo onih najtalentovanijih nisu uključeni i klanove, nemaju značajne ro. đake, ne navijaju za „Crvenu zvezdu“, uopšte
ne navijaju, ne znaju šta su to stipendije itd, i A ima naravno i onih koji sve fe uspešno čine i u imobilju imaju, ali im je talenat ipak liliputanski. Jedmi drugima ne zavide, Oni sa falentom i bez svih privlačnosti trica i Kkučina žive teže, pre će i ostariti, ali će ovoj literaturi ostaviti knjige od značaja. Oni dragi koji imaju veštine ali nemaju talenta, u literaturi će eg. zistirati lilmputamski ali će zato proputovah svet i pokupiti sve poene čaršije na način, zapravo, maestralan.
Miodrag Petrović
U Vimjačku Banju — uzmimo sa. mo nju za primcr — stotine hilja. da ljudi dolazili su godinama da u toploj, homeotermi s ugljendioksi. dom, ispijanjem i kupanjem, potraže leka obolelom želucu, jetri, mo. kraćnim organima, srcu, a sada ta ista banja ima veliku šansu »da privuče što veći broji turista, izlet. nika i onih posetilaca koji u nju
ture nekog od slavemskih naroda, Ali uprkos ovoj činjenici, jugoslovenska literatura je sasvim dobro predstavljena u danskim prevodima. Dodeljivanje · Nobelove nagrade Tvi Andriću bio je, razume se, jedan od najglavnijih činilaca koji su danske izdavače naveli da shvate da se u Jugoslaviji može naći bogata i originalna literatura, ali neka jugoslovenska dela već ranije su bila prevedena.
Godine 1910. pojavila se knjiga sa naslovom »Srpske i bigarskc narodne pesme“, ali nije bilo ničcega sve do 1938. kad je objavljena Vojnovićeva »Dubrovačka trilogiia«. Ponovo je došlo do dužeg prekida, sve dok se 1953. godine nije pojavila mala zbirka pripovedaka u koioj su, između ostalih, bili zastupljeni Nazor, Stanković i Ćorović: .1955: „Švabica“. 1961. je bila „velika“ godina za prevode dela iz jugoslavenske literature na danski. Te godine objavljeno je pet knjiga. Pored Anrrićeve „Na Drini ćuprije“ i jedne zbirke njegovih priča, objavljen je Bulatovićev roman »Crveni petao leti prema nebu«, Cankarev »Sluga Jerncj« i Ćosićevo »Daleko je sunce«. 1962. pojavila se knjiga Grozdane Olujić »iIzlet u ncbo«, a 1963. Andrićeva »Gospođica«. 1964. danskim čitaocima predstavljeni su Andrićeva »Prokleta avlija« i Krležin »Povratak Filipa Latinovica“, kao i Nušićeva „Autobiografija«. 1965. nijc se pojavila nijedna knjiga, a 1966. objavljeno je Bulatovićevo delo »Đavoli dolaze«. Najesen će se pojaviti zbirka Andrićevih pripovedaka pod naslovom »Trup«, a sledeće godine Lalićeva »Lelejska gora«.
Kad se uzme u obzir da ni damski ni srpskohrvatski nisu veliki jezic- i da su ovc dve zemlje, i geografski i sa stanovišta istorijske pozadine, sasvim udaljene jedna od druge, gornji pregled pokazuje da je jugoslovenska literatura u sasvim zadovoljavajućem broju predstavljena, u danskim prevodima, mada to Jugoslovenu može i ne izgledati vrlo mnogo. Može nam se dozvoliti da se nadamo da će se nesumnjivi napredak u proteklih
nekoliko godina mastaviti i u go-
dinama koje su pred nama.“
PORN ZA POZORIŠTE
U TZLOZIMA nekoliko beogradskih knjižara nedavno se pojavio časopis „Pozorišni život“ u novom ruhu i u novoj seriji, sa . izmenjenom redakcijom. Uz časopis za pitanja likovnih umetnosti „Umetnost“,
došla. je Lazarevićeva.
dobili smo”
reprezentativan časopis, koji se kvalitetom svoje opreme može meriti i sa najuspelijim izđanjima slične vrste u svetu.
No, pogrešno bi bilo tvrditi da se njegova vrednost nalazi isključivo u načinu na koji je grafički opremljen. Po svom duhu, „Pozorišni život“ predstavlja osveženje u već monotonoj „izdavačkoj „delatnosti
· posvećenoj pozorištu. Svakako treba
pozdraviti inicijativu OVOg Časopisa da štampa u celini dramske tekstove domaćih i stranih autora, što će predstavljati nov korak u zbližavanju čitalaca i pozorišta sa izvornim tekstovima, koji veoma
. retko uspevaju da se pretvore u
štamparski slog.
Drama Pabla Pikasa, „Čarapa od sto petlji“ Aleksandra Popovića, nekoliko tekstova o problemima pozorišta kod nas i u svetu, između kojih ireba izdvojiti tekst Filipa Davida o avangardnom pozorištu, kao i ciklus izvanrednih crteža mladog karikaturiste Šajtinca o pozorištu i publici, čine da ovaj časopis bude prijatan doživljaj za svakog prijatelja teatra.
NEPOZNATI RUKOPISI
PROSLAVLJAJUĆI dvadesetpctogodišnjicu revolucije zagrebački časopisi »Forum« i »Republikas domeli su dosada neobjavljene i nepo znate rukopise dvojice poginulih revolucionara. Nusret Seferović objavio je u »Forumu« nacrt studije Otokara Keršovanija o Miroslavu Krleži koji, po tezama koje sadrži, može da predstavlja interesatino rasvetljenje književnog, dela Miroslava Krleže. Šteta je što je to samo skica za studiju ı što nijedna od Keršovanijevih misli nije u potpunosti razvijena. Pišući o ekspresionizmu u našoj književnosti Ladislav Žimbrek je objavio i jednu
dosada nepoznatu pesmu Augusta
Cesareca nastalu 1919. godine u Cesarčevoj ekspresionističkoj fazi. Pesma ide u red boljih poetskih
· ostvarenja Augusta Cesarca i do-
ista je nejasno zbog čega je Cesarec, uz svu svoju veliku kritičnost, za. života nije objavio.
Potezi ovih dvaju zagrebačkih književnih časopisa govore o tome da se dvadesetpetogodišnjica Yevoluoije može proslavljati ı na ne: konvencionalan način i da je ovaj jubilej prilika da se umesto rigodnih i praznih jubilejskih članaka pristupi sistematskijem objavljivanju meobjavljenih rukopisa, p1isa-
ma, dnevnika i zabeleški poginulih
revolucionara, jer bez potpunog Upoznavanja sa fom vrstom građe
o njihovom javnom, književnom i
AKO »besposlen pop i jariće Krsti«
— po jednoj od skoro osam hiljada”
poslovica iz Vukove zbirke — onda bi se danas, u eri znatnih viškova radne snage, valjda mogao naći i neki Sta kvalifikovani a nezaposleni statističav. koji bi nam precizno izračunao kvadraturu ostolja i visinu imaginarne piramide, mogile ili brega, sačinjenog od sve samog sitnog kamenja i kamenčića koje su vešte ruke hirurga izvadile iz miliona obolelih ljudskih bubrega, bubrežnih kanala i bešike, sastav fog samo shematski postojećeg brda, razume se, ne bi ušao sav onaj bezbroj majušnih kamenčića koje su oboleli ljudski organizmi, posle strahovitih bolova, uspeli da izbace, spontano, pod de|stvom „medikamenata i lekovitih trava, posle kraćeg ili dužeg, čak i višegodišnjeg lečenja ispijanjem lekovitih mineralnih voda po bamjama, spasonosnim lečilištima, koja su upravo tako 1 nastala što su jednom, nekad, na tlu kakve zabačene selendre uhvaćene i kaptirane isceljujuće termalne vode. Mi ih u našoj zemlji imamo nekoliko, nadaleko čuvenih sa pomoći koju donose stotinama hiliada ljudi oštećenog i poremećer:og zdravlja.
Imamo, naravno, i instituciju SsOcijalnog osiguranja čijim smo sc humanim mačelima i orgamizacionim ustrojstvom više godima Dosle oslobođenja s pravom i razlogom ponosili, pri svakom poređenju sa sličnim ustanovama čak iu daleko bogatijim i razvijenijim zemljama. Međutim, kako saznajemo iz novina, ustanova zdravstvenog osiguranja Srbije pretrpela je u proteklom polugodištu deficit od dvadeset pet i po milijardi siarih dinara, prihodi većine komunalnih
zajednica socijalnog osiguranja Sr-
bije znatno su manji od rashoda, pa je pomenuto deficitno stanje u starim dinarima, kako izgleda, dovelo do deficitnog stanja u novim društveno-moralnim shvatanjima o značaju ljudskog zdravlja. A tu promenu shvatanja prinuđeni smo da uočimo u novim propisima iz oblasti socijalnog osiguranja: u blagom ali upornom podizanju »takse« za lekove osiguranika, u pripremama »negativne liste« lekova, tojest spiska lekova za koje je sad, posle dvadeset godina stalne farmaceut-
ske proizvodnje, odjednom stručno:
konstatovano da uopšte ne leče, u odluci o ukidanju lekarskih komisija za pregled bolesnika kojima je potrebno banjsko lečenje, i najzad, u ekonomskoj nužnosti čitavog niza banja i lečilišta, sa lekovitim vodama, kao osnovnim ako ne i jedinim razlogom svog Ppostojanja, da se »u svom interesu Što
dolaze radi zabave, odmora i razno: node« (»Politika«, 2. VIII), Mo žda bi još unosnije bilo — otvoriti kockarnicu. Jer, banja će i onak) poslati sastajalište clitnog sloja | mućnih, ona će biti nepristupačna
zlosrećnim »malim« ljudima s otečenim utrobama, ·čirćVima W\ dvanaestopalačnom crevu, kam
njem u bubrežnim kanalima, rov& -
šenim jetrama. No, preduzete no ve mere blagotvorno će delovati na fondove zdravstvenog osiguranja. šta će one doneti bolesnim ljudima — zar je to važno! ı
KISELO GROŽĐE
POSLE neuspeha u Kanu i trinaestog pulskog festivala na kome je nagrađa Antunu Nalisu za ulogu U filmu „Pogled u zjenicu sunca" shvaćena od dobrog dela naše {ilmske javnosti i kao neka vrsta Uule he Veljku Bulajiću za neuspeh nje. govog filma o tifusarima, Veljko Bulajić je dao izjavu u kojoj %*” zalaže da se Pula prepusti mlsđima, a da se filmovi afirmisanih stvaralaca prikazuju samo u In formativnoj sekciji. Svoj idući film, obećava Bulajić, on će i ponudi samo Informativnoj sekciji. Tnicijat:va je svakako zanimiji va. Našu kincmatografiju trcba prepustiti mladima, ako ni zboč čega drugog a ono zato što su 0 u svakom slučaju pokazali da su bolji. Istovremeno bolje je ponudi sam svoj film Informativnoj sek ciji nego doživeti da ga u InformH tivnu sekciju pošalje neko drugi,
SMRT GORDONA KREJGA
PRE NEKOLIKO DANA, 29, ju, u svojoj vili na francuskoj rivijell, umro je jedan od pionira m 1 mog teatra, Edvard Gordon Krti Rođen u glumačkoj porodici, | je već u svojoj šestoj godini UMU u svet pozorišta kao glumac, i je ugled i slavu stekao kao čar i reditelj. On je tu svojim ly stavama anticipirao mnoga rešenj bez kojih se danas me bi moglo 17% misliti moderno pozorište. Nječe moskovski »Hamlet«, produkcie Ibzenovih »Vikinga« i Hofman love »Elektre« predstavljali su tume u modernom teatru. Čar. »Maska«, koji je uređivao u It3 b od 1908. do 1929. godine, nažVan priručnikom modernog Pp0o?o! a njegovo monumentalno dee? umetnosti pozorišta“, ,ObjaV 1911. služilo je generacijama. Po. rišnih radnika kao nezamenlji? ar tovođa u kompleksni svet P šne umetnosti. .
a —–I –– ––:ZZ-III Z Č ––—o–s DIZD>ZV>ZIEZ_m_zGlavni i odgovorni uređnik Tanasije Mlađenović. Sekretar redakcije Bogdan A. Popović. Tehničko-umetnička oprema Dragomir Dimi Dragan Kolundžija. Velimir Lukić, Aleksandar Petrov. Predrag Protić, Dušan Puvačić, Vladimir Rozić, Pavle Stefanović, Kosta Timo
primerak 50 para (50 dinara) Godišnja pretplata 10 novih dinara (1.000 starih dinara), polugo i preduzeće „Književne novine", Beograd, Francuska 7. Telefoni: 627-286 (redakcija) i 626-020 (komercijalno ođeljenje i administra cija). Rukopisi se ne vraćaju. Tekući račun broj 601-1-208%
»Glas«, Beograd, Vlajkovićeva 8
brže preorijentišu na turizam«,
trijević, Reedđakcioni odbor: Božiđar Božović, Momo Pat tijević 1 Petar Volk. List izlazi svake druge subote. Po đišnja 5 novih dinara (500 starih dinara). Za inostranstvo dvostruko. List izdaje Novinsko-i
zdavačko Štampš